Брињковскаја
Брињковскаја Бриньковская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Приморско-ахтарски рејон |
Основан | 1815. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 5.109 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 02′ 03″ С; 38° 35′ 22″ И / 46.034106° С; 38.589433° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 4 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 353875, 353876 |
Позивни број | +7 86143 |
ОКАТО код | 03 241 804 001 |
ОКТМО код | 03 641 404 101 |
Брињковскаја (рус. Бриньковская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Приморско-ахтарском рејону.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 5.109 становника и била је друго по величини насеље у припадајућем рејону, одмах после Приморско-Ахтарска.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Брињковскаја се налази у северозападном делу Краснодарске покрајине на неких 115 километара северозападно од покрајинског центра Краснодара, односно на око 30 км источно од рејонског центра Приморско-Ахтарска. Село лежи у западном делу Кубањско-приазовске степе, на месту где се река Бејсуг улива у Бејсушки лиман. Надморска висина насеља је око 4 метра.
Историја
[уреди | уреди извор]Хутор Бринков основан је 1815. као козачко насеље, а име је добило у знак сећања на генерала Ивана Бринка који је страдао и сахрањен на том подручју 1783. године. Насеље је 1855. преобразовано у козачку станицу.[1]
У совјетско доба станица Брињковскаја је била позната по бројним воћњацима и виноградима.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 5.109 становника.
1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|
[2] | 4.800[3] | 5.109[4] |
Познати становници
[уреди | уреди извор]У брињковској је рођен Херој Совјетског Савеза Григориј Бахчиванџи (1909−1943).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 244. — 395 с.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.