Кушчјовскаја
Кушчјовскаја Кущёвская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Кушчјовски рејон |
Основан | 1794. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016. | 29.241 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 32′ 35″ С; 39° 43′ 18″ И / 46.543° С; 39.7218° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 12 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 352030−352034, 352037 |
Позивни број | +7 86168 |
ОКАТО код | 03 228 816 001 |
ОКТМО код | 03 638 416 101 |
Веб-сајт | |
http://www.adm-kushevskaya.ru/ |
Кушчјовскаја (рус. Кущёвская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северу Краснодарске Покрајине и административно припада њеном Кушчјовском рејону чији је уједно и административни центар.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2010. у насељу је живело 28.362 становника.
Јужно од насеља налази се школски војни аеродром.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Кушчјовскаја се налази у северном делу Краснодарског краја на око 195 км северно од града Краснодара, односно на око 80 км југоисточно од Ростова на Дону. Лежи у ниској и доста мочварној Кубањско-приазовској низији, на месту где се у реку Јеју улива њена највећа притока Кугојеја.
Историја
[уреди | уреди извор]Село Кушчјовско основано је 1794. године као једно од првих 40 козачких насеља на Кубану. Неких пола века на овом подручју су на иницијативу императора Александра III насељени јеврејски имигранти који су расељени из западних делова Империје, али уз услов да приме хришћанску веру. Све до 1924. станица се налазила у границама Јејског одела Кубањске области.
Током Другог светског рата на подручју станице Кушчјовскаја водиле су се тешке борбе између локалних козачких одреда и немачких окупатора.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 28.362 становника и Кушчјовка је тако била једно од већих села Руске Федерације.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
12.862 | 16.191 | — | 24.627 | 26.300[2] | 29.533[3] | 28.362[4] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 03. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.