Pređi na sadržaj

Omar Šarif

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Omar Šarif
Omar Šarif (1963)
Lični podaci
Puno imeMišel Dimitri Šalhub
Druga imenaOmar el Šerif
(engl. Omar el-Sherief)[1][2]
Omar Šerif
(engl. Omar Cherif)[3]
Datum rođenja(1932-04-10)10. april 1932.
Mesto rođenjaAleksandrija, Kraljevstvo Egipat
Datum smrti10. jul 2015.(2015-07-10) (83 god.)
Mesto smrtiKairo, Egipat
Uzrok smrtisrčani udar
NacionalnostEgipćanin
Religijahrišćanstvo (1932—1955)
islam (1955—2015)
Zanimanjeglumac
Porodica
SupružnikFaten Hamama (1955—1974)
DecaTarek el Šarif
Rad
Aktivni period1954—2015[4]
Bitna ulogaDoktor Živago
Veza do IMDb-a

Omar Šarif (arap. عمر الشريف, EAP: /ˈʕomɑɾ eʃʃɪˈɾiːf/), punim imenom Mišel Dimitri Šalhub (engl. Michel Dimitri Chalhoub, IPA: /miˈʃel dɪˈmitɾi ʃælˈhuːb/; Aleksandrija, 10. april 1932. — Kairo, 10. jul 2015), bio je libansko-egipatski glumac. Svoju glumačku karijeru počeo je u rodnom Egiptu 1950-ih godina, ali najpoznatiji je po pojavljivanjima u filmovima britanske i američke produkcije. Šarif je, kako god, veoma popularan glumac koji je uloge nalazio širom Evrope i Holivuda. Pseudonim Omar je uzeo po američkom generalu Omaru Bredliju, dok sama reč šarif na arapskom znači „plemeniti”[5][6] ili „plemić”.[7]

Od uloga Omara Šarifa najviše se ističu filmovi Lorens od Arabije (1962), Doktor Živago (1965) i Smešna devojka (1968). Bio je nominovan za dodelu Oskara, a osvojio je tri Zlatna globusa te nagradu Sezar.

Šarif, koji je govorio arapski, engleski, grčki, francuski, španski, portugalski i italijanski jezik, uvek je smatran strancem na neki način. Bio je ogorčen ograničenjima putovanja nametnutih od vlade egipatskog predsednika Nasera, što je dovelo do toga da se na kraju preseli u Evropu. Otuđenost od rodnog mesta i porodice je dovela i do mirnog razvoda Omara i njegove supruge, ikonske egipatske glumice Faten Hamame, zbog koje je prešao na islam. Bio je ljubitelj konjskih trka, a jedno vreme rangiran i među najboljim svetskim igračima kontrakt bridža.

Mišel Dimitri Šalhub je umro 10. jula 2015. godine u 83. godini života od srčanog udara, u bolnici u Kairu (Egipat).

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Omar Šarif, čije usvojeno prezime na arapskom jeziku znači „plemeniti”[5][6] ili „plemić”[7] je rođen 10. aprila 1932. godine[8] kao Mišel Dimitri Šalhub[9] u Aleksandriji (Kraljevstvo Egipat).[9][10] Rođen je u melkitskoj grčkoj katoličkoj[11] porodici palestinsko-sirijsko-libanskog porekla.[11][12] Njegov otac, Jozef Šalhub, rođen je u Libanu u gradu Zahlu, a bio je bogati trgovac egzotičnom hranom. U Egipat je došao u ranom 20. veku, gde je ostao da živi i gde je dobio i podigao sina Omara. Omarova majka, Kler Sada, bila je sirijskog i libanskog porekla.[13] U mladosti, Šarif je studirao na aleksandrijskom koledžu Viktorija (engl. Victoria College, Alexandria), gde je pokazao talenat za jezike; postao je poliglota i tečno je govorio engleski, arapski, grčki i francuski, a pomalo se služio i italijanskim i turskim jezikom. Diplomirao je na Univerzitetu u Kairu sa matematičkim i fizičkim zvanjem.[13] Mišel se 1955. preobraćuje na islam[14] uzimajući ime Omar el Šarif, kako bi oženio egipatsku glumicu Faten Hamamu.[15][16][17][14] Ovo je uvećalo njegovu popularnost u arapskim zemljama, a u braku koji se završio 1974. godine je dobio sina Tareka Šerifa (1957). Omarov sin Tarek je sa svojim ocem glumio u filmu Doktor Živago kao Juri, i to kada je imao samo osam godina.

Nakon dobijanja diplome matematičara i fizičara na Univerzitetu u Kairu,[15] Pre nego što je upisao glumu na Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti u Londonu, Šarif je jedno vreme radio sa svojim ocem u veoma isplativom privatnom biznisu vezanom za obradu drveta.[13][15]

Glumačka karijera

[uredi | uredi izvor]

Omar Šarif svoju glumačku karijeru započinje 1954. godine ulogom u nativnom egipatskom filmu Šejtan el sahra (engl. Shaytan Al-Sahra — „pustinjski đavo”), a iste godine glumi i u filmu Sira Fi el vadi (arap. Ṣira‘ Fī al-Wādī / صراع في الوادي — „borba u dolini” ili „jarko sunce”). Ubrzo postaje slavan, te se pojavljuje u delima egipatske produkcije, uključujući La anam (arap. لا أنام — „besani”) iz 1958, Sajidat el kasr (arap. سيدة القصر — „dama sa dvorca”) iz 1959. i adaptaciju Ane Karenjine pod imenom Nahr el hub (arap. نهر الحب — „reka ljubavi”) iz 1961. Takođe je glumio i sa svojom ženom, Egipćankom Faten Hamamom; igrali su glavne uloge u nekoliko romantičnih filmova.[18]

