Дубница (Врање)
Дубница | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Град | Врање |
Градска општина | Врање |
Становништво | |
— 2011. | 819 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 31′ 33″ С; 21° 50′ 30″ И / 42.525833° С; 21.841666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 458 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | VR |
Дубница је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 819 становника (према попису из 1991. било је 860 становника). Налази се пет километара југозападно од Врања и највеће је село у Врањској котлини. По усменој традицији, Дубница је добила име по дубовима-дубицама (храст). У турским пописним књигама из 16. века, је позната као Домница. Ово село је збијеног типа, на левој и десној обали Дубничке реке, која је настала спајањем Свето-илијског потока (извире под врхом Св. Илија) и Манастирског старог сеоског потока, познатог као „Рекиче“.
Овде се налази основна школа.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Дубница живи 640 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,8 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 210 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,90.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Нема тачних сазнања када је Дубница основана. Археолошким истраживањима пронађени су материјални остаци из римског периода и српског средњовековља. Први писани подаци потичу из доба кнеза Лазара. У својој повељи, из 1381. године, кнез Лазар Дубницу поклања манастиру Раваници. У књигама Дубровчанина Михаила Лукаревића из 1436-1441. године се, такође помиње Дубница, као и браћа Мартин и Брајко Хиндић из Дубнице.
На основу писаних и сакралних доказа, Дубница се може сматрати једним од најстаријих насеља на овом простору. У почетку насеље је било смештено у вишим деловима са манастиром Светог Петра и црквама Богородице и Светог Илије у централном делу. По старости манастира Св. Петра се може приближно одредити старост села. Наиме, Св. Петар се спомиње у Ћустендилском дефтеру из 1576-1577. године. Ово првобитно насеље је данас познато као Стара Дубница. Први помен Старе Дубнице потиче из катастарских пописа током 1519. године.
Као и сва насеља тог доба, ни Дубница није одолела тешким епидемијама болести куге (чуме), колере. Била је захваћена и двема сеобама Срба под Чарнојевићима (1690. и 1740. године). Упркос томе она је опстала и дан-данас живи.
Крајем 18. и 19. века Дубницу насељава српско становништво из Пчиње, Пољанице, Македоније и са Косова. Тада је, највероватније дошло до асимилације староседелаца, јер постоји континуитет у насељавању али нема старих родова. Родови који се сматрају оснивачима Дубнице су: Коларци, Јовинци, Спасинци, Ђокинци, Живковци, Митровци и Веђанци, а доселили су се на овом простору крајем 18. и почетком 19. века. Током овог периода земљиште данашње Дубнице је припадало Османлијама. По њиховом одласку настаје продаја овог земљишта које откупљују родови оснивачи. Због удаљености овог земљишта, али и социјалних потреба, становништво се спушта километар ниже од старе и формира нову, данашњу Дубницу.
|
|
м | ж |
|||
? | 12 | 19 | ||
80+ | 5 | 6 | ||
75—79 | 10 | 19 | ||
70—74 | 32 | 30 | ||
65—69 | 24 | 31 | ||
60—64 | 18 | 22 | ||
55—59 | 15 | 13 | ||
50—54 | 21 | 18 | ||
45—49 | 32 | 15 | ||
40—44 | 35 | 32 | ||
35—39 | 33 | 31 | ||
30—34 | 36 | 24 | ||
25—29 | 20 | 27 | ||
20—24 | 23 | 18 | ||
15—19 | 24 | 22 | ||
10—14 | 31 | 37 | ||
5—9 | 25 | 23 | ||
0—4 | 22 | 14 | ||
Просек : | 38,8 | 40,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 340 | 84 | 223 | 28 | 5 | 0 |
Женски | 327 | 49 | 226 | 50 | 2 | 0 |
УКУПНО | 667 | 133 | 449 | 78 | 7 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 206 | 75 | 0 | 2 | 78 |
Женски | 170 | 67 | 0 | 0 | 79 |
УКУПНО | 376 | 142 | 0 | 2 | 157 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 1 | 11 | 1 | 8 |
Женски | 0 | 0 | 9 | 0 | 1 |
УКУПНО | 1 | 1 | 20 | 1 | 9 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 6 | 7 | 8 |
Женски | 0 | 1 | 0 | 5 | 4 |
УКУПНО | 0 | 1 | 6 | 12 | 12 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 0 | 0 | 5 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | |
УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 9 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Извори
[уреди | уреди извор]- Трајковић, Василије. 2007 Дубница II, Народни универзитет, Врање