Теговиште
Теговиште | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Општина | Владичин Хан |
Становништво | |
— 2011. | 183 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 45′ 43″ С; 22° 04′ 19″ И / 42.7619° С; 22.0719° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 509 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | VR |
Теговиште је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 183 становника (према попису из 1991. било је 222 становника).
Положај
[уреди | уреди извор]Село лежи непосредно изнад Јужне Мораве, на њеној левој страни. Као и поменута река, оно је издужено од југозапада према североистоку. У том правцу Теговиште је дуго око 3 километра. Источно од села, на десној страни, лежи велики и добро познати каменолом Девојкин Камен. Становници водом се снабдевају из бунара и са кладенаца. Потеси на атару зову се: Цвећа Лука (близу Јужне Мораве), Бандилова Шума, Бунар, Селиште, Бањина Падина, Орао Лука, Ливаде, Мусина Долина, Голема Падина, Царево Гумно, Шаруља, Обешеник, Голема Страна, Вирови, Орнавица. У Теговишту су махале: Бунар, Кућиште, Лешје, Јазина, Горуња, Кана Бара и Рид. Постоје и поједине сасвим издвојене куће. Махале су међу собом оштро издвојене и насеље у целини има јако разбијен тип. У свему Теговиште броји 66 домова (1959).
Старине и прошлост
[уреди | уреди извор]На падини изнад Јужне Мораве је локалитет Црквиште. Ту се налази црква у рушевинама оријентисана у правцу исток-запад. Сада се јасно види да се црква састојала од два дела: предњег дугог 5 метара и задњег дугог 4 метра. Ширина цркве је била 5 метара. Црквени зидови дебели су око 80 центиметара. Они су од каменова лепљених блатом. Северни зид висок је до 2 метра, а и остали зидови су прилично високи. Крај ове порушене цркве било је гробова. Око поменутог Црквишта налази се пространо и обрађено земљиште звано Селиште. Тамо има по једну или више њива готово цело село. По народној традицији Црквиште и Селиште припадали су оном старом српском становништву, које је овде живело пре оснивања данашњег насеља.
Становници наводе да су најстарији род у Теговишту Фртунци. Они су се доселили од некуда. После њих доселио се род Деда Јовинци, а иза њих дошли су остали родови. Становници рода Фртунци и рода Деда Јовинци имају највише добре земље на поменутом Селишту. Потеси Царево Гумно и Мусина Долина сада су већином под шумом. У народу се не чује никакво објашњење о постанку њихових имена. Сеоска слава је Митровдан. Сеоски крст је на месту Забел крај школе. Преци данашњих становника понекад су посећивали цркву у Горњем Јабукову (Владичин Хан). Сада се о већим празницима иде у цркву села Мртвице.
У Другом светском рату, 23. марта 1943. године, бугарски окупатори запалили су једну трећину Теговишта. Том приликом ухватили су 25 мушкараца и стрељали их на Јеловој Глави у планини (изнад Јастрепца).[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Теговиште живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (42,8 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 0 | 1 | ||
75—79 | 7 | 3 | ||
70—74 | 10 | 7 | ||
65—69 | 4 | 11 | ||
60—64 | 7 | 9 | ||
55—59 | 5 | 6 | ||
50—54 | 1 | 6 | ||
45—49 | 9 | 1 | ||
40—44 | 13 | 8 | ||
35—39 | 7 | 7 | ||
30—34 | 4 | 7 | ||
25—29 | 1 | 2 | ||
20—24 | 5 | 4 | ||
15—19 | 2 | 9 | ||
10—14 | 10 | 2 | ||
5—9 | 4 | 3 | ||
0—4 | 5 | 3 | ||
Просек : | 42,8 | 45,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 75 | 15 | 54 | 5 | 1 | 0 |
Женски | 81 | 12 | 54 | 15 | 0 | 0 |
УКУПНО | 156 | 27 | 108 | 20 | 1 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 35 | 5 | 0 | 0 | 17 |
Женски | 15 | 4 | 0 | 0 | 9 |
УКУПНО | 50 | 9 | 0 | 0 | 26 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 2 | 7 | 0 | 2 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
УКУПНО | 2 | 7 | 1 | 2 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 93-96 страна
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.