Šarif u filmu Lorens od Arabije (1962)

Šarifov prvi film na engleskom jeziku bila je uloga Šerifa Alija 1962. godine u istorijskom epskom filmu Lorens od Arabije, koji je režirao Dejvid Lin.[19] Ovaj performans mu je doneo nominaciju za Oskara u kategoriji za najboljeg glumca u pratećoj ulozi i Zlatni globus u istoj kategoriji kao i kategoriji za glumca novu zvezdu godine.[20][21] Uloga Šarifa u onome što se danas smatra jednim od „najzahtevnijih pratećih uloga u istoriji Holivuda” je bila i kompleksa i riskantna zato što on tada praktično nije bio poznat van granica Egipta. Međutim, kako istoričar Stiven Čarls Kejton navodi, Lin je insistirao na korišćenju „etničkih” glumaca kad god je to moguće kako bi se filmovi činili autentičnijim.[22] Šarifu je nejasna etnička pripadnost pomogla i u drugim filmovima njegove karijere: „Pričao sam francuski, grčki, italijanski, španski i čak arapski”, rekao je, „... naglaskom koji mi je omogućavao igranje uloge stranca, a da niko ne raspozna odakle tačno potičem, što se pokazalo izuzetno uspešnim kroz moju karijeru.”[22]

U sledećih nekoliko godina, posle ove uloge za probijanje leda, Šarif je kao prateći glumac igrao u velikom broju filmova prihvatajući širok spektar uloga, koji uključuje ulogu španskog sveštenika u Zinemanovom filmu Pogledajte bledog konja (engl. Behold a Pale Horse) iz 1964. Režiser Fred Zineman rekao je da je izabrao baš Šarifa jednim delom zbog sugestije Dejvida Lina. „Rekao je da je [Šarif] bio apsolutno čudesan glumac: ’Ako ga se uopšte i može pogledati.’”[23] Filmski istoričar Ričard Šikel napisao je da je Šarif ostvario „istinski predivan nastup”, naročito vredan zbog njegove totalno drugačije uloge u Lorensu od Arabije: „Teško je za poverovati da sveštenik i šeik mogu da budu odglumljeni od strane jedne te iste osobe.”[24] Šarif je takođe igrao ulogu jugoslovenskog ratnog patriote u Žutom rols-rojsu (engl. The Yellow Rolls-Royce) iz iste (1964) godine, ulogu mongolskog osvajača u Džingis Kanu (engl. Genghis Khan) iz 1965. godine, nemačkog vojnog oficira u Noćima generālâ (engl. The Night of the Generals) iz 1967. godine, zatim Rudolfa Fransisa Karla Jozefa, vojvodu od Austrije u Majerlingu (engl. Mayerling) iz 1968. godine, Če Gevaru u filmu Če! (engl. Che!) iz 1969. godine i mnoge druge.

Omar Šarif sa Džeraldin Čaplin (ćerka Čarlija Čaplina) u Doktoru Živagu (1965)

Iste godine, Šarif se udružuje sa Linom da bi nastao film Doktor Živago (engl. Doctor Zhivago) 1965. godine, koji je u stvari adaptacija istoimene novele Borisa Pasternaka iz 1957. godine, a koja je u Sovjetskom Savezu bila zabranjena u periodu od čak 30 godina zbog neslaganja vlasti sa „antidržavnim” sadržajem dela.[25][26] Za svoju ulogu Šarif je osvojio drugi Zlatni globus, i to u kategoriji za najboljeg dramskog glumca.

Šarifu se pripisuje i portretiranje Nikija Arnstajna, muža Fani Brajs u Smešnoj devojci (engl. Funny Girl) iz 1968. godine, iako su neki bili mišljenja da uloga njujorškog jevrejskog kockara nije bila ona prava za Šarifa. Njegova odluka da radi sa Barbrom Strajsend naljutila je egipatsku vladu u to vreme zbog Strajsendine podrške Izraelu, tako da je država na kraju zabranila prikazivanje filma. Filma je takođe bio „smesta zabranjen” u brojnim arapskim zemljama.[27] Sama Strajsendova je u šali odgovorila: „Mislite da je Kairo bio uzdrman? Trebalo je da vidite pismo koje sam dobila od svoje tetke Rouz!”[28] Šarif i Strajsendova su započeli svoju ljubavnu vezu tokom snimanja.[29] On je priznao kasnije da mu se Strajsendova u početku baš i nije sviđala, ali da ga je njen žal ubrzo prevladao: „Oko nedelju dana od momenta kada sam je upoznao”, prisećao se Šarif, „postao sam ludo zaljubljen u nju. Mislio sam da je ona najdivnija devojka koju sam ikada video u svom životu... Činila mi se fizički lepom i posle nje sam ostao u žudnji.”[27] Šarif je imao repriznu ulogu u nastavku filma Smešna devojka 1975. godine.[30]

Šarif na 66. Festivalu filma u Veneciji (2009)

