Пређи на садржај

Општина Гаџин Хан

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Гаџин Хан
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
СедиштеГаџин Хан
Становништво
 — 2022.Пад 5.850[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина325 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеМилисав Филиповић (СНС)
Веб-сајтgadzinhan.rs

Општина Гаџин Хан је општина Нишавског округа у Србији. На северу се граничи са општином Бела Паланка, градском општином Нишка Бања и градском општином Палилула Града Ниша, на југоистоку општином Бабушница, на југу су општине Власотинце и Лесковац, а на западу са општином Дољевац.

По подацима из 2004. општина заузима површину од 325 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 18.201 ha, а на шумску 10.610 ha). Процењен број становника за 30. јуна 2004. године је био 9.938 становника, а просечна старост 50.28 година.

Центар општине је насеље Гаџин Хан. Општина Гаџин Хан поред насеља Гаџин Хан обухвата још 33 села. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 5.850 становника[1] (према попису из 2011. било је 8.389 становника).[2] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -17,4‰, а број запослених у општини износи 3.560 људи. У општини се налази 20 основних и нема средњих школа.

Положај општине Гаџин Хан у Нишавском округу

Насељена места

[уреди | уреди извор]

У општини Гаџин Хан има укупно 34 насеља.

Насељено место Број становника[3] Промена (%)
Попис 2011. Попис 2022.
Велики Вртоп 216 98 -54,63%
Велики Крчимир 335 149 -55,52%
Виландрица 149 116 -22,15%
Гаре 39 9 -76,92%
Гаџин Хан 1.223 1.194 -2,37%
Горње Власе 104 96 -7,69%
Горње Драговље 329 171 -48,02%
Горњи Барбеш 407 255 -37,35%
Горњи Душник 184 94 -48,91%
Гркиња 648 497 -23,30%
Доње Драговље 389 235 -39,59%
Доњи Барбеш 154 87 -43,51%
Доњи Душник 516 428 -17,05%
Дуга Пољана 39 22 -43,59%
Дукат 201 134 -33,33%
Јагличје 56 14 -75,00%
Калетинац 60 34 -43,33%
Копривница 59 25 -57,63%
Краставче 98 24 -75,51%
Личје 269 112 -58,36%
Мали Вртоп 126 67 -46,83%
Мали Крчимир 195 131 -32,82%
Марина Кутина 297 213 -28,28%
Миљковац 34 27 -20,59%
Ново Село 25 20 -20,00%
Овсињинац 148 84 -43,24%
Равна Дубрава 300 157 -47,67%
Семче 226 113 -50,00%
Сопотница 179 121 -32,40%
Тасковићи 316 256 -18,99%
Топоница 853 736 -13,72%
Ћелије 44 14 -68,18%
Чагровац 114 80 -29,82%
Шебет 57 37 -35,09%
Општина Гаџин Хан 8.389 5.850 -30,27%

Становништво

[уреди | уреди извор]
График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 26.380
1953. 26.182
1961. 23.965
1971. 19.974
1981. 16.281
1991. 12.990 12.669
2002. 10.464 10.660
2011. 8.389
2022. 5.850
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
10.170 97,19%
Роми
  
179 1,71%
Црногорци
  
12 0,11%
Хрвати
  
6 0,06%
Македонци
  
4 0,04%
Украјинци
  
4 0,04%
Руси
  
3 0,03%
Југословени
  
2 0,02%
Бугари
  
2 0,02%
Мађари
  
1 0,01%
Словенци
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
Русини
  
1 0,01%
остали
  
1 0,01%
регионално
  
4 0,04%
неизјашњено
  
14 0,13%
непознато
  
59 0,56%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  2. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  3. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 3. 3. 2025. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]