Пређи на садржај

Википедија:Вандализам

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије

Вандализам је било какво додавање, уклањање или мењање садржаја с очигледном намером да се угрози интегритет Википедије. Примери типичних вандализама су додавање нерелевантних простаклука и простачког хумора у чланке, неоправдано уклањање целокупног садржаја страница, или уношење очигледних бесмислица на страницу. Вандализам је забрањен. Иако се уредницима топло препоручује да упозоравају и едукују вандале, администратори ни у ком случају не морају да упозоравају вандале пре него што их блокирају.

С друге стране, иако погрешне, свесно противне консензусу и штетне, све измене учињене с најбољом намером да се унапреди енциклопедија нису вандализми. Ратовање изменама није вандализам. Потребно је доста пажње и опрезности како би се разликовале лоше, али добронамерне измене од вандализама. Погрешно етикетирање добронамерних измена као вандализама може бити врло штетно.

Кад угледате измене које су јасан вандализам, вратите их. Онда упозорите уредника-вандала. Обавестите администраторе о упорним вандалима који не одустају упркос опоменама, и администратори ће интервенисати како би заштитили садржаје Википедије и спречили даље ометање тако што ће блокирати вандале. Налози који су створени само да би се вандализовало или да би се обављале друге забрањене активности могу бити блокирани без претходног упозорења.

Како препознати вандализам

[уреди | уреди извор]

Вандализми се могу врло ефикасно детектовати на следеће начине:

  • Патролирајте скорашње измене, праћењем скорашњих измена како би се уочиле сумњиве измене.
  • Пратите свој списак надгледања.
  • Проверавајте историју уређивања странице (картица са линком ка историји налази се на врху сваке странице, одмах иза картице „Уреди“), где можете проверавати сумњиве измене са стањем пре него што је дошло до њих. Величина чланка, дата у бајтовима, обично постепено расте, и нагли пад бајтова може значити уклањање великог дела или целокупног садржаја.

Без обзира који метод од наведена три примењујете, и да ли примењујете само један или сва ти истовремено, у сва три случаја сумњиве измене су измене непријављених корисника, црвених налога, или очигледно импровизованих корисничких имена. Ако приметите такве измене, требало би да кликнете на линк „разл“ који се налази с леве стране сваке измене у СИ или у историји измена, и да проверите направљену измену. Са искуством порашће и способност брзог разликовања измена које би могле бити вандализми, од оних које су највероватније регуларне измене.


Како реаговати на вандализам?

[уреди | уреди извор]

Ако приметите вандализам у чланку, једноставно га уклоните. Али, водите рачуна! Понекад пре једног вандализма стоји други старији који није био примећен. Уредници могу тако да наставе да уређују страну не знајући да је дошло до вандализма. На овај начин, вандализам је теже уочити, па самим тим и уклонити, зато што се налази сакривен међу осталим изменама. Понекад ботови покушају да поправе колатералну штету, али само погоршају стање. Проверите историју странице како бисте били сигурни да враћате на „чисту“ верзију странице. Ако не можете да одредите где се налази чиста верзија, урадите шта можете, и оставите поруку на страници за разговор, тако да се неко коме је страница позната може решити проблем, или једноставно уклоните ручно вандализме без враћања измена.

Ако приметите вандализам у вашој листи праћења, одмах га вратите. Можете користити думе „врати“ а измену обележите као малу. Било би добро да проверите и историју странице како бисте проверили да ли су скоре измене истог или других уредника такође вандализми. Поправите све што препознате као вандализам.

Ако су све измене у чланку вандализми, обележите га за брзо брисање шаблоном {{брзо брисање}}.

Да бисте лакше враћали вандализме, можете затражити враћачка права за свој налог. Ово право вам даје могућност да одједном вратите више узастопних вандализама само једним кликом.

