Himna Ujedinjenog Kraljevstva
_(3).jpg) Kralj Čarls III, vladar Krunskih zemalja Komonvelta. Pol vladara zavisi da li će da se peva »Bože, čuvaj kraljicu!« ili »Bože, čuvaj kralja!«. | |
| Država |  Ujedinjeno Kraljevstvo Antigva i Barbuda Australija Bahami Belize Novi Zeland Kanada Grenada Jamajka Sent Kits i Nevis Tuvalu |
|---|---|
| Jezik | engleski |
| Tekstopisac | nepoznat |
| Prihvaćena | 1745. |
instrumentalno izvođenje | |
„Bože, čuvaj kralja“ (engl. God Save the King) odnosno „Bože, čuvaj kraljicu“ (engl. God Save the Queen) je nacionalna himna Ujedinjenog Kraljevstva od početka 19. veka. Prvobitni tekst je sin Henrija Kareja posvetio svom ocu, dok je poreklo muzike još uvek nejasno. Neki izvori vode na muzičke kompozitore kao što su Džon Bal i Francuz Žan-Baptist Lili ili čak na neki nepoznati švajcarski vojni marš. Prvo zvanično izvođenje je bilo 28. septembra 1745. godine u čast kralja Džordža II a izveo ju je Tomas Arne. Godinu dana pre toga, tekst pesme je bio odštampan u knjizi „Thecaurus Musicus“.
Muziku ove pesme su prihvatile i neke druge države za himnu (Lihtenštajn, do 1961. godine, Švajcarska i Nemačka od 1871. do 1918. godine).
Istorija
[uredi | uredi izvor]Istorija melodije
[uredi | uredi izvor]Poreklo melodije i dalje nije utvrđeno sa sigurnošću, pa je okruženo legendama i spekulacijama. U Oksfordskom muzičkom priručniku Persi Skols je ovoj temi posvetio oko četiri stranice.[1] On ukazuje na sličnosti s melodijom jedne starije crkvene tužaljke, premda je ritam identičan s ritmom golijardskih pesama, te navodi primere nekoliko takvih plesnih melodija koje veoma mnogo lične na God Save the Queen. Skolss navodi kompoziciju Džona Bala (1619) koja ima mnogo sličnosti sa savremenom melodijom ove himne, u zavisnosti od mesta akcidentala koja se u to doba u nekim slučajevima nisu zapisivala već je ostavljano izvođaču da odlučuje o njima. Skols takođe ukazuje na nekoliko kompozicija Henrija Persela, od kojih jedna sadrži početne note moderne melodije, aranžirane na reči himne God Save the Queen.
Prva objavljena verzija današnje melodije pojavljuje se 1744. godine u Thesaurus Musicus kao notna postavka za poznatu prvu strofu. Pesma je nesumnjivo dobila na popularnosti tokom naredne godine (sa iskrcavanjem Čarlsa Edvarda Stjuarta). Svakako je bila pevana u londonskim pozorištima 1745. godine, kada je, na primer, Tomas Arn sastavio notni zapis melodije za pozorište Druru Lejn.
U Skolsovoj analizi pominju se i „neodržive“ i „sumnjive“ tvrdnje, te „pogrešne tvrdnje o američkom poreklu“. Među takvim tvrdnjama su i sledeće:
- Priča, prilično raširena u Francuskoj, da je melodiju (Grand Dieu Sauve Le Roi) napisao Žan-Baptist Lili da bi proslavio izlečenje Luja XIV.[2] Lili je napisao melodiju na reči koje je sastavila vojvotkinja od Brinona, a zatim je melodiju ukrao Georg Fridrih Hendl. Prevedena na latinski pod naslovom Domine, salvum fac regem, ova je pesma postala francuska himna i to ostala sve do 1792. godine (videti notni zapis dostupan na internetu[3]). Prema toj teoriji, nakon bitke kod Kalodena Hanoverska dinastija usvojila je ovu melodiju kao britansku himnu. Skols ukazuje na velike hronološke greške koje ovu teoriju čine neodrživom, te koje upućuju na to da ta teorija predstavlja fabrikaciju iz 19. veka.[4]
- Džejms Osvald. On je jedan od mogućih autora Thesaurus Musicus-a pa je svakako mogao igrati neku ulogu u ovoj priči, ali nije dovoljno jak kandidat za istinskog autora melodije.
