Драгобужде
Драгобужде | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Град | Врање |
Градска општина | Врање |
Становништво | |
— 2011. | 49 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 41′ 25″ С; 21° 49′ 18″ И / 42.6903° С; 21.8217° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 673 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 17507 |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | VR |
Драгобужде је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу, на око 3 км западно од Власа, где је седиште Месне заједнице. Према попису из 2002. било је 49 становника (према попису из 1991. било је 56 становника).
Опис села
[уреди | уреди извор]Драгобужде се налази између села Власе на истоку, Трстена на западу, Големо Село на северу и Рождаце на југу. Размештено је највећим делом по Драгобушком риду (између Трстенске и Сенске реке) и у долини Беле воде, а један део, као засебна махала Криви Деја, је на десној обали Трстенске реке. Село је разбијеног типа, у свом већем делу нема изражене махале. После ослобођења од Турака 1878. године сматрано је за махалу села Власе.
Становници села баве се пољопривредом, углавном ратарством, сточарством и воћарством. Село има доста храстове шуме у виду забрана, сада местимично прошараним мањим четинарским засадима. Богато је изворима здраве планинске воде, па су многи становници нижих села као што је Власе и Големо Село, воду у своје куће довели из Драгобужда. Од раније су познати Анђелинков кладенац и Ветрењача.
Нема трагова ранијих насеља, осим остатака Арнаутског гробља. У почетку је село било српско, а у другој половини 18. века ту су се населили Арнаути из Равног Дела и Оруглице и потиснули Српско становништво. После 1878. године сви Арнаути су се иселили, а Драгобужде населили Срби претежно из села Власе (из рода Бабаиванинци, Ђергазовци, Ђураковци и други). На брду званом Логор видљиви су трагови ровова и склоништа, вероватно из времена борби за ослобођење ових крајева од Турака. Ту су налажене кугле од олова које су биле део „џебане“ пушака тога времена
Сеоска слава, литије или крсте, је у уторак, трећи дан Духова.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Драгобужде живи 42 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,7 година (48,8 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 16 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 1 | 0 | ||
75—79 | 0 | 0 | ||
70—74 | 4 | 4 | ||
65—69 | 3 | 6 | ||
60—64 | 3 | 2 | ||
55—59 | 1 | 2 | ||
50—54 | 0 | 0 | ||
45—49 | 0 | 2 | ||
40—44 | 3 | 0 | ||
35—39 | 3 | 1 | ||
30—34 | 1 | 2 | ||
25—29 | 0 | 1 | ||
20—24 | 1 | 0 | ||
15—19 | 2 | 2 | ||
10—14 | 1 | 1 | ||
5—9 | 1 | 1 | ||
0—4 | 0 | 1 | ||
Просек : | 48,8 | 48,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 22 | 5 | 16 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 22 | 3 | 15 | 3 | 1 | 0 |
УКУПНО | 44 | 8 | 31 | 3 | 2 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 11 | 8 | 0 | 0 | 1 |
Женски | 9 | 4 | 0 | 0 | 5 |
УКУПНО | 20 | 12 | 0 | 0 | 6 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 |
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Куће око сеоског гробља
-
Насеље поред Трстенске реке
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 197. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).