Među Šarifovim ostalim filmovima nalaze se vestern Makenino zlato (engl. Mackenna's Gold) iz 1969. godine u kom je igrao zaštitnika zakona Gregorija Peka, zatim triler Džugernaut (engl. Juggernaut) iz 1974. godine u kom je glumio i Ričard Haris, te romantična drama Seme tamarinde (engl. The Tamarind Seed) iz 1974. godine u kom je glumila i Džuli Endruz a kog je režirao Blejk Edvards. Šarif je takođe doprineo kameo stripu nastupima u Edvardsovim delima Pink panter napada ponovo (engl. The Pink Panther Strikes Again) iz 1976. godine i Top sikret! (engl. Top Secret!), špijunskoj satiri iz 1980. godine. Godine 2003, Omar Šarif dobija ulogu u filmu na francuskom jeziku, koji predstavlja adaptaciju novele (fr. Monsieur Ibrahim et les Fleurs du Coran), a u kome glumi muslimanskog turskog trgovca koji postaje očinska figura za jevrejskog dečaka.[31][10] Za svoju ulogu, Šarif je dobio nagradu Sezar u kategoriji za najboljeg glumca. Kasnije uloge uključuju igranje u filmovima Hidalgo (engl. Hidalgo) iz 2004. godine te Rok d kežbeh (engl. Rock the Casbah) iz 2013. godine.

Šarifova poslednja glavna uloga je bila u kratkom edukativnom filmu 1001 izum i svet Ibn el Hajtama, koji je režirao Ahmed Salim za 1001 izum (engl. 1001 Inventions), a bio je objavljen kao deo kampanje „Međunarodna godina svetla” (engl. International Year of Light) Ujedinjenih nacija odnosno Uneska.[32][33][34]

Bridž

[uredi | uredi izvor]
Šarif igra kontrakt bridž
Holandija, 1967

Omar Šarif je davno bio među svetskih top 50 igrača široko poznate kartaške igre kontrakt bridža. Igrao je u egzibicionom meču pred iranskim šahom (kraljem Irana od. Persije).[35] Sa Čarlsom Gorenom, Šarif je sastavljao novinske članke za Chicago Tribune[36] u periodu od nekoliko godina, posle čega je ovu „dužnost” uglavnom prepustio Tanahu Hiršu. Takođe je autor i koautor nekoliko knjiga o bridžu, a svoje ime je licencirao za bridž video-igricu; u početku izdavana kao MS-DOS verzija i Amiga verzija (1992), Omar Sharif Bridge se još uvek prodaje (cena je 4,99 dolara), i to kao verzija za Windows, Epl odnosno razne desktop, mobilne i druge platforme.[37][38][39] Američki magazin za ljubitelje računarskih igrica Computer Gaming World, 1992. godine je igricu opisao kao „laku za započinjanje, izazovnu za igranje i dobro dizajniranu”,[40] te ju je nazvao jednom od najboljih strateških igrica za tu godinu.[41] Godine 1993. magazin je izjavio da „igrica i nije tako dobar primer kako bi bridž trebalo da izgleda”, međutim, te je iskritikovao Šarifovo delo za neadekvatnu dokumentaciju i prisiljavanje igrača da se naviknu na licitacijski stil igriice. Kao zamenu, Computer Gaming World je preporučio druge dve bridž igrice.[42]

Godine 2006. Šarif je izjavio sledeće:

Šarif je bio i redovan posetilac kazina u Francuskoj.[44]

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Porodica i lični odnosi

[uredi | uredi izvor]

Šarif je živeo u svom rodnom Egiptu od rođenja 1932 godine sve dok se nije preselio u Evropu 1965.[45] Prepričavao je 1932. godine kako njegov otac „nije bio bogat čovek”, ali je ipak „zarađivao poprilično novca”.[46] Pre Egipatske revolucije 1952. godine, kralj Faruk često je posećivao porodičnu kuću Šarifa te je postao prijatelj i partner u kartaškim igrama Šarifove majke. Njegova majka je bila elegantna i šarmantna domaćica koja je sva bila previše oduševljena povezanošću jer joj je pružala privilegiju „druženja samo sa elitom” egipatskog društva. Šarif je takođe prepričavao da je posao njegovog oca vezan za drvo bio „veoma uspešan” u to vreme; Šarif je govoreći ovo mislio da je posao bio nepošten i nemoralan.[47] Nasuprot ovome, posle 1952. godine Šarif je bio mišljenja da je bogatstvo „promenilo ruke” u Egiptu, i to pod Naserovom politikom nacionalizacije.[48] Posao Omarovog oca je počeo da doživljava krah.

Godine 1954. priznata glumica Faten Hamama prihvatila je mladog Šarifa kao svog partnera u filmu Sira Fi el vadi i šokirajući sve prihvatila je i snimanje scene na kojoj bi trebalo da se poljubi sa njim, čineći ovo po prvi put u svojoj glumačkoj karijeri.[49] Par se zavoleo, a Šarif iz ljubavi prešao na islam te potom oženio Faten.[50] Ubrzo su dobili jednog sina, Tareka el Šarifa, koji se rodio 1957. godine u Egiptu i kao osmogodišnjak pojavio u Doktoru Živagu igrajući lika po imenu Juri. Faten i Omar su se rastali 1966. godine, a sam brak se zakonski okončao osam godina posle, 1974.[51] Šarif se nikada nije oženio ponovo; izjavio je da se nakon razvoda nikada nije zaljubio ni u jednu ženu.[51] Hamama je umrla 17. januara 2015. godine (manje od šest meseci pre same Šarifove smrti).

