Википедија:Смернице за коришћење странице за разговор

Страница за разговор одређеног чланка или пројекта служи за разговор и дискусију о изменама у дотичном чланку или пројекту. Странице за разговор не треба да се користе за ширење личних мишљења о теми чланка или пројекта. Исто се односи на странице за разговор других именских простора.

Док извесни приступи при остављању коментара на страницама за разговор могу олакшати уређивање, има и оних који могу бити само контрапродуктивни. Основне вредности којих се треба држати на страницама за разговор јесу комуникација, учтивост и обзир. Следе упутства која имају за циљ да помогну уређивачима Википедије како да користе странице за разговор на што ефикаснији и продуктивнији начин.

Основне напомене

На страницама за разговор до извесне мере има места и спекулацији, предлозима и излагању личних мишљења с циљем да се подстакне даље истраживање о теми, али бесмислено је настављати сваку дискусију око било које тачке која не задовољава критеријуме Википедијиних правила. Спољни линкови који не задовољавају критеријуме ВП:ПИ не би требало да се постављају на странице за разговор и други корисници их могу уклонити.

Правило као и пракса јесте да се шаблони странице за разговор не постављају осим уколико уредник не покреће нову тему или уколико се не додају други шаблони, као што су шаблони за википројекте, акције, такмичења, превођење и друго, поред самог шаблон СЗР.

Уздржите се од личних мишљења о живим особама на страницама за разговор, јер такве поруке могу бити избрисане, а корисници који их остављају могу бити лишени својих уређивачких права.

Обратите посебну пажњу на правила изложена на Википедија:Биографије живих особа, која се примењују како у самим чланцима, тако и на страницама за разговор. Уредници морају водити посебно рачуна када додају податке о живим особама на било којој од страница на Википедији.

Како користити странице за разговор

• Разговарајте: Ако нисте сигурни, потрудите се да вас други разумеју. Љубазност увек може само да помогне. Увек добро дође да се објасне сопствени погледи — ако само заступате своје мишљење, а не објасните зашто га заступате, није од велике помоћи. Ако објасните зашто имате одређено мишљење о одређеним стварима, то може помоћи у доказивању његове вредности и постизању консензуса.
• Не скрећите с теме: Странице за разговор служе за расправљање о чланку, а не за уопштени разговор о предмету чланка нити о другим темама. Дискусију задржите на побољшању чланка. Ирелевантни коментари могу бити уклоњени.
• Будите позитивни: Странице за разговор треба да се користе за предлагање измена које би побољшале чланак, а не за критиковање тренутног статуса чланка или његове теме, поготову ако је у питању чланак о живој особи. Међутим, ако мислите да чланак није добар, али не знате како да га побољшате, слободно скрените пажњу на то на страници за разговор и затражите од других предлоге за његово побољшање.
• Останите објективни: Странице за разговор нису форум на којем корисници расправљају о некој контроверзној теми износећи своја лична мишљења. Оне су место где уредници расправљају о томе на који начин различити погледи на тему чланка изнети у поузданим изворима могу да се унесу у текст тако да крајњи резултат буде неутралан чланак.
• Бавите се чињеницама: Страница за разговор је идеално место за верификацију — на њој можете тражити помоћ у потрази за изворима, расправљати о противречностима и недоследностима извора, преиспитивати поузданост извора. Тражење поуздане референце која би подржала изјаву у чланку увек је боље решење него њено оспоравање.
• Делите материјал: Страница за разговор може се користити као место за привремено „паркирање“ непровереног материјала који је уклоњен из чланка док се не пронађу референце које ће да га потврде или док траје расправа о његовој валидности. Такође се на страници за разговор може припремати и нов материјал док не буде спреман за пренос у сам чланак. Ово је нарочито корисно кад се ради о новом контроверзном материјалу (или теми у целини).
• Расправљајте о изменама: Страница за разговор је посебно корисна за расправљање о изменама. Ако је нека од ваших измена враћена, а ви је онда вратите у чланак, добро је оставити објашњење на страници за разговор и поруку у опису измене. Страница за разговор је такође место где се може дискутовати о туђим изменама. Ако неко доведе у питање неку вашу измену, потрудите се да одговорите што комплетнијим и разумним објашњењем.
• Предлажите: Страница за разговор може послужити и за предлоге измена у чланку, које могу бити мењање одређених детаља у чланку, премештање странице, спајање или отварање нових наслова, тј. разбијање већих целина у дугом чланку на мање, или разбијање дужег чланка на мање, посебне чланке.