- Dr Henri Keri. Skols odbacuje i njegovo autorstvo, pre svega zbog toga što sam Keri nikada tako nešto nije tvrdio. Osim toga, kada je takvu tvrdnju izneo Kerijev sin 1795. godine, nju je pratio i zahtev za penzijom od britanske vlade po tom osnovu. Treće, Kerijev sin je tvrdio da je njegov otac delove te pesme napisao 1745. godine, premda je Keri umro još 1743. godine. Takođe su iznete tvrdnje da je tu kompoziciju Keri prvi put javno izveo tokom jedne večere 1740. godine u čast admirala Edvarda Vernona, koji je bio zauzeo špansku luku Porto Belo (tada u Kolumbiji, danas u Panami) tokom Rata za Dženkinsovo uvo.
Skols preporučuje da bi melodiju trebalo smatrati „tradicionalnom“ ili „tradicionalnom, čija prva poznata verzija podstiče od Džona Bala (1562—1628)". Zbirka English Hymnal (muzički urednik Ralf Vogan Vilijams) ne navodi autorstvo, već jednostavno kaže "17. ili 18. vek".[5]
Istorija teksta
[uredi | uredi izvor]
Izraz Bože čuvaj kralja (God save the King) je mnogo stariji od ove pesme i nalazi se, na primer, na više mesta u Bibliji kralja Džejmsa.[6] Skols kaže da je već 1545. godine izraz God save the King bio jedna od lozinki Kraljevske mornarice, pri čemu je očekivani odgovor bio Long to reign over us (Neka dugo vlada nad nama).[7] Takođe primećuje da molitva koja se čitala u crkvama prilikom obeležavanja godišnjica Barutne zavere sadrži reči koji su možda bar delom predstavljali osnovu za drugu strofu Rasteraj naše neprijatelje... umanji njihovu zlobu i uništi njihove planove (Scatter our enemies... assuage their malice and confound their devices).
Godine 1745. The Gentleman's Magazine je objavio pesmu Bože čuvaj našeg gospodara kralja: Nova pesma za dvoglasje ((God save our lord the king: A new song set for two voices).[8] Ova verzija sadrži prve tri strofe koje su navedene dalje u tekstu (uz manje varijacije). Prema tradiciji, smatra se da je prva izvedba bila 1745. godine, kada je pesma pevana u znak podrške kralju Džordžu II nakon poraza njegove vojske u bici kod Prestonpana od strane jakobitskog pretendenta na engleski i škotski presto, Čarlsa Edvarda Stjuarta, čije su se snage pretežno sastojale od škotskih vojnika. Ponekada se tvrdi, pomalo ironično, da se pesma prvobitno pevala u znak podrške jakobitima: reč „pošalji“ (send) u stihu „Pošalji ga kao pobednika“ (Send him victorious) mogla bi implicirati da je kralj zapravo bio odsutan. Takođe postoje primeri čaša iz ranog 18. veka na kojima je urezana jedna verzija teksta, a koje su, kako se čini, bile namenjene za ispijanje zdravice u čast Džejmsa II. Skols uzima u obzir ove mogućnosti ali smatra da su najverovatnije isti tekst koristile i jakobitske i hanoverske pristalice, te da ga je svaka grupa upućivala svom kralju.[9]
Oko 1745. godine antijakobitsko osećanje je došlo do izražaja u četvrtoj strofi, gde se upućuje molitva za uspeh vojske Džordža Vejda koja se tada okupljala u Njukaslu. Ove reči su na kratko vreme zadobile popularnost, premda se nisu pojavile u verziji koja je bila objavljena u The Gentleman's Magazine:
| Original | Prevod |
|---|---|
| Lord, grant that Marshal Wade, May by thy mighty aid, Victory bring. May he sedition hush and like a torrent rush, Rebellious Scots to crush, God save the King. |
Gospode, daj da maršal Vejd,
uz Tvoju svemoćnu pomoć, pobedu donese. Neka pobunu utiša i kao bujica pojuri, da pobunjene Škote skrši, Bože čuvaj kralja. |
