Горјачи Кључ
| Горјачи Кључ Горячий Ключ | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Горјачкокључки ГО |
| Основан | 1868. |
| Статус града | 1965. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 37.475 |
| — густина | 1.804,29 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 37′ 58″ С; 39° 08′ 01″ И / 44.6329° С; 39.1336° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 70 m |
| Површина | 20,77 km2 |
.svg)  Горјачи Кључ Горјачи Кључ на карти Русије | |
.svg) Горјачи Кључ Горјачи Кључ на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353290 |
| Позивни број | (+7) 86159 |
| ОКАТО код | 03 409 |
| ОКТМО код | 03 709 000 001 |
| Веб-сајт | |
| http://www.gorkluch.ru/ | |
.png)
.png)
Горјачи Кључ (рус. Горячий Ключ; адиг. Псыфаб) званични је град на југу европског дела Руске Федерације. Налази се на југозападу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Горјачкокључком градском округу чији је уједно и административни центар. Има званичан статус града покрајинске субординације.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2018. у граду је живело 37.475 становника. Један је од највећих бањско-лечилишних центара на Кавказу.
Географија
[уреди | уреди извор]
Град Горјачи Кључ налази се у јужном делу Краснодарске покрајине у северној подгорини Великог Кавказа. Лежи у котлини уз обе обале реке Псекупс (лева притока Кубања) изнад које се уздижу масиви Котх и Пшаф, на надморској висини од око 70 m. Налази се на неких 50 километара јужно од покрајинске престонице, града Краснодара, односно на неких 60-ак километара од црноморске обале на југу.
Град се налази у прелазној зони из влажне у умереноконтиненталну климу са просечним јануарским температурама ваздуха од око +1,7 °C, односно јулских од око +23,1 °C. Годишња сума падавина је у просеку око 895 милиметара.
Преко градске територије пролази деоница националног аутопута М4 „Дон” који повезује Москву са Новоросијском, односно железничка пруга која повезује Краснодар и Туапсе.
| Климатска табела за Горјачи Кључ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| јан | феб | мар | апр | мај | јун | јул | авг | сеп | окт | нов | дец | год. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Просечна температура (°C) | 1,7 | 2,1 | 5,2 | 11,7 | 16,6 | 20,6 | 23,1 | 22,9 | 18,1 | 12,3 | 7,9 | 4,1 | Ø | 12,2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Највиша просечна температура (°C) | 5,0 | 5,5 | 9,1 | 16,2 | 21,2 | 25,1 | 27,6 | 27,5 | 22,8 | 16,7 | 11,4 | 7,2 | Ø | 16,3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најнижа просечна температура (°C) | −1,5 | −1,2 | 1,3 | 7,2 | 12,1 | 16,1 | 18,7 | 18,3 | 13,5 | 8,0 | 4,5 | 1,0 | Ø | 8,2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Падавине (mm) | 91 | 75 | 68 | 62 | 69 | 81 | 63 | 70 | 63 | 63 | 89 | 101 | Σ | 895 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]Све до друге половине XIX века на месту савременог града налазило се адигејско насеље Псифаб, а само име насеља на адигејском језику имало је значење „кључала вода”. што је у уској вези са бројним термоминералним изворима који се налазе на том подручју.
Почетком 1860-их долази до завршетка војних сукоба између руске армије и локалног становништва, а једна од последица тог сукоба биле су и масовне депортације локалних житеља. Тако је и већина првобитне популације Псифаба била расељена, а на месту некадашњег насеља основано је 1864. војно бањско лечилиште. Четири године касније, 1868, званично је основано насеље Горјачи Кључ. У периоду 1906−1920. насеље је било познато под именом Алексејевски Горјачи Кључ (рус. Алексеевский Горячий Ключ). Године 1926. добија званичан статус вароши, а потом 1930. и бањско-рекреативне варошице.
Током Великог отаџбинског рата град је био окупиран од стране нацистичких трупа од 1942. до 28. јануара 1943. када је ослобођен од стране Црвене армије.
У периоду 1924—1963. Горјачи Кључ је био административни центар тадашњег Горјачкокључког рејона. Године 1975. издвојен је из граница рејона и уврштен је у ред градова покрајинске субординације. Нешто раније, у новембру 1965, Горјачем Кључу је додељен званичан статус града, а исте године граду је прикључена и оближња станица Кључеваја. Од 2005. град је административно седиште Горјачкокључког градског округа.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према статистичким подацима са пописа становништва из 2010. у граду је живело 30.126 становника, што је повећање за нешто мање од 3.000 житеља у односу на попис из 2002. године. Тренд раста броја становника настављен је и у наредном периоду, па је тако према проценама из 2018. у граду живело 37.475 становника.[1] Етничку основу у граду чине Руси са уделом у укупној популацији од око 84%, док су највеће мањинске заједнице Јермени са око 6% и Украјинци са 2,5%.
| 1900. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2018. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 400 | 9.858 | 19.808 | 22.654 | 25.610[2] | 27.693[3] | 30.126[4] | 37.475 |
По броју становника град Горјачи Кључ се 2017. налазио на 435. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед на реку Псекупс са стене Петушок -
Детаљ из градског парка -
Детаљ из града -
Турбе хаџи Хапача Лакшука из 1717. -
Стари висећи мост преко псекупса -
Стена Зеркало
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Оценка численность населения на 1 января 2018 года по муниципальным образованиям Краснодарского края”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
