Песимизам
Песимизам је мрачно схватање и гледање, филозофско учење по којем је овај свет и све у њему најгоре што може бити, сва стварност невредна и бесмислена, или пак само порицање воље за животом, предавање резигнацији или храбрости без илузија. У филозофији су његови типични представници Шопенхауер и Хартман; у религији је заступљен у будизму; у поезији Бајрон, Михаил Љермонтов и др. Током историје, песимистичко расположење је имало утицаја на све главне области размишљања.[1]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Термин песимизам потиче од латинске речи pessimus, што значи 'најгори'. Први су га употребили језуитски критичари Волтеровог романа Искреност или оптимизам из 1759. године. Волтер је сатирисао Лајбницову филозофију који је тврдио да је ово „најбољи (оптимум) од свих могућих светова“. У својим нападима на Волтера, језуити из Прегледа Тревоука су га оптужили за песимизам.[2]
Као психолошка диспозиција
[уреди | уреди извор]У античком свету, психолошки песимизам је био повезан са меланхолијом, а веровало се да је узрокован вишком црне жучи у телу. Проучавање песимизма има паралеле са проучавањем депресије. Психолози прате песимистичке ставове до емоционалног бола или чак биологије. Арон Бек тврди да је депресија последица нереалних негативних погледа на свет. Бек почиње лечење тако што се упушта у разговор са клијентима о њиховим бескорисним мислима. Песимисти су, међутим, често у стању да дају аргументе који сугеришу да је њихово разумевање стварности оправдано; као у депресивном реализму или (песимистичком реализму).[1] Дефлексија је уобичајена метода коју користе они који су депресивни. Они дозвољавају људима да претпоставе да откривају све што се показује као ефикасан начин скривања.[3] Ставка песимизма на Бековом попису депресије оцењена је као корисна у предвиђању самоубистава.[4] Бекова скала безнађа је такође описана као мерило песимизма.[5]
Вендер и Клајн истичу да песимизам може бити користан у неким околностима: „Ако је неко подвргнут низу пораза, исплати се усвојити конзервативни план одмарања, чекања и допуштања другима да ризикују. Такво чекање би се подстакло песимистичким гледиштима. Слично томе, ако неко граби у жетоне живота, исплати се усвојити експанзивни приступ преузимања ризика и на тај начин максимизирати приступ оскудним ресурсима.”[6]
Критика
[уреди | уреди извор]Прагматична критика
[уреди | уреди извор]Кроз историју, неки су закључили да се песимистички став, иако оправдан, мора избегавати да би се опстало. Оптимистички ставови су фаворизовани и емоционално разматрани.[7] Ел Газали и Вилијам Џејмс одбацили су свој песимизам након што су претрпели психолошку, или чак психосоматску болест. Критике ове врсте, међутим, претпостављају да песимизам неизбежно води до мрачног расположења и потпуне депресије. Многи филозофи се не би сложили, тврдећи да се термин „песимизам” злоупотребљава. Веза између песимизма и нихилизма је присутна, али прво не води нужно ка другом, како су веровали филозофи попут Албера Камија. Срећа није нераскидиво повезана са оптимизмом, нити је песимизам нераскидиво повезан са несрећом. Лако би се могао замислити несрећни оптимиста и срећни песимиста. Оптужбе за песимизам могу се користити да се ућутка легитимна критика.
Економиста Нуриел Рубини (који се представља као др Дум) у великој мери је одбачен као песимиста, због његових страшних, али донекле тачних предвиђања надолазеће глобалне финансијске кризе, 2006. Међутим, финансијски новинар Џастин Фокс је приметио у Харвардском пословном прегледу из 2010. да „У ствари, Рубини није тачно предвидео кризу која је почела средином 2007... Рубини је провео неколико година предвиђајући сасвим другачију врсту кризе – ону у којој су стране централне банке диверзификовале своја средства из државних обвезница подстичући трчање на долар – само да би се крајем 2006. окренуо упозорењу на крах стамбених улагања у САД и глобално „тврдо слетање“. Он ипак није дао савршено јасну или (ретроспективно) тачну визију како ће се то тачно одиграти ... Више сам него мало зачуђен статусом пророка који му је од тада додељен."[8][9][10] Други су приметили да је „проблем у томе што мада је он био спектакуларно у праву у овоме првом, наставио је да предвиђа изнова и изнова, како су се тржишта и привреда опоравили у годинама након колапса, да ће доћи до кризе и да су екстремнији крахови неизбежни. Његови позиви, након његове првобитне изјаве, били су доследно погрешни. Заиста, да сте га слушали, а многи инвеститори јесу, пропустили бисте најдужу трку на берзи у историји америчког тржишта.”[11][12][13][14] Један други извор је приметио: „За пророка, он ужасно често греши."[15] Тони Робинс је написао: „Рубини је упозорио на рецесију 2004. (погрешно), 2005. (погрешно), 2006. (погрешно) и 2007. (погрешно)” ... и он је „предвидео (погрешно) да ће доћи до 'значајне' корекције на берзи у 2013.”[16] Говорећи о Рубинију, економиста Анирван Банерџи је за Њујорк тајмс рекао: „Чак и заустављен сат је тачан два пута дневно.”[17] Економиста Нариман Бехравеш је рекао: „Нуриел Рубини је запевао о пропасти већ 10 година. На крају ће нешто и остварити."[18]
Други облици песимизма
[уреди | уреди извор]Филозофски песимизам
[уреди | уреди извор]Филозофски песимизам није стање ума или психолошка диспозиција, већ је то поглед на свет или филозофска позиција која приписује негативну вредност животу или постојању. Филозофски песимисти обично тврде да свет садржи емпиријску превагу бола над задовољствима, да је његово постојање онтолошки или метафизички штетно за жива бића и да је живот у основи бесмислен или без сврхе.[19]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Bennett, Oliver (2001). Cultural Pessimism: Narratives of Decline in the Postmodern World (на језику: енглески). Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0936-9.