Препоручено понашање

• Пре него што отпочнете нову дискусију, проверите да случајно није већ отворена секција са истом темом. Отварање више наслова са истом темом на страници за разговор може изазвати збрку, одвући пажњу са битних момената дискусије и реметити ток дискусије.
• Коментаришите садржај, а не оног ко га је додао: Сконцентришите разговор на тему чланка, а не на личност уредника који учествују у дискусији.
• Потписујте своје коментаре: За потписивање својих коментара, користите четири тилде (~~~~). Кад сачувате измену, оне ће аутоматски бити замењене вашим корисничким именом и временском одредницом, овако: Пример 13:19, 1. август 2010.(CEST). Треба да знате да је немогуће оставити анониман коментар, јер ваше корисничко име или ваш ИП остају забележени у историји измена.
• Не расплињујте се: Дуге и неповезане поруке је врло тешко разумети, а врло често се дешава да их други корисници ни не читају, или ако их читају, погрешно их разумеју. Ако морате да водите детаљну расправу по тачкама, погледајте мало ниже о распоређивању коментара на страници за разговор да бисте знали како да форматирате дискусију.
• Прегледност коментара: Водите рачуна да страница за разговор не губи своју прегледност — користите стандардне конвенције увлачења редова и форматирања. Избегавајте понављање, убацивање међу коментаре, и непотребне дигресије. Странице за разговор са јасним распоредом коментара и разумном количином дигресије имају већу вероватноћу да привуку друге кориснике да се укључе у дискусију. Погледајте Википедија:Распоређивање коментара на страници за разговор.
• Трудите се да дискусија уроди плодом: Крајњи резултат дискусије требало би да буде договор, а не исцрпљивање саговорника.
• Читајте архиве: Ако сте се тек прикључили уређивању неког чланка, обавезно прочитајте архивиране разговоре. Дискусије у вези са садржином чланка су вредни примери како се треба понашати на страницама за разговор, али такође садрже и доста знања у вези са темом чланка. Ако прегледате архивиране разговоре, можда у њима можете наћи да су примедбе или питања која желите да поставите већ била постављена и решена или одговорена.
• Будите љубазни према новајлијама: Врло је могуће да тек пристиглим корисницима нису позната правила и смернице које се поштују на Википедији. Молимо вас, не уједајте новајлије. Ако неко ради нешто што није уобичајено, претпоставите да се ради о несвесној грешци. Можете учтиво и пажљиво да им укажете на грешку, да их упутите на релевантна правила/смернице/странице помоћи и да им предложите другачији приступ.
• Обележите као мање измене само оне измене које заиста јесу мање: Ознака за мање измене треба да се користи на страницама за разговор на исти начин као и у чланцима — само за мање и небитне разлике између нове и претходне измене као што су типографске исправке, форматирање и реорганизација текста без модификовања самог садржаја поруке. Додавање новог текста на странице за разговор, без обзира колико он био кратак, не треба да се обележава као мала измена.
• Избегавајте претерано наглашавање: Писање свим ВЕЛИКИМ СЛОВИМА на интернету се сматра викањем и практично нема ситуације када је оправдано њихово коришћење. За наглашавање кључних речи или фраза можете користити подебљани текст, али користите ову опцију опрезно, јер такође може да се протумачи као викање. Искошени текст можете чешће користити за истицање или издвајање кључних речи или фраза, али га избегавајте код дужих пасуса. Не заборавите да претерано истицање може да умањи његов ефекат. Ако наглашавате цитирани текст, не заборавите да то напоменете. Искошени текст се такође може користити за цитирање, као и за наслове књига и филмова, имена бродова, часописа и сл.
• Користите српски језик: Без обзира коме се обраћате, пожељно је да користите српски језик на страницама за разговор на Википедији на српском језику. Такође можете користити и неки од сродних језика с обзиром да су међусобно савршено разумљиви (хрватски и бошњачки). Ово је пожељно како би ваши коментари били разумљиви што већем броју чланова заједнице. Ако морате да користите неки други језик, било би добро да такође напишете и превод свог коментара. Ако не умете да преведете, требало би или да нађете неког ко би ваш коментар превео уместо вас, или да затражите помоћ преводиоца на нашем тргу за енглески, или тргу за друге језике.
• Избегавајте постовање истог текста на више места. Овакав поступак распарчава дискусију. Ако је потребно, започните тему на једном месту, а онда на другом (или другима, уколико је потребно) обавестите заједницу где се води разговор о датој теми и дајте линк ка истој. Ако наиђете на распарчану дискусију, било би добро да преместите све постове на једно место, и да свуда одакле сте преузели постове поставите линк ка јединственом месту где сте преместили целокупну дискусију. Такође, кад премештате коментаре, не заборавите да у опису измене прецизно опишете шта радите и зашто то радите.
• Немојте понављати сопствене дугачке поруке. Они који читају дискусију могу прочитати ваше претходне постове, зато нема потребе понављати их. У неким случајима таква пракса може бити протумачена као намерно опструисање дискусије у циљу спречавања њеног напредовања.