Ova strofa je ubrzo bila ponovo ispuštena, a svakako pre no što je pesma postala prihvaćena kao britanska državna himna tokom 1780-ih i 1790-ih godina.[10][11] Uprkos kratkom postojanju ove strofe, ona se još uvek navodi kao razlog zbog koga se ova pesma može smatrati uvredljivom kada se peva u nekim delovima Škotske. Bilo je još dosta pokušaja tokom 18. i 19. veka da se dodaju nove strofe kako bi se obeležili neki pojedinačni događaji od značaja za britansku monarhiju ili državu. Na primer, kada su jakobitske snage zaobišle Vejdovu vojsku i došle do Darbija, ali se zatim povukle te kada se njihov garnizon u Karlajlu predao jednoj drugoj vladinoj vojsci na čijem se čelu nalazio sin kralja Džordža, Vilijam Avgust, vojvoda od Kamberlenda, dodata je još jedna strofa, prema Ficroju Maklinu.[12] Među ostalim strofama koje nisu bile dugog veka primetne su one koje izražavaju antifrancuska osećanja.[13] Međutim, nijedna od ovih strofa nije opstala do 20. veka.[10]
Bilo je nekoliko pokušaja da se pesma poboljša promenom reči. U 19. veku razvila se živa rasprava o državnoj himni i čak i tada druga strofa se smatrala pomalo uvredljivom. Naime, postavilo se pitanje o izrazu „rasteraj njene neprijatelje": neki su smatrali da će snaga parlamenta i krune više doći do izražaja ako se reč „njene“ (her) zameni rečju „naše“ (our), dok su drugi ukazivali na to da je teologija pomalo nejasna te predlagali kao zamenu reč „tvoje“ (thine). Sidni G. R. Kols napisao je potpuno novu verziju, a isto je učinio i Kenon F. K. Harford.[14] Godine 1836. Vilijam Edvard Hikson napisao je četiri alternativne strofe, od kojih su prva, treća i četvrta date kao prilog tekstu državne himne u zborniku English Humnal (gde državna himna sadrži samo prvu i treću strofu originalnog teksta).
Upotreba u Komonveltu
[uredi | uredi izvor]Ranije je ovu pesmu kao državnu himnu koristila većina komonveltskih kraljevstava, uključujući Australiju, Kanadu i Jamajku. U Australiji je ona zamenjena pesmom Advance Australia Fair, u Kanadi pesmom O Canada, a u Jamajci pesmom Jamaica, Land We Love, premda je ona i dalje kraljevska himna ovih zemalja te se izvodi na zvaničnim ceremonijama kojima prisustvuju članovi kraljevske porodice ili njihovi predstavnici (generalni guverner, guverner ili zamenik guvernera).
U Kanadi pesma God Save the Queen nije zvanično proglašena kraljevskom himnom, ali se konvencijom učvrstila kao takva, te se ponekada na javnim svečanostima izvodi zajedno sa zvaničnom kanadskom himnom O Canada.[15] U Australiji je pesmu God Save the Queen zvanično proglasio za kraljevsku himnu generalni guverner sir Ninijan Stefen 19. aprila 1984. godine.[16] Istovremeno, ova pesma je i dalje priznata za jednu od dve zvanične državne himne Novog Zelanda, zajedno s pesmom God Defend New Zealand, premda se u praksi više gotovo nikada ne izvodi kao državna himna.[17]
Ostale upotrebe
[uredi | uredi izvor]God Save the King je bila prva pesma koja se ikada upotrebila kao državna himna, premda je nizozemska državna himna, Wilhelmus, po postanku starija. Zbog njenog uspeha nastalo je nekoliko imitacija, posebno u Francuskoj a kasnije i u Nemačkoj. Prva nemačka državna himna bila je kopija pesma "God Save the King", pri čemu su reči bile promenjene u Heil dir im Siegerkranz, ali su se pevale na istu melodiju kao i britanska himna. Ta je melodija bila korišćena, a ponegde i zvanično usvojena, za državnu himnu nekoliko drugih zemlja, uključujući Rusiju (do 1833), Švedsku i Švajcarsku.
