Горња Врежина
Горња Врежина | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| — 2022. |  1.019 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 19′ 26″ С; 21° 59′ 26″ И / 43.323833° С; 21.9905° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 295 m |
.svg)  Горња Врежина Горња Врежина на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Горња Врежина је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у источном квадранту Нишке котлине у подножју Градца и Детљака, на 8,5 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 1180 становника (према попису из 1991. било је 1290 становника). У насељу се налазе одвојена одељења свих осам разреда основне школе „Чегар“.
Историја
[уреди | уреди извор]У атарском простору евидентирани су преисторијски и антички налази. На локалитету Занога, изнад десне речне обале Нишаве, а лево од ушћа Суводолског потока, у новориљаним виноградима 1934/35. године нађени су неолитско-бронзани предмети: тврдо печене урне без шара, ћупови, перле, хрбине итд. Исти локалитет, под називом Суводол испитивао је после Другог светског рата и Милутин Гарашанин (археолог), а налазе објавио у делу Преисторија на тлу СР Србије (Београд, 1973). Ниже данашњег сеоског насеља пролазио је римски пут Наисус - Рациариа у римској Дацији. На средњовековну насељеност Горње Врежине посредно указује турски попис 1498. године, евидентирајући је, под истим називом, као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша, са 13 домова, 2 самачка, 1 удовичким домом, са 2 рајинске воденице (које раде целе године) и са дажбинама које износе 2.498 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Горња Врезина, а имало је 13 кућа, 3 удовичка домаћинства, 4 самачка домаћинства.[1] О овом селу има података и у вези са нишком буном 1841. године кад је због делимичног паљења добила мање обештећење. Крајем 19. века (1895. године) имала је 96 домаћинстава и 946 становника, а 1930. године у њој је живело 160 домаћинстава и 1.254 становника
После ослобођења од Турака 1878. године, село је почело да јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство, стајско сточарство и виноградарство. Релативна близина Ниша допринела је да се у Горњој Врежини још у капиталистичкој Југославији појави интерес за радничка занимања. После Другог светског рата, нарочито од 1960/62. године, овај интерес се појачао тако да се један број домаћинстава иселио нарочито у Насеље Никола Тесла, већина домаћинстава је прешла на мешовиту привреду, а број чистих пољопривредних домаћинстава се смањио. Од 1970/75. године, Горња Врежина је постала и имиграционо привлачна. У 1971. години, у селу су живела 93 пољопривредна, 170 мешовитих и 13 непољопривредних домаћинстава.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]До Горње Врежине се може доћи приградским линијама 16 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Јасеновик - Врело, линијом 17 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Пасјача - Ореовац и линијом 17Л ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина, као и линјом ПАС Ниш— Горња Врежина (линија бр. 17Л).
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Горња Врежина живи 952 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (44,3 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 312 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 10 | 16 | ||
| 75—79 | 16 | 35 | ||
| 70—74 | 35 | 30 | ||
| 65—69 | 42 | 46 | ||
| 60—64 | 40 | 33 | ||
| 55—59 | 35 | 35 | ||
| 50—54 | 48 | 37 | ||
| 45—49 | 51 | 49 | ||
| 40—44 | 41 | 43 | ||
| 35—39 | 39 | 30 | ||
| 30—34 | 36 | 34 | ||
| 25—29 | 38 | 42 | ||
| 20—24 | 47 | 25 | ||
| 15—19 | 42 | 31 | ||
| 10—14 | 37 | 28 | ||
| 5—9 | 39 | 27 | ||
| 0—4 | 23 | 19 | ||
| Просек : | 40,3 | 44,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 520 | 137 | 344 | 30 | 9 | 0 |
| Женски | 487 | 62 | 344 | 76 | 5 | 0 |
| УКУПНО | 1.007 | 199 | 688 | 106 | 14 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 291 | 78 | 0 | 0 | 122 |
| Женски | 213 | 125 | 0 | 0 | 41 |
| УКУПНО | 504 | 203 | 0 | 0 | 163 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 15 | 25 | 0 | 15 |
| Женски | 0 | 0 | 17 | 6 | 2 |
| УКУПНО | 5 | 15 | 42 | 6 | 17 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 6 | 4 | 9 |
| Женски | 1 | 1 | 1 | 2 | 13 |
| УКУПНО | 1 | 2 | 7 | 6 | 22 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 8 | 0 | 0 | 7 | |
Спорт
[уреди | уреди извор]Фудбалски клуб Слобода из Горње Врежине који је основан 1948. тренутно се такмичи у првој нишкој лиги.
Споменици културе
[уреди | уреди извор]- Црква св Тројице - према тренутно доступним информаација на Нишкој епархији, црква је у фази изградње тако да још увек није званично освештена. Налази се на излазном делу села, брежуљку са кога се пружа поглед ка граду Нишу. [5]
- Споменик НОБ - у самом центру села смештен је споменик посвећен палим борцима у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату (1941 - 1945 године). Сам споменик део је спомен парка. На централном делу налази се мермерна плоча са именима и презименима палих бораца који су животе дали током ових борби. Споменик се редовно одржава.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Улаз у Цркву Св Тројице -
Црква Св Тројице -
Чема у порти Цркве -
Звоник Цркве СВ Тројице -
Споменик НОБ - централни поглед -
Споменик НОБ - мермерне плоча са именима и презименима
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Црква св Тројице”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 14. 10. 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 20.