Неприхватљиво понашање

Имајте на уму да су неки од навода који су у наставку побројани, довољно битни да буду званична правила Википедије. Њихово кршење (а нарочито поновљено кршење) починиоцу може донети привремени, а у тежим случајима и бесконачни блок.

• Без личних напада: Лични напад је кад кажете нешто негативно о другој особи. То углавном значи:
  • Без увреда: Уздржите се од напада ad hominem, нпр., не називајте неког идиотом или фашистом. Уместо тога, боље би било да објасните шта није у реду с изменом и како је поправити.
  • Не претите другима: На пример, немојте претити другима „администраторима који су вам пријатељи“, или блоком зато што се не слажу с вама. С друге стране, уколико корисник вандалише, треба му ставити до знања да такво понашање води ка блоку зато што се ради о кршењу Википедијиних правила.
  • Без правних претњи: Претње судским тужбама могу бити врло контрапродуктивне, а разлози су изложени детаљније у датом линку.
  • Никад не објављујте туђе личне податке: Корисници који објаве личне податке других корисника без сагласности власника тих података могу бити блокирани на било који период, укључујући и бесконачни блок.
• Не интерпретирајте погрешно друге кориснике: Ово значи да кад преносите туђе речи или доприносе, то треба да радите дословно и у исправном контексту. То обично значи:
  • Кад цитирате друге, чините то прецизно и наводећи тачно оно што је тај други корисник написао.
  • Кад описујете туђе измене, користите „дифове“. Предност дифова се састоји у томе што они увек остају исти, па чак и онда кад се страница архивира или се коментар промени.
  • Уопште, не мењајте туђе коментаре, укључујући и потписе. Изузеци од овог правила приказани су у следећем одељку.
• Не тражите туђе личне податке
• Не представљајте се као други корисник
• Не тврдите да сте администратор или да имате неки кориснички ниво приступа који заправо немате, пошто такво понашање може бити веома контрапродуктивно, поготову зато што свако може проверити корисничке нивое приступа на Посебно:ListUsers.
• Не користите странице за разговор као форум или четовање. Странице за разговор служе искључиво за дискусије о теми чланка.

Уређивање коментара

Туђи коментари

Странице за разговор не морају бити граматички, стилски и правописно савршене, тако да заиста нема потребе за исправком типографских, граматичких и других грешака. Такве исправке могу иритирати кориснике чије коментаре исправљате. Основно правило које треба да поштујете — уз извесне изузетке који су наведени нешто ниже — јесте да не треба да мењате или бришете туђе коментаре без њиховог одобрења.

Никад не мењајте или не премештајте туђ коментар како бисте му променили значење, укључујући и вашу страницу за разговор. Свако мењање коментара значи мењање његовог значења, а такве промене треба да врши само сам корисник који га је написао или неко ко то ради на експлицитни захтев аутора коментара.

Понекад је мењање па чак и уклањање туђих коментара дозвољено. Међутим, то треба радити врло опрезно, и треба одмах престати уколико се неко успротиви. Следе нек примери када је мењање туђих коментара оправдано.

