Химна Црне Горе
Држава | Црна Гора |
---|---|
Језик | српски |
Текстописац | народна песма, уредио Секула Дрљевић |
Композитор | народна песма, уредио Жарко Мирковић |
Прихваћена | 2004. |
Ој свијетла мајска зоро у извођењу Оркестра америчке морнарице | |
Ој свијетла мајска зоро је званична химна Црне Горе. Данашњи наслов и текст ове химне озваничени су 2004. године, када је Скупштина Црне Горе усвојила Закон о државним симболима и дану државности Црне Горе, чијим су 6. чланом прописани садашњи наслов и текст химне.[1]
Спорна питања
[уреди | уреди извор]Током јавне расправе о избору химне, покренута су бројна питања о знатним одступањима званично усвојеног наслова и текста у односу на изворне облике, а посебну пажњу стручне и шире јавности изазвала је одлука да се као трећа и четврта строфа званичног текста химне усвоје дијелови пјесме Вјечна наша, коју је 1944. године испјевао црногорски правник и политичар Секула Дрљевић, познат по фашистичким ставовима.[2]
Приликом избора званичног текста химне (2004), усвојене су строфе према верзији коју је Дрљевић уобличио управо као високи фашистички часник, за вријеме боравка у усташкој НДХ, чиме је заобиђена првобитна Дрљевићева верзија из 1937. године,[3] која је била објављена прије но што се Дрљевић афирмисао као фашиста, сарадник окупатора и ратни злочинац.[4]
Усвајање Дрљевићевих строфа критиковали су бројни политички и друштвени чиниоци не само у Црној Гори, већ и у иностранству,[5] а полемике о спорним дијеловима химне довеле су до отворених подјела међу грађанима Црне Горе.[6] У полемикама о тексту химне активно је учествовао и Филип Вујановић, предсједник Црне Горе (2003-2018), који је у више наврата критиковао усвајање Дрљевићевих строфа, од којих се јавно оградио, заложивши се за измјену званичног текста химне.[7][8]
Вујановић је у разним приликама истицао да је усвајање Дрљевићевих стихова неприхватљиво због тога што је њихов творац био фашиста, односно нациста, а истим поводом је упозоравао и на опасност од јачања екстремног црногорског национализма и шовинизма.[9][10]
Српски историчар Милан Ст. Протић сматра да је ова верзија химне кафанска песма „коју је прилагодио усташки сарадник и црногорски изрод Секула Дрљевић.”[11]
Изворна пјесма
[уреди | уреди извор]Поред данашњег званичног текста химне, постоји и неколико старијих варијанти, а првобитни, односно изворни текст настао је обрадом народне пјесме „Ој, јунаштва свијетла зоро ој!“, чији први помен потиче из 1863. године, када је изведена у Београду, у склопу драме "Бој на Грахову", коју су написали Јован Цар (отац познатог српског књижевника Марка Цара) и Обрад Витковић.[12][13][14]
Накнадним прерадама, првобитни текст је мјењан путем скраћивања или додавања разних стихова или читавих строфа, што је резултирало настанком бројних варијанти које у мањој или већој мјери одступају од изворног текста. Претпоставља се да је помен месеца маја својевремено унет у једну од верзија ове песме у спомен на долазак Секуле Дрљевића у Црну Гору из НДХ 12. маја 1941. године.[15]
Обраде
[уреди | уреди извор]Даница Црногорчевић је 3. септембра 2021. избацила њену обраду песме Ој јунаштва свијетла зоро, дан пре устоличења митрополита црногорско-приморског Јоникија II (којег је пратила жестока тензија Цетињана према СПЦ). Текст те песме је старија верзија спева који ће постати званична химна Црне Горе. У тој песми се јасно истиче повест Црногораца (регионалног назива за Србе у Црној Гори) и Његоша (На Ловћену Његош спава / Најмудрија српска глава), док је данашњу верзију црногорске химне написао фашистички колаборациониста Секула Дрљевић.
Текст химне
[уреди | уреди извор]Ој свијетла мајска зоро
Мајко наша Црна Горо
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења
Волимо вас, брда тврда,
И стравичне ваше кланце
Који никад не познаше
Срамотнога ропства ланце.
Док ловћенској нашој мисли
Наша слога даје крила,
Биће горда, биће славна
Домовина наша мила.