Ograničenja putovanja u obliku „izlaznih viza” su za Egipćane bila neophodna, a odlasci samog Šarifa kako bi glumio u međunarodnim filmovima su katkada prolazili sa otežavajućim okolnostima, što on nije mogao da toleriše. Ograničenja putovanja koja je nametala Naserova vlada[51] uticala su na Šarifovu odluku da između snimanja ostane u Evropi, što ga je i koštalo venčavanja sa Faten Hamamom, iako su ostali prijatelji. To je bila glavna prekretnica u Šarifovom životu i promenila ga je iz oformljenog osamostaljenog stabilnog porodičnog čoveka u doživotnog neženju koji je živeo po evropskim hotelima. Komentarišući svoju slavu i život u Holivudu, Šarif je rekao: „Dala mi je slavu, ali dala mi je i usamljenost takođe. I mnogo nostalgije za mojom zemljom, mojim narodom i mojom državom.”[51] Kada je Šarifova afera sa Barbrom Strajsend obelodanjena u egipatskim novinama, njegovo egipatsko državljanstvo je umalo ukinuto od strane egipatske Vlade zbog Strajsendine otvorene i glasne podrške Izraelu, sa kojim je Egipat tada bio u ratnom stanju.[52]

Omar Šarif se sprijateljio sa Piterom O’Tulom tokom snimanja Lorensa od Arabije. Njih dvojica su se pojavili i nekoliko drugih filmova i ostali su bliski prijatelji. Omar je bio dobar prijatelj i sa poznatim egiptologom i arheologom Zahijem Havasom. Glumac i prijatelj Tom Kortni otkrio je 19. jula 2008. godine u intervjuu za Test Match Special (emisija Radija Bi-bi-si) da je Šarif podržavao FK Hal siti te da bi 1970-ih telefonirao na njihov automatski servis za izveštavanje o rezultatima iz kuće u Parizu kako bi dobio sveže informacije o napretku omiljenog fudbalskog kluba. Šarif je 2010. godine od Univerziteta u Halu dobio počasnu diplomu, a tu priliku iskoristio je da upozna jednog od igrača Hal sitija, Kena Vagstafa.[53] Omar Šarif se takođe interesovao za konjske trke, i to u periodu većem od 50 godina. Imao je dugo prijateljstvo sa trenerom konja za trke Dejvidom Smagom, a moglo ga se često videti i na francuskim hipodromima, najčešće onom dovilskom u departmanu Kalvados (Hipodrom Dovil-la Tuk). Šarifovi konji osvajali su brojne važne trke, a najveći uspeh ostvario je Don Bosko koji je osvojio Prix Gontaut-Biron, Prix Perth i Prix du Muguet. Takođe, jedno vreme je pisao za francuski magazin za ljubitelje konjskih trka.[54]

Šarif sa Sirin Abdelnur na Festivalu filma u Veneciji 2009. godine

U kasnijem životu, Šarif je uglavnom živeo u Kairu sa svojom porodicom.[51] Pored sina, imao je i dva praunučeta: Omara (rođen 1983. u Montrealu, Kanada) i Karima.[51] Omar Šarif mlađi je takođe glumac.[55] U poslednje vreme postao je najviše poznat po razigranoj „tučnjavi” na pozornici pri dodeli 83. Akademijine nagrade (Oskara), i to sa glumcem Kirkom Daglasom koji je prezentovao nagradu za najbolju glumicu u pratećoj ulozi te večeri.[56] Šarif ml. je uzburkao javnost i kada su se pojavile glasine o tome da je i gej i „polujevrej”, i to netom posle Egipatske revolucije 2011.; pričalo se da se boji za svoju sigurnost posle pobede islamističkih partija na parlamentarnim izborima.[57][58]

Bolest i smrt

[uredi | uredi izvor]

U maju 2015. godine objavljeno je da Omar Šarif boluje od Alchajmerove bolesti.[19] Njegov sin Tarek rekao je da mu otac postaje zbunjen pri prisećanju na najveće filmove svoje karijere. Tarek el Šarif, jedino dete iz braka Omara Šarifa sa Faten Hamamom, rekao je i da Omar meša imena svojih najpoznatijih filmova, Doktora Živaga i Lorensa od Arabije, često zaboravljajući i gde su uopšte bili snimani.[59]

Dana 10. jula 2015, manje od šest meseci posle smrti bivše žene Hamame u istoj životnoj dobi, 83-godišnji Omar Šarif posle pretrpljenog srčanog udara umire u kairskoj bolnici.[60]

Sahrana se održala 12. jula 2015. godine u Velikoj džamiji Mušira Tantavija u istočnom Kairu, a ukopu je prisustvovala grupa Šarifove rodbine, rođaka, prijatelja i egipatskih glumaca. Kovčeg je bio obmotan egipatskom zastavom i crnim platnom.[61]

Zanimljivosti

[uredi | uredi izvor]
  • Bio je visok 1,80 m.
  • Iako je vaspitan u duhu hrišćanstva, preobratio se u islam kako bi mogao oženiti ljubav svog života, Faten Hamam.
  • Jedno vreme je bio u romantičnoj vezi sa Barbrom Strajsend.
  • 1992. godine mu je ugrađen bajpas, a 1994. je imao blaži infarkt, dok infarkt 10. jula 2015. godine nije preživeo.
  • 5. avgusta 2003. godine osuđen je na uslovnu kaznu na mesec dana, nakon što je udario policajca u Parizu u blizini jednog kazina. Morao je da plati kaznu od 1.700 dolara, te odštetu policajcu od 340 dolara.
  • Novembra 2005. godine nagrađen je od strane Uneska za doprinos svetskom filmu.
  • Nezvanično se priča da se nalazi na Al Kaidinoj „listi za odstrel”, jer je glumio u italijanskom filmu ulogu Svetog Petra (v. ovde). Iako je musliman, nikada nije strogo sledio Kuran. Neretko se javno zalagao da muslimani tolerišu jevreje i hrišćane.

