Pređi na sadržaj

Placebo efekat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Placebo efekat može se dobiti korišćenjem lažnih pilula, lažnim operacijama i lažnim informacijama kao kada se isključi električna stimulacija obolelim od Parkinsonove bolesti sa implantiranim elektrodama u mozgu.

Placebo efekat je efekat koji se postiže kada se, prilikom ispitivanja nekog novog farmakološkog preparata u eksperimentalnoj grupi, istovremeno drugoj, kontrolnoj grupi, daje neki medikament sa potpuno neutralnim dejstvom.[1] Efekat poboljšanja zdravstvenog stanja kod kontrolne grupe (placebo efekat), koji je ponekad bolji od efekta primene pravog medikamenta, rezultat je autosugestije i umnogome zavisi od ličnosti učesnika u proceduri. Uobičajena placeba uključuju inertne tablete (poput šećernih pilula), inertne injekcije (poput fiziološkog rastvora), lažne operacije[2] i druge procedure.[3]

Generalno, placebo može uticati na to kako pacijenti percipiraju svoje stanje i podstiču hemijske procese u telu za ublažavanje bola[4] i nekoliko drugih simptoma,[5][6][7] ali nemaju uticaja na samu bolest.[8][9][4] Poboljšanja koja pacijenti doživljavaju nakon terapije placebom mogu takođe biti posledica nepovezanih faktora, kao što je regresija na srednju vrednost (statistički efekat gde je verovatno da će nakon neobično visokog ili niskog merenja slediti manje ekstremna vrednost).[4] Upotreba placeba u kliničkoj medicini izaziva etičku zabrinutost, posebno ako su prikriveni kao aktivni tretman, jer to unosi nepoštenje u odnos lekar-pacijent i zaobilazi informisani pristanak.[10] Iako se nekada pretpostavljalo da je ova obmana neophodna da bi placebo imao bilo kakav efekat, postoje izvesni dokazi da placebo može imati subjektivne efekte čak i kada je pacijent svestan da je tretman placebo (poznat kao otvoreni placebo).[11]

U testiranju lekova i medicinskim istraživanjima, placebo se može učiniti da liči na aktivni lek ili terapiju tako da funkcioniše kao kontrola; ovo treba da spreči primaoca ili druge da saznaju (uz njihov pristanak) da li je tretman aktivan ili neaktivan, jer očekivanja o efikasnosti mogu uticati na rezultate.[12][13] U placebom kontrolisanom kliničkom ispitivanju svaka promena u kontrolnoj grupi je poznata kao placebo odgovor, a razlika između ovoga i rezultata bez lečenja je placebo efekat.[14] Neki istraživači sada preporučuju upoređivanje eksperimentalnog tretmana sa postojećim tretmanom kada je to moguće, umesto placeba.[15]

Ideja placebo efekta — terapeutskog ishoda koji proizilazi iz inertnog tretmana — raspravljala se u psihologiji 18. veka,[16] ali je postala istaknutija u 20. veku. Jedna uticajna studija iz 1955. godine pod nazivom Moćni placebo čvrsto je utvrdila ideju da su placebo efekti klinički važni[17] i da su rezultat uloge mozga u fizičkom zdravlju. Ponovna procena iz 1997. nije našla dokaze o bilo kakvom placebo efektu u izvornim podacima, pošto studija nije uračunala regresiju na srednju vrednost.[18][19]

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Placebo je latinski izraz za biću prijatan. Korišćen je kao naziv za Večernji obred u Službi mrtvih, preuzeto iz njenog incipta, citata iz Vulgatnog psalma 116:9, placēbō Dominō in regiōne vīvōrum, „[Ja] ću ugoditi Gospodu u zemlji živih."[20][21][22] Od toga se pevač placeba povezivao sa nekim ko je lažno tvrdio da je povezan sa pokojnikom da bi dobio udeo u pogrebnom obroku, a samim tim i laskavac, i tako obmanjujući čin ugađanja.[23]

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

Potrebu za istraživanjem uticaja svesti na oboljenje (placebo efekat) pokrenula su zapažanja, engl. Henrya Beechera američkog lekara i uticajne ličnosti za razvoj medicinske etike,[24] koji je tokom Drugog svetskog rata otkrio da se bolovi povređenih vojnika mogu kupirati davanjem injekcija fiziološkog rastvora (placeba) umesto morfina, ali samo pod uslovom da oni ne znaju za ovu „prevaru“. Henri, koji je taj efekat nazvao placebo efekat.

