Pesimizam
Pesimizam je mračno shvatanje i gledanje, filozofsko učenje po kojem je ovaj svet i sve u njemu najgore što može biti, sva stvarnost nevredna i besmislena, ili pak samo poricanje volje za životom, predavanje rezignaciji ili hrabrosti bez iluzija. U filozofiji su njegovi tipični predstavnici Šopenhauer i Hartman; u religiji je zastupljen u budizmu; u poeziji Bajron, Mihail Ljermontov i dr. Tokom istorije, pesimističko raspoloženje je imalo uticaja na sve glavne oblasti razmišljanja.[1]
Etimologija
[uredi | uredi izvor]Termin pesimizam potiče od latinske reči pessimus, što znači 'najgori'. Prvi su ga upotrebili jezuitski kritičari Volterovog romana Iskrenost ili optimizam iz 1759. godine. Volter je satirisao Lajbnicovu filozofiju koji je tvrdio da je ovo „najbolji (optimum) od svih mogućih svetova“. U svojim napadima na Voltera, jezuiti iz Pregleda Trevouka su ga optužili za pesimizam.[2]
Kao psihološka dispozicija
[uredi | uredi izvor]U antičkom svetu, psihološki pesimizam je bio povezan sa melanholijom, a verovalo se da je uzrokovan viškom crne žuči u telu. Proučavanje pesimizma ima paralele sa proučavanjem depresije. Psiholozi prate pesimističke stavove do emocionalnog bola ili čak biologije. Aron Bek tvrdi da je depresija posledica nerealnih negativnih pogleda na svet. Bek počinje lečenje tako što se upušta u razgovor sa klijentima o njihovim beskorisnim mislima. Pesimisti su, međutim, često u stanju da daju argumente koji sugerišu da je njihovo razumevanje stvarnosti opravdano; kao u depresivnom realizmu ili (pesimističkom realizmu).[1] Defleksija je uobičajena metoda koju koriste oni koji su depresivni. Oni dozvoljavaju ljudima da pretpostave da otkrivaju sve što se pokazuje kao efikasan način skrivanja.[3] Stavka pesimizma na Bekovom popisu depresije ocenjena je kao korisna u predviđanju samoubistava.[4] Bekova skala beznađa je takođe opisana kao merilo pesimizma.[5]
Vender i Klajn ističu da pesimizam može biti koristan u nekim okolnostima: „Ako je neko podvrgnut nizu poraza, isplati se usvojiti konzervativni plan odmaranja, čekanja i dopuštanja drugima da rizikuju. Takvo čekanje bi se podstaklo pesimističkim gledištima. Slično tome, ako neko grabi u žetone života, isplati se usvojiti ekspanzivni pristup preuzimanja rizika i na taj način maksimizirati pristup oskudnim resursima.”[6]
Kritika
[uredi | uredi izvor]Pragmatična kritika
[uredi | uredi izvor]Kroz istoriju, neki su zaključili da se pesimistički stav, iako opravdan, mora izbegavati da bi se opstalo. Optimistički stavovi su favorizovani i emocionalno razmatrani.[7] El Gazali i Vilijam Džejms odbacili su svoj pesimizam nakon što su pretrpeli psihološku, ili čak psihosomatsku bolest. Kritike ove vrste, međutim, pretpostavljaju da pesimizam neizbežno vodi do mračnog raspoloženja i potpune depresije. Mnogi filozofi se ne bi složili, tvrdeći da se termin „pesimizam” zloupotrebljava. Veza između pesimizma i nihilizma je prisutna, ali prvo ne vodi nužno ka drugom, kako su verovali filozofi poput Albera Kamija. Sreća nije neraskidivo povezana sa optimizmom, niti je pesimizam neraskidivo povezan sa nesrećom. Lako bi se mogao zamisliti nesrećni optimista i srećni pesimista. Optužbe za pesimizam mogu se koristiti da se ućutka legitimna kritika.
