Медведовскаја
Медведовскаја Медвёдовская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Тимашјовски рејон |
Основан | 1794. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 16.793 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 27′ 24″ С; 39° 01′ 14″ И / 45.456658° С; 39.020565° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 20 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 352720−352722 |
Позивни број | +7 86130 |
ОКАТО код | 03 253 813 001 |
ОКТМО код | 03 653 413 101 |
Медведовскаја (рус. Медвёдовская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Тимашјовском рејону.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, у селу је живело 16.793 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Медведовскаја се налази у централном делу Краснодарске покрајине на неких 45 километара северно од покрајинског административног центра Краснодара, односно око 20 км јужно од рејонског центра Тимашјовска. Село се налази у пространој Кубањско-приазовској степи на надморској висини од око 16 метара и лежи на обе обале реке Кирпили.
Историја
[уреди | уреди извор]Заселак Ведмидовское основали су Црноморски Козаци 1794. и првобитно се налазио на Таманском полуострву, али је због учесталих черкеских напада на село оно 1809. пренесено на данашњи локалитет.[1]
Прва сеоска црква, посвећена Успењу Пресвете Богородице саграђена је 1811. године. Станица је у периоду 1924−1927. била административно седиште истоименог, Медведовског рејона.
Као последица „Велике глади” која је опустошила Совјетски Савез у периоду 1932−1933. у станици Медведовској је смртно страдало неколико стотина житеља. Већ у јануару 1933. сви преживели становници су пресељени у северне рејоне Русије (укупно 4.018 особа), а уместо њих су досељени житељи из других крајева.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 16.793 становника.
1959. | 1979. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|
11.587 | 13.464 | 16.725[2] | 16.793[3] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Азарёнкова А. С., Бондарь И. Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793—1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 269. — 395 с.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.