Kanijim ispitivanjem engl. Henry Beecher je utvrdio je da su u 35% slučajeva terapijski efekti, bilo kog leka, povezani sa verovanjem pacijenta da upotrebljena supstanca ima predočeno dejstvo.[25][26]

Mehanizam delovanja

[uredi | uredi izvor]

Placebo efekat utiče na percepciju i očekivanje pacijenta; ukoliko se smatra da će supstanca pomoći, ona će lečiti, ali ako se smatra da će štetiti, ona može prouzrokovati negativne efekte, što je poznato kao nocebo efekat.

Efekat očekivanja može se pojačati faktorima kao što je entuzijazam doktora, razlika u boji i veličini placebo pilula ili korišćenjem drugih intervencija poput injekcija. U jednom istraživanju, krajnji rezultati placebo efekta povećali su se sa 44% na 62% nakon što je doktor pristupao pacijentima „prijatno, pažljivo i samouvereno"[27].

Suština placebo efekta je u tome da se pacijentu ulije vera koja će dalje raditi svoje. To ujedno znači da su osobe koje su sklone uticaju religije ili kultova prijemčivije na placebo efekat nego naučnici i intelektualci. Racionalnije i informisanije osobe imunije su na puku sugestiju jer su sumnjičave, pa veruju isključivo u ono što mogu videti i opipati. Osobe slabijeg obrazovanja koje nisu nikad čule za nešto poput placebo efekta, koje i ne razmišljaju da bi im doktor (ili sveštenik, ili bilo ko treći) mogao reći nešto što nije istina, idealni su kandidati za placebo efekat[28].

Ričard Ašer naglašava: „Ukoliko čvrsto verujete u terapiju koju prepisujete, makar znali da se kontrolisanim testovima pokazuje kako nije delotvorna, rezultati su vam mnogo bolji, pacijenti su vam zdraviji, a i prihod vam je mnogo veći. Verujem da je to objašnjenje upadljivog uspeha nekih manje nadarenih ali lakovernijih članova naše profesije kao i tvrdoglavog otpora prema statistici i kontrolisanim testovima koje pomodni i uspešni doktori rado ističu“.[29]

Iako je placebo efektom moguće postići da se pacijent oseća bolje, sam efekat ne utiče na tok bolesti, pa je stoga poboljšanje privremeno, i može se koristiti za ublažavanje posledica, ali ne i za otklanjanje uzroka bolesti. Matične ćelije raka, bakterije ili virusi nastaviće da se razmnožavaju bez obzira da li osoba veruje da joj terapija pomaže. Zato je lečenje placebom idealno za „umišljene bolesnike“ - hipohondre.

Zloupotreba i komercijalizacija

[uredi | uredi izvor]

Placebo efekat se veoma često upotrebljava u alternativnoj i tradicionalnoj medicini[30][31]

Neki izvori navode da kad se eksperimentalni i klinički podaci o dejstvu placebo efekta na bol i druge subjektivne simptome sumiraju, rezultati pokazuju da su efekti u placebo i psihoterapiji potpuno identični. Lekovi koje koriste alternativni terapeuti, homeopate, naturopate i terapeuti koji pokušavaju da „normalizuju“ bakterijsku floru se u stvari potpuno ili delimično svode na placebo efekat.[32].

Tokom nekoliko godina doktor Edzard Ernst je sa svojom grupom vršio klinička ispitivanja i objavio više od 160 metaanaliza ili drugih istraživanja (metaanaliza je statistička tehnika za dobijanje informacija iz velikog broja malih pokušaja, koji sami po sebi nisu statistički značajni). Sudeći po njegovoj knjizi Vodič kroz komplementarnu i alternativnu medicinu[33], oko 95% tretmana koje su on i njegove kolege istraživale u oblastima kao što su akupunktura, fitoterapija, homeopatija i refleksologija statistički se ne razlikuju od placebo tretmana. U samo 5% slučajeva terapija je imala veću efikasnost (na primer, kod fitoterapije), i nije čak ni pružala utisak da bi se daljim istraživanjem moglo otkriti nešto interesantno[34].

Zagovornici medicine zasnovane na dokazima popreko gledaju na eksperimente kontrolisane placebom, jer znaju da je to lak način da se preprave rezultati i lak put do pozitivnih rezultata iz istraživanja, kojima će se podupreti velika nova ulaganja određene kompanije. U realnosti, u kliničkoj praksi, pacijent i lekar ne mare mnogo za to da li novi lek deluje bolje nego ništa, nego ih zanima deluje li bolje od onih koji su na raspolaganju[35].