Nagrade

[uredi | uredi izvor]

Novembra 2005. godine, Šarif je dobio inauguralnu[62] Sergej Ajzenštajn medalju od strane Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), zbog priznavanja njegovih značajnih doprinosa svetskom filmu i kulturnoj raznolikosti. Medalja, koja se dodeljuje veoma retko, svoje ime je dobila po ruskom (tačnije sovjetskom) režiseru i filmskom teoretičaru Sergeju Ajzenštajnu, a samo 25 osoba ju je dobilo o čemu odlučuje ugovor između Uneska, ruskog „Mosfilma” i fondacije „Vivat”.[63]

Filmografija

[uredi | uredi izvor]
Uloge Omara Šarifa
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1954. Šejtan el sahra Shaytan al-Sahra Poznat i kao Pustinjski đavo
Sira Fi el Vadi Sira` Fi al-Wadi Ahmed Poznat i kao Jarko sunce, Borba u dolini i Nevolja u dolini
1955. Ajamna el holva Ayyamna al-Holwa Ahmed Poznat i kao Naši najbolji dani
1956. Libanska misija The Lebanese Mission Mokrir Originalni naslov je bio La Châtelaine du Liban; Šarif potpisan kao Omar Cherif
Sira fi el mina Sira` Fi al-Mina Ragab
1957. La-anam La Anam Aziz Poznat i kao Besani i Nema sutrašnjice
Ard el selam Ard al-Salam Ahmed Poznat i kao Zemlja mira
1958. Goha Goha Goha Šarif potpisan kao Omar Cherif
Šatije el asrar Shatie el asrar Mamdoh
Galtet habibi Ghaltet habibi Salah
1959. Sira fil Nil Siraa fil Nil Muhasab Poznat i kao Borba na Nilu
Sajidat el kasr Sayyidat al-Qasr Adel Poznat i kao Dama sa dvorca
Min ažal emra Min ajal emraa Šokri
Maved ma magul Maweed maa maghoul Madgi
Fadiha fil Zamalek Fadiha fil Zamalek Ahmed
1960. Nahna el talamiza Nahna el talamiza Adel
Lavet el hub Lawet el hub
1961. Garam el asijad Gharam el assiad
Bidaja va nihaja Bidaya wa Nihaya Hasanijen
Ešaa hob Esha'a hob Husein Poznat i kao Ljubavne priče
Nahr el hob Nahr al-Hob Kalid Poznat i kao Reka ljubavi
Hobi el vahid Hobi al-Wahid Poznat i kao Moja jedina ljubav
Čovek u našoj kući Fi baitina rajul Ibrahim Ar. رَجِل بيتِنا في
1962. Lorens od Arabije Lawrence of Arabia Šerif Ali Zlatni globus za najboljeg glumca u pratećoj ulozi
Zlatni globus za glumca novu zvezdu godine
Nominovan: Oskar za najboljeg glumca u pratećoj ulozi
1964. Pad Rimskog carstva The Fall of the Roman Empire Sohamus
Pogledajte bledog konja Behold a Pale Horse Francisko
Žuti rols-rojs The Yellow Rolls-Royce Davič
1965. Džingis-kan Genghis Khan Džingis-kan
Marko Veličanstveni Marco the Magnificent Šejk Ala Hu, „Pustinjski Vetar”
Doktor Živago Doctor Zhivago Doktor Živago (Juri) Zlatni globus za najboljeg glumca
El Mamalik El mamalik
1966. Mak je takođe cvet The Poppy Is Also a Flower Doktor Rad
1967. Noć generala The Night of the Generals Major Grau
Više od čuda More Than a Miracle Princ Rodrigo Fernandez
1968. Smešna devojka Funny Girl Nik Arnstejn
Majerling Mayerling Nadvojvoda Rudolf
1969. Makenino zlato Mackenna's Gold Kolorado
Ugovor The Appointment Frenderiko Fendi
Če! Che! Če Gevara
Tri čoveka na konju Trois hommes sur un cheval uhapšenik
1971. Poslednja dolina The Last Valley Fogel
Konjanik The Horsemen Uraz
Provalnici The Burglars Abel Zaharija Istovremeno sniman i na francuskom kao Le Casse sa istom glumačkom postavom
1972. Zakon ljubavi Le Droit d'aimer Pjer
1973. Misteriozno ostrvo The Mysterious Island kapetan Nemo
1974. Seme tamarinde The Tamarind Seed Fjodor Sverdlov
Džugernaut Juggernaut Kapetan Aleks Brunel
1975. Smešna dama Funny Lady Niki Arnstajn
1976. As u rukavu Ace Up My Sleeve Andre Feren Poznat i kao Crime and Passion