- ^ Dienstag, Joshua Foa (2009). Pessimism: Philosophy, Ethic, Spirit. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. стр. 9. ISBN 978-0-6911-4112-1.
- ^ Kirszner, Laurie (јануар 2012). Patterns for College Writing. United States: Bedford/St.Martins. стр. 477. ISBN 978-0-312-67684-1.
- ^ Beck, AT; Steer, RA; Kovacs, M (1985), „Hopelessness and eventual suicide: a 10-year prospective study of patients hospitalized with suicidal ideation”, American Journal of Psychiatry, 142 (5): 559—563, CiteSeerX 10.1.1.462.6328
, PMID 3985195, doi:10.1176/ajp.142.5.559
- ^ Beck, AT; Weissman, A; Lester, D; Trexler, L (1974), „The measurement of pessimism: the hopelessness scale”, Journal of Consulting and Clinical Psychology, Journal of Consulting and Clinical, 42 (6): 861—5, PMID 4436473, doi:10.1037/h0037562
- ^ Wender, PH; Klein, DF (1982), Mind, Mood and Medicine, New American Library
- ^ Michau, Michael R. „"Doing, Suffering, and Creating": William James and Depression” (PDF). web.ics.purdue.edu. Архивирано из оригинала (PDF) 2009-02-26. г. Приступљено 2020-04-22.
- ^ Justin Fox (May 26, 2010). "What Exactly is Nouriel Roubini Good For?", Harvard Business Review.
- ^ Freedman, David H. (10. 6. 2010). Wrong: Why experts* keep failing us--and how to know when not to trust them *Scientists, finance wizards, doctors, relationship gurus, celebrity CEOs, high-powered consultants, health officials and more. ISBN 9780316087919.
- ^ Palley, Thomas I. (11. 2. 2013). From Financial Crisis to Stagnation: The Destruction of Shared Prosperity and the Role of Economics. ISBN 9781107612464.
- ^ David Lawrence (February 4, 2022). "Why year-ahead stock predictions are usually wrong," North Bay Business Journal.
- ^ Jayson MacLean (May 6, 2020). "Nouriel Roubini warns of Great Depression just like he did last year (and the year before that)," Cantech Letter.
- ^ "Market gurus: Overrated Dr Roubini flops—again," Moneylife, March 10, 2011.
- ^ "How much should you trust economists' predictions?", AZ Central, May 8, 2014.
- ^ Joe Keohane (January 9, 2011). "That guy who called the big one? Don’t listen to him." The Boston Globe.
- ^ Robbins, Tony; Mallouk, Peter (28. 2. 2017). Unshakeable: Your Financial Freedom Playbook. ISBN 9781501164606.
- ^ Emma Brockes (January 23, 2009). "He told us so," The Guardian.
- ^ Helaine Olen (March 30, 2009). "The Prime of Mr. Nouriel Roubini", Entrepreneur.
- ^ For discussions around the views and arguments of philosophical pessimism see:
- Schopenhauer, Arthur (1966). The World as Will and Representation (на језику: енглески). 1. Mineola, New York: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21761-1.
- Benatar, David (2017). The Human Predicament: A Candid Guide to Life's Biggest Questions (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-063381-3.
- Ligotti, Thomas (2011). The Conspiracy Against the Human Race: A Contrivance of Horror (на језику: енглески). New York, NY: Hippocampus Press. ISBN 978-0-9844802-7-2. OCLC 805656473.