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Arnstein P, Broglio K, Wuhrman E, Kean MB (2011). „Use of placebos in pain management.” (PDF). Pain Manag Nurs (Position Statement of the American Society for Pain Management Nursing). 12 (4): 225—9. PMID 22117754. doi:10.1016/j.pmn.2010.10.033. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 08. 2017. g. Pristupljeno 25. 05. 2023. 
  2. ^ Gottlieb, Scott (18. 2. 2014). „The FDA Wants You for Sham Surgery”. Wall Street Journal. Pristupljeno 8. 1. 2015. 
  3. ^ Lanotte M, Lopiano L, Torre E, Bergamasco B, Colloca L, Benedetti F (novembar 2005). „Expectation enhances autonomic responses to stimulation of the human subthalamic limbic region”. Brain, Behavior, and Immunity. 19 (6): 500—9. PMID 16055306. S2CID 36092163. doi:10.1016/j.bbi.2005.06.004. 
  4. ^ a b v „Placebo Effect”. American Cancer Society. 10. 4. 2015. Arhivirano iz originala 2020-05-22. g. Pristupljeno 2021-06-27. 
  5. ^ Quattrone, Aldo; Barbagallo, Gaetano; Cerasa, Antonio; Stoessl, A. Jon (avgust 2018). „Neurobiology of placebo effect in Parkinson's disease: What we have learned and where we are going”. Movement Disorders. 33 (8): 1213—1227. ISSN 1531-8257. PMID 30230624. S2CID 52294141. doi:10.1002/mds.27438. 
  6. ^ Gross, Liza (februar 2017). „Putting placebos to the test”. PLOS Biology. 15 (2): e2001998. ISSN 1545-7885. PMC 5319646 Slobodan pristup. PMID 28222121. doi:10.1371/journal.pbio.2001998 Slobodan pristup. 
  7. ^ Enck, Paul; Bingel, Ulrike; Schedlowski, Manfred; Rief, Winfried (mart 2013). „The placebo response in medicine: minimize, maximize or personalize?”. Nature Reviews Drug Discovery (na jeziku: engleski). 12 (3): 191—204. ISSN 1474-1776. PMID 23449306. S2CID 24556504. doi:10.1038/nrd3923. 
  8. ^ Hróbjartsson A, Gøtzsche PC (januar 2010). Hróbjartsson A, ur. „Placebo interventions for all clinical conditions” (PDF). The Cochrane Database of Systematic Reviews. 106 (1): CD003974. PMC 7156905 Slobodan pristup. PMID 20091554. doi:10.1002/14651858.CD003974.pub3. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 04. 2019. g. Pristupljeno 25. 05. 2023. 
  9. ^ Benedetti, Fabrizio (1. 2. 2008). „Mechanisms of Placebo and Placebo-Related Effects Across Diseases and Treatments”. Annual Review of Pharmacology and Toxicology. 48 (1): 33—60. ISSN 0362-1642. PMID 17666008. doi:10.1146/annurev.pharmtox.48.113006.094711. Pristupljeno 17. 3. 2022. 
  10. ^ Newman, David H. (2008). Hippocrates' Shadow. Scribner. str. 134–59. ISBN 978-1-4165-5153-9. 
  11. ^ Charlesworth JE, Petkovic G, Kelley JM, Hunter M, Onakpoya I, Roberts N, Miller FG, Howick J (maj 2017). „Effects of placebos without deception compared with no treatment: A systematic review and meta-analysis” (PDF). Journal of Evidence-Based Medicine (Systematic review and meta-analysis). 10 (2): 97—107. PMID 28452193. S2CID 4577402. doi:10.1111/jebm.12251 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 11. 2020. g. Pristupljeno 25. 05. 2023. 
  12. ^ „placebo”. Dictionary.com. 9. 4. 2016. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  13. ^ „placebo”. TheFreeDictionary.com. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  14. ^ Chaplin S (2006). „The placebo response: an important part of treatment”. Prescriber. 17 (5): 16—22. S2CID 72626022. doi:10.1002/psb.344 Slobodan pristup. 
  15. ^ Michels KB (april 2000). „The placebo problem remains”. Archives of General Psychiatry. 57 (4): 321—2. PMID 10768689. doi:10.1001/archpsyc.57.4.321. 
  16. ^ Schwarz, K. A., & Pfister, R.: Scientific psychology in the 18th century: a historical rediscovery. In: Perspectives on Psychological Science, Nr. 11, p. 399-407.
