Пређи на садржај

Балиновце

Координате: 42° 43′ 34″ С; 22° 03′ 08″ И / 42.726° С; 22.052166° И / 42.726; 22.052166
С Википедије, слободне енциклопедије
Балиновце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2022.118
Географске карактеристике
Координате42° 43′ 34″ С; 22° 03′ 08″ И / 42.726° С; 22.052166° И / 42.726; 22.052166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина391 m
Балиновце на карти Србије
Балиновце
Балиновце
Балиновце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Балиновце је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 118 становника (према попису из 2011. било је 121 становника).

Старине и прошлост

[уреди | уреди извор]

У суседној околини Владичиног Хана постоји село Г. Балиновце. Да би се разликовало од њега ово насеље зове се Д. Балиновце. У првој половини XIX века, приликом оснивања, данашње селоимало је свега три куће: по једна у данашњим махалама Поповци (од рода Поповци), Раскрсје (од рода Стајковци) и Ивковци (од рода Ивковци). Касније су се населили други родови. Пре око 80 година село је имало 10 домова. У данашњој махали Раскрсје постоји место Село. Сада су тамо њиве. Остатака од старина нема. Сељаци rоворе: „Такој си га кажу Село“ Сеоска Слава Д. Балиновца је Ђурђевдан. - О већим празницима становништво посећује цркву у Г. Јабукову. Код те цркве налази се и балиновско гробље. — У махали Раскрсје је сеоски крст. До 1878 г. плоднија земља Д. Балиновца припадала је неком бегу који је седео у Дренову близу Лепенице код Вл. Хана (тачније Дреново је махала села Лепенице). Звао се Абдула бег, један од потомака врањског Хусејин-паше. Од поменуте године сељаци су земљу купили од бегове жене (бег је поrинуо у рату).

Порекло становништва

[уреди | уреди извор]

Данашње српско становништво Д. Балиноваца потиче од предака који су досељени. Род Поповци (10 к, св. Никола), по пет њихових кућа налази се у махалама Поповци и Смрдан. Прва је махала старија. Одакле су досељени не зна се. У Д. Балиновцу живе од прве половине XIX века: Стојан 53 године - Марко - поп Крагуј — поп Станисав, оснивач рада. Данашње село је „од времена попа Станисава" . У махали Раскрсје су родови: Стајковци (1 к, св. Никола), Ристићи (1 к, св. Арханђео) и Пешићи(2 к, Младенци). Ристићи су из Кацапуна код Вл. Хана, Пешићи су из Манајла, а за Стојковце нисам дознао одакле су досељени. Они су увек имали једну кућу („све једна па једна"). Пешићи у Мaнојлy имају рођака званих Марчинци досељених са Косова. У махали Ивковце живи род Ивковци (4 к, св. Арханђео). Потичу од претка који је добегао из села Равна Река у околини Вл. Хана. Умахали Чалаковци живи род Чалаковци (5 к, cв. Никола). Досељени су од некуда. У махали Беловце живе Беловчани (4 к, св. Арханђео) и Стаменковићи (1 к, св. Арханђео и св. Никола). Оба рода дошла су из Кржинца. Тамо су им род становници звани Каменарци од некуда досељени. У махали Шелинце живе Шелинци (7 к) и Миленковићи (1 к), славе св. Арханђела. Први су дошли из Кржинца, други из Теговишта (оснивач рода призетио се у роду Шелинци). Шелинци и у Кржинцу били су од некуда насењени. У махали Смрдан жнве Стаменковићи (1. к, св. Никола). И они су досељени из Кржинца. Даље порекло им се не зна. Сасвим су од села нздвојене две куће: Стаменковићи (1 к, св. Никола) и Анђелковићи (1к, св. Никола). Први припадају напред поменутом роду Поповци. Поред железничке пруге живе Маринковићи (1 к, св Никола) и Петровићи (1 к, св. Арханђео). Први су досељенн из Кржинца, други из Калитанца (Вл. Хан).[1]


Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Балиновце живи 128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (45,5 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 50 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 254
1953. 270
1961. 341
1971. 199
1981. 179
1991. 177 177
2002. 154 156
2011. 121
2022. 118
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
149 96,75%
Роми
  
5 3,24%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 67-68 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]