Бела Глина
| Бела Глина Белая Глина | |
|---|---|
 Детаљ из сеоског парка | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Белоглински рејон |
| Основан | 1820. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 16.901 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 04′ 35″ С; 40° 54′ 17″ И / 46.0763° С; 40.9048° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 51 m |
.svg)  Бела Глина Бела Глина на карти Русије | |
.svg) Бела Глина Бела Глина на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353040-353043 |
| Позивни број | +7 86154 |
| ОКАТО код | 03 207 802 001 |
| ОКТМО код | 03 607 402 101 |
| Веб-сајт | |
| http://belog-adm.do.am/ | |
.png)
Бела Глина (рус. Белая Глина) насељено је место руралног типа (село) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на североистоку Краснодарске покрајине и административно припада њеном Белоглинском рејону чији је уједно и административни центар.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2017. у насељу је живело 16.901 становника и самим тим Бела Глина је једно од већих сеоских насеља у Русији.
Географија
[уреди | уреди извор]
Село Бела Глина се налази у североисточном делу Краснодарског краја, односно у северном делу припадајућег му Белоглинског рејона. Лежи у ниској степи Кубањско-приазовске низије, на надморској висини од 50 m. Село се налази у горњем делу тока реке Расипнаје, леве притоке Јегорлика (у басену реке Дон).
Село је од покрајинског центра, града Краснодара, удаљено око 240 км у смеру североистока, док је најближе градско насеље, град Саљск (Ростовска област) удаљено око 96 км. Кроз село пролази железничка пруга на релацији Саљск−Тихорецк.
Клима је умереноконтинентална (Кепенова класификација Dfa), са просечним јануарским температурама ваздуха од −3,0 °C, односно јула од +23,6 °C (годишњи просек температуре ваздуха је око +10,0 °C). Вишегодишњи просек падавина је око 554 мм, са максимумом од просечних 62 мм у јуну, док је насјувљи месец фебруар са свега 33 мм падавина.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Савремено село Бела Глина се развило из имања племићке породице Рјабошапко која се на ово подручје доселила 1820. године са територије Вороњешке губерније.[2] Само имање, а доцније и село које се развило из њега, име је добило по наслагама беле глине које су се ту налазиле. Године 1830. имање добија званичан статус села и постаје један од сеоских административних центара тадашње Ставропољске губерније.
Прва црква у селу саграђена је 1836. године. Становници села су се од најранијих времена бавили пољопривредом и сточарством, а захваљујући квалитетној белој глини која се ту налази била је развијена и грнчаријска делатност. Почетком 20. века у селу су деловале чак четири основне школе, две државне и две црквене.
Током своје историје село је у три наврата доживљавало тешке катастрофе. Прво је 1862. у великом пожару изгорело више од половине свих сеоских кућа, потом је 1883. значајан део села уништен у великој олуји која је захватила тај крај, да би на крају, 1892. године, село и околину захватила епидемија колере која је однела 90 живота.[3]
Званичан статус административног центра Белоглинског рејона добија 1924, одмах по оснивању рејона.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 17.320 становника,[4] док је према проценама за 2017. у селу живело 16.901 становника.[5]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 15.680 | 15.660 | 17.577 | 17.868 | 17.881[6] | 17.767[7] | 17.320[4] | 16.901 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „КЛИМАТ: БЕЛАЯ ГЛИНА”. climate-data.org. Приступљено 15. 12. 2017.
- ^ Азаренкова А. С., Бондарь И. Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793—1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 242. — 395 с.
- ^ Корнева, Оксана. „Населенные пункты Ставропольской губернии и Кубанской области » Белая Глина село (Медвеженский уезд)”. Приступљено 15. 12. 2017.
- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 15. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