Pink panter napada ponovo The Pink Panther Strikes Again Egipastski ubica Nepripisani kameo
1979. Ašanti: Zemlja bez milosti Ashanti: Land of No Mercy Princ Hasan
Krvna linija Bloodline Ivo Palaci
1980. Ši S*H*E Baron Čezare Manjasko Poznat i kao S+H+E: Security Hazards Expert
Baltimorski metak The Baltimore Bullet Đakon
Oh! Božanstveni pas Oh! Heavenly Dog Bart
1981. Zeleni led Green Ice Meno Arđenti
Inčon Inchon Indijski oficir Nepripisani kameo
1984. Top sikret! Top Secret! Agent Sedrik
1987. Teška krađa Grand Larceny Rašid Saud
1988. U posedu The Possessed Stepan Poznat i kao Les Possédés
Plave piramide Les Pyramides bleues Aleks Poznat i kao The Novice
Ključevi do slobode Keys to Freedom Džonatan
1989. Al aragoz Al-aragoz Muhamed Gad el Karim Poznat i kao The Puppeteer
1990. Mesečeve planine Mountains of the Moon arapski šef u Kairu
Putovanje ljubavi Viaggio d'amore Riko
Lopov duginih boja The Rainbow Thief Dima
1991. Rat u zemlji Egiptu War in the Land of Egypt Poznat i kao El Mowaten Masri ili An Egyptian Citizen
Mejrig Mayrig Hagop
1992. 588 avenija raja 588 rue paradis Hagop Poznat i kao Mother
Izvan pravde Beyond Justice Emir Beni-Zair
Tengoku no Tajcai Tengoku no Taizai Cai Mang Hua
1993. Smeh, igre, ozbiljnost i ljubav Dehk we le'b we gad we hob Poznat i kao Laughter, Games, Seriousness and Love
1997. Raj pre nego što umrem Heaven Before I Die Halil Džibran
1998. Misterije Egipta Mysteries of Egypt Deda Dokumentarac
1999. Trinaesti ratnik The 13th Warrior Melkisdek
2001. Cenzor Censor
Oficir na otpustu The Parole Officer Viktor
2003. Gospodin Ibrahim i cvetovi Kurana Monsieur Ibrahim et les fleurs du Coran Gospodin Ibrahim Nagrada Sezar za najboljeg glumca
2004. Hidalgo Hidalgo Šejk Rijad
2006. Vatra u mom srcu Fuoco su di me Princ Nikola
Jedna noć s kraljem One Night with the King Princ Memukan
2008. 10.000 p. n. e. 10,000 BC Narator Samo glas
Hasan i Markus Hassan & Marcus Hasan/Markus Poznat i kao Hassan wa Morcus
2009. Putnik The Traveller Stariji Hasan Često poznat i kao Al Mosafer
Zaboravio sam ti reći J'ai oublié de te dire Žaum Poznat i kao I forgot to Tell You
2013. Zamak u Italiji A Castle in Italy Omar Šarif
Rok d kežbeh Rock the Casbah Mulaj Hasan
2015. 1001 izum i svet Ibn el Hajtama 1001 Inventions and the World of Ibn Al-Haytham Deda glavna uloga u filmu;[4] poslednja filmska uloga
Televizija
1973. Misteriozno ostrvo La Isla misteriosa y el capitán Nemo Kapetan Nemo TV mini-serija; takođe poznata i kao L'Ile Mysterieuse
1984. The Far Pavilions The Far Pavilions Koda Ded TV mini-serija, bazirana na The Far Pavilions
1986. Petar Veliki Peter the Great Princ Fjodor Jurjevič Romodanovski TV mini-serija
Anastasija: Anina misterija Anastasia: The Mystery of Anna Car Nikola II
1991. Sećanja ponoći Memories of Midnight Konstantin Demiris TV film
1992. Gospodin Aris ide u Pariz Mrs. 'Arris Goes to Paris Markiz Hipolit
1995. Katarina Velika Catherine the Great Aleksej Grigorijevič Razumovski
1996. Guliverova putovanja Gulliver's Travels Čarobnjak TV mini-serija
2001. Šaka Zulu: Citadela Shaka Zulu: The Citadel Kralj TV film
2005. Imperijum: Sveti Petar Imperium: Saint Peter Sveti Petar
2006. Deset zapovedi The Ten Commandments Džetro TV mini-serija
2007. Hanan V. Hanin Hanan W. Haneen Rauf Egipatska TV serija; takođe poznata i kao Tenderness and Nostalgia
2008. Poslednji templar The Last Templar Konstantin TV serija

