Краљица из Горјана
| Краљица из Горјана | |
|---|---|
 | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Горјани, Ђаково, Славонија , Осјечко-барањска жупанија |
| Предлагач |  Хрватска, Министарство културе |
| Датум уписа | 2007. |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | УНЕСКО |
| Унеско ознака | Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
| Датум уписа | 2009. |
| Веб сајт | Министарство културе РХ |
Краљица из Горјана (хр. Godišnji proljetni ophod Kraljice ili Ljelje iz Gorjana) села недалеко од града Ђакова у Славонији, у североисточној Хрватској у Осјечко-барањској жупанији, је народни обичај у коме девојке у пролеће, о празнику Духови, у поворци обилазе село и изводе ритуал састављен од специфичних песама и плеса са сабљама. Овај плес девојака, који је у традиционалној култури северне Хрватске повезан са покретним празником Духова, данас се због своје атрактивности може чешће видети на сцени (као туристичка манифестација) него у сеоским срединама.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Обичај не потиче из турског доба, како се то често сматра, већ из старих времена доласка Словена на Балканско полуострво. Улоге краљица и краљева (девојке са украшеним шеширима на главама као мушке ознаке), чауша, заставнка, деверуше и девера везана је за свадбену тематику ових поворки.
Заснован је на митској причи о небеским краљицама и краљевима који немају никакве везе са земаљским царством. Љеља се сматра супругом словенског бога Перуна, па се Љеља и Љељо сматрају децом бога Перуна према хрватским веровањима. Деца су изгубљена и не знају да су Перунова. У хришћанској традицији њихова имена су промењена у Јура и Мара. Обичај се највише сачувао и најдуже траје у Ђакову.
Обичај је био познат Хрватима на широм подручју које су насељавали у касном средњем веку. Тако су нпр. Гундулић и Палмотић добро познавали овај обичај, и упоређивали га са Амором и Купидоном.
Иако значење и извор овог ритуала нису сасвим познати, сељани га сматрају симболом села Горјани и кроз овај обичај желе да прикажу лепоту и отменост њихових младих становника
Опис културног добра
[уреди | уреди извор]Према садржају њихових песама учеснице овог догађаја су девојачке, које чине духовне поворке које у Горјанима зову и Љеље. У овој поворци њене учеснице се деле се на:
- десет краљева, који носе сабље и мушке шешире на глави украшене цвећем,
- пет краљица, које на главама, попут младаневсте, носе беле венчиће.
Улоге краљица и краљева (девојка са украшеним шеширима на глави као ознаке мушког пола), док чауши, заставници, деверуше и девери откривају свадбену тему ових поворки.
Тако подењене на две групе и одевене у свечане народне ношње учеснице Љења обилазе одређен број кућа у селу Горјану. У прошлости краљицу су редовно пратили гајдаши, а у новије време и тамбураши.[2]
Током овог ритуала из ширег репертоара краљичких текстова оне бирају песме у складу са породицом коју посећују; најчешће певају девојци, младићу или младој невести. Затим краљеви изводе плес са сабљама, а краљице песмом опонашају плесне фигуре. Следи народни плес уз пратњу музике, коме се могу придружити и укућани. Након што их домаћице почасте храном и пићем, поворка одлази у другу кућу.
Другога дана Духова краљице одлазе у суседно село или оближњи градић. На крају се манифестација завршава заједничком гозбом и забавом код једне од учесница.
Читава заједница, укључујући основну школу, цркву и многе градске породице, помажу у припремама за поворку, и тиме се поносе све жене које су у њој учествовале.[3]
Заштита
[уреди | уреди извор]Годишња пролећна поворка краљице у Горјанима, славонске краљице или Љеља, као народни обичај, уписана је 1966. године у хрватску културну баштину. Као нематеријално светско наслеђе препознато је 2007. године, а на УНЕСКО-ву листу нематеријалног светског наслеђа у Европи уписана је 2009. године.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Vitez, dr. sc. Zorica. „Godišnji proljetni ophod Kraljice ili Ljelje iz Gorjana” (PDF). Ministarstvo kultrure R. Hrvatske. Приступљено 2. 5. 2021.
- ^ „Culturenet.hr - Mačevni plesovi”. www.culturenet.hr. Приступљено 2021-05-03.
- ^ „UNESCO - Spring procession of Ljelje/Kraljice (queens) from Gorjani”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-03.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Nematerijalna dobra upisana na UNESCO-ov Reprezentativni popis nematerijalne kulturne baštine čovječanstva (језик: хрватски)
- UNESCO-ov popis nematerijalne kulturne baštine u Hrvatskoj (језик: хрватски)
