1-Aminociklopropan-1-karboksilna kiselina
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
1-Aminociklopropankarboksilna kiselina
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| Abrevijacija | ACC |
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.108.227 |
| KEGG[2] | |
| Svojstva | |
| C4H7NO2 | |
| Molarna masa | 101,1 c |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
1-Aminociklopropan-1-karboksilna kiselina (ACC) je disupstituisana ciklična alfa-aminokiselina u kojoj je tročlani ciklopropanski prsten kondenzovan sa C(alfa)-atomom aminokiseline.
ACC ima značajnu ulogu u biosintezi biljnog hormona etilena.[5][6] Ova kiselina se sintetiše posredstvom enzima ACC synthase ( EC 4.4.1.14) iz metionina i konvertuje se u etilen posredstvom ACC oksidaze (EC 1.14.17.4).[7]
ACC takođe nefiziološki parcijalni agonist NMDA receptora sisara.[8]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Caspi R, Foerster H, Fulcher CA, Hopkinson R, Ingraham J, Kaipa P, Krummenacker M, Paley S, Pick J, Rhee SY, Tissier C, Zhang P, Karp PD (2006). „MetaCyc: a multiorganism database of metabolic pathways and enzymes”. Nucleic Acids Res. 34 (Database issue): D511—6. PMC 1347490
. PMID 16381923. doi:10.1093/nar/gkj128.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Yang S, Hoffman N (1984). „Ethylene biosynthesis and its regulation in higher plants”. Annu. Rev. Plant Physiol. 35: 155—189. doi:10.1146/annurev.pp.35.060184.001103.
- ^ Kende H (1993). „Ethylene biosynthesis”. Annu. Rev. Plant Physiol. 44: 283—307. doi:10.1146/annurev.pp.44.060193.001435.
- ^ Kende H (1989). „Enzymes of Ethylene Biosynthesis”. Plant Physiol. 91 (1): 1—4. PMC 1061940 . PMID 16666977. doi:10.1104/pp.91.1.1.
- ^ Inanobe A, Furukawa H, Gouaux E (2005). „Mechanism of partial agonist action at the NR1 subunit of NMDA receptors”. Neuron. 47 (1): 71—84. PMID 15996549. doi:10.1016/j.neuron.2005.05.022.