Ekonomista Nuriel Rubini (koji se predstavlja kao dr Dum) u velikoj meri je odbačen kao pesimista, zbog njegovih strašnih, ali donekle tačnih predviđanja nadolazeće globalne finansijske krize, 2006. Međutim, finansijski novinar Džastin Foks je primetio u Harvardskom poslovnom pregledu iz 2010. da „U stvari, Rubini nije tačno predvideo krizu koja je počela sredinom 2007... Rubini je proveo nekoliko godina predviđajući sasvim drugačiju vrstu krize – onu u kojoj su strane centralne banke diverzifikovale svoja sredstva iz državnih obveznica podstičući trčanje na dolar – samo da bi se krajem 2006. okrenuo upozorenju na krah stambenih ulaganja u SAD i globalno „tvrdo sletanje“. On ipak nije dao savršeno jasnu ili (retrospektivno) tačnu viziju kako će se to tačno odigrati ... Više sam nego malo začuđen statusom proroka koji mu je od tada dodeljen."[8][9][10] Drugi su primetili da je „problem u tome što mada je on bio spektakularno u pravu u ovome prvom, nastavio je da predviđa iznova i iznova, kako su se tržišta i privreda oporavili u godinama nakon kolapsa, da će doći do krize i da su ekstremniji krahovi neizbežni. Njegovi pozivi, nakon njegove prvobitne izjave, bili su dosledno pogrešni. Zaista, da ste ga slušali, a mnogi investitori jesu, propustili biste najdužu trku na berzi u istoriji američkog tržišta.”[11][12][13][14] Jedan drugi izvor je primetio: „Za proroka, on užasno često greši."[15] Toni Robins je napisao: „Rubini je upozorio na recesiju 2004. (pogrešno), 2005. (pogrešno), 2006. (pogrešno) i 2007. (pogrešno)” ... i on je „predvideo (pogrešno) da će doći do 'značajne' korekcije na berzi u 2013.”[16] Govoreći o Rubiniju, ekonomista Anirvan Banerdži je za Njujork tajms rekao: „Čak i zaustavljen sat je tačan dva puta dnevno.”[17] Ekonomista Nariman Behraveš je rekao: „Nuriel Rubini je zapevao o propasti već 10 godina. Na kraju će nešto i ostvariti."[18]
Drugi oblici pesimizma
[uredi | uredi izvor]Filozofski pesimizam
[uredi | uredi izvor]Filozofski pesimizam nije stanje uma ili psihološka dispozicija, već je to pogled na svet ili filozofska pozicija koja pripisuje negativnu vrednost životu ili postojanju. Filozofski pesimisti obično tvrde da svet sadrži empirijsku prevagu bola nad zadovoljstvima, da je njegovo postojanje ontološki ili metafizički štetno za živa bića i da je život u osnovi besmislen ili bez svrhe.[19]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Bennett, Oliver (2001). Cultural Pessimism: Narratives of Decline in the Postmodern World (na jeziku: engleski). Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0936-9.
- ^ Dienstag, Joshua Foa (2009). Pessimism: Philosophy, Ethic, Spirit. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. str. 9. ISBN 978-0-6911-4112-1.
- ^ Kirszner, Laurie (januar 2012). Patterns for College Writing. United States: Bedford/St.Martins. str. 477. ISBN 978-0-312-67684-1.
- ^ Beck, AT; Steer, RA; Kovacs, M (1985), „Hopelessness and eventual suicide: a 10-year prospective study of patients hospitalized with suicidal ideation”, American Journal of Psychiatry, 142 (5): 559—563, CiteSeerX 10.1.1.462.6328
, PMID 3985195, doi:10.1176/ajp.142.5.559
- ^ Beck, AT; Weissman, A; Lester, D; Trexler, L (1974), „The measurement of pessimism: the hopelessness scale”, Journal of Consulting and Clinical Psychology, Journal of Consulting and Clinical, 42 (6): 861—5, PMID 4436473, doi:10.1037/h0037562
- ^ Wender, PH; Klein, DF (1982), Mind, Mood and Medicine, New American Library
- ^ Michau, Michael R. „"Doing, Suffering, and Creating": William James and Depression” (PDF). web.ics.purdue.edu. Arhivirano iz originala (PDF) 2009-02-26. g. Pristupljeno 2020-04-22.