• Ако имате дозволу аутора коментара.
• Ако уклањате забрањен материјал, као што је клеветање, лични подаци, кршење правила о биографијама живих особа, или кршења ауторских права.
• Ако уклањате увредљив материјал, што подразумева личне нападе, троловање и вандализме. Ово се обично не односи на поруке које су само неучтиве; брисање обичних грубљих речи је контроверзна тема. Поруке које се могу сматрати контрапродуктивним јесу гранични случај и обично је најбоље да се оставе или да се архивирају.
• Ако уклањате материјал који нема везе с темом главне дискусије о чланку (off-topic): Архивирање материјала који није релевантан за унапређење чланка (према раније наведеном поднаслову #Како користити странице за разговор). Раније је било сасвим уобичајено да се поруке које су одлутале од теме једноставно обришу, али то је водило ка повременим свађама, тако да је најбоље такве постове једноставно архивирати. И даље је сасвим у реду и не доводи се у питање брисање будалаштина и бесмислица, кукања на тему чланка или тестирања, као и недозвољеног материјала како је раније у овом тексту објашњено. Још један веома добар начин решавања овакве ситуације јесте премештање личних коментара два уредника на страницу за разговор оног уредника који је први скренуо с теме расправе о чланку.
• Ако потписујете непотписани коментар: Ако је неко оставио коментар и није га потписао (било зато што не зна или је заборавио, разлог није битан), можете додати име тог корисника (што се може видети из историје измена). То се обично ради уз помоћ шаблона {{БП|име корисника}} који као резултат даје — Претходни непотписани коментар оставио је корисник КОРИСНИЧКО ИМЕ (разговор • доприноси)
• Ако доводите потпис под вики стандарде: Ако потпис крши правила за потписе, или је покушај фалсификовања туђег потписа, можете га изменити и дати му стандардну форму са тачном информацијом (— {{Корисник|КОРИСНИЧКОИМЕ}} ВРЕМЕ ОСТАВЉАЊА КОМЕНТАРА (CEST))или употребити неки једноставнији начин. Не мењајте туђе потписе из било ког другог разлога. Ако потпис неког корисника има грешку у коду, контактирајте тог корисника и реците му да поправи свој потпис онако како он то жели.
• Ако прекидате дугачак коментар: Понекад је сасвим прихватљиво прекинути веома дугачак коментар, било кратким коментаром (као реплика на неку одређену тачку у коментару) било насловом (ако сам дугачак коментар уводи теме и подтеме; у том случају, можете додати :<small>Наслов додат због РАЗЛОГ с потписом ~~~~</small> испод наслова како бисте што јасније објаснили разлог измене). Када убацујете коментар у коментар, молимо вас да користите {{subst:убачен коментар|КОРИСНИЧКО ИМЕ ИЛИ IP}} пре убацивања коментара. Такође можете копипејстовати потпис корисника чији коментар прекидате и залепити га пре вашег убаченог коментара, како би и даље било јасно коме припада коментар на који реплицирате.
• Ако поправљате грешке у форматирању које отежавају читање додатог материјала. У том случају, ограничите се само на исправке форматирања и потрудите се да у што већој мери сачувате оригинални садржај поруке. Примери поправљања форматирања су поправке нивоа увлачења редова, уклањање гласања из дискусија које нису гласања о консензусу или молба за коментар, користећи <nowiki> и друге техничке могућности за сређивање покварених кодова и шаблона, као и линковање ка одрешеним страницама како би се олакшала навигација.
• Ако сређујете распоред коментара: Ово укључује померање коментара са врха странице на дно, додавање поднаслова оним коментарима који га немају, поправка ненамерно поквареног туђег коментара, додавање ознака за затварање код шаблона и сл. који обично поремете целокупно форматирање странице, прецизно мењање табеле у ХТМЛ коду викитабелом, и сл.