Ако сте видели да је неки корисник вандализовао чланак, упутно је проверити и његове остале измене (кликните на линк „прилози“ поред његовог корисничког имена у СИ, или на сајдбару на његовој корисничкој страници). Ако је већина његових прилога вандализовање, треба одмах да пријавите корисника на Администраторској табли, иако би можда боље било да га прво упозорите, осим ако не постоји хитна потреба да се корисник блокира. Ако то није случај, можете оставити неки од шаблона за упозорење ({{тест}}; {{тест2}};{{тест3}}; {{тест4}}) на корисниковој страници за разговор. Не заборавите да сваки уредник има право да уклони поруке са своје странице за разговор, тако да се ваше упозорење можда може видети само у историји измена. Ако корисник настави с вандалисањем и након упозорења, пријавите га на Администраторској табли. Неко од администратора ће већ одлучити да ли да тог корисника блокира или не.

Кад су у питању узастопни вандализми непријављених корисника, треба предузети исте кораке као и у случају пријављених корисника.

Вандализовање шаблона и кодова CSS

[уреди | уреди извор]

Ако се у историји измена не појављује вандализам, или вандализам ремети табове на страници па стога на можете приступити историји чланка, највероватније је онда да је вандализам био извршен у самом шаблону или у коду CSS. Обично их није тешко поправити, али могу да произведу приличну збрку.

Ако се не може приступити табовима „Историја“ и „Уреди“, пробајте неки од заобилазних путева: можете користити пречице преко тастатуре. Такође можете приступити историји странице ако одете на другу страницу и употребите Мој списак надгледања или Моје доприносе, уколико сте скоро уређивали ту страницу. Или, такође можете ручно додати УРЛ у кућицу за веб сајт адресу свог браузера: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наслов&action=edit или http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наслов&action=history.

Ако се вандализми не појављују у историји странице, вандализам је највероватније извршен на шаблону који је укључен у чланак. Да бисте нашли страницу шаблона, едитујте чланак (ако је потребно, користите пречице на тастатури), затим погледајте дно странице на којем се обично налазе шаблони укључени у страницу и прегледајте оне шаблоне који нису закључани. Потражите вандализам у историји измена на шаблону и вратите га. Могуће је да не видите одмах исправку у самом чланку већ да је потребно да прво освежите страницу.

Вандализовање сликама

[уреди | уреди извор]

Вандали понекад користе и слике како би вандализовали пројекат. На пример, постављају узнемирујуће и експлицитне слике тамо где оне не би требало да стоје. Понекад шаљу слике на Википедију само да би вандализовали, и у том случају, слика се може означити за брзо брисање уколико је послата на локалну Википедију, или као вандализам ако је послата на Оставу (складиште медијских фајлова заједничко свим Викимедијиним пројектима). Међутим, ако је слика употребљена за вандализовање само због свог експлицитног садржаја, али је од енциклопедијске важности и сасвим се легитимно користи се на другим пројектима (Википедија није цензура), може се упутити захтев за њено брисање на Википедија:Слике и медији за брисање, уз образложење зашто мислите да би та слика требало да се уклони са Википедије.

Како не реаговати на вандализам

[уреди | уреди извор]
  • Немојте предлагати чланак за брисање само зато што је био предмет вандализма.
  • Не храните тролове. Распиривање сукоба само ће погоршати ситуацију. Такође, не вређајте вандале. Ако неко свесно ради нешто што зна да не би смео да ради, вређањем ћете га натерати да само још више вандалише, како би добио жељену реакцију коју својим вандализовањем покушава да изазове. Осим тога, Википедија није место за личне нападе, нити је бојно поље. Најбоље би било да такве кориснике пријавите на Администраторској табли.
  • Избегавајте реч „вандал“. Ову реч не треба примењивати ни на једног провереног корисника нити за било које измене које су највероватније извршене у најбољој намери, јер такве измене НИСУ вандализми. Увек претпоставите најбољу намеру — уместо да корисника назовете вандалом, боље покушајте да расправите проблем с њим. Коментаришите садржину и смисао измене, и не правите личне коментаре.

Упозорења

[уреди | уреди извор]

Сврха упозорења корисника који вандализује јесте у томе да се дотични корисник информише да је његово понашање недопустиво и да покуша да се уразуми. Није свака измена која лични на вандализам учињена злонамерно, тако се упозорењем може на фини начин исправити погрешно понашање корисника који нису свесни да чине нешто лоше. Упозорење чак може да заустави и злонамерног вандала јер садржи мере које ће бити предузете против њега уколико настави.

