Пређи на садржај

Корисник:Dcirovicbot/Аланин

С Википедије, слободне енциклопедије
Alanin
Structural formula of the L-isomer
Ball-and-stick model of the L-isomer
Nazivi
IUPAC nazivs
(S)-2-Аминопропанонска
киселина
Drugi nazivi
2-Aminopropanoic acid
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација Ала, А
ChemSpider
MeSH Alanine
  • InChI=1/C3H7NO2/c1-2(4)3(5)6/h2H,4H2,1H3,(H,5,6)
    Кључ: QNAYBMKLOCPYGJ-UHFFFAOYAA
  • O=C(O)C(N)C
Својства
C3H7NO2
Моларна маса 89,09 g·mol−1
Агрегатно стање бели прах
Густина 1,424 g/cm³
Тачка топљења 258 ºC (сублимира)
растворан је
Киселост (pKa) 2,33 и 9,71
Изоелектрична тачка 6,00
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije
Tracking categories (test):

Аланин (Ala) је неесенцијална α-амино киселина. Може се наћи у два облика, D- и L-, и оба облика су енантиомери. L-аланин је једна од двадесет амино киселина које изграђују све телесне протеине. D-аланин се налази у ћелијским зидовима бактерија.[3][4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]