• Ако делите комплексније дискусије на мање: Ако се дискусија разгранала и истовремено се води разговор о више неповезаних тема, потпуно је у реду ако поделите ту дискусију на више мањих са различитим темама и посебним насловима и поднасловима. Ако је тема подељена на две нове теме, уместо отварања поднаслова у истој теми, онда је препоручљиво додати и линк ка новој теми код старе и обрнуто. То се најчешће ради тако што се на крају оригиналне теме обавести о промени, а под новим насловом се дода ненаметљива напомена, нпр. :<small>Ова дискусија је издвојена из претходне дискусије, [[#FOOBAR]]. Вероватно ће бити потребно и да промените форматирање како би се одржао смисао дискусије до поделе, и како би се дискусија неометано могла наставити. Веома је битно да подела дискусије не измени смисао коментара.
• ако додајете HTML код са идентификатором Кад подела по насловима није одговарајућа, можете уместо отварања новог поднаслова (== Нови поднаслов ==) додати код HTML span са одговарајућим идентификатором (<span id="Поднаслов123">'''Нови поднаслов'''</span>), како би се касније могло линковати на њега тј. на његов идентификатор (id): [[Наслов странице#Поднаслов123]].
• Када мењате наслове секција: У дискусијама обично учествује много учесника, тако да без обзира на то колико је ко писао у датој дискусији, ни један корисник, укључујући и самог покретача дискусије, не може да претендује на власништво над страницом за разговор нити над насловом. Генерално гледано, допуштено је да се промени и наслов секције када за то постоје оправдани разлози, као нпр. наслов је увредљив, личи на прозивку, једностран је, приступачнији је и сл. Да не бисте упадали у непотребне свађе, најбоље је да се прво консултујете с покретачем дискусије уколико би промена била контроверзна. Понекад је боље саставити више посебних одељака под један те исти наслов (где се они каснији задрже као поднаслови), ако се у њима дискутује о истој ствари. Да би раније постављени линкови ка претходном наслову и даље радили, потребно је употребити следећи шаблон: {{anchor}}.
• Ако поправљате покварене линкове: Ако је страница на коју је у некој дискусији линковано премештена, или је страница за разговор архивирана, или је линк покварен због типографске грешке, и сл. слободно их поправите. Водите рачуна да не мењате линкове који воде на сасвим друге странице. Ако нисте сигурни, замолите аутора коментара да ажурира свој коментар, или додајте свој коментар у коме напомињете да би требало ажурирати линк. Линкове ка шаблонима који су замењени или застарели мењајте само уколико нови шаблон има апсолутно исти ефекат као онај који је употребио аутор коментара. У супротном, оставите једноставно црвени линк, јер је коментар с црвеним линком бољи него коментар са измењеним смислом.
• Ако слику претварате у линк или јој мењате величину: Након завршетка дискусије о некој слици, можете је сакрити како не би заузимала простор и сметала (нпр. додајте две тачке испред кода а унутар угластих заграда, овако: код [[File:Foo.jpg|<var>...детаљи...</var>]] промените у [[:File:Foo.jpg|<var>...детаљи...</var>]]). Ово је нарочито корисно кад се ради о иконицама упозорења и обавештења која постују ботови и која се обично врло брзо реше. Такође, можете слободно смањити величину слике која је постована у пуној величини па због тога заузима превише места чиме смањује прегледност странице.
• Дезактивирање шаблона и категорија: Можете да спречите укључивање шаблона на страници за разговор (нпр. промените код {{име шаблона}} у {{tl|име шаблона}}) уколико је јасно да је онај који га је поставио хтео да дискутује о шаблону а не да га конкретно употреби. Такође можете дезактивирати категорије (нпр. промените [[Категорија:Име категорије]] у [[:Категорија:Име категорије]] додавањем две тачке) како би се избегло укључивање странице за разговор у ту категорију.
• Сакривање примера кодова: Веома дугачке кодове можете заменити напоменом или их ставити у падајући шаблон када се дискусија о њима заврши.
• Ако чистите сопствену страницу за разговор: Своју страницу за разговор можете архивирати према сопственом нахођењу. Такође можете једноставно обрисати туђе коментаре са своје странице за разговор, мада је уобичајена пракса да се они ипак архивирају. Новајлије често мисле да брисањем коментара могу да уклоне критике на њихов рачун, што наравно, није истина: коментари су и након брисања доступни у историји измена корисничке странице за разговор. Такође, уклањање коментара подразумева да је коментар прочитан.