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Berkvist, Robert (10. 7. 2015). „Omar Sharif, 83, a Star in Lawrence of Arabia and Doctor Zhivago, Dies”. The New York Times. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  2. ^ „[bez naslova]”. The Arab Review. Cairo, Egypt: Middle East News Agency / Indiana University [Welfare Institute, Anbāʼ al-Sharq al-Awsaṭ, U.A.R. Welfare Institute] (27—30): 56. 1962. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  3. ^ Sadoul, Georges (1972). Morris, Peter, ur. Dictionary of Films. Berkeley & Los Angeles: University of California Press. str. 129. Pristupljeno 20. 7. 2016 — preko Google Books. 
  4. ^ a b Grimson, Matthew; Gubash, Charlene; Nassar, Paul Ziad (10. 7. 2015). „Omar Sharif, Star of 'Lawrence of Arabia,' Dies of Heart Attack at 83”. NBC. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  5. ^ a b Khakpour, Porochista (2013). „In the House of Desire, Honey, Marble, and Dream”. Ur.: Amirrezvani, Anita; Karim, Persis. Tremors: New Fiction by Iranian American Writers. University of Arkansas Press. str. 116. Pristupljeno 20. 7. 2016 — preko Google Books. 
  6. ^ a b Iskander, Adel; Rustom, Hakem, ur. (2010). Edward Said: A Legacy of Emancipation and Representation. Berkeley & Los Angeles: University of California Press. str. 280. Pristupljeno 20. 7. 2016 — preko Google Books. 
  7. ^ a b Bennett, Carolyn LaDelle (2013). „Appendix—Selective Chronology Timelines of U.S. Foreign Relations in Violence”. No Land an Island: No People Apart. Xlibris. str. 265. Pristupljeno 20. 7. 2016 — preko Google Books. 
  8. ^ „Omar Sharif Biography (1932–)”. Film Reference. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  9. ^ a b Curtis, Edward E. (2010). Encyclopedia of Muslim-American History. Facts on File. str. 198. ISBN 978-0816075751. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  10. ^ a b Halliburton, Rachel (18. 11. 2012). „Omar Sharif: 'It is a great film, but I'm not very good in it”. The Independent. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  11. ^ a b Rastegar, Kamran (10. 7. 2015). „Omar Sharif: Alluringly cosmopolitan, unapologetically Arab”. Al Jazeera America. Pristupljeno 3. 12. 2016. „His given name of Michel Shalhoub marked him as a minority of a minority — a Melkite Christian in an Egypt where Coptics constituted the vast majority of Christians.” 
  12. ^ Dagan, Carmel; Weissber, Jay (10. 7. 2015). „Omar Sharif, Lawrence of Arabia and Dr. Zhivago Star, Dies at 83”. Variety. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  13. ^ a b v „Obituary: Omar Sharif”. BBC. 10. 7. 2015. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  14. ^ a b „Omar Sharif”. celebatheists.com. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  15. ^ a b v Marlowe, Lara (8. 5. 2014). „Omar Sharif: From desert prince to alone in Paris”. The Irish Times. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  16. ^ Yagüe, Eugenia (2002). „Entrevista: Omar Sharif – 'He dividido el dinero que tengo entre los ocho años que viviré'”. El Mundo Magazine. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  17. ^ Sharif 1977, str. 71.
  18. ^ „Faten Hamama, actress – obituary”. The Daily Telegraph. 18. 1. 2015. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  19. ^ a b „Omar Sharif, star of Lawrence of Arabia, has Alzheimer's – agent”. The Guardian. Associated Press in Los Angeles. 25. 5. 2015. Arhivirano iz originala 20. 7. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  20. ^ „The 35th Academy Awards | 1963”. oscars.org. AMPAS. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  21. ^ „Biography: Omar Sharif – Golden Globes: 3 Nominations, Wins: 3”. goldenglobes.com. HFPA. Arhivirano iz originala 11. 7. 2015. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  22. ^ a b Caton, Steven Charles (1999). Lawrence of Arabia: A Film's Anthropology. Univ. of Califorina Press. str. 56. 
  23. ^ Zinnemann, Fred (2005). Fred Zinnemann: Interviews. University Press of Mississippi. str. 6. 
  24. ^ Schickel, Richard (21. 8. 1964). „[bez naslova]”. Life. str. 12. 
  25. ^ Lyons, Theodore (2013). Under Spells and Other Narratives. Xlibris Corp. str. 9. 
  26. ^ Stasio, Marilyn (21. 4. 2015). „Broadway Review: Doctor Zhivago”. Variety. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  27. ^ a b Nickens & Swenson 2000, str. 48
  28. ^ Thompson, Anne (15. 4. 1994). „Schlinder's List draws crowds around the world”. Entertainment Weekly. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  29. ^ Nickens & Swenson 2000, str. 18
  30. ^ Ebert, Roger (13. 3. 1975). „Funny Lady Movie Review & Movie Summary (1975)”. rogerebert.com. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  31. ^ Ebert, Roger (5. 3. 2004). „Monsieur Ibrahim Movie Review (2003)”. rogerebert.com. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  32. ^ Salim, Ahmed; Pope, David (2015). „1001 Inventions and the World of Ibn Al-Haytham”. Pristupljeno 20. 7. 2016 — preko IMDb. 
  33. ^ Barnes, Mike; Byrge, Duane (10. 7. 2015). „Omar Sharif, Suave Star of Doctor Zhivago, Dies at 83”. Hollywood Reporter. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  34. ^ „Ibn Al-Haytham to be a focus of the International Year of Light through partnering with 1001 Inventions”. light2015.org. UNESCO. 2015. Arhivirano iz originala 26. 09. 2018. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  35. ^ Adam Bernstein. Omar Sharif, international heartthrob of ‘Lawrence of Arabia’ and ‘Doctor Zhivago,’ dies at 83. Washington Post. 10. 7. 2015