Упозорење је обично и претходница администраторске интервенције, па је због тога препоручљиво да се корисници увек упозоре за било који вандализам који врше, било свесно, било несвесно (погледајте у даљем тексту дефиниције сваког типа вандализма посебно).

Како упозорити вандале

[уреди | уреди извор]

На странци Википедија:Шаблони/Обавештења#Упозорења вандалима можете видети списак свих шаблона упозорења вандалима од првог, најуљуднијег, до последњег који следи после блокаде. Препоручује се њихово постепено коришћење.

УВЕК претпоставите најбољу намеру (као на пример да корисник једноставно не познаје смернице и политику пројекта), али само онда кад је то реално. Околности могу да укажу да нема места претпостављању најбоље намере, стога одговорите у складу с тим.

Корисник би требало да буде упозорен након сваког вандализма који изврши, као и за оне за које није раније био упозорен. Неколико проблематичних узастопних измена могу да се сматрају једним вандализмом, и треба дати само једно упозорење ако:

  • све измене припадају истој страници
  • корисник није примио раније упозорење између две измене
  • исти корисник врши исти тип вандализама на различитим страницама.

Ново упозорење не би требало да буде оштрије од претходног уколико се корисник није оглушио о претходно упозорење. Дакле, ако корисник вандализује једном, па други пут пре него што успе да прочита упозорење које сте му оставили, ново упозорење не би требало да буде оштрије од претходног, нити би требало да га пријављујете администраторима.

Међутим, ако корисник прими упозорење и након тога настави с вандализовањем страница, следеће упозорење треба да буде оштрије или би требало тражити интервенцију администратора.

Праћење ИП адреса

[уреди | уреди извор]

Власници ИП адреса могу се наћи преко следећих веб сајтова:

Типови вандализама

[уреди | уреди извор]

Вандализми на Википедији обично спадају у једну или више следећих категорија:

Злоупотреба шаблона

[уреди | уреди извор]

Злонамерно убацивање шаблона типа {{брисање}}, {{брзо брисање}}, {{закључано}} и сл. шаблона који не описују садржај странице на одговарајући начин спада у вандализме путем злоупотребе шаблона. Овде се такође укључује и неосновано уклањање {{правило}} или њему сличних шаблона.

Злонамерно отварање корисничких налога

[уреди | уреди извор]

Стварање налога са увредљивим именима сматра се вандализмом, без обзира да ли се налог користи или не. Више о томе шта се сматра непримереним корисничким именима можете видети на Википедија:Корисничко име. Такође, можете погледати и Википедија:Лутак.

Уклањање шаблона

[уреди | уреди извор]

Уклањање шаблона типа {{брисање}}, {{кршење лиценце}} и других сличних шаблона у циљу избегавања брисања странице или садржаја сматра се вандализмом. Међутим, то се често дешава корисницима који нису упознати са процедуром гласања о брисању, те такве треба прво упутити на одговарајућу страницу за дискусију.

Уклањање комплетног садржаја странице

[уреди | уреди извор]

Уклањање комплетног садржаја странице или њеног значајног дела без икаквог разлога, или замењивање њеног садржаја бесмислицама сматра се такође једним обликом вандализма. Понекад су референциране информације или проверљиве и валидне референце уклоњене без икаквог разумног објашњења у опису измене. Међутим, уклањање знатног дела текста обично се не сматра вандализмом када је разлог за то уклањање очигледан и лако уочљив једноставним прегледом самог садржаја, или где је дат разуман разлог за уклањање наизглед валидног садржаја, било у опису измене, било на страници за разговор тог чланка.

Такође, брисање целокупног садржаја странице може бити оправдано кад се ради о биографијама живих особа. Википедија се нарочито труди да обезбеди тачне и непристрасне информације о живим особама; брисање целокупног садржаја може представљати покушај да се уклони нетачан или пристрасан материјал. Због могућности да је дошло до добронамерног али необјашњеног уклањања садржаја, пре било какве противакције требало би употребити прво шаблон {{тест}} или {{ук-уклањање1}} као почетно упозорење за уклањање садржаја без објашњења.

