Грб Бање Луке
Бања Лука | |
---|---|
Верзије | |
Детаљи | |
Носилац | Град Бања Лука |
Грб Бање Луке је званични симбол Бање Луке и постојан је у три нивоа — као основни или мали, средњи и велики грб.
Бања Лука има доста младу хералдичку историју, чији се почеци назиру у првој половини 20. вијека кад долази до првог неуспјелог покушаја успостављања градског хералдичког знамења. Град први пут добија званично знамење за вријеме Социјалистичке Југославије и оно опстаје све до 1992. године, кад Бања Лука у условима распада државе и рата у БиХ спроводи конкурс, на којем је изнађен нови грб града који је био званични симбол све до 2013. године. Тада је Уставни суд Републике Српске прогласио бањолучки грб неуставним због повреде принципа конститутивности народа и равноправности грађана, а Бања Лука почиње потрагу за новим грбом. Након четири неуспјела покушаја изналажења, почетком 2017. године град је усвојио нови тростепени грб, рад архитекте Драгомира Ацовића и Љубодрага Грујића.
Употреба грба Бање Луке је регулисана статутом града и посебним градским прописима који детаљно уређују и санкционишу употребу грба у различитим приликама и мјестима.
Блазон
[уреди | уреди извор]Грб Града Бања Лука користи се у три нивоа — као основни или мали, средњи и велики грб. Статутом Града Бања Лука, овај симбол града је дефинисан на начин представљен испод.[1]
Основни грб
[уреди | уреди извор]Блазон основног грба:
„ | На штиту, подијељено, горе у црвеном сребром и црним спојницама озидани камени бедем у чијем је средишту иста таква двоспратна кула лучно отворена пољем са по једним црно отвореним прозором на спратовима и са пирамидалним сребрним кровом са наглашеном стрехом, и са обје стране те куле са по једном сребрном мањом једноспратном кулом са по једним прозором отвореним црно и кровом као што је описано, а доље сребрно са плавим суоченим кљуновима два чамца — дајака из бокова штита; преко свега таласаста плава греда изнад истог таквог прута.[1] | ” |
Средњи грб
[уреди | уреди извор]Блазон средњег грба:
„ | На штиту, подијељено, горе у црвеном сребром и црним спојницама озидани камени бедем у чијем је средишту иста таква двоспратна кула лучно отворена пољем са по једним црно отвореним прозором на спратовима и са пирамидалним сребрним кровом са наглашеном стрехом, и са обје стране те куле са по једном сребрном мањом једноспратном кулом са по једним прозором отвореним црно и кровом као што је описано, а доље сребрно са плавим суоченим кљуновима два чамца — дајака из бокова штита; преко свега таласаста плава греда изнад истог таквог прута.[1]
Штит крунисан златном каменом озиданом бедемском круном са четири видљива мерлона и дијадемом.[1] |
” |
Велики грб
[уреди | уреди извор]Блазон великог грба:
„ | Средњи грб Града окружен чуварима, и то: десно природна фигура Петра Кочића, одјевеног у тамносиви реденгот према моди с почетка 20. вијека, а лијево природна фигура бана Светислава Милосављевића одјевеног у фрак са припадајућим одликовањима и лентом. Оба чувара држе природни дрвени јарбол окован златом са кога се у поље вије квадратни стег Републике Српске опшивен златним ресама (десно), односно Бање Луке (лијево). Стег Бање Луке истовјетне је садржине као штит основног грба. Копља оба стега овјенчана су златним трновим вијенцем. Постамент грба је руковијет златног лишћа дивљег кестена (Aesculus hippocastanum) преплетеног са зеленим лиснатим гранчицама липе (Tilia tomentosa).[1] | ” |
Употреба
[уреди | уреди извор]Употреба и заштита грба Бање Луке је уређена Статутом Града[2][1] и „Одлуком о употреби симбола Града Бања Лука”.[3] Нормативни оквир за уређивање тематике градског грба представља „Закон о локалној самоуправи” Републике Српске који прописује да „[...] облик, садржај и употреба симбола уређују се статутом јединице локалне самоуправе у складу са законом”.[4]
Према Одлуци о употреби, симболи Града не смију се оштећивати, нити употребљавати непримјерено, недолично, на начин који вријеђа јавни морал и достојанство грађана Бање Луке, и могу се употребљавати само у облику, са садржином и на начин предвиђен Статутом и Одлуком о употреби. За употребу је потребно одобрење надлежног органа и ниједан субјекат не може користити симболе Града, уколико му то није одобрено, на начин прописан Одлуком о употреби. Рјешењем којим се одобрава употреба симбола Града утврђује се, између осталог, и намјена, услов коришћења и рок важења, као и друга ограничења која одговарају употреби симбола Града у конкретном случају. О употреби симбола Града, за правна и физичка лица, као и за разне манифестације које се одвијају под покровитељством или у част Града, одлучују организационе јединице Градске управе Града сходно својој надлежности и дјелатностима које прате у оквиру свог дјелокруга рада.[3]
Против овог рјешења града постоји могућност жалбе, која се подноси Градоначелнику у дефинисаном року у Одлуци. Такође, уколико се утврди да корисник издатог одобрења за употребу грба, употребљава исти супротно утврђеној намјени и условима из одобрења, надлежна јединица Градске управе која се бави надзором над примјеном Одлуке о употреби, може укинути акт којим је одобрено коришћење грба.[3]
Изглед грба у сва три нивоа, за службену употребу ће бити дефинисан еталоном (изворником) израђеним на основу блазона из Статута. Еталон утврђује и прописује Градоначелник и чува га у свом Кабинету.[3]
Забрањена је употреба грба ако је оштећен или је својим изгледом неподобан за употребу. Грб се може изузетно употријебити као саставни дио других амблема и грбова, односно знакова, и то само ако је у изворном облику и на начин којим се осигурава достојанство и углед града. Употреба грба Града Бања Лука у умјетничком стваралаштву и у васпитно-наставне сврхе слободна је, под условом да се не противи добром укусу, друштвеним и моралним нормама, хералдичкој пракси и традицији, Одлуци о употреби, те да не вријеђа углед Града Бања Лука.[3]
Кад је о привредној активности ријеч, регулатива је ту усмјерена ка апсолутној забрани. Тако се грб града не може употребљавати као робни или услужни жиг, узорак или модел, нити као било који други знак за обиљежавање роба или услуга.[3]
Кад је о службеној употреби грба ријеч, Одлука о употреби прописује сљедеће:
„ | 1) Велики грб Града ознака је и симбол Града.
— у саставу образаца и јавних исправа, кад је то предвиђено законима, одлукама и другим прописима; — у саставу ознака на униформама службених лица Града, кад је то предвиђено законима, одлукама и другим прописима; — на званичним позивницама, честиткама и сл. које користе руководиоци одјељења и служби Градске управе; — на таблама са називима улица на територији Града; — у другим случајевима, ако његова употреба није у супротности са овом одлуком.[3] |
” |
Грб може да се користи само у складу са хералдичком, вексилолошком и сфрагистичком праксом, а у Одлуци у употреби је детаљно прецизиран начин и правила како је дозвољено прописано приказивање грба у овом смислу. О спровођењу свих ових изнад наведених правила стара се Одјељење комуналне полиције Градске управе Града Бања Лука, које у случају кршења правила има право новчаног кажњавања преступника. Висина новчане казне је, у зависности о којем је прекршају ријеч, различито степенована и утврђена Одлуком о употреби.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Први покушај дефинисања
[уреди | уреди извор]У Бањој Луци, слично већини насеља на подручју Балканског полуострва, због непостојања одговарајућег историјског или друштвеног и културног предуслова, није се примила и развила градска хералдичка пракса — све до 20. вијека.[6] Први покушај дефинисања градског хералдичког знамења Бање Луке је предузет у првој половини 20. вијека, у периоду након уједињења Југославије и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ријеч је о приједлогу грба града хрватског хералдичара Виктора Антуна Дуишина који је израдила сликарка Вера Бојничић, иначе кћерка хрватског историчара и хералдичара Ивана Бојничића Книнског. Приједлог је доживио неуспјех и није никада озбиљније разматран.[7][5][8] (сл. 1)
Приједлог грба састојао се од сљедећих елемената: основна секвенца боја/метала (плаво—бијело—црвено) која алудира на заставу Југославије, односно на пансловенске боје, таласаста греда као реминисценција на ријеку Врбас, утврђени град као алузија на Кастел (с наглашеном асоцијацијом на тврђаву у грбу Загреба), присуство полумјесеца и звијезде (као двојна алузија на грб Илирије и елемент који прати мотив тврђаве у грбу Загреба). Штит је барокне форме (иако она нема никаквог утемељења у локалној традицији), и бедемска круна чија је структура и конструкција изведена из пређашње угарске хералдичке норме за насељена мјеста. Премда неусвојен, овај приједлог грба је интересантан због неких својих елемената, који су остали актуелни и до данас.[5][9]
Овај, као и други слични приједлози за муниципалне грбове у мјестима у којима хералдичка пракса није постојала, покренут је првенствено из политичких а не хералдичких разлога; био је дио ширег идеолошког интегративног подухвата након стварања заједничке југословенске државе, којим се покушавао превазићи и норматизовати друштвени раскорак и разлика која је постојала између територија и нација које су се нашле у заједничкој држави, па тако и у домену муниципалне хералдике, гдје је постојала више него очигледна разлика између територија са развијеном хералдичком праксом као што је Словенија, Хрватска или Војводина, и остатка државе гдје је ова пракса била готово непостојећа.[10]
Социјалистичка Југославија — први грб
[уреди | уреди извор]Друга половина 20. вијека доноси прекретницу на плану званичног симболичког обиљежавања града. Формално-правни основ за доношење новог обиљежја је, као и у другим општинама широм социјалистичке Југославије, била статутарна одредба да „Општина има свој амблем”. И Бања Лука је донијела свој. (сл. 2) Тако је у члану 5. Статута Општине Бања Лука из 1974. године, за амблем општине дефинисано сљедеће:[11]
„ | Општина има свој амблем који симболише историјске и слободарске традиције града Бања Лука. Амблем општине Бања Лука представља зелено поље у облику штита оивичено траком бијеле боје, с тим што су бијелом бојом стилизовано представљени споменик палим борцима Босанске крајине у горњем дијелу, зидови старе тврђаве Кастел у средини и ријека Врбас у дну поља. Звијезда петокрака црвене боје налази се у горњем лијевом углу зеленог поља.[12] |
” |
Карактеристика амблема донесених у овом периоду је актуелни дизајнерски приступ у дефинисању обиљежја, ахисторичност композиције и мотив употребе амблема — који није био репрезентативни, већ за својеврсну личну употребу.[13] Хералдичар Драгомир Ацовић у својој валоризацији обиљежја Бање Луке из овог периода наводи:
„ | [...] и његов садржај [амблема] је диктиран политичком демагогијом која почива на брисању историјског сјећања и наметања садашњости као неизбјежног модела будућности; та будућност не подразумијева ни индивидуална ни колективна сјећања, нити алтернативне правце развоја. Амблем је рађен изван хералдичких норми, мада је његов садржај уклопљен унутар штита. Постоје три амблематска мотива и двије амблематске боје/метала. Проблем је што је њихова интерпретација производ графизма чија је прва жртва препознатљивост. Тако се поједностављене контуре споменика, фрагмент обриса утврђења и таласи ријеке визуелно спајају у неку врсту криптичне шаре. To, само по себи, није погрешно, али јесте непродуктивно јер чак и оним темама које би могле бити елемент распознавања и поистовјећивања одузима идентитет. Тај је ефекат посебно наглашен нехералдичким приступом повезивања таласа и бордуре доњег дијела штита у једну визуелну цјелину. Избор зелене боје и сребра као метала није посебно образлаган, али је прилично једнозначно подразумијеван.[5][14] | ” |
Рат и пораће — од новог грба до одлуке суда