  17. ^ Hróbjartsson A, Gøtzsche PC (maj 2001). „Is the placebo powerless? An analysis of clinical trials comparing placebo with no treatment”. The New England Journal of Medicine. 344 (21): 1594—602. PMID 11372012. doi:10.1056/NEJM200105243442106 Slobodan pristup. 
  18. ^ Kienle GS, Kiene H (decembar 1997). „The powerful placebo effect: fact or fiction?”. Journal of Clinical Epidemiology. 50 (12): 1311—8. PMID 9449934. doi:10.1016/s0895-4356(97)00203-5. 
  19. ^ Hróbjartsson A, Gøtzsche PC (avgust 2004). „Is the placebo powerless? Update of a systematic review with 52 new randomized trials comparing placebo with no treatment”. Journal of Internal Medicine. 256 (2): 91—100. PMID 15257721. S2CID 21244034. doi:10.1111/j.1365-2796.2004.01355.x Slobodan pristup.  Gøtzsche's biographical article has further references related to this work.
  20. ^ „Placebo (origins of technical term)”. TheFreeDictionary.com. Pristupljeno 2021-02-07. 
  21. ^ Psalms 114:9
  22. ^ Jacobs B (april 2000). „Biblical origins of placebo”. Journal of the Royal Society of Medicine. 93 (4): 213—4. PMC 1297986 Slobodan pristup. PMID 10844895. doi:10.1177/014107680009300419. 
  23. ^ Shapiro AK (1968). „Semantics of the placebo”. Psychiatric Quarterly. 42 (4): 653—95. PMID 4891851. S2CID 2733947. doi:10.1007/BF01564309. 
  24. ^ Kopp, Vincent J., M.D. „Henry K. Beecher, M.D.: Contrarian (1904–1976)”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2000. g. . September 1999 Newsletter, American Society of Anesthesiologists.
  25. ^ Beecher H. Mesaurment of subjective responses. New York: Oxford University Press; 1959
  26. ^ BEECHER HK (1961). „Surgery as placebo. A quantitative study of bias”. JAMA. 176: 1102—1107. PMID 13688614. doi:10.1001/jama.1961.63040260007008. 
  27. ^ Kaptchuk TJ, Kelley JM, Conboy LA, Davis RB, Kerr CE, Jacobson EE, Kirsch I, Schyner RN, Nam BH, Nguyen LT, Park M, Rivers AL, McManus C, Kokkotou E, Drossman DA, Goldman P, Lembo AJ (2008). „Components of placebo effect: randomised controlled trial in patients with irritable bowel syndrome.”. BMJ. 336 (7651): 999—1003. PMC 2364862 Slobodan pristup. PMID 18390493. doi:10.1136/bmj.39524.439618.25. 
  28. ^ Podnar, Ozren. „Ljekovitost dobre vijesti”. Arhivirano iz originala 06. 07. 2012. g. Pristupljeno 29. 07. 2012. 
  29. ^ Richard Asher (1972), Talking Sense Pitman Medical, London  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  30. ^ Kaptchuk, TJ (2002). „The placebo effect in alternative medicine: can the performance of a healing ritual have clinical significance?” (PDF). Ann Intern Med. 136 (11): 817—25. PMID 12044130. S2CID 207535762. doi:10.7326/0003-4819-136-11-200206040-00011. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 03. 2009. g. Pristupljeno 28. 07. 2012. 
  31. ^ Moyad MA. (2002). „The placebo effect and randomized trials: analysis of alternative medicine.”. The Urologic Clinics of North America. 29 (1): 135—55, x. PMID 12109341. doi:10.1016/s0094-0143(02)00039-3. Arhivirano iz originala 03. 05. 2012. g. Pristupljeno 28. 07. 2012. 
  32. ^ Fahrländer, H.; Truog, P. (1990). „Placebo action and alternative medicine”. Schweizerische Medizinische Wochenschrift. 120 (16): 581—588. PMID 2187242. 
  33. ^ Ernst, Edzard (2006). The Desktop Guide to Complementary and Alternative Medicine: An Evidence-Based Approach. Mosby Elsevier. ISBN 978-0-7234-3383-5. 
  34. ^ „Alternative medicine, Think yourself better”. The Economist. 
  35. ^ Ben Goldejker (2011). Loša nauka. Heliks. str. 57—. ISBN 978-86-86059-31-4.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плацебо_ефекат&oldid=27790226”