Пређи на садржај

Зебинце (Владичин Хан)

Координате: 42° 46′ 00″ С; 22° 01′ 54″ И / 42.7667° С; 22.0317° И / 42.7667; 22.0317
С Википедије, слободне енциклопедије
Зебинце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2011.121
Географске карактеристике
Координате42° 46′ 00″ С; 22° 01′ 54″ И / 42.7667° С; 22.0317° И / 42.7667; 22.0317
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина682 m
Зебинце на карти Србије
Зебинце
Зебинце
Зебинце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Зебинце је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 121 становника (према попису из 1991. било је 190 становника).

Старине и прошлост

[уреди | уреди извор]

У Зебинцу и око њега постоје карактеристични топографски називн и извесне старине. Они указују да је овде било становника и у раније доба. Назив Градиште односи се на локалитет који лежи десно од Зебинске Реке. Сада је тамо паша, без остатка од старина. У народу се говори, да је „неки пут туј био град". Потес Селиште лежи у источном делу села. Сада су тамо ливаде, њиве и добри кладенци. По причању сељака, тамо је било неко насеље, које је постојало пре данашњег 3ебинца. До Селишта је место Црвена Вода. Ту су сељаци ископавали старе црепове и ћупове. Ђурина Падина лежи десно од Зебинске Реке. Тамо су се налазили жрвњеви „од старо време".- На потесу Крагујевац, који лежи у планини, налаазе се „корито за воду и једна крива бука". Говори се, да је тамо неки човек ископао „ћупче са парама". Данашње Зебинце основано је у исто доба када и суседно насеље Рдово. У Рдово прво су дошли, како је речено, преци рода Гирици, а у 3ебинце преци рода Гроздића. То је било у друrој половини XVIII века. После Гроздиhа у Зебинце су се населили Гулинци, а иза њих Баба Стојанинци итд. Прва кућа поменутих Гроздића налазила се на месту сада званом Стара Кућа. Домаћин те куће у овом крају Грделичке клисуре био је усамљен. Да би имао с ким да поразговара, он се морао спустати до Ј. Мораве и тамо налазио сељаке из данашњеr Манајла. Потес Бежанија је под буковом шумом. Говори се, да је тамо народ „ишао у бежанију“ за време Турака. - Постоји веровање, да су некада на месту Шупљи Камен „живели ђаволи“. Сеоска слава је на св. Марка у мају. - Зебинце има посебно гробље. Налази се на граници атара према Јастребцу. - О празницима раније су становници посећивали цркву у Г. Јабукову (околина Вл. Хана). Од пре око 20 година они посећују нову цркву у суседном Јастребцу. - Главни део Зебинца представља махала Село. –Сеоски крст је на месту Црвена Бара. На нашој топографској карти (секција ,Врање", 1:100.000) у северозападном делу атара погрешно је записано насеље 3авој. То је махала Поповци која припада Зебинцу. У тој махали налазн се њива звана Завој.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Зебинце живи 116 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,3 година (60,7 код мушкараца и 61,9 код жена). У насељу има 57 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,12.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 420
1953. 414
1961. 424
1971. 380
1981. 285
1991. 190 190
2002. 121 121
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
121 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 70-72 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]