[уреди | уреди извор]Драматичне промјене у домену муниципалне хералдике настале усљед распада Југославије и рата у БиХ, одразиле су се и на грб Бање Луке. Одражавајући природу конфликта, у којем су сви национални, вјерски и идеолошки спорови ријешени неком врстом хералдичког тријумфа побједничке стране у датој општини и граду,[10][а] нови грб из 1992.[15][5] године био је донијет унутар овог оквира. Наиме, наведене године је у поменутим условима расписан јавни конкурс за грб града. Премда ближи подаци о току и исходу овог конкурса — на којем је између осталог учествовало и Српско хералдичко друштво и Драгомир Ацовић са својим приједлогом тростепеног грба (сл. 3)[16][17] — нису никад објављени, као коначни побједник се етаблирало рјешење које је уз мања дотјеривања и графичка прецизирања опстало као грб Града све до одлуке Уставног суда 2013. године.[5][17] (сл. 4 до 7)
Тадашњим чланом 6. Статута Града Бања Лука, овај симбол града је био дефинисан на сљедећи начин:[18][19]
„ | Грб Града представља плаво поље, у облику штита, оивичено златном траком, са визуром Банског двора — у горњем дијелу, те листом кестена (симболом бањолучких алеја), Кастелом (Каструм) — старом римском тврђавом, у дну штита — стилизованом линијом ријеке Врбас. Средишњи дио грба симболизује темеље Саборне цркве, у бијелој боји, а у средини темеља је крст са оцилима, у црвеној боји.[18] | ” |
Званични статус овог грба био је дефинисан Статутом Града из 2005. године,[18] потом Одлукама о употреби симбола и имена Града Бања Лука из 2008,[20] односно из 2010. године,[21] те коначним усвајањем Књиге графичких стандарда 2011. године. Овим се чинило, без обзира на хералдички квалитет рјешења, да је питање коначног хералдичког представљања града као и његове употребе, заувијек ријешено — све до интервенције судске гране власти.[5][17]
Одлука Уставног суда Републике Српске
[уреди | уреди извор]Одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине од 31. марта 2006. године по тужби Сулејмана Тихића, и уз укључивање Мухамеда Филиповића као формалног заступника тужбе, којом су проглашени неуставним, између осталог и, тадашњи грб Федерације БиХ и грб Републике Српске,[22] питање територијалне хералдике је постало предмет интервенције судске власти.[23][24] Непосредна посљедица судске праксе која је почела са овом пресудом је и пресуда Уставног суда Републике Српске од 20. фебруара 2013. године којом је грб Бање Луке из 1992. године проглашен неуставним.[25]
Наиме, Клуб делегата из реда бошњачког народа у Вијећу народа РС је Уставном суду Републике Српске поднио иницијативу за оцјену уставности и законитости члана 6. Статута Града Бања Лука, прецизније ставова члана којима се специфично дефинише изглед симбола града.[б] Подносилац је аргументовао да поменути ставови члана 6. нису у складу са члановима[в] Устава Републике Српске,[26] којима се утврђује принцип конститутивности и равноправности народа и грађана те недискриминације по било ком основу. Такође је аргументовао да спорни ставови члана градског статута нису у сагласности са чланом[г] Закона о локалној самоуправи,[27] којим је прописано да симбол изражава историјско, културно и природно насљеђе јединице локалне самоуправе.[28]
Скупштина Града Бања Лука доставила је Уставном суду одговор у коме је цитирала одредбе члана[д] Закона о локалној самоуправи, којима се регулише питање симбола,[27] те је у вези с тим указивала на одредбу члана 118.[29] оспореног статута, којим је прописано да је изглед симбола из спорног члана привременог карактера те да ће се утврдити посебном статутарном одлуком — након провођења законом прописаног поступка.[28]
Као већ поменуто, на сједници одржаној 20. фебруара 2013. године, Уставни суд РС је утврдио да оспорени ставови члана 6. овог статута нису у сагласности са Уставом РС и Законом о локалној самоуправи.[28][30] У својој одлуци суд је, између осталог, закључио сљедеће:
„ | Имајући у виду да грб Града Бања Лука, на основу наведених уставних и законских одредби, треба да изражава историјско, културно и природно насљеђе свих грађана ове јединице локалне самоуправе, Суд је оцијенио да оспорене одредбе члана 6. ст. 2. и 3. Статута Града Бања Лука нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи. Наиме, грб Града Бања Лука је званични симбол ове јединице локалне самоуправе и као такав, по оцјени Суда, треба да буде прихватљив за све грађане те територијалне јединице, што је утврђено и наведеним одредбама Устава Републике Српске. Будући да је оспореним одредбама Статута прописано да средишњи дио грба симболизује темеље Саборне цркве, у бијелој боји, а да је у средини темеља крст, са оцилима, у црвеној боји, неспорно је, по оцјени Суда, да се ради о симболима који представљају културу, традицију и историјско насљеђе само српског народа, односно да се не ради о симболима са којима се могу идентификовати сви грађани који живе у овом граду. Сагласно изложеном Суд је оцијенио да су оспореним одредбама Статута Града Бања Лука повријеђени члан 5. став 1. ал. 1. и 2, те члан 10. Устава Републике Српске и члан 5. Закона о локалној самоуправи.[28] | ” |
Трагање за новим грбом
[уреди | уреди извор]Пресудом уставног суда је отпочео процес тражења и изналажења новог грба за град Бању Луку. У садржинском аспекту, пресуда је суштински одредила његову будућност, чинећи темељ интерпретације и обима права сваког покушаја да се хералдички дефинише заједница.[25][ђ] Прије него што је Бања Лука добила свој данашњи грб претходила су четири неуспјела покушаја његовог изналажења.[32]
Први покушај дефинисања грба града након пресуде суда је урадила стручна комисија,[34] коју је саставио тадашњи градоначелник Слободан Гаврановић. Комисија је свој рад отпочела брзо након пресуде суда, а приједлог изнијела љета 2013. године. Приједлог, који је градоначелник оцијенио као „најприхватљивије и најбезболније рјешење”,[35][36] састојао се од готово истих елемената као претходни грб, с тим што су из њега избачени елементи које је суд означио као неуставне — крст са четири оцила и симболизовани темељи Саборне цркве, а умјесто њих унесен је лист кестена.[36] (сл. 8) Због неслагања око приједлога унутар владајуће коалиције у Бањолучкој скупштини,[37] овај приједлог је, у дану кад је требало о њему да се расправља, повучен са дневног реда, а истодобно је одлучено да се у реализацију пројекта градског грба иде преко јавног конкурса.[38][39]
Јавни конкурс, а уједно и други покушај изналажења грба града, расписан је 15. јула 2013. године.[40] На конкурс је стигло 30 радова, а посебно формирана Комисија за избор је прегледала и оцијенила, те градоначелнику предала онај за који мисли да је најадекватнији за грб града. Према процедури, након усаглашавања са градоначелником, приједлог је требало да иде пред одборнике у Скупштину, а ови ако усвоје приједлог, даље на јавну расправу.[41] Но, до јавне расправе никада није дошло. Радови који су стигли на конкурс, као и онај који је Комисија предложила градоначелнику, никада нису обнародовани.[42] На сједници Скупштине одржаној 28. новембра, на којој се расправљало о приједлогу за грб, градоначелник Гаврановић је у достављеном документу одборницима навео да не даје сагласност на достављени приједлог грба.[43] Према његовим ријечима — предложено рјешење није садржавало довољно елемената по којима је Бања Лука препознатљива у БиХ, региону, па и шире, односно да Град има још симбола који је требало да буду уграђени у грб, по којима је овај град далеко препознатљивији широј заједници. На истој сједници је најављено и расписивање новог конкурса за грб града.[44]
Трећи покушај реализације пројекта хералдичког знамења Бање Луке је покренут 23. децембра 2013. године, кад је расписан јавни конкурс са тим циљем.[45][46] Конкурс је подразумијевао поштовање унапријед прописаних критеријума према којим предлог грба мора да одражава историјско, културно и природно насљеђе Града Бања Лука.[47] Осим тога, како је навела предсједница Комисије за избор идејног рјешења изгледа грба:
„ | Грб мора бити сачињен и описан по правилима хералдике. Облик и форма грба мора да омогућава технику штампања у више боја и да се грб, као симбол може користити за израду плакета, значки, јавних признања, сувенира, те се мора радити у двије варијанте — основној варијанти такозвани мали грб и проширеној варијанти или службеној средњи грб.[47] | ” |
На конкурс је пристигло 47 радова, с тим што је Комисија одбацила 17, са образложењем да нису испуњавали горенаведене критеријуме. Од преосталих радова, према оцјени Комисије, најадекватнији за грб града је био рад дипломираног ликовног умјетника Драшка Бошњака (сл. 9 и 10),[48][49] који је прихваћен на скупштини[50] и отишао на јавну расправу.[51][52] [е] Блазон приједлога је сљедећи:
„ | Основни/мали грб: основни грб Града је у облику штита — на којем доминира плава боја, оивичен је златном траком — са визуром Банског двора, на плавом, у самом врху штита, танком линијом означена је визура зграде Градске управе. У средишњем дијелу штита сребрена, каменом озидана тврђава Кастел, са три куле — пирамидалних кровова (златно): централна кула — са улазном капијом и два видљива прозора, постављена вертикално, у роду (хералдички) десно и лијево зидине изнад којих се налазе друге двије куле, са по једним прозором; испод — лист кестена, централно позициониран; лијево и десно у роду прамац дајака (симетрично постављени), у самом дну штита — стилизованом линијом (злато) симболично је приказана ријека Врбас.[48] Средњи грб: средњи грб је истовјетан са основним грбом, с тим — да се изнад штита, налази златна бедемска круна са четири видљива мерлона; испод штита се налази плава лента (трака), са златним наличјем, на којој је исписан назив града БАЊА ЛУКА, на два писма — ћирилицом и латиницом, а испред и иза назива града, је лист кестена.[48] |
” |
Начелно посматрано, конкурс је изњедрио велики број квалитетних приједлога (сл. 11 до 24), чији хералдички статус мање-више није био споран, али ненаклоњеност и неомиљеност радова код Бањолучана се састојала управо у томе што они нису садржавали оне симболе са којима се највећи дио њих примарно идентификује, а које је суд забранио. У том смислу, гледајући да што више заобиђу мотиве везане за српску националну симболику, предложена рјешења су се највише позабавила графизмом сродних бањолучких садржаја, највише се везујући за мотив кастела, ријеке, листа дивљег кестена и дајака. И тако, иако су таксативно задовољили све критеријуме конкурса, ниједан од понуђених радова није задовољио личне критеријуме Бањолучана. Ово се најбоље испољило у сљедећем покушају изналажења градског грба.[54][55]
Наиме, након што је пропао и други покушај доласка до грба града путем јавног конкурса,[56] тј. након што је повучен из јавне расправе, градоначелник је одлучио да посао повјери стручњацима, хералдичарима.[57][58] У том смислу, хералдичарски двојац из Београда, Зоран Николић и Срђан Марловић — који је и на претходном конкурсу учествовао са својим радовима (сл. 25 до 32),[59] предочио је Комисији за избор новог грба своја три приједлога, од којих је ова изабрала онај за који је мислила да је најбољи,[60] те га прослиједила процедурално даље, да би потом био усвојен на скупштини и предат на јавну расправу.[61] Приједлог Николића и Марловића је предвиђао грб у три степена — као основни или мали, средњи и велики. Износећи начелне мотиве свог приједлога аутори наводе:
„ | Приједлог грба се ослања на историјско хералдичко насљеђе и културну баштину Града Бања Лука, истовремено настојећи да нови грб у потпуности задржи и садржај постојећег амблема Града, дајући му овај пут исправан хералдички третман. На тај начин ново знамење Бање Луке заснива се на већ постојећим симболима, који су сад пронашли адекватан и правилан хералдички израз, градећи тако јединствено и аутентично знамење.[62][63] | ” |
Блазон малог грба је сљедећи (сл. 33):
„ | Мали грб се састоји из црвеног штита на коме је сребрни стуб између два златна стубића споља назубљена грудобрански.[63] | ” |
Аутори су се у приједлогу одлучили за полукружни штит, „који је од XIX вијека прихваћен у нашој територијалној и муниципалној (градској) хералдици као општи тип”.[63] Тематизујући елементе штита и њихову симболику, Марловић и Николић износе:
„ | Тло (земља) — представља „луку”, тј. равницу поред ријеке, у којој је настао град, а која је као појам садржана и у његовом имену. У ширем контексту односи се на средњовјековне жупе Врбас и Земљаник (Земуник), као и Доње Краје — данашњу Крајину. Хералдичким појмом, тло је представљено пољем штита црвене боје, и означава земљу која даје живот (а самим тим указује и на људе, који су, везујући се за тло, постали живо ткиво Града и његова покретачка снага).