- ^ Justin Fox (May 26, 2010). "What Exactly is Nouriel Roubini Good For?", Harvard Business Review.
- ^ Freedman, David H. (10. 6. 2010). Wrong: Why experts* keep failing us--and how to know when not to trust them *Scientists, finance wizards, doctors, relationship gurus, celebrity CEOs, high-powered consultants, health officials and more. ISBN 9780316087919.
- ^ Palley, Thomas I. (11. 2. 2013). From Financial Crisis to Stagnation: The Destruction of Shared Prosperity and the Role of Economics. ISBN 9781107612464.
- ^ David Lawrence (February 4, 2022). "Why year-ahead stock predictions are usually wrong," North Bay Business Journal.
- ^ Jayson MacLean (May 6, 2020). "Nouriel Roubini warns of Great Depression just like he did last year (and the year before that)," Cantech Letter.
- ^ "Market gurus: Overrated Dr Roubini flops—again," Moneylife, March 10, 2011.
- ^ "How much should you trust economists' predictions?", AZ Central, May 8, 2014.
- ^ Joe Keohane (January 9, 2011). "That guy who called the big one? Don’t listen to him." The Boston Globe.
- ^ Robbins, Tony; Mallouk, Peter (28. 2. 2017). Unshakeable: Your Financial Freedom Playbook. ISBN 9781501164606.
- ^ Emma Brockes (January 23, 2009). "He told us so," The Guardian.
- ^ Helaine Olen (March 30, 2009). "The Prime of Mr. Nouriel Roubini", Entrepreneur.
- ^ For discussions around the views and arguments of philosophical pessimism see:
- Schopenhauer, Arthur (1966). The World as Will and Representation (na jeziku: engleski). 1. Mineola, New York: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21761-1.
- Benatar, David (2017). The Human Predicament: A Candid Guide to Life's Biggest Questions (na jeziku: engleski). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-063381-3.
- Ligotti, Thomas (2011). The Conspiracy Against the Human Race: A Contrivance of Horror (na jeziku: engleski). New York, NY: Hippocampus Press. ISBN 978-0-9844802-7-2. OCLC 805656473.
- Saltus, Edgar (2012). The Philosophy of Disenchantment (na jeziku: engleski). Project Gutenberg.
- Coates, Ken (2014). Anti-Natalism: Rejectionist Philosophy from Buddhism to Benatar (na jeziku: engleski). First Edition Design Pub. ISBN 978-1-62287-570-2.
- Lugt, Mara van der (2021). Dark Matters: Pessimism and the Problem of Suffering (na jeziku: engleski). Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-20662-2.
- Sully, James (1877). Pessimism: A History and a Criticism (na jeziku: engleski). London: Henry S. King & Co.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Contestabile, Bruno (2016). „The Denial of the World from an Impartial View”. Contemporary Buddhism. 17: 49—61. S2CID 148168698. doi:10.1080/14639947.2015.1104003.
- Grupa autora, 1976. Popularna enciklopedija. BIGZ: Beograd.
- Beiser, Frederick C. (2016). Weltschmerz: Pessimism in German Philosophy, 1860–1900. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-876871-5.
- Dienstag, Joshua Foa (2006). Pessimism: Philosophy, Ethic, Spirit. Princeton University Press. ISBN 0-691-12552-X.
- Nietzsche, Friedrich (1967). The Birth of Tragedy and The Case of Wagner. New York: Vintage Books. ISBN 0-394-70369-3.
- Slaboch, Matthew W. (2018). A Road to Nowhere: The Idea of Progress and Its Critics. The University of Pennsylvania Press. ISBN 0-812-24980-1.
- Contestabile, Bruno (2016). „The Denial of the World from an Impartial View”. Contemporary Buddhism. 17: 49—61. S2CID 148168698. doi:10.1080/14639947.2015.1104003.
- Mayo Clinic Staff. "Positive thinking: Stop negative self-talk to reduce stress". Mayoclinic.org. Mayo Clinic, 4 March 2