Сопствени коментари

Најбоље би било да не мењате своје коментаре, јер можда су вас други корисници већ цитирали користећи „дифове“ (види горе) или одговорили на ваш првобитан коментар. Зато је најбоље користити дугме „претпреглед“ док пишете коментар, и да тако мењате свој коментар све док не будете потпуно њиме задовољни пре него што га сачувате.

Значајно мењање сопственог коментара након што се на њега одговорило може обесмислити одговор. Може бити збуњујуће за оне који читају дискусију, а може утицати на кохерентност и смисао целокупне дискусије. Пре него што кренете да мењате значајно свој коментар, размотрите следеће могућности:

• Контактирајте особу која вам је одговорила (преко његове странице за разговор), и питајте да ли се слаже да избришете или промените свој текст.
• Користите код за брисање или убацивање текста, или пак напомену на делу обрисаног текста како бисте назначили да је коментар мењан.
  • Брисање, које већина прегледача обележава као прецртан текст, добија се следећим кодом: <del>ВАШ ТЕКСТ</del>; а види се овако: ВАШ ТЕКСТ.
  • Убацивање, које већина прегледача обележава као подвучен текст, добија се следећим кодом: <ins>ВАШ ТЕКСТ</ins>; а види се овако: ВАШ ТЕКСТ.
  • Напомена на делу обрисаног текста би отприлике изгледала овако „[Аутор је уклонио бесмислен и глуп коментар.]“. Ово ће допринети да нељубазни одговори других корисника задрже свој смисао. Штавише, врло је могуће да након ваше реакције, они одговоре у истом стилу, и замене своје нељубазне одговоре коментаром типа „[Нељубазан одговор на обрисан коментар је обрисан. Извињење је прихваћено.]“.
  • Молимо вас, не примењујте такве измене на туђе коментаре без одобрења.
• Кад мењате свој коментар, додајте у загради напомену да је коментар мењан. Такође можете да се додатно потпишете користећи четири тилде (~~~~~).

Сукоби

Ако вам смета нечије понашање, молимо вас да прочитате Википедија:Решавање сукоба.

Технички стандарди и стандарди за форматирање

Распоређивање

Види још: Википедија:Распоређивање коментара на страници за разговор

• Почните нову тему на дну странице: Ако почнете на врху странице, ваш коментар може да збуни или да остане непримећен. Најновије теме треба да се налазе на дну странице. Следећа порука ће ићи испод ваше и тако даље. Овакав начин постављања коментара омогућава лак и брз увид у њихов хронолошки распоред. Брз начин да се то уради јесте кликање на таб „нови наслов“, који је на страницама за разговор обично обележен знаком плуса (+) и налази се одмах поред таба „уреди“.
• Раздвојите теме ваше поруке по пасусима: Ако ваша порука садржи више тачака, раздвојте их у посебне пасусе (тј. празним редом). Празни ред није неопходан уколико сте започели поруку редом увученим са две тачке; довољно је да започнете нови ред са истим нивоом увлачења и аутоматски ће се појавити празан ред између два пасуса. Празан простор је такође непотребан између линија било које листе са тачкама или бројевима, јер само компликује ХТМЛ код.
• Користите увлачење редова: Користите увлачење редова као што је то објашњено на страници Помоћ:Страница за разговор#Особина „Додај коментар“ (или Википедија:Увлачење редова, где је поступак детаљније објашњен) како бисте јасно назначили коме одговарате, као што је то уобичајено у дискусијама где се коментари надовезују један на други. За увлачење редова користи се двотачка (:).