  36. ^ Zorn, Eric (6. 9. 2005). „Change of Subject – Observations, reports, tips, referrals and tirades”. Chicago Tribune [Blog]. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  37. ^ „Omar Sharif Bridge”. thetradingcentre.co.uk. The Trading Centre. Arhivirano iz originala 13. 8. 2006. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  38. ^ „Omar Sharif Bridge – App details”. microsoft.com/en-us/store. Microsoft. Pristupljeno 20. 7. 2016. „Supported operating systems: Windows 10, Windows 10 Mobile” 
  39. ^ „Omar Sharif Bridge”. itunes.apple.com. iTunes. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  40. ^ Wilson, Johnny L. (septembar 1992). „Interplay's Omar Sharif on Bridge”. Computer Gaming World. br. 98. str. 20—21. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  41. ^ „CGW Salutes The Games of the Year”. Computer Gaming World. br. 100. novembar 1992. str. 110. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  42. ^ Lindeman, David E. (mart 1993). „Three Top Computer Bridge Games”. Computer Gaming World. br. 104. str. 42. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  43. ^ Saenger, Diana (18. 11. 2012). Lubischer, Mark; Jo Tucker, Betty, ur. „Omar Sharif Returns to Acting”. reeltalkreviews.com. ReelTalk Movie Reviews. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  44. ^ „Omar Sharif sued for assault”. New Sunday Times. 6. 11. 2005. str. 29. 
  45. ^ Sharif 1977, str. 41.
  46. ^ Sharif 1977, str. 45–46
  47. ^ Sharif 1977, str. 46.
  48. ^ Sharif 1977, str. 98.
  49. ^ Al-Shafii, Alaa (19. 1. 2015). „Egyptian Movie Icon Faten Hamama's Extraordinary Life and Career”. Al Akhbar. Lebanon. Arhivirano iz originala 14. 9. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  50. ^ Darwish, Mustafa (1998). Dream Makers on the Nile: A Portrait of Egyptian Cinema. Columbia University Press / American University in Cairo [University of Michigan]. str. 43. ISBN 978-977-424-429-2. 
  51. ^ a b v g d đ „Riz Khan – Omar Sharif”. Al Jazeera English. 10/11. 10. 2007. Pristupljeno 20. 7. 2016 — preko YouTube. 
  52. ^ Sharif 1977, str. 79.
  53. ^ „Dr Zhivago stars Omar Sharif and Tom Courtenay meet their hero Waggy”. This is Hull and East Riding. 15. 7. 2010. Arhivirano iz originala 17. 7. 2010. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  54. ^ Burton, Scott (10. 7. 2015). „Actor and racehorse owner Omar Sharif dies”. Racing Post. Arhivirano iz originala 16. 07. 2015. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  55. ^ Stone, Jay (2. 3. 2011). „When Kirk met Omar: A Hollywood story”. The Vancouver Sun. Arhivirano iz originala 5. 3. 2011. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  56. ^ Von Metzke, Ross (28. 2. 2011). „Introducing Omar Sharif Jr”. Advocate.com. Arhivirano iz originala 1. 3. 2011. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  57. ^ Katrandjian, Olivia (18. 3. 2012). „Omar Sharif Jr. Comes Out as Gay, Half-Jewish: 'Am I Welcome in Egypt?'”. ABC News. Arhivirano iz originala 20. 7. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016 — preko World News. 
  58. ^ [Advocate Contributors] (16. 3. 2012). „Coming Out Story: We're Not in Cairo Anymore”. Advocate.com. Arhivirano iz originala 20. 7. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  59. ^ Couzens, Gerard; Glanfield, Emma (23. 5. 2015). „Legendary actor Omar Sharif 'has Alzheimer's disease and confuses his starring roles in Doctor Zhivago and Lawrence of Arabia'”. Daily Mail. Arhivirano iz originala 20. 7. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  60. ^ „Film star Omar Sharif dies aged 83”. BBC News. 10. 7. 2015. Arhivirano iz originala 20. 7. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  61. ^ Malm, Sara (12. 7. 2015). „Cinema legend Omar Sharif is laid to rest at solemn Egyptian funeral after dying of a heart attack aged 83”. Daily Mail. Arhivirano iz originala 20. 7. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  62. ^ Le Fournis, Isabelle, ur. (24. 11. 2005). „Omar Sharif to receive UNESCO's Eisenstein Medal”. portal.unesco.org. UNESCO Media Services. Arhivirano iz originala 19. 2. 2006. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  63. ^ „Famed screen artist Omar Sharif receives UNESCO Eisenstein Medal”. un.org. UN News Centre. 24. 11. 2005. Arhivirano iz originala 20. 7. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 

Citirana bibliografija

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Sadoul, Georges (1972). Morris, Peter, ur. Dictionary of Films. Berkeley & Los Angeles: University of California Press. str. 129. Pristupljeno 20. 7. 2016 — preko Google Books. 
  • Goren, Charles; Sharif, Omar (1980). Goren's Bridge Complete. NY: Doubleday. 
  • Guinchard, Marie-Thérèse; Sokolinsky, Martin* (1976/1977). Éternel masculin / The Eternal Male. Paris/NY: Stock/Doubleday. 
  • Segalen, Anne; Sussel, Patrick; Reese, Terence* (1982/1983). Ma vie au bridge / [Omar Sharif's] Life in Bridge. Paris/London: Fayard/Faber. 
  • Sharif, Omar; Bird, David (2004). Omar Sharif Talks Bridge. Eastleigh, Hampshire: Finesse Bridge Books Ltd. str. 160. ISBN 978-0-9538737-8-4. 
  • Bridge Deluxe II Play with Omar Sharif [uputstvo za upotrebu]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Омар_Шариф&oldid=28843196”