To je takođe i melodija američke patriotske pesme Let Freedom Ring (poznatije po svom prvom stihu My Country, 'Tis of Thee), koja je izvođena tokom parade održane prilikom predsedničke inauguracije Džordža Buša 20. januara 2001. godine. U Islandu se zove Eldgamla Ísafold. Ova se melodija takođe koristi za norvešku kraljevsku himnu Kongesangen. Rok sastav Queen izvodi pesmu "God Save the Queen" na kraju svih svojih koncerata.
Ova se melodija koristi i za državnu himnu Lihtenštajna, Oben am jungen Rhein. Kada je engleska fudbalska reprezentacija igrala sa lihtenštajnskom tokom kvalifikacija za evropsko fudbalsko prvenstvo 2004, dva puta se izvodila ista melodija, što je izazvalo i manju zabunu među publikom.
Melodija pesme "God save the Queen" i dalje se koristi kao himnična melodija u hrišćanskim crkvama u različitim zemljama. Ujedinjena metodistička crkva u južnim američkim državama, Meksiku i Latinskoj Americi, pored drugih denominacija (obično protestantskih), upotrebljava ovu melodiju. Hrišćanska himna "Glory to God on High" se često peva na istu ovu melodiju.
Engleska izvorna himna
[uredi | uredi izvor]
|
|
|
|
Dodatne strofe u Kanadi
[uredi | uredi izvor]- Our loved Dominion bless
- With peace and happiness
- From shore to shore;
- And let our Empire be
- Loyal, united, free
- True to herself and Thee
- God save the King3.
Prva strofa na francuskom (pevana u Kanadi)
[uredi | uredi izvor]- Dieu protège la reine
- De sa main souveraine!
- Vive la reine!
- Qu'un règne glorieux,
- Long et victorieux
- Rende son peuple heureux.
- Vive la reine!
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Scholes, Percy A. The Oxford Companion to Music, Tenth Edition. Oxford University Press.
- ^ Ranum, Patricia. „A Sweet Servitude: A Musician's Life at the Court of Mlle de Guise” (html).
- ^ „Domine Salvum Fac Regem” (PDF). Arhivirano iz originala (pdf) 15. 10. 2005. g. Pristupljeno 01. 04. 2007.
- ^ „Souvenirs, Vol 1, Chapter IV” (HTML). Pristupljeno 02. 04. 2007.
- ^ Dearmer, Percy; Vaughan Williams, Ralph (1906). The English Hymnal with Tunes. Oxford University Press. str. 724.Hymn No. 560 "National Anthem"
- ^ 1 Samuel x. 24; 2 Samuel xvi. 16 i 2 Kings xi. 12
- ^ Wood 1919.
- ^ The Gentleman's Magazine Vol. 15, Oct. 1745. str. 552.
- ^ Scholes, str. 412. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFScholes (help)
- ^ a b Richards 2002, str. 90.
- ^ "The history of God Save the King": The Gentleman's Magazine, Vol 6 (new series). 1837. str. 373.
- ^ Maclean 1989.
- ^ Na primer, strofa koja se navodi u knjizi Handel Edvarda J. Denta (v. tekst na projektu Gutenberg i Fullbooks.com)
- ^ Richards 2002, str. 91.
- ^ „Department of Canadian Heritage: Royal anthem "God Save The Queen"”. Arhivirano iz originala (HTML) 13. 03. 2007. g. Pristupljeno 01. 04. 2007.
- ^ Commonwealth of Australia Gazette; No. S 142; 19 April, 1984
- ^ „Pismo iz [[Buckinghamska palata|Buckinghamske palate]] generalnom guverneru Novog Zelanda”. Arhivirano iz originala (HTML) 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 03. 04. 2007. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Dearmer, Percy; Vaughan Williams, Ralph (1906). The English Hymnal with Tunes. Oxford University Press. str. 724.
- Wood, William (1919). Flag and Fleet: How the British Navy Won the Freedom of the Seas. Macmillan.
- Maclean, Fitzroy (1989). Bonnie Prince Charlie. Canongate Books Ltd. ISBN 978-0-86241-568-6.
- Richards, Jeffrey (2002). Imperialism and Music: Britain 1876 to 1953. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4506-6.
- Scholes, Percy A. The Oxford Companion to Music, Tenth Edition. Oxford University Press.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Himna Ujedinjenog Kraljevstva (protočni format, „ram“)
- Sajt „Upoznajte Britaniju“: „Britanska narodna himna“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. mart 2017)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