Узастопно уношење материјала заштићеног ауторским правима

[уреди | уреди извор]

Слање или коришћење материјала заштићеног ауторским правима након упозорења да се то не ради сматра се вандализмом. Пошто је врло могуће да корисник није свестан да је материјал који користи заштићен ауторским правима, овакво понашање биће сматрано вандализмом само ако се настави након упозорења о постојању ауторских права над тим материјалом као и о политици Википедије која забрањује употребу таквих материјала.

Вандализам описима измена

[уреди | уреди извор]

Остављање увредљивих описа измена како би се оставио траг који је тешко избрисати (описи измена се не могу уклонити простим враћањем измене, него је за то потребна интервенција администратора ако се жели уклонити из историје странице). Овај вандализам често иде у комбинацији са злонамерним отварањем налога.

Изигравање система

[уреди | уреди извор]

Под вандализмом се такође сматрају покушаји да се злонамерне измене прогурају као непримећене с циљем да се избегне примена неке политике, смернице или процедуре Википедије. То се најчешће ради тако што се злонамерне измене маркирају као мале измене како не би привукле већу пажњу, прављење мање измене иза злонамерне измене како се не би појавила на свим листама надгледања, враћање раније уклоњених злонамерно креираних страница под новим насловом, коришћење шаблона {{радови у току}} како би се избегло брисање странице која би иначе била сигуран кандидат за брисање, или коришћење сокпапета.

Скривени вандализам

[уреди | уреди извор]

Скривени вандализам је било који вандализам који користи скривени или укључени текст који није видљив на самој страници, али јесте видљив у едит прозору. У скривене вандализме укључују се и вандализовање линковима или постављање злонамерних, увредљивих или на неки други начин узнемирујућих и небитних коментара или спама у скривене коментаре како би их видели уредници.

Вандализовање сликама

[уреди | уреди извор]

Слање шокантних слика или постављање експлицитних слика тамо где оне не би требало да стоје као и било какво коришћење слика на непримерен начин који може да узнемири посетиоца или уредника, сматра се вандализмом. Не заборавите, међутим, да Википедија није цензурисана ради заштите малолетника, и да експлицитне слике могу бити постављене у чланцима из оправдаваних разлога (то јест, имају одређени енциклопедијски значај).

Вандализовање линковима

[уреди | уреди извор]

Додавање или мењање унутрашњих или спољних веза линковима ка узнемирујућим, нерелевантним и недоличним сајтовима и њихово скривање иза наизглед валидних описа линкова такође се сматра врло штетним вандализмом.

Вандализовање прављењем нових страница

[уреди | уреди извор]

Злонамерно стварање страница са неодговарајућим садржајем спада такође у вандализме. Укључује стварање страница са очигледном рекламом, личним нападима, очигледним гурањем једностраности и пристрасности, преваре, и други тип неодговарајућих садржаја. Новајлије, додуше, понекад праве странице које им служе за вежбање и које садрже бесмислице или чак и аутобиографије, али то не спада у вандализам, иако су такве странице, додуше, брзо обрисане. Такође, отварање странице с текстом о безначајној теми такође није вандализам.

Додавање велике количине бесмисленог текста

[уреди | уреди извор]

Додавање велике количине бесмисленог или злонамерног текста чиме се отежава или потпуно онемогућава отварање странице и које обично води блокирање компјутера и браузера, сматра се такође вандализмом. Додавање корисног текста у великим количинама није вандализам, иако, пре него што се то учини, требало би размотрити разбијање текста на мање делове (Погледај Википедија:Величина чланка).

Вандализовање преименовањем страница

[уреди | уреди извор]

Премештање страница на увредљиве, нерелевантне или неодговарајуће наслове. Само аутоматски потврђени корисници могу премештати странице.

Вандализовање додавањем бесмислица

[уреди | уреди извор]

Додавање парола или очигледних бесмислица на странице, отварање страница са бесмисленим и очигледно неенциклопедијским садржајем такође спада у вандализме. Међутим, додавање насумичних карактера на странице Википедије обично може бити тестирање, и иако ова пракса није пожељна, не спада у вандализме јер обично није злонамерна.

