Пређи на садржај

Вишевце

Координате: 42° 28′ 21″ С; 22° 01′ 01″ И / 42.4725° С; 22.0169° И / 42.4725; 22.0169
С Википедије, слободне енциклопедије
Вишевце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.92
Географске карактеристике
Координате42° 28′ 21″ С; 22° 01′ 01″ И / 42.4725° С; 22.0169° И / 42.4725; 22.0169
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1071 m
Вишевце на карти Србије
Вишевце
Вишевце
Вишевце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Вишевце је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 92 становника (према попису из 1991. било је 158 становника.

Вишевце се налази на левој страни Барбарушинске реке и на обема странама а у изворишту Вишевске реке.Лева страна Вишевске реке је већим делом под шумом, највише под високим буквама.Куће се на тим странама једва и виде.Воде пију са извора, кладенаца, којих има доста, јер је место „вододражно”, као јачи познати су:

  • Крстати кладанац
  • Вирови
  • Турски кладанац
  • Бачевиште

Село је разбијеног типа подељено на мале:

  • Заградено
  • Присоје
  • Фрулачку малу
  • Јазвиње
  • Селишку малу, итд.

Постанак села и порекло становништва

[уреди | уреди извор]

Села Вишевце и Барбарушинце постала су од два брата: Ариза и Крагуја које је спахија довео из Призрена.Ариз је заселио село Вишевце, настанивши се на данашњем месту званом Село, на левој страни Барбарушинске реке. Вишевчани се од околних становника одликују тиме што су уопште сви веома вредни и најбољи мајстори у Врањском округу.

И ово село је постало од „села” које је било на месту званом Село. У селу Вишевцу постоји и Старо селиште где је данас Селишка мала, ту је доскора било зидина. Данашње је гробље на месту старог гробља, где има и зидина од старе цркве.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Вишевце живи 77 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (43,3 код мушкараца и 50,1 код жена). У насељу има 39 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 381
1953. 397
1961. 339
1971. 348
1981. 291
1991. 158 158
2002. 92 92
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
89 96,73%
Роми
  
3 3,26%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Врањски гласник. Врање: Народни Музеј у Врању. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]