Нове теме и наслови на страници за разговор

Види још: Википедија:Стилски приручник

• Почните нову тему на дну странице: Ако почнете на врху странице, ваш коментар може да збуни или да остане непримећен. Најновије теме треба да се налазе на дну странице.
• Ставите наслов свакој новој теми: Тако ћете јасно одвојити сваку тему у сопствену секцију, и свака ће се појавити у садржају на врху стране. Отварање нових наслова је врло једноставно: употребите знак == са обе стране наслова, као нпр. у == Наслов ==. Таб „започните нови одељак“ који је на Википедији на српском означен знаком плус (+), отвара аутоматски нови наслов и налази се одмах поред таба „уреди“. Унесите наслов одељка у кућицу „наслов“ и кад сачувате коментар, то ће се аутоматски претворити у наслов.
• Наслови тема морају бити у вези с чланком. Наслов треба јасно да показује о ком делу чланка желите да дискутујете. Не постављајте наслове типа „Овај чланак ништа не ваља“, него напишите шта тачно не ваља о чему желите да дискутујете.
• Наслови треба да буду неутрални: Наслов треба да говори о теми дискусије, а не да изражава одређени поглед на дату тему.
  • Наслови не треба да садрже похвале: Можда је по вама нека измена вредна похвале, али вероватно има неко ко не мисли као ви, штавише, можда мисли баш супротно, тако да ваша похвала може имати контрапродуктиван ефекат.
  • Наслови не треба да садрже критике: Овде се подразумевају критике на делове чланка или цео чланак. Они који су написали чланак могу да доживе наслов као лични напад.
  • Не обраћајте се другим корисницима у наслову: Наслов треба да звучи као позив свим уредницима на дискусију. Наслови могу да говоре о изменама неког корисника, али не треба да буду упућени неком посебном кориснику. Не помињите друге кориснике у насловима на страницама за разговор чланака.
  • Не користите наслове као напад на друге кориснике: Правила „Без личних напада“ и „Претпоставите најбољу намеру“ могу се применити у свакој ситуацији на Википедији, тако да је коришћење наслова за напад на друге кориснике стављањем њихових имена у наслов посебно тежак преступ зато што се тиме њихово име појављује у садржају странице, а тиме и у описима измена у историји странице. Пошто описи измена и историја измена не подлежу ревизији, погрдне речи уз њихово име могу нанети заувек штету кредибилитету тих уредника, иако су историје измена изузети параметри код интернет претраживача. Пријављивање нечије измене која нарушава неутралну тачку гледишта је изузетак, као и пријављивање рата изменама или других инцидената на Администраторској табли.
• Стварање поднаслова је корисно. Дискусије на страницама за разговор треба да буду концизне, али дешава се да се дискусије одуже, и кад се то деси, корисно је додати поднаслове и подсекције ради лакшег додавања коментара, а нарочито због тога што може олакшати учешће оних корисника са споријим компјутерима или интернет везама. Пошто се онда главни наслов више неће појављивати у историји и опису измена, добро би било изабрати поднаслов који асоцира на главни наслов, нпр. у дискусији под насловом „Референце које се понављају“, добар поднаслов би био „Референце: кад се могу понављати?“

Линкови, време име странице

• Слободно стављајте линкове: Линкови ка чланцима на страницама за разговор су исто тако корисни као и у самим чланцима или било где другде, а црвени линкови непостојећих чланака могу само да убрзају њихов долазак на списак Википедија:Потребни чланци.
• Користите средњоевропско време када говорите о времену, на пример о времену измене или премештања странице.
• Кад помињете име странице, наведите њено тренутно име: Ово се односи на случај кад је страница премештена (тј. преименована), када је и страница за разговор такође преименована. Ако наставите да користите старо име, може доћи до конфузије, нарочито за нове уреднике на чланку.

Архивирање странице за разговор

Дугачке странице за разговор постају тешке за читање и представљају напор за старије браузере. Такође учитавање странице се знатно успорава код слабијих интернет веза. Стога је добро архивирати их када премаше 50 килобајта, или имају више од 10 поднаслова или су у питању старије теме.

• Архивирајте — не бришите: Када је страница за разговор постала предугачка, или дискусија на одређену тему више није актуелна, не бришите садржај, него га архивирајте. Погледајте Помоћ:Како архивирати страницу за разговор где можете наћи детаљнија упутства.

Корисничке странице за разговор

Види још: Википедија:Корисничке странице

Док је сврха страница за разговор чланака дискусија о садржају чланака, сврха корисничких страница за разговор јесте скретање пажње и дискусија о изменама корисника. Википедија није друштвена мрежа и све дискусије би требало да буду усмерене искључиво ка унапређењу енциклопедије.

Корисници слободно могу уклонити коментаре са својих страница за разговор уколико су спам, вандализам, троловање или на други начин неподесне поруке. У супротном поруке се обавезно архивирају.Такође могу уклонити део садржаја и кад архивирају. Уклањање упозорења схвата се као доказ да га је корисник прочитао. Ово се нарочито односи како на пријављене, тако и на непријављене кориснике.

Постоје одређена обавештења која корисници никако не смеју уклонити са својих страница за разговор, као нпр. обавештење о одбијању укидања блока и сл.

Корисничке странице за разговор подлежу општим смерницама о употреби корисничких страница и односу према недоличном садржају на њима. За више информација погледајте Википедија:Корисничке странице#Уклањање неодговарајућег садржаја.

Види још

• Википедија:Викибонтон
• Википедија:Форматирање странице за разговор
• Википедија:Распоред странице за разговор
• Википедија:Шаблони за странице за разговор
• Википедија:Корисничке странице
• Википедија није форум, Википедија није блог