Подмукли вандализам

[уреди | уреди извор]

Подмукли вандализми би били они вандализми које је тешко открити, или који на неки други начин избегавају да буду откривени, као на пример додавање мањих дезинформација у чланке (нпр. мање измене одређених чињеница или дезинформација које звуче као сасвим коректне информације), сакривање вандализама (као нпр. прављење две лоше измене и враћање само једне), истовремено коришћење вишеструких налога или ИП адреса с циљем вандализовања чланака, злоупотреба шаблона за брисање и одржавање, враћање сасвим коректних измена с намером опструисања побољшања текстова итд.

Под подмуклим вандализмом такође се сматра и мењање свог или туђег потписа потписима других корисника или других ИП на страницама за разговоре, али водите рачуна да ово не помешате са легитимном корекцијом непотписаних коментара (обично се додаје шаблон {{БП|име налога корисника који се није потписао}}). Неки вандали чак након сопственог вандализма праве нову измену у чији опис измене унесу „враћање вандализма“, како би одали утисак да је вандализам враћен.

Спамерски вандализам

[уреди | уреди извор]

Додавање или настављање с додавањем спамерских спољашњих веза јесте вандализам уколико се настави након упозорења да се то не ради. Спамерски линк је линк који се страници додаје искључиво ради промовисања веб сајта, производа или интереса корисника који га додаје а не ради унапређења квалитета странице на коју се додаје.

Вандализовање страница за разговор

[уреди | уреди извор]

Вандализмом се такође сматра и нелегитимно брисање или мењање туђих коментара на страницама за разговор. Међутим, могу се уклонити коментари који спадају у интерно спамовање, малтретирање, или личне нападе. Такође је допуштено и идентификовати непотписане коментаре.

Такође је дозвољено уклонити коментаре са сопствених страница за разговор. Политика забране корисницима да бришу коментаре других корисника са својих страница за разговор је одбачена, јер се дошло до закључка да би то створило много више проблема него што би их решило.

Вандализовање шаблона

[уреди | уреди извор]

злонамерно и деструктивно мењање вики кода или текста у шаблонима сматра се посебно озбиљним типом вандализма зато што се одражава на више страница, тј. на све оне странице у које је шаблон укључен, а неки шаблони су укључени на стотине и хиљаде страница.

Вандализовање корисничких страница и страница за разговор корисника

[уреди | уреди извор]

Измене које нису добродошле на туђим корисничким страницама или корисничким страницама за разговор могу се сматрати вандализмима. Корисничке странице сматрају се страницама под контролом њихових корисника и уз извесне изузетке, не могу да се уређују без дозволе корисника коме припадају. За више информација погледајте Википедија:Корисничке странице и Википедија:Без личних напада.

Вандалботови

[уреди | уреди извор]

Вандалботови су роботи или скрипте којима се покушава вандализовати пројекат масовним спамовањем страница.

Шта НИЈЕ вандализам

[уреди | уреди извор]

Иако и следећа понашања понекад могу да се протумаче као вандализми, они то обично нису у правом смислу речи. Међутим, сваки случај треба посебно анализирати и узети у обзир да ли конкретно ти поступци крше Википедијина правила и смернице.

Такође, ако уредник ситуације за које није јасно да ли су вандализми или нису третира као вандализме, онда тај уредник може да нанесе штету енциклопедији тако што ће можда отерати или одстранити потенцијалне нове уреднике.

Одважно едитовање, иако може да се врши без консензуса или да не буде у складу са већ постигнутим консензусом, није вандализам уколико други аспекти тог уређивања не могу бити идентификовани као вандализми. Википедија охрабрује одважно уређивање и сматра да оно може допринети постизању консензуса.

Слање или коришћење материјала на Википедији уз кршење Википедијине политике о ауторским правима је забрањено, али није вандализам осим ако корисник настави са непожељном праксом иако су му била послата јасна и прецизна упозорења.