Ријека (вода) — представља Врбас — као етимолошку одредницу у значењу имена Града (лука је равница поред ријеке), и као његову природну и географску константу. Врбас је најважнији природни елемент идентитета самог града. Хералдичким појмом, ријека је представљена сребрним стубом — који као ординарија (основна и најважнија хералдичка фигура) по правилу указују на старост и значај грбоносца. Зато се у хералдици тумачи као израз посебне части; означава снагу и храброст, постојаност и поузданост. Стуб уједно одражава и природни ток Врбаса, који тече од југа према сјеверу. Водене површине се на грбовима уобичајено изражавају тинктуром сребра (што је хералдички израз за бијелу боју). Насљеђе — представља цјелокупну материјалну и нематеријалну културно-историјску баштину Бање Луке, све оно што су генерације становника стварале кроз различите епохе постојања Града — од римске Castre и средњовјековних утврђења (Врбашког Града и castella Bagna Luca) до данас. Све те вриједности и тековине сублимиране су у зидовима, као симболичком и општем изразу градитељске дјелатности. С обзиром да се Град развио са обје стране Врбаса, зидови прате контуре њених обала. Дати су у златној боји, чиме је наглашена непроцјењива вриједност културно-историјског насљеђа Бање Луке (тврђава Кастел, Банска управа и Бански двор, Саборна црква Христа Спаситеља, Народно позориште, Соколски дом, Хипотекарна банка, Сат-кула, Ферхатпашина џамија, Етнографски музеј, Градски парк итд.). У композиционом смислу узор је крајишка народна ношња — бијела кошуља испод јечерме (прслука) од црвене чохе са гајтанима и токама од златних пуцади.[63][65] |
” |
Што се тиче средњег грба (сл. 34), приједлог аутора се састојао у сљедећем:
„ | Блазон средњег грба: средњи грб се састоји из описаног штита, на коме је златна зидна круна са четири мерлона, са златном дијадемом украшеном драгим камењем и бисерима.[63] Бројем мерлона је изражен број становника Бање Луке у односу на укупан број грађана Републике Српске (за грбове градове преко 100.000 становника предвиђене су зидне круне са 4 мерлона). У приједлогу Средњег грба зидна круна стоји на златној дијадеми украшеној драгим камењем (рубинима, сафирима, смарагдима) и бисерима, што указује на статус Града као сједишта ентитетских институција.[63][66] |
” |
Николић и Марловић у свом приједлогу великог грба (сл. 35) — његовом блазону и симболици — изнијели су сљедећи приједлог:
„ | Блазон великог грба: велики грб се састоји из описаног штита, на коме је златна зидна круна са четири мерлона, са златном дијадемом украшеном драгим камењем и бисерима; постављен између два сребрна бика, који држе штит стојећи на златној грани кестена у роду, испод које је сребрна лента златног наличја на којој пише СЛАВНА И СВЕТА.[63] Симболика чувара штита: У општој симболици бик је израз покретачке снаге, истрајности и неустрашивости. На простору Змијања и Крајине он је дио и специфичне народне традиције — све значајне прославе и народни сабори почињу или се завршавају борбом бикова. Та борба бикова је Кочићевом приповијетком Јаблан уздигнута на једну вишу, општу и симболичку раван вјечне борбе добра и зла, у којој се пресликава и историјска тежња нашег народа за слободом. У домаћој хералдици бик је присутан још од средњег вијека — бивољи рогови или глава бика чест су хералдички мотив на челенкама или штитовима нашег средњовјековног племства. Употреба бикова као чувара штита у приједлогу Великог грба Бање Луке утемељена је на њиховом симболичком значењу (Јаблан у Кочићевој приповијеци), народној традицији (борбе бикова у Крајини) и хералдичком насљеђу (грбови домаће властеле). Чувари штита су сребрни, јер се тим металом у хералдици изражава принцип мира, добра, истине и чистоте.[63][68] Симболика златне гране кестена: У другој половини XIX вијека у Бањој Луци засађени су дрвореди са хиљадама стабала дивљег кестена, платана и липа, који су јој дали и данас препознатљиво лице, чинећи је најзеленијим градом ондашње Босне. Садња дрвореда је започела још 1882. и већ за пар година засађено је 17 km алеја са преко 4.700 стабала, међу којим преовладава дивљи кестен — који се као дио природног насљеђа налази и у постојећем градском амблему. У симболичком смислу, кестен представља укоријењеност у тло и животну снагу која се увијек изнова обнавља (лишће опада, али дрво поново озелени и рађа плодове — кестен је родно дрво), при чему смјена годишњих доба представља смјену нараштаја, а уједно одражава и судбину града кроз његове различите историјске епохе. Приједлог грба прихвата постојећи симбол Бање Луке и у складу са хералдичким правилима и стандардима, у виду родне гране (како се у хералдици назива грана са плодовима), даје му мјесто у подножју штита.[63][68] Симболика ленте са мотом: Уобичајено је да велики грб садржи мото (крилатицу), који грбоносца ријечима подсјећа на вриједности које су му животна водиља. Тако се грб употпуњује и заокружује у јединствену смисаону цјелину. СЛАВНА И СВЕТА су ријечи из стихова којим је Јован Дучић опјевао ријеку Врбас, указујући на њен значај и вриједност за Град чији је она трајни симбол.[63][68] |
” |
Кад је ријеч о бојама коришћеним при изради приједлога, како наводе два хералдичара — „предложени (мали) грб Бање Луке се наслања на тинктуре (хералдичке боје) грбова нашег средњовјековног племства, чувајући на тај начин основни хералдички континуитет, који је симболичка потврда историјског трајања Града. То су хералдички метали златна (у хералдици означава славу, мудрост, постојаност и вјеру) и сребрна (означава чистоту, истину, мир и радост) и хералдички емајл црвена (означава храброст, великодушност, снагу и срећу). Те најчешће тинктуре на породичним грбовима наше властеле су уједно и три најприсутније боје на етнографским мотивима и народној ношњи Крајине”.[63][70] Двојац је предложио и заставу за Град, као грбовну заставу — која је као таква истовјетна садржају грба пренесеном на правоугаону основу у односу 3:4.[63][69] (сл. 36)
Као напоменуто, слично претходном приједлогу са конкурса, овај приједлог градског грба није из истих разлога као и претходни приједлози задобио симпатије Бањолучана — како грађана, тако и њихових политичких представника. Само је сада противљење било још израженије и очитије него у претходном случају. Приједлог грба је био хералдички савршено исправан, готово сасвим историјски и национално неутралан, графички беспријекоран, и тиме испуњавао све услове који су од аутора у формалном смислу тражене. Критика зашто је овакав грб неприхватљив, није долазила са становишта прописаних критеријума конкурса, него управо што грб није садржавао националне симболе са којима се Бањолучани поистовјећују (а који са стране захтјева конкурса нису ни постављени ауторима као услов).[71][72][73][74][и] Из наведених разлога скупштина града је на седници 23. јула 2015. године једногласно одбила Николићев и Марловићев приједлог за грб града.[80]
Нови грб града
[уреди | уреди извор]Како је почела да протиче[81][82] и четврта година откако је суд прогласио грб неуставним, те након два пропала конкурса и четири приједлога за грб града, новоизабрани градоначелник Игор Радојичић је одлучио да се за решење овог питања обрати хералдичару Драгомиру Ацовићу, према његовом наводу „човјеку који има најбогатије професионално искуство на овим просторима са којим смо радили кад је било проблема питања грба Републике Српске [...]”,[83] а у том смислу је формирао и стручну комисију која је требало да помогне у припреми приједлога[84] — састављену од чланова: Зоран Бановић, професор Академије умјетности; Зоран Пејашиновић, историчар и директор Гимназије Бања Лука; Миленко Станковић, професор Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета; Боривоје Милошевић, доцент на катедри историје Филозофског факултета; Бојан Стојнић, историчар и директор Архива Републике Српске; и Маја Додиг, професорка Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета.[85]
Што се тиче критеријума за израду градског грба прописиваних од стране града, они се нису битније мијењали од оних од прије четири године, утврђених након пресуде суда.[86] Критеријуми су били дефинисани званично — „Смјерницама за израду идејног рјешења грба Града Бања Лука”.[ј] На основу критеријума, Драгомир Ацовић је направио листу могућих хералдичких мотива који би могли да дођу у обзир за приједлог грба,[к] те се, што се тиче мотива у штиту (основног) грба одлучио за мотив Кастела, реке и дајак-чамца, образлажући да су односни мотиви као такви већ директно апострофирани као преферентни мотиви за хералдичку интерпретацију града.[89] Кад је о графичком аспекту наведених елемената штита ријеч, Ацовић износи:
„ | Кастел, ријека (ријеке), и дајак-чамац директно су апострофирани као преферентни мотиви за хералдичку интерпретацију. Стога је оптимални садржај хералдичког штита у највећој мјери предефинисан, јер хералдика не подноси нагомилавање мотива нити њихово превелико графичко дефинисање које би се, нужно, у случају неопходне редукције грба свело на непрепознатљиви детаљ. Из тог става слиједи закључак да све три обавезна елемента морају имати акценат на препознатљивом идентификационом акценту: код Кастела, то су ниски и развучени бедеми, четвртасте куле и пирамидални кровови, код ријеке (ријека) то су таласи, код дајак-чамаца карактеристични и декоративни правци (кљунови). [...][89] | ” |