Ријека ће наших вала,
Ускачући у два мора,
Глас носити океану,
Да је вјечна Црна Гора.
Изворни стихови
[уреди | уреди извор]Најстарија позната верзија песме, из 1863. године гласи:[12][13][14]
Ој, јунаштва свјетла зоро ој!
Мајко наша Црна Горо!
На твојим се врлетима ој!
Разби сила душманима.
Једина си за слободу ој!
Ти остала српском роду.
Дат’ ће Бог и света Мати ој!
Да се једном све поврати.
Верзије Секуле Дрљевића
[уреди | уреди извор]
Вјечна наша Црна Горо! |
Вјечна наша Црна Горо, |
Друге верзије
[уреди | уреди извор]Ој свијетла мајска зоро,
Мајко наша Црна Горо,
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења
Ловћен нам је олтар свети,
У њега смо сви заклети.
На Ловћену Његош спава
Најмудрија српска глава.
Ловћен красе Петровићи
А Косово Обилићи.
Ловћен краси гроб Његошев
А Косово гроб Милошев.
Дурмиторе, је л' ти жао
Што се Ловћен опјевао?
Не, нека га, нек' се пјева
Заслуга је Његошева.
Партизанска
[уреди | уреди извор]Ој свијетла мајска зоро,
Мајко наша Црна Горо,
Листај горо, цвјетај цвијеће
Црна Гора у бој креће
Црна Гора у бој креће
Без побједе доћи неће/Робовати више неће.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Закон о државним симболима и дану државности Црне Горе (2004)”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 26. 06. 2019.
- ^ а б Drljević 1944, стр. 5.
- ^ а б Štedimlija 1937, стр. 127.
- ^ Petrović 2005.
- ^ Radio Slobodna Evropa (2004): Da li su stihovi crnogorske himne “Oj svijetla majska zoro” neonacistički i fašistički?
- ^ Vijesti (2011): Vujanović: Državna himna ne zbližava već odvaja ljude
- ^ „Вечерње новости (2010): Смењују Вујановића”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2019. г. Приступљено 26. 06. 2019.
- ^ Вечерње новости (2011): Повратак правим симболима
- ^ Политика (2011): Вујановић: Нападају ме црногорски националисти
- ^ Slobodna Evropa (2011): Ima li crnogorskog nacionalizma u Crnoj Gori
- ^ „Ова власт би да влада вечно”. Nin online. Приступљено 2023-08-24.
- ^ а б Ликић 1884.
- ^ а б Перић 1995, стр. 145-146.
- ^ а б Маркуш 2007, стр. 102-103.
- ^ Публициста Јован Маркуш аутор дјела «Народна странка у књажевини и краљевини Црној Гори» Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2016), између 18. до 21. минута (Радио Светигора, 2007.)
Литература
[уреди | уреди извор]- Drljević, Sekula (1944). Balkanski sukobi 1905-1941 (PDF). Zagreb: Putovi.
- Ликић, Душан, ур. (1884). Позоришна лира: Лира са 800 позоришних песама. Београд: Задруга штампарских раденика.
- Маркуш, Јован Б. (2007). Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе. Цетиње: Светигора.
- Перић, Ђорђе (1995). „Позоришне песме у записима мелографа XIX века”. Српска музичка сцена. Београд: Музиколошки институт САНУ. стр. 142—154.
- Petrović, Rastislav V. (2005) [1997]. Crnogorske ustaše (3. допуњено изд.). Beograd: Autor agent.
- Stojković, Borivoje S. (1979). Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba (drama i opera). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti.
- Štedimlija, Savić M. (1937). Osnovi crnogorskog nacionalizma (PDF). Zagreb: Putovi.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Српска земља Црна Гора: Ој јунаштва свијетла зоро
- Милан Вујовић (2008): (Не)уважавање (не)поражених
- Филип Вујановић (2011): Пола химне Црне Горе слушам са задовољством, а пола по дужности
- Филип Вујановић (2012): Тробојка председничка застава, скратити химну Црне Горе
- РТС (2012): Медојевић: Срамота што је химну Црне Горе писао ратни злочинац
- Политика (2018): Влада Црне Горе не одустаје од казни за непоштовање државне химне
- Политика (2018): Мора ли Црна Гора казнама да брани химну?