- Saltus, Edgar (2012). The Philosophy of Disenchantment (на језику: енглески). Project Gutenberg.
- Coates, Ken (2014). Anti-Natalism: Rejectionist Philosophy from Buddhism to Benatar (на језику: енглески). First Edition Design Pub. ISBN 978-1-62287-570-2.
- Lugt, Mara van der (2021). Dark Matters: Pessimism and the Problem of Suffering (на језику: енглески). Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-20662-2.
- Sully, James (1877). Pessimism: A History and a Criticism (на језику: енглески). London: Henry S. King & Co.
Литература
[уреди | уреди извор]- Contestabile, Bruno (2016). „The Denial of the World from an Impartial View”. Contemporary Buddhism. 17: 49—61. S2CID 148168698. doi:10.1080/14639947.2015.1104003.
- Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
- Beiser, Frederick C. (2016). Weltschmerz: Pessimism in German Philosophy, 1860–1900. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-876871-5.
- Dienstag, Joshua Foa (2006). Pessimism: Philosophy, Ethic, Spirit. Princeton University Press. ISBN 0-691-12552-X.
- Nietzsche, Friedrich (1967). The Birth of Tragedy and The Case of Wagner. New York: Vintage Books. ISBN 0-394-70369-3.
- Slaboch, Matthew W. (2018). A Road to Nowhere: The Idea of Progress and Its Critics. The University of Pennsylvania Press. ISBN 0-812-24980-1.
- Contestabile, Bruno (2016). „The Denial of the World from an Impartial View”. Contemporary Buddhism. 17: 49—61. S2CID 148168698. doi:10.1080/14639947.2015.1104003.
- Mayo Clinic Staff. "Positive thinking: Stop negative self-talk to reduce stress". Mayoclinic.org. Mayo Clinic, 4 March 2014. Web. 31 March 2014.
- Chang, E (2001). Optimism & Pessimism: Implications for Theory, Research, and Practice. Washington, DC: American Psychological Association. ISBN 1-55798-691-6.
- Huesemann, Michael H., and Joyce A. Huesemann (2011). „7 "Technological Optimism and Belief in Progress"”. Technofix: Why Technology Won't Save Us or the Environment Проверите вредност параметра
|url=(помоћ). Gabriola Island, British Columbia, Canada: New Society Publishers. ISBN 0865717044. - Seligman, M.E.P., (2006). Learned Optimism: How to Change Your Mind and Your Life. Vintage. ISBN 1400078393..
- Sharot, Tali (2012). The Optimism Bias: A Tour of the Irrationally Positive Brain. Vintage. ISBN 9780307473516.
- Ehrenreich, Barbara (2010). Bright-Sided: How Positive Thinking Is Undermining America
. Picador. стр. 256. ISBN 9780312658854. Приступљено 2013-07-29. - Schmitt, Mark (2023). Spectres of Pessimism: A Cultural Logic of the Worst. Palgrave. ISBN 978-3-031-25351-5.
- Beiser, Frederick C. (2016). Weltschmerz: Pessimism in German Philosophy, 1860–1900. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-876871-5.
- Coates, Ken (2014). Anti-Natalism: Rejectionist Philosophy from Buddhism to Benatar. First Edition Design Publisher. ISBN 978-1-62287-570-2.
- Dienstag, Joshua Foa (2006). Pessimism: Philosophy, Ethic, Spirit. Princeton University Press. ISBN 0-691-12552-X.
- Feltham, Colin (2016). Depressive Realism: Interdisciplinary Perspectives. ISBN 978-1-317-58482-7.
- Ligotti, Thomas (2011). The Conspiracy Against the Human Race: A Contrivance of Horror. ISBN 978-0-9844802-7-2.
- Nietzsche, Friedrich (1967). The Birth of Tragedy and The Case of Wagner. New York: Vintage Books. ISBN 0-394-70369-3.
- Saltus, Edgar, The Philosophy of Disenchantment, 1885
- Schmitt, Mark (2023). Spectres of Pessimism: A Cultural Logic of the Worst. Basingstoke: Palgrave. ISBN 978-3-031-25351-5.
- Sully, James (1877). Pessimism: A History and a Criticism.
- van der Lugt, Mara (2021). Dark Matters: Pessimism and the Problem of Suffering. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-20662-2.
- Bennett, Oliver (2001). Cultural Pessimism: Narratives of Decline in the Postmodern World. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 9780748609369.
- Schmitt, Mark (2023). Spectres of Pessimism: A Cultural Logic of the Worst. Basingstoke: Palgrave..
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Pessimism”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 21 (11 изд.). 1911.
- Pessimism by Mara Van der Lugt in The Philosopher.