Композиција боја је, имајући у виду да је садржај грба био предодређен, била главно спорно питање које је требало ријешити, а и због којег је расписивач и дао позив за изналажење рјешења грба. Према Ацовићу, обазирући се на пресуду суда, као и на општи политички контекст у којем се трагало за грбом, једине двије боје — црвена и плава, и оба метала, били су прихватљиви за све у датим околностима. И то у редослиједу као на застави Републике Српске, односно у ширем смислу пансловенских боја — имајући у виду да све три конститутивна народа имају заједнички словенски супстрат. Остале хералдичке боје, као црна или зелена, према Ацовићу нису биле прихватљиве због конфесионалних преференци или предрасуда, тј. због преференције једне нације, пурпурна је у начелу свима била сумњива због свог идеолошког потенцијала, док су крзна неприхватљива због нејасних инференци у погледу амблематског или тотемског поимања звијери чије је крзно.[89] Приједлог грба са бојама и редослиједом заставе Српске је касније прихваћен од стране комисије[90] и даље скупштине и као такав отишао у јавну расправу.[91]
Током израде грба Ацовић је разматрао уношење још фигура, осим наведене три, у штит — и то дајак-мотке са карактеристичном „штицом”, старе „босанске” круне која припада регалијама истовјетним са првом гарнитуром регалија краља Стефана Првовенчаног, листа или листова кестена или липе, те фигуре из фауне као што је јазавац. Од прве се одустало због тешке препознатљивости и опасности да у свакој димензионално редукованој примјени грба постане невидљива или поистовијећена са грешком; од „босанске” круне због могућне негативне перцепције код припадника једног од конститутивних народа; од листа кестена или липе због опасности од хералдичког плеоназма, имајући у виду да се ова фигура појављује у приједлогу великог грба; док се од јазавца, слично и код дајак-мотке, одустало због могућности нераспознавања при умањењу (посебно ако фигура није приказана „у пролазу”, већ пропет или сједећи јазавац).[92] Такође је разматрано и смањивање, односно повећавање броја боја и метала у грбу, од једне боје и једног метала до увођења и другог метала (злата, које се приказује жутом бојом). Од потоњег се одустало због својеврсне колористичке агресије до које би дошло на вишим нивоима грба, јер су и они сами доста колористички разноврсни.[93] (сл. 37 до 40)
Што се тиче модела штита, током консултација са аутором је изражена жеља да форма штита буде барокна. Оваква форма је посебно естетски повољно утицала на изглед великог грба, имајући у виду својеврсну нормирану статичност композиције.[94] Имајући све ово у виду, овај Ацовићев приједлог основног грба је, уз једногласну подршку Комисије,[85] отишао на јавну расправу — и напосљетку, без икаквих измјена, усвојен као званични основни грб града.[95] (сл. 41) Блазон приједлога је сљедећи:
„ | Штит барокне форме подијељен, горе у црвеном сребром и црним спојницама озидани камени бедем у чијем је средишту иста таква двоспратна кула лучно отворена пољем са по једним црно отвореним прозором на спратовима и са пирамидалним сребрним кровом са наглашеном стрехом, и са обје стране те куле са по једном сребрном мањом једноспратном кулом са по једним прозором отвореним црно и кровом као што је описано, а доље сребрно са плавим суоченим кљуновима два чамца-дајака из бокова штита; преко свега таласаста плава греда изнад истог таквог прута.[96] | ” |
На нивоу средњег грба се могућност проширења симболичког репертоара отворила дјелимично у оквиру хералдичких норми и то: посредством бедемске круне, која обиљежава хијерархијски ранг и популациону величину титулара, и посредством флоралног вијенца, као ближе визуелне и алудивне одреднице титулара.[89] Ацовићев приједлог средњег грба се у том смислу прије свега заузимао за проширење у овом првом елементу — бедемској круни. Предложена је златна бедемска круна са четири видљива мерлона, а имајући у виду величину града и чињеницу да је Бања Лука средиште готово свих ентитетских, културних, судских, привредних и других структура Републике Српске, и златна дијадема којом се ово симболише.[97] Главнина приједлога се састојала у интеграцији источне историјске фасаде Банског двора са круном. Наиме, како наводи Ацовић:
„ | Апострофирање зграде Банских Деора, као битног споменика израстања Бање Луке у урбани и политички центар већ је било присутно у неким од претходних периода градске хералдичке историје, махом у виду стилизованог кровног вијенца као горње ивице хералдичког штита. To је оцијењено као недостатно из естетских, хералдичких, па и симболичких разлога, па је рјешење тражено у директном цитирању фасаде Двора. Оцијењено је да је, по моделу грба Бијељине, то најбоље учинити интегрисањем историјске источне фасаде Двора са мерлонском бедемском круном.[97] | ” |
Ацовић је скицирао и алтернативне могућности средњег грба које би садржавале флорални вијенац, траку са називом града и др.[99] (сл. 42), но ови приједлози нису били дио званичног приједлога за средњи грб, који је усвојен на скупштини и изнијет пред јавност.[95] (сл. 43) Блазон приједлога средњег грба је сљедећи:
„ | Подијељено, горе у црвеном сребром и црним спојницама озидани камени бедем у чијем је средишту иста таква двоспратна кула лучно отворена пољем са по једним црно отвореним прозором на спратовима и са пирамидалним сребрним кровом са наглашеном стрехом, и са обје стране те куле са по једном сребрном мањом једноспратном кулом са по једним прозором отвореним црно и кровом као што је описано, а доље сребрно са плавим суоченим кљуновима два чамца-дајака из бокова штита; преко свега таласаста плава греда изнад истог таквог прута. Штит је крунисан златном каменом озиданом бедемском круном са четири видљива мерлона и дијадемом, на чијем је фронталном сегменту приказана иста таква историјска западна фасада Банског двора. Испод штита исписано је сивим словима БАЊА ЛУКА - BANJA LUKA.[98] | ” |
Кад је о великом грбу ријеч, питање чувара (људске и митолошке фигуре) и држача (фауна, химере и флора) штита, било је главно питање на које је требало наћи одговор, имајући у виду да ове хералдичке фигуре ближе одређују причу коју грб као симбол приповиједа и читавој хералдичкој композицији дају додатни церемонијални и историјски контекст.[100] Драгомир Ацовић се у том смислу одлучио на сљедеће парове чувара и држача, као и на њихов положај у грбу:
- Чувари: историјски ликови Петра Кочића и Светислава Милосављевића, с тим што је њихова преферентна узајамна диспозиција да Кочићу припада десна, државна страна, а Милосављевићу лева, градска страна;[100]
- Држачи: 1) пар пропетих вукова са сљедећим секундарним атрибутима: природни, сиви, црвени, црни, плави, сребрни, златни (са припадајућим терцијарним атрибутима оружања и језика); 2) комбиновани пар: пропети вук и пропети (или сједећи) јазавац; у погледу секундарних атрибута вука као у претходном случају, а код јазавца једино долази у обзир природна боја, с тим што је узајамна преферентна диспозиција да јазавцу припада државна, а вуку градска страна.[100]
Како наводи хералдичар, стилизација чувара штита (природних ликова Кочића и Милосављевића) урађена је по сљедећем моделу:
„ | Лица су упрошћен приказ по фотографији (Петар Кочић), односно према фотографији и сликаном портрету Ш. Боцарића (Светислав Милосављевић); Стас је морао бити нивелисан према потребама композиције, невезано за стварне пропорције или компаративне анатомске разлике између чувара; тај феномен је чест у хералдици, и односи се и на фигуре држача код којих се не може пратити природна диференцијација по величини; Одећа је прилагођена амблематској функцији лика: Петар Кочић као припадник грађанског сталежа у настајању, одјевен према друштвеном хабитусу на преласку вијекова, а Светислав Милосављевић као високи државни функционер, у фраку и са одликовањима као сведочанству заслужне војне и цивилне каријере.[101] | ” |
Имајући све ово у виду, Ацовић и уметник Љубодраг Грујић су израдили три варијанте великог грба, у зависности ко су чувари тј. држачи штита.[103] (сл. 44 до 46) Прва од ове три варијанте је, у нешто измијењеном облику, прихваћена као званични приједлог великог грба града и као таква отишла на јавну расправу. (сл. 47) Блазон овог званичног приједлога је сљедећи:
„ | Средњи грб Бање Луке окружен чуварима, и то — десно природна фигура Петра Кочића одјевеног у тамносиви реденгот према моди с почетка 20. вијека, иза чијих ногу је природна представа јазавца у ходу налијево, а лијево природна фигура бана Светислава Милосављевића одјевеног у фрак са припадајућим одликовањима и лентом. Оба чувара држе природни дрвени јарбол окован златом са кога се у поље вије квадратни стег Републике Српске опшивен златним ресама (десно), односно Бање Луке (лијево). Стег Бање Луке истовјетне је садржине као штит основног грба. Копља оба стега овјенчана су златним трновим вијенцем. Постамент грба је руковијет златног лишћа дивљег кестена (Aesculus hypocastaneum), са бијелом траком исписаном црним словима БАЊА ЛУКА - BANJA LUKA.[102] | ” |
Овако изнад дефинисан грб града у три нивоа је, како је већ напоменуто, након једногласног одобравања стручне комисије,[85] изгласан и на скупштини те упућен на јавну расправу.[91] Градоначелник Бање Луке Игор Радојичић се, у жељи да приједлог буде прихваћен од јавности, обратио грађанима у отвореном писму у Независним новинама и Гласу Српске, изразивши властиту подршку.[л] На сједници Бањолучке скупштине одржаној 20. јула 2017. године, Ацовићев и Грујићев приједлог за грб града је и усвојен као званични грб — чиме је Бања Лука након четири године формалног непостојања градског хералдичког знамења, добила нови грб. Но, грб није усвојен у оригиналној верзији како је упућен на јавну расправу, већ је дошло до незнатних измјена на средњем и великом нивоу новог грба — са бедемске круне у средњем грбу је уклоњена фасада Банског двора, док је из великог грба уклоњена фигура јазавца у позадини Петра Кочића, те из постамента избрисана лента и назив града, а унесена фигура лишћа липе, укомбинована са лишћем кестена.[95][106] Нешто мање од два месеца након усвајања грба, усвојена је и „Одлука о употреби симбола града”, која представља окосницу правила употребе и заштите градског знамења.[107]
Галерија
[уреди | уреди извор]Стари грб града од 1992. до 2013.