Контрапродуктивне измене или терање ината

[уреди | уреди извор]

Неки корисници нису у стању да се договоре с другима који показују добру вољу да разговором реше несугласице око уређивања, па онда константно врше измене противне консензусу. Рат изменама није вандализам и не би требало да тако буде третиран. Погледајте Википедија:Решавање сукоба и Википедија:Тенденциозно уређивање.

Опис измене је веома важан за уреднике и помаже им да схвате сврху ваше измене. Иако није обавезно, веома је пожељно оставити је па чак и за најмање измене, и сматра се исправним вики понашањем. Чак и кратак опис измене бољи је од празног описа измене. Међутим, изостанак остављања описа измене свакако није вандализам.

Измене као вежбање и експерименти

[уреди | уреди извор]

Понекад корисници мењају странице ради вежбе. Такве измене, иако су забрањене, нису вандализми и третирају се другачије од вандализама. Такви корисници би требало да буду упозорени за то предвиђеним шаблонима који се могу залепити на њихове странице за разговор, уз, ако је потребно, и шаблоне добродошлице и упутства за коришћење Песка, где могу слободно да вежбају и експериментишу без бојазни да било коме сметају. Регистровани корисници такође могу да праве сопствене „вежбаонице“ на корисничким подстраницама.

Лични напади и малтретирања строго су забрањени на Википедији. Иако се неки облици малтретирања могу протумачити и као вандализми, као нпр. вандализовање корисничке стране и странице за разговор, или убацивање личних напада у чланке, малтретирање само по себи није вандализам и не треба га третирати као такво.

Неискусни корисници нису упознати са типичним вики форматирањем и стилским стандардима, као што су на пример како поставити унутрашње илии спољашње везе, или које речи ставити у болд или италик. Немојте да такве кориснике одмах прогласите за вандале, него им објасните који би стил био одговарајући за дотични чланак, и упутите их на одређене странице са упутствима за уређивање и слично.

Неки корисници нису упознати са сврхом Википедије и њеном политиком, и због тога је могуће да почну да је уређују као да се ради о некој другој врсти интернет медија — блог или форум — на начине који нису нимало продуктивни и који могу другим, искуснијим корисницима изгледати на граници вандализма. Иако се такве измене углавном враћају, не би их требало посматрати као вандализме.

Корисник, који с најбољом намером дода у чланак садржај који није тачан, али он верује да јесте, не вандализује Википедију, него покушава да је унапреди. Ако мислите да је додавање нетачне информације учињено с најбољом намером, једноставно је уклоните кад утврдите да заиста јесте нетачна, или покушајте да расправите о њеној тачности с корисником који ју је унео на страници за разговор.

За многе од нас тешко је разумети Википедијину политику уређивања с позиције неутралне тачке гледишта. Чак и веома искусни уредници Википедије понекад унесу материјал који није сасвим неутралан. Чињеница је да на све нас у већој или мањој мери утичу наша лична уверења и погледи на свет. Иако такав материјал може да буде неодговарајући, само по себи уношење истог није вандализам.

Док је намерно уношење бесмислица очигледан вандализам, понекад добронамерни корисници не успеју да се изразе како треба, те због тога унесу бесмислице у текст. Такође, сукоб измена може ненамерно да резултира у појави бесмислица у текстовима. У било ком случају, прво што треба да урадите јесте да претпоставите најбољу намеру.

Добронамерне измене Википедијиних правила и смерница

[уреди | уреди извор]

Уредници се охрабрују да буду одважни. Међутим, правити измене на страницама Википедијиних правила и смерница, као што је ова, захтева претходно познавање консензуса о овим питањима. Ако неко погрешно разуме консензус, не треба да буде проглашен вандалом. Треба поразговарати с тим корисником и помоћи му да разуме консензус.

Враћање или уклањање неенциклопедијског материјала, или материјала који подлеже политици о биографијама живих људи

[уреди | уреди извор]

Понекад неки материјал, чак иако је фактографски тачан, ипак није за Википедију, и уклањање таквог материјала није вандализам. Увек прво проверите да ли је уклањање истог у складу са Википедијиним стандардима, пре него што вратите измену или пријавите уклањање као вандализам.

  • Huggle - виндоус апликација за борбу против вандала
  • Twinkle - јаваскрипт геџет за медијавики