Балиновце
Балиновце | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Општина | Владичин Хан |
Становништво | |
— 2022. | 118 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 43′ 34″ С; 22° 03′ 08″ И / 42.726° С; 22.052166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 391 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | VR |
Балиновце је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 118 становника (према попису из 2011. било је 121 становника).
Старине и прошлост
[уреди | уреди извор]У суседној околини Владичиног Хана постоји село Г. Балиновце. Да би се разликовало од њега ово насеље зове се Д. Балиновце. У првој половини XIX века, приликом оснивања, данашње селоимало је свега три куће: по једна у данашњим махалама Поповци (од рода Поповци), Раскрсје (од рода Стајковци) и Ивковци (од рода Ивковци). Касније су се населили други родови. Пре око 80 година село је имало 10 домова. У данашњој махали Раскрсје постоји место Село. Сада су тамо њиве. Остатака од старина нема. Сељаци rоворе: „Такој си га кажу Село“ Сеоска Слава Д. Балиновца је Ђурђевдан. - О већим празницима становништво посећује цркву у Г. Јабукову. Код те цркве налази се и балиновско гробље. — У махали Раскрсје је сеоски крст. До 1878 г. плоднија земља Д. Балиновца припадала је неком бегу који је седео у Дренову близу Лепенице код Вл. Хана (тачније Дреново је махала села Лепенице). Звао се Абдула бег, један од потомака врањског Хусејин-паше. Од поменуте године сељаци су земљу купили од бегове жене (бег је поrинуо у рату).
Порекло становништва
[уреди | уреди извор]Данашње српско становништво Д. Балиноваца потиче од предака који су досељени. Род Поповци (10 к, св. Никола), по пет њихових кућа налази се у махалама Поповци и Смрдан. Прва је махала старија. Одакле су досељени не зна се. У Д. Балиновцу живе од прве половине XIX века: Стојан 53 године - Марко - поп Крагуј — поп Станисав, оснивач рада. Данашње село је „од времена попа Станисава" . У махали Раскрсје су родови: Стајковци (1 к, св. Никола), Ристићи (1 к, св. Арханђео) и Пешићи(2 к, Младенци). Ристићи су из Кацапуна код Вл. Хана, Пешићи су из Манајла, а за Стојковце нисам дознао одакле су досељени. Они су увек имали једну кућу („све једна па једна"). Пешићи у Мaнојлy имају рођака званих Марчинци досељених са Косова. У махали Ивковце живи род Ивковци (4 к, св. Арханђео). Потичу од претка који је добегао из села Равна Река у околини Вл. Хана. Умахали Чалаковци живи род Чалаковци (5 к, cв. Никола). Досељени су од некуда. У махали Беловце живе Беловчани (4 к, св. Арханђео) и Стаменковићи (1 к, св. Арханђео и св. Никола). Оба рода дошла су из Кржинца. Тамо су им род становници звани Каменарци од некуда досељени. У махали Шелинце живе Шелинци (7 к) и Миленковићи (1 к), славе св. Арханђела. Први су дошли из Кржинца, други из Теговишта (оснивач рода призетио се у роду Шелинци). Шелинци и у Кржинцу били су од некуда насењени. У махали Смрдан жнве Стаменковићи (1. к, св. Никола). И они су досељени из Кржинца. Даље порекло им се не зна. Сасвим су од села нздвојене две куће: Стаменковићи (1 к, св. Никола) и Анђелковићи (1к, св. Никола). Први припадају напред поменутом роду Поповци. Поред железничке пруге живе Маринковићи (1 к, св Никола) и Петровићи (1 к, св. Арханђео). Први су досељенн из Кржинца, други из Калитанца (Вл. Хан).[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Балиновце живи 128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (45,5 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 50 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 2 | 2 | ||
75—79 | 6 | 3 | ||
70—74 | 7 | 8 | ||
65—69 | 10 | 8 | ||
60—64 | 4 | 5 | ||
55—59 | 2 | 3 | ||
50—54 | 6 | 3 | ||
45—49 | 4 | 5 | ||
40—44 | 7 | 7 | ||
35—39 | 5 | 3 | ||
30—34 | 3 | 2 | ||
25—29 | 6 | 5 | ||
20—24 | 3 | 7 | ||
15—19 | 3 | 2 | ||
10—14 | 8 | 2 | ||
5—9 | 4 | 3 | ||
0—4 | 1 | 5 | ||
Просек : | 45,5 | 44,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 68 | 12 | 50 | 6 | 0 | 0 |
Женски | 63 | 7 | 49 | 7 | 0 | 0 |
УКУПНО | 131 | 19 | 99 | 13 | 0 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 24 | 5 | 0 | 0 | 11 |
Женски | 8 | 2 | 0 | 0 | 4 |
УКУПНО | 32 | 7 | 0 | 0 | 15 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 1 | 1 | 0 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 1 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 1 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 67-68 страна
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.