[уреди | уреди извор]Други конкурс за грб града
[уреди | уреди извор]-
9. Приједлог основног грба Драшка Бошњака
-
12.
-
13.
-
14.
-
15.
-
16.
-
17.
-
18.
-
19.
-
20.
-
21.
-
22.
-
23.
-
24.
Приједлози Срђана Марловића и Зорана Николића
[уреди | уреди извор]-
25. Приједлози Срђана Марловића и Зорана Николића на другом конкурсу за грб града;[59] овај рад је касније био званични приједлог за грб града 2015. године
-
26.
-
27.
-
28.
-
29.
-
30.
-
31.
-
32.
Приједлог Драгомира Ацовића и Љубограга Грујића
[уреди | уреди извор]-
37. Хералдички огледи Драгомира Ацовића и Љубодрага Грујића настали приликом израде грба и испитивања различитих комбинација боја и елемената у штиту; ради лакшег сагледавања потенцијала, огледи су вршени на најједноставнијем и традиционалном моделу варјашког штита[112]
-
38. Уношење још двије фигуре у грб: „босанска круна” и дајак-мотка са „штицом” као додатни елементи грба
-
39. Комбиновање једне боје (црвена) и једног метала (сребро), приказаног бијелом бојом
-
40.
-
42. Алтернативни неприхваћени приједлог за средњи грб града, са државним и градским стегом и лентом[99]
-
44. Три варијанте предложене за велики грб града које је израдио ауторски двојац[103]
-
45.
-
46.
-
48. Нова застава/стег града; садржај заставе је истовјетан садржају штита основног грба[113]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Тако се, према наводима Ацовића, на територији Федерације БиХ доминација већине Бошњака изражава хералдички доминантном улогом полумјесеца или крина те зеленом бојом, а Хрвата свеприсутном шаховницом или „троплетом”, а у Републици Српској се изражава двоглавим орлом и крстом са оцилима.[10]
- ^ Став 2. и 3
- ^ Чланом 1. (став 4) и чланом 10. Устава Републике Српске[26]
- ^ Чланом 5. (став 2)[27]
- ^ Члан 5. (ставови 2, 3. и 4)[27]
- ^ Како примјећује хералдичар Драгомир Ацовић, иначе аутор (данашњег) грба Бање Луке:
„ [...] на основу става Уставног суда грб Бања Луке смије садржавати само оно што ни на који начин не дефинише име или природу заједнице која у Бањој Луци живи, историју или културну самобитност те заједнице! Изузетак је, евентуално, мотив који ће саму чињеницу да је неко житељ Бање Луке у датом времену третирати као супститут за појам нације, културе, насљеђа, традиције, историје, вјере, итд., односно којим ће се на нивоу симбола апострофирати постојање „Бањолучке нације”. Тиме је опозван стари диктум да су „симболи моћни зато што представљају видљиво присуство невидљиве стварности”.[25][31] ” - ^ Награда за побједнички рад је износила 5000 конвертибилних марака.[53]
- ^ Протонамјесник мр Зоран Пајкановић, свештеник Епархије бањолучке:
„ Прије свега морам изразити велико задовољство што се појавио сајт овакве форме, гдје сви грађани имају могућност да узму активно учешће у дешавањима и раду Скупштине Града. Сама чињеница да је све транспарентно улијева повјерење у добронамјерност сваког појединца у Скупштини Града.
Када је ријеч о теми: Нови грб града Бања Лука, сматрам да, као грађанин овога града, као припадник вјерске и националне већине у овом граду, имам обавезу и дужност да дам свој коментар.
Према личном поимању грб би требало да представља печат најзначајнијих вриједности у историји и данас за оне кога он представља. Грб који оформимо и прихватимо показаће које су најважније вриједности нашој генерацији. Без обзира што грб задире у славну прошлост, он је одраз става и мишљења данашње генерације. Можда се прошле генерације не би сложиле са избором наших вриједности; можда се ни будуће генерације нашег града неће сложити са избором грба који указује на наше вриједности. Ово размишљање говори о веома високој одговорности оних који имају задатак да оформе и израде грба Града Бања Лука.
Када је ријеч о датом приједлогу грба, морам истаћи да моји ставови нису компетентни у односу на стручне хералдичаре. Али сматрам да ми то не одузима право да изнесем своје мишљење. Мој коментар проистиче из најистанчанијих емоција према граду у којем живим; проистиче из жеље да грб нашег града буде аутентичан представник наших знаменитости и културе. Нисам убјеђења да је предложени грб испунио предвиђене захтјеве. Читајући образложење приједлога за грб Бање Луке постало ми је јасно шта је била намјера аутора. Међутим, замишљена порука није видљива на урађеном предложеном грбу.
Приједлог грба израђен је са укусом, лијепих боја и детаља. Када бих видио такав грб у некој од западних земаља засигурно бих помислио да је рад стручног и квалитетног аутора. Оставио би ми утисак једне монархистичке државе, с обзиром да има круну изнад штита, иако многе државе које нису монархистичког уређења имају круну изнад грба, указујући на њен статус у историји. Сам црвени штит би ме усмјерио на мисао да је слобода издејствована ратовима и проливеном крвљу, иако се у појашњењу наводи да црвена боја „означава земљу која даје живот”. Међутим порука о „земљи која даје живот” на предложеном грбу се нигдје не назире. Средишња бијела пруга ме не асоцира на ријеку Врбас, како се наводи у образложењу. Напротив, више асоцира на зид неких европских средњовјековних грађевина, с обзиром да је уз бијели стуб златна бордура која подсјећа на врхове замкова. Представљени бијели стуб није ни на који начин украшен детаљима који указују да је ријеч о ријеци. Ни сами бикови нису ме одмах подсјетили на бикове Змијања и Крајине, напротив, прије бих помислио да су дио шпанске коридске традиције. Бик јесте животиња која је достојна дивљења снаге. Чак су и стари Египћани имали светог бика — божанство које су звали Апсис, чијој су се снази дивили. Ја бих желио да наш грб има нешто узвишеније од дивљења сировој животињској снази. Византинци су на свом грбу првобитно имали једноглавог орла, а затим и двоглавог. Орао је птица висине, моћи, сагледавања одозго. Нису га Византинци, а касније и Срби, узели зато што је та птица само из њиховог поднебља. Њихов циљ је био да кроз орла истакну нешто узвишеније. Једноставно речено, моје лично мишљење је да на грбу нема конкретних указатеља да грб припада грађанима Бање Луке. Није ми задовољавајуће образложење, да зидови златне боје указују на све знамените грађевине Бање Луке, као што су Кастел, Бански двор, Саборна црква или Ферхатпашина џамија. Питао сам неколицину да ми на предложеном грбу пронађу ријеку Врбас и знамените грађевине и нико ми није дао позитиван одговор. Значи ли то да испод грба треба навести писмено појашњење да би неко схватио о чему је ријеч?
Сматрам да би грб својим изгледом требало да непосредно и јасно укаже на наш град, на његове историјске и данашње вриједности. Предложени грб је мутна представка нечега што скрива све оно што се у образложењу наводи. У сваком случају наш град је престоница Републике Српске, а не Републике Ирске, Шпаније, Арабије или неке друге земље. Ако се ми одрекнемо српског националног идентитета, чија је историја проткана узвишеним православним вриједностима, а што се показује грбом, онда ће нас лако и други потријети и погазити.
Грб ће остати као свједочанство нашег времена, а потоње генерације ће на основу грба лако дати суд о нама. Када гледамо грбове државе, градова или пак породичне лозе, ти грбови приповиједају нешто важно о ономе коме припадају. Тако ће бити и са нашим грбом. По њему ће се судити о култури наших предака, али и нас самих. Истовремено, он ће бити потврда садашње преданости вјери и култури коју имамо.
Због вишенаведеног, не могу се сложити са приједлогом грба града Бања Лука, који је сакрио све оно што нас је као народ означило у историји и данас.[78]
” - ^ Срђан Марловић, Зоран Николић:
„ У мноштву коментара у вези са приједлогом грба Бање Луке један заврјеђује посебну пажњу, јер долази из пера православног свештеника, протојереја Зорана Пајкановића. Иако је он јасно навео да износи своје лично мишљење, које, како каже „проистиче из најистанчанијих емоција према граду у коме живи”, његово мишљење има и одређену тежину (самим тим и одговорност), јер је писац уз своје име навео чин и службу, па се тако стиче утисак да се ради о званичном ставу Православне цркве. Зато његов коментар захтијева и адекватан одговор. Грб је знамење, тј. симбол или скуп симбола који су графичка представа неке апстрактне идеје или вриједности, кроз које се изражава идентитет његовог власника. Хералдика је настала у XII и XIII стољећу, у доба кад је хришћанска вјера дубоко прожимала не само културу, него и све сфере личног и друштвеног живота тадашње Европе. Хришћански поглед на свијет, етичка начела, идеје и симболика оставили су дубок и трајни печат на хералдици, која се развила у крилу једне изразито хришћанске цивилизације. У том смислу хералдика је неодвојива од хришћанства. Иако грбови на први поглед имају сасвим свјетовну намјену (да означе носиоца и његову имовину), они кроз своје симболе често изражавају свештени садржај, а на тај начин и суштинске вриједности којим грбоносац тежи или са којима се поистовјећује. Седам основних тинктура (хералдичких боја) симболички представљају седам основних хришћанских врлина; а најважнији елементи (ординарије и шарже) имају и своје хришћанско тумачење. У том смислу грб увијек говори више од оног што нам се на први поглед чини, због чега је хералдика у великој мјери херменеутичка дисциплина. Подразумијева вјештину да се кроз одабране симболе изразе одређене идеје и поруке којима се грбовној цјелини даје дубљи смисао или значење, које често остаје намјерно скривено. У томе и јесте основна улога хералдичара, а не у простом цртању или описивању (блазонирању) грба. Дакле, добар грб је увијек слојевит и вишезначан, а његови слојеви нису свима читљиви, јер се иза оног што дјелује као профано, често налази сакрално. Лишавање грба те његове врло значајне димензије неминовно води вулгаризацији знамења.
„Средишња бијела пруга” (како је назива протојереј Зоран) у хералдици се зове стуб (стфранц. pale). Том фигуром представљена је ријека Врбас, јер је Врбас стуб и кичма града који се развио на његове двије обале. У хералдици стуб означава постојаност, поузданост, ослонац и трајност. С обзиром да је град у току два миленијума своје повијести драстично мијењао лице, а његово урбано језгро се током времена премјештало, Врбас је остао једино трајно, непромјенљиво обиљежје града (његова природна и географска константа) кроз све историјске епохе — од римског доба до данас. Стуб уједно одражава и природни ток Врбаса, који тече од југа према сјеверу. Но, у контексту грба Бање Луке стуб има и једно изразито хришћанско значење. Христос прије него је распет на крсту, мучен је на стубу.
Тако је Врбас, који је у грбу представљен фигуром стуба, у симболичкој равни поистовијећен са стубом на коме је страдао сам Христос. Та свештена симболика је и експлицитно наглашена ријечима славна и света, исписаним на ленти; а које су врло јасна алузија на стихове Дучићеве пјесме Врбас:
Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.
Овим мотом је одато поштовање и захвалност хиљадама Срба бањолучког краја, страдалим у турским, а касније и усташким масакрима (попут оног у Дракулићу и сусједним насељима), као и жртвама посљедњег Отаџбинског рата. Ове ријечи су подсјећање да је Бања Лука славна због своје славне историје, а света због цијене којом је та слава плаћена. Но, ако тако јасна и недвосмислена порука остаје непримијећена неуким и незнавеним, зачуђујуће је да остаје непримијећена и једном православном свештенику.
За оне који немају способност тог нивоа апстрактног поимања, постоји још један сасвим конкретан стуб који је био мотив у изради грба:
С обзиром да је Уставни суд укинуо постојећи градски амблем зато што, између осталог, садржи и стилизовану основу темеља цркве, у приједлог новог грба унијет је стилизовани дио њеног улазног портала, са стубом од бијелог мермера на који се наслања фасадни слог од црвеног и жутог травертина. Због уставноправних ограничења то није експлицитно наведено у образложењу, али је ипак сасвим уочљиво. Но, треба имати на уму да отац Зоран не служи у Цркви Христа Спаситеља па вјероватно у њу често и не улази, јер у супротном не би написао да га мотив на штиту „асоцира на зид неких европских средњовјековних грађевина”, а не на фасаду најзначајније бањолучке православне цркве.
Сребрни (бијели) стуб је и основна фигура (ординарија) у породичном грбу Лазаревића и Бранковића.
Посљедња босанска краљица Јелена Бранковић (кћи српског деспота Лазара Бранковића), непосредно пред пад Босне склонила се у Доње Краје (данашњу Крајину), који су остали посљедњи бедем српско-босанског краљевства пред Османлијама. И та историјска чињеница изражена је на приједлогу бањолучког грба.
Краљица Јелена са собом је носила мошти Св. Луке, најдрагоцјенију вриједност владарске породице Бранковић. Тако је овај апостол и јеванђелист једно вријеме почивао међу Крајишницима, што је довољан разлог да се представи на градском знамењу. Поред примарног етимолошког значења имена града („лука” — равница поред ријеке), Бања Лука асоцијативно носи и Луку у свом имену, па је примјерено да и Лука носи штит њеног грба. Наравно, јеванђелист је приказан симболички — кроз бика (иначе чест хералдички мотив), који је његова позната иконографска персонификација (в. Језекиљ 1.10). Св. Лука као чувар штита, чувар је и заштитник града са његовим именом, што је опет сасвим јасна метафора. Такви грбови се у хералдици називају рјечитим или алузивним (фр. armes parlantes), јер неким својим елементом указују на име власника (армигера). Уосталом, ако се глава бика налазила на владарском грбу деспота Ђорђа и Јована Бранковића (као симбол Св. Луке, њиховог породичног заштитника), не видимо зашто би бик био понижење или увреда за грађане Бање Луке. Ипак, отац Зоран умјесто да као православни свештеник види јасан хришћански симбол јеванђелисте, он попут паганског жреца у бику са грба Бање Луке гледа Аписа — староегипатско божанство. Па још у свом коментару додаје како помишља и на „шпанску кориду”. Помишља на све, само не оно што би требало. Како рече Цицерон — O tempora, o mores!.
Тачно је да назубљени елементи (енгл. embattled) представљају грудобран тврђаве (тј. „врхове замкова” како примјећује отац Зоран), јер се кастелацијом (кренелацијом) у хералдици означавају градске зидине. Разлог зашто бањолучка тврђава није приказана у њеном реалном (данас видљивом) облику је то што је она у цјелости османска грађевина. Иако се налази на мјесту римског војног утврђења, од тог првобитног каструма није остало скоро ништа. Средњовјековна Бања Лука (castell Bagna Luca) из повеља угарских краљева Владислава II и Лајоша II није се налазила на ушћу Црквене у Врбас, него у Српским Топлицама (Горњем Шехеру). Данашња тврђава (оваква какву је видимо) саграђена је око турске барутане (арсенала), кад се средиште града са чаршијом спустило у равницу. Више пута је дограђивана и проширивана, а коначни облик је добила почетком XVIII вијека. Сасвим је неприкладно да једна османска грађевина буде средишњи мотив грба најзначајнијег града Српске, јер би то значило симболико фаворизовање историјског периода у коме је српски народ био сведен на ниво обесправљене раје. Не могу се на грбу приказати турске куле, а објаснити да су оне римски каструм. Зато је за ауторе било професионално и етички неприхватљиво да граду понуде такав приједлог, без обзира што би он можда био по укусу већине.
Дакле, било је потребно наћи неки хералдички мотив који би био заједнички именитељ и римском и средњовјековном утврђењу и каснијој османској тврђави, а који уједно може да представи урбано ткиво града и његова насеља на лијевој и десној обали Врбаса.
Назубљени стубићи (стфранц. pallet) су одабрани јер они јасно подсјећају и на геометријску једноставност Змијањског веза, са карактеристичним бодом у виду назубљених ивица, који је био непосредна инспирација ауторима. Тиме је на грб пренијет етнографски мотив који представља једино нематеријално културно добро са подручја Бање Луке, које је унијето на листу Свјетске баштине Унеска. У композиционом смислу узор је била крајишка народна ношња — бијела кошуља испод јечерме (прслука) од црвене чохе са златном пуцади и токама.
Бедемска круна изнад штита није знак „монархистичке државе” (како мисли отац Зоран), већ муниципални симбол који у хералдици означава градове; са мерлонима (који указују на број становника) и дијадемом која говори о статусу града. Дијадема је привилегија и почаст, јер указује на главни град државе. У том смислу Бањој Луци је намијењен (и херладички представљен) статус који она још увијек нема, али који је њен легитиман политички циљ.
Све се ово могло чути на јавном представљању приједлога градских знамења у Народном музеју у марту ове године, на које није дошао ниједан одборник Скупштине града (нити представник СПЦ), иако је од стране аутора инсистирано на њиховом присуству, с обзиром на значај теме; и с обзиром на то да они одлучују у име грађана. Сад пак, Бањолучани сазнају шта су у ствари одбацили.[79]
” - ^ Од интересовања за историју овог приједлога и цијелог процеса избора је била и епизода која се догађала на интернетском форуму Бањолучке скупштине, која је отворила расправу на ову тему. Највећи број коментара је, према анкети која је спроведена, био негативно настројен према приједлогу, а исто је било и са питањем учесницима да ли су за/против усвајања грба, са гласовима који су долазили са територије Бање Луке.[75][76][77] Форумска дебата је остала важна и по реаговању протонамјесника мр Зорана Пајкановића, свештеника Епархије бањолучке, који се у свом ауторском тексту на форуму изјаснио негативно о приједлогу грба,[ж] на шта су Марловић и Николић одговорили властитим ауторским текстом.[з]
- ^ СМЈЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ИДЕЈНОГ РЈЕШЕЊА ГРБА ГРАДА БАЊА ЛУКА
- Општи критериј за обиљежје Града Бања Лука садржан је у Статуту Града
Чл. 2. Статута:
„Град Бања Лука је територијална јединица локалне самоуправе (у даљем тексту Град), у којој грађани задовољавају своје потребе и учествују у остваривању заједничких и општих интереса, непосредно и преко демократских изабраних представника. Град Бања Лука, има надлежности које су законом додијељене Општини.”
Чл. 6. Статута:
„Град има симбол — грб и заставу, који симболишу историјско, културно и природно насљеђе Бање Луке.”
- Релевантни налази из Одлуке Уставног суда Републике Српске у предмету У-
„Имајући у виду да Грб Града Бања Лука, на основу наведених уставних и законских одредби, треба да изражава историјско, културно и природно насљеђе свих грађана ове јединице локалне самоуправе, Суд је оцијенио да оспорене одредбе члана 6. ст. 2 и 3. Статута Града Бања Лука нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи. Наиме, Грб Града Бања Лука је званичан симбол ове јединице локалне самоуправе и као такав, по оцјени Суда, треба да буде прихватљив за све грађане те територијалне јединице, што је утврђено и наведеним одредбама Устава Републике Српске. Будући да је оспореним одредбама Статута прописано да средишњи дио Грба симболизује темеље Саборне цркве, у бијелој боји, а да је у средини темеља крст, са оцилима, у црвеној боји, непосредно је по оцјени Суда, да се ради о симболима који представљају културу, традицију и историјско насљеђе само српског народа, односно да се не ради о симболима са којима се могу идентификовати сви грађани који живе у овом граду. Сагласно изложеном Суд је оцијенио да су оспореним одредбама Статута Града Бања Лука повријеђени члан 5. став 1 ал. 1. и 2, те члан 10. Устава Републике Српске и члан 5. Закона о локалној самоуправи.”
Захтијевани елементи садржаја Грба:
А. Општи елементи — структура Грба
„Грб обавезно мора садржати „ШТИТ”, као есенцијални елеменат. Број, распоред и садржај поља на штиту морају задовољавати правила традиционалне хералдике, а садржај штита бити у складу са захтјевом из тачке Б. Грб може, али не мора, садржавати траку и име у траци (било у горњем, било у доњем дијелу грба) при чему се искључиво мисли на име: „БАЊА ЛУКА/ BANJA LUKA”. Положај и тип слова су предмет умјетничког избора. Грб не мора садржати „кацигу”, присутну у традиционалним грбовима, али може садржавати „челенку” тј. другу хералдичку форму изнад штита. Грб не мора, али може, садржавати традиционалну хералдичку драперију. Грб може садржавати чуваре штита.
Б. Посебни елементи садржаја Грба
Сљедећи елементи могу бити садржани у Грбу Града Бања Лука:
— Амблем Републике Српске (Закон о Амблему Републике Српске „Службени гласник Републике Српске” број 49/07),
— Застава Републике Српске (Уставни закон о застави, грбу и химни Републике Српске, „Службени гласник Републике Српске” број 19/92) или распоред боја Заставе, не као самостални и једини садржај Грба, али као могући елемент,
— Садашњи Грб Града Бања Лука, али измијењен у складу са Одлуком Уставног суда Републике Српске у предмету У-30/10,
— Елементи садашњег Грба Града Бања Лука, појединачно или више њих, комбиновани са другим елементима, који би били укомпоновани у складу са правилима традиционалне хералдике, уважавајући Одлуку Уставног суда Републике Српске,
— Елементи присутни у ранијим грбовима Бање Луке,
Као додатни елементи могу се појавити карактеристични историјски објекти (нпр. Кастел, Бански двор, зграда Градске управе, и сл.), природне љепоте и карактеристични објекти или примјерци флоре и фауне, присутне у и око Бање Луке (нпр. ријека Врбас и мотив ријеке, дајак чамац, кестен, липа, карактеристична фауна и сл.).[87] - ^ Према наводима Ацовића:
„ Имајући у виду све таксативно поменуте могуће и дозвољене садржаје, закључујемо да се тематски репертоар састоји углавном од сљедећег:
Дозвољено:
- ријека Врбас
- Бањолучки Кастел
- чамац-дајак, укључиво дајак-мотку са штицом
- дивљи кестен, укључиво цваст и плод
- липа, укључиво цваст
- зграда Банског двора
- зграда Градске управе
- елементи из претходних грбова Бање Луке (све побројано, плус споменик на Бањ-брду), осим проскрибованих елемената (основа порушене Саборне цркве, штит са крстом и оцилима)
- амблем Републике Српске
- застава Републике Српске
- карактеристична фауна...
У свјетлу до сада забиљеженог јавног реаговања на постојеће приједлоге, констатује се да би у дозвољени репертоар могли да уђу и сљедећи мотиви:
- Људске фигуре: ликови Петра Кочића, Бана Милосављевића, епископа Св. Платона, анонимни Бањолучанин и/или Бањолучанка
- Фигура фауне: јазавац (Meles meles), медвед, вук, јелен, бик
- Фрагменти природе: Бањ-брдо (Шехитлуци), водно богатство (Сутурлија, Црквена и Врбања).[88]
” - ^ Он је у тексту насловљеном Симболи Бањалуке — у процјепу између „мерцедеса” и празног папира рекао:
„ Да ли ће Бањалука добити нови грб и заставу? Нови приједлог је понуђен и пред усвајањем, али то још не значи да је одговор завршен, ни савршен. Разлог за почетак ове приче лежи у одлуци Уставног суда Републике Српске из фебруара 2013. године, којом је утврђено да одредбе Статута града Бања Лука које прописују грб и заставу града нису у сагласности с Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи. Суд је оцијенио да се не ради о симболима са којима се могу идентификовати сви грађани који живе у граду. Ова пресуда наслонила се на ранију пресуду Уставног суда Босне и Херцеговине, који је поништио тадашњи грб и химну Републике Српске.
Од тада траје још једна прича, типична за компликовану земљу БиХ, у којој су и обиљежја предмет судских спорова и одлука: са првим циљем (оних који су оспоравали) да симбола, грба и заставе како Републике, тако и општина и градова уопште не буде — или, као друге могућности, да рјешења буду потпуно безлична. Трећу могућност је својевремено патентирао један посланик бошњачке националности у Народној скупштини, предлажући „правило мерцедеса” тј. да симбол — грб буде нпр. круг подијељен на три поља (као знак Мерцедеса) те да „сваки конститутивни народ” црта у „свом” пољу.
Пошто „мерцедес” није прихватљив једнима, а постојећи симболи другима, а безлична обиљежја већини, годинама траје судска, политичка, дизајнерска и емотивна борба. Град Бања Лука већ више од четири године не успијева изаћи из чвора емоција, судске одлуке, дизајна и политике и данас град нема ни грб, ни заставу, што већина грађана не зна, већ се по инерцији користе „стари” грб и застава. Наиме, извршавајући поменуту одлуку Уставног суда, Скупштина града је још 30. маја 2014. године избрисала из Статута опис грба и заставе — и од тада (дакле, тачно три године) овај град нема важећих симбола.
Додатни парадокс је да се ради о извршењу одлуке Уставног суда и то Републике Српске, те је њено неспровођење урушавање ауторитета једне од најважнијих ентитетских институција — што опет може ићи само у корист оних који не воле и не желе ни ову институцију ни Републику [Српску].
У основи се ради о избору између више лоших рјешења постављеног проблема:
- тврдоглаво инсистирање на ранијим симболима је и теоретски неизводиво, јер су исти обрисани из Статута још 2014. године,
- неизвршење пресуде урушава ауторитет институције Републике Српске и користи само противницима Републике и њених институција,
- извршење одлуке по принципу „мерцедеса” неприхватљиво је већини становника,
- опредјељење за „град без симбола” те избор „бијелог папира” до даљњег, и прихватање града без икаквог службеног идентитета и „визуелне личне карте” је поготово неприхватљиво и било би као живот личности без личног имена и презимена.
У таквом оквиру, избору између више лоших рјешења, град, Управа и одборници налазе се и сада, четири године након донесене одлуке. Три покушаја избора, јавни конкурси и директне понуде су пропали. У рјешавање проблема ушло се по четврти пут за четири године.
Треба рећи и да покушај тражења историјских коријена не помаже. Бања Лука нема хералдичке традиције. Ранија историја само води до појединих породичних, великашких грбова са ширег подручја. У архивама и списима нема трагова грба града прије Првог свјетског рата. У Краљевини Југославији први покушај дизајнирања се појавио као необичан покушај историјско-националне подвале јер понуђени грб Бање Луке је необично личио на грб Загреба. Послије се, на првом, не баш ликовно успјешном грбу појављују мотиви Кастела и Врбаса, који трају кроз сва обиљежја у протеклих стотињак година. Након Другог свјетског рата појављује се већ познато обиљежје града на штиту зелене боје, које је модификовано избијањем рата 1992. године.
Рјешење које је сада понуђено, у четвртом покушају, представља максимум који се може постићи у задатим немогућим оквирима. Дизајнирао га је неспоран ауторитет у регионалној хералдици — Драгомир Ацовић из Београда, а избор мотива и елемената грба и заставе тешко је оспорити. Подлогу на штиту чине боје у распореду са заставе Републике Српске (црвено—плаво—бијело одозго надоље на штиту), што је јасан знак припадности Бање Луке Републици Српској и значају главног града. Структура на штиту има сличности са грбом Београда, јер на њој доминира тврђава (Кастел), у чијем је подножју ријека (Врбас). У грбу Београда, на ријекама је приказ галије, а на новом штиту Бање Луке су врхови препознатљивих дајак-чамаца, као још једне специфичности. Основни грб, штит, барокног је облика, који му даје додатну динамику композиције, а по чему је такође сличан грбу Београда. Нова застава града је лијепо стилизована, са приказом садржаја са штита у квадратној форми, тј. на црвено—плаво—бијелој подлози су мотиви Кастела, Врбаса и дајака.
Виши нивои грба, које раније Бања Лука није имала, додају још локалних симбола. У средњем грбу, штиту се додаје бедемска круна, карактеристична за пријестоне градове, с уклопљеним, препознатљивим прочељем — фасадом Банског двора, које је и раније било на горњој ивици грба. У великом грбу, који је хералдички традиционално сложена композиција и користи се у рјеђим приликама, додато је и лишће кестена у подножју, те два историјска лика чувара грба. Тражећи адекватне ликове у историји Бање Луке, сами су се наметнули ликови Петра Кочића, који симболизује и умјетност и писану ријеч и слободу и патриотизам, те бана Милосављевића, војника и државника, као симбола урбанизације и интензивног развоја града.
Цијелој овој композицији тешко је наћи примједбе, како избору симбола, тако и хералдичком приказу, а о ликовним рјешењима — цртежима је пуно теже дискутовати јер ту почињу доминирати естетске процјене и питање укуса, а „о укусима се не расправља”.
Отпори новом рјешењу долазе са разних страна и из различитих разлога. Дио отпора је емотивне природе, због идентификације са претходним грбом. Други дио отпора је политички, чак политикантски, јер они који не морају тражити рјешење опструишу долазак до њега по принципу „што горе — то боље”, налазећи сјајну тему за политички отклон. Трећи отпори долазе од оних који и даље траже „мерцедес”, а четврти због сујете ко је дизајнирао нове симболе града. Све у свему, број и структура оних који пружају отпор налажењу новог рјешења је врло шаролик и у потпуно различитим угловима сцене.
Као и у свим другим отвореним проблемима — најмањи ризик је не чинити ништа. Ова администрација ће ризиковати чинећи и нудећи рјешења. И овдје имамо рјешење и можемо бити задовољни с њим у задатим државним и историјским околностима.[104][105]
”
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ „Статутарна одлука о утврђивању симбола Града Бања Лука”. Службени гласник Града Бања Лука. 21. 7. 2017. Архивирано из оригинала 12. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ „Статут Града Бања Лука” (PDF). Службени гласник Града Бања Лука. 12. 12. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 11. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2016.
- ^ а б в г д ђ е ж „Одлука о употреби симбола Града Бања Лука”. Службени гласник Града Бања Лука 32/17. 8. 9. 2017. Приступљено 9. 11. 2017.[мртва веза]
- ^ „Члан 6. Закона о локалној самоуправи”. Службени гласник Републике Српске 97/2016. 18. 11. 2016. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ а б в г д ђ е ж Ацовић & Грујић 2017, стр. 6.
- ^ Ацовић 2008, стр. 465–466.
- ^ Ацовић 2008, стр. 637–638.
- ^ Duišin 1938.
- ^ Ацовић 2017, стр. 4.
- ^ а б в г Ацовић 2008, стр. 634.
- ^ Popović & Jovanović 1979, стр. 283.
- ^ Popović & Jovanović 1979, стр. 283–284.
- ^ Ацовић 2008, стр. 640.
- ^ Ацовић 2017, стр. 4—5.
- ^ Heimer, Željko. „Republika Srpska - gradovi i općine, I. dio (B-F)”. The Flags & Arms of the Modern Era. Приступљено 19. 7. 2016.
- ^ Ацовић 2008, стр. 673.
- ^ а б в Ацовић 2017, стр. 5.
- ^ а б в „Бивши/измијењени члан 6. Статута Града Бања Лука из 2005. године” (PDF). Службени гласник Града Бања Лука. 12. 12. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 11. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2016.
- ^ „Извод из Статута Града Бања Лука”. Град Бања Лука. 28. 11. 2011. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ „Одлука о употреби симбола и имена Града Бања Лука”. Службени гласник Града Бања Лука. 5. 8. 2008. Архивирано из оригинала 24. 08. 2020. г. Приступљено 18. 7. 2016.
- ^ „Одлука о измјенама и допунама Одлуке о употреби симбола и имена Града Бања Лука”. Службени гласник Града Бања Лука. 28. 12. 2010. Архивирано из оригинала 24. 08. 2020. г. Приступљено 18. 7. 2016.
- ^ „У-4/04, Сулејман Тихић — Дјелимична одлука о меритуму” (PDF). Уставни суд Босне и Херцеговине. 31. 3. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 6–7.
- ^ Kulenović 2013, стр. 10–14.
- ^ а б в Ацовић & Грујић 2017, стр. 7.
- ^ а б „Члан 1. став 4. и члан 10. Устава Републике Српске” (PDF). Уставни суд Републике Српске. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 16. 8. 2016.
- ^ а б в г „Члан 5. Закона о локалној самоуправи” (PDF). Влада Републике Српске. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2015. г. Приступљено 16. 8. 2016.
- ^ а б в г „Одлука о оцени уставности и законитости члана 6. ст. 2. и 3. Статута Града Бања Лука”. Уставни суд Републике Српске. 20. 2. 2013. Приступљено 16. 8. 2016.
- ^ „Члан 118. Статута Града Бања Лука” (PDF). Службени гласник Града Бања Лука. 12. 12. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 11. 2013. г. Приступљено 16. 8. 2016.
- ^ Vukić, Uroš (20. 2. 2013). „Neustavni grbovi Banjaluke i Nevesinja”. Nezavisne novine. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ Ацовић 2017, стр. 6.
- ^ Поповић, Весна (18. 4. 2015). „Слободан Гаврановић, градоначелник Бањалуке: Неопходно створити услове за бржи развој Бањалуке”. Глас Српске. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ „ATV VIDEO: Šest prijedloga za grb Banjaluke”. Alternativna televizija. 20. 1. 2014. Приступљено 8. 11. 2017.
- ^ „Бања Лука мијења грб”. Nezavisne novine. 18. 4. 2013. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ „Gavranović: Kašnjenje u uređenju grada zbog vremena, imamo novi grb”. Nezavisne novine. 5. 6. 2013. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ а б „ATV VIDEO: Banjalučanima se ne sviđa novi grb”. Alternativna televizija. 5. 6. 2013. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ „Јавним конкурсом до Грба Бање Луке”. Alternativna televizija. 18. 6. 2013. Приступљено 28. 10. 2017.
- ^ „До новог грба Града путем јавног конкурса”. Град Бања Лука. 18. 6. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ „Конкурс за грб града ове седмице”. Глас Српске. 9. 7. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ „Јавни конкурс за израду идејног рјешења грба Града Бања Лука”. Град Бања Лука. 15. 7. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ Поповић, Весна (11. 10. 2013). „За грб града 30 приједлога”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017.
- ^ „АТВ ВИДЕО: Бања Лука и даље без грба”. Алтернативна телевизија. 20. 11. 2013. Приступљено 28. 10. 2017.
- ^ „Нови конкурс за грб града крајем новембра”. Глас Српске. 23. 11. 2013. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 10. 11. 2017.
- ^ „Усвојен Нацрт буџета Града Бања Лука за 2014. годину”. Град Бања Лука. 28. 11. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017.
- ^ „Јавни конкурс за израду идејног рјешења грба Града Бања Лука”. Град Бања Лука. 23. 12. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017.
- ^ „Поново расписан конкурс за израду идејног рјешења грба Града”. Град Бања Лука. 25. 12. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017.
- ^ а б „Погледајте приједлог грба града Бања Лука и реакције грађана”. Алтернативна телевизија. 19. 2. 2014. Приступљено 28. 10. 2017.
- ^ а б в „Приједлог грба Града на наредној сједници Скупштине Града”. Град Бања Лука. 19. 2. 2014. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ „На наредној сједници Скупштине о приједлогу грба Бањалуке”. Глас Српске. 19. 2. 2014. Архивирано из оригинала 08. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ „Усвојен Нацрт одлуке о измјенама и допунама Статута Града Бања Лука”. Град Бања Лука. 21. 3. 2014. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ „На јавној расправи Нацрт одлуке о измјенама и допунама Статута Града Бања Лука”. Град Бања Лука. 24. 3. 2014. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ „Нови грб Бање Луке посвађао одборнике”. Независне новине. 20. 3. 2014. Приступљено 30. 10. 2017.
- ^ Шиниковић, М. (16. 1. 2014). „За грб града још ниједан приједлог”. Независне новине. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 7–8.
- ^ Ацовић 2017, стр. 6—7.
- ^ „Поништен други конкурс за грб града”. mojkontakt.com. 6. 11. 2014. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ Поповић, Весна (4. 6. 2014). „Бањалука: Остаје стари грб уз измјене”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „АТВ ВИДЕО: Бања Лука и даље без грба”. Алтернативна телевизија. 8. 6. 2014. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 8.
- ^ Поповић, Весна (21. 2. 2015). „Ускоро нови грб и застава Бањалуке”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „Донесена нова Одлука о уређењу простора и грађењу”. Град Бања Лука. 3. 4. 2015. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ Марловић & Николић 2015, стр. 1. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Марловић, Срђан; Николић, Зоран (26. 3. 2015). „Презентација идејног рјешења новог грба и заставе Града Бања Лука”. Град Бања Лука. Архивирано из оригинала (такође Word документ) 7. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ Марловић & Николић 2015, стр. 2. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
- ^ Марловић & Николић 2015, стр. 6–7, 9. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
- ^ а б Марловић & Николић 2015, стр. 3. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
- ^ Марловић & Николић 2015, стр. 4. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
- ^ а б в Марловић & Николић 2015, стр. 9. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
- ^ а б Марловић & Николић 2015, стр. 15. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
- ^ Марловић & Николић 2015, стр. 6. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 7-8.
- ^ Ацовић 2017, стр. 7.
- ^ Видачковић, Никола (3. 4. 2015). „Нови грб не представља град”. Независне новине. Приступљено 5. 11. 2017.
- ^ „Упитна подршка за бикове на грбу Бање Луке”. Алтернативна телевизија. 3. 7. 2015. Приступљено 5. 11. 2017.
- ^ „Актуелна тема — Грб Града Бањалука и Анкета”. Скупштина Града Бања Лука. 8. 7. 2015. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ „За нови грб Бање Луке стизали гласови и са Сејшела”. Алтернативна телевизија. 17. 5. 2015. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ „Приједлог грба Бање Луке: Шта остали не виде, а аутори виде?”. mojkontakt.com. 21. 7. 2015. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ Пајкановић, Зоран. „Мој став — Зоран Пајкановић”. Скупштина Града Бања Лука. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ Марловић, Срђан; Николић, Зоран. „Мој став — Срђан Марлови, Зоран Николић”. Скупштина Града Бања Лука. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ „Одбијен приједлог за нови грб и заставу Бање Луке”. Град Бања Лука. 23. 7. 2015. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2017.
- ^ „Зашто Бања Лука још увијек нема грб: Политика или незнање?”. Алтернативна телевизија. 3. 11. 2015. Приступљено 5. 11. 2017.
- ^ „Шта су истински симболи града и када ће Бања Лука добити грб?”. Алтернативна телевизија. 5. 8. 2016. Приступљено 5. 11. 2017.
- ^ „Ново обећање Бањој Луци — до априла нови грб”. Алтернативна телевизија. 6. 3. 2017. Приступљено 5. 11. 2017.
- ^ „Радојичић: У априлу могућ нови приједлог грба Бање Луке”. Алтернативна телевизија. 6. 3. 2017. Приступљено 5. 11. 2017.
- ^ а б в „Откривамо: Утврђен изглед новог грба Бање Луке”. Алтернативна телевизија. 30. 3. 2017. Приступљено 5. 11. 2017.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 9.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 10–11.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 11.
- ^ а б в г Ацовић & Грујић 2017, стр. 20.
- ^ „Приједлог идејног рјешења новог грба сутра пред одборницима Скупштине Града”. Град Бања Лука. 4. 4. 2017. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017.
- ^ а б „Прихваћен Нацрт статутарне одлуке о утврђивању симбола града и упућен у јавну расправу”. Град Бања Лука. 5. 4. 2017. Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 20, 22.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 19.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 26.
- ^ а б в г д „Зоран Талић нови предсједник Скупштине Града”. Град Бања Лука. 20. 7. 2017. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 34.
- ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 23.
- ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 33.
- ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 27.
- ^ а б в Ацовић & Грујић 2017, стр. 24.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 25.
- ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 32.
- ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 28–30.
- ^ Радојичић, Игор (5. 5. 2017). „Симболи Бањалуке — у процјепу између „мерцедеса” и празног папира”. Независне новине. Приступљено 7. 11. 2017.
- ^ Радојичић, Игор (5. 5. 2017). „КОМЕНТАР: СИМБОЛИ БАЊАЛУКЕ - у процјепу између мерцедеса и празног папира”. Глас Српске. Приступљено 7. 11. 2017.
- ^ Ацовић 2017, стр. 11—12.
- ^ „Донесена одлука о употреби симбола града”. Град Бања Лука. 7. 9. 2017. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017.
- ^ а б в „Грб и застава Града Бања Лука (download)”. Град Бања Лука. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ „Градски симболи у посебној download секцији”. Град Бања Лука. 2. 12. 2011. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ „Изложба графичких рјешења са Јавног конкурса „Грб Града Бања Лука“”. banskidvor.org. 19. 8. 2013. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ „Графичка рјешења „Грб Града Бања Лука” изложена у Банском двору (ФОТО)”. mojkontakt.com. 3. 4. 2014. Архивирано из оригинала 09. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 21–22.
- ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 35.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ацовић, Драгомир М. (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-15093-6. COBISS.SR 152135692 COBISS.RS 152135692
- Ацовић, Драгомир; Грујић, Љубодраг (2017). „Предлог грба града Бањалука” (PDF). Град Бањалука. Бањалука. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 10. 2017. г. Приступљено 16. 5. 2017.
- Ацовић, Драгомир (2017). „О грбу града Бањалука”. Оцило : Гласник друштва српских грбоносаца “Милош Обилић”. Друштво српских грбоносаца “Милош Обилић”. 5 (12): 4—12. ISSN 2560-4422. COBISS.SR 240515596
- Duišin, Viktor Antun (1938). „Naš prilog za grb grada Banjaluke”. Glasnik Heraldike : grboslovlja, rodoslovlja, životopisa i pečatoslovlja. Zagreb: Heraldički zavod, (Zagreb : Štamparija Ivana Rosta). II/1-2. COBISS.SR 52203532
- Kulenović, Nedim (2013). „Krinovi, krune, šahovska polja od vitalnog nacionalnog interesa”. Puls demokratije — zajednica neistomišljenika, Zbornik tekstova (2): 10—14.
- Марловић, Срђан; Николић, Зоран (2015). „Приједлог за грб и заставу Бање Луке” (PDF). Град Бањалука. Бањалука. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- Popović, Milan; Jovanović, Miloš (1979). Državni amblemi i druge javne oznake u SFRJ. Beograd: Privredni pregled. COBISS.SR 106579724 COBISS.RS 4418049
- Ravlić, Aleksandar (1974). Banja Luka : razdoblja i stoljeća. Beograd: Mladost. COBISS.SR 158697735
- Ravlić, Aleksandar (2001). Banjalučki povijesni listići I. Kastav: AARiS.
- Ravlić, Aleksander-Aco (2002). Banjaluka u prošlosti. 1 : -Drugo (banjalučko) izdanje-. Banja Luka: Nezavisne novine. ISBN 99938-664-0-7. COBISS.SR 73240 COBISS.RS 73240
- Ravlić, Aleksandar (2003). Banjalučki povijesni listići II. Kastav: AARiS.
- Heimer, Željko (2006). „Socijalistička heraldika?” (PDF). Grb i Zastava. Zagreb: Hrvatsko grboslovno i zastavoslovno društvo (0): 14. ISSN 1846-3827.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Хералдика босанскохерцеговачких општина и градова” (2011). Популарни институт.
- Grb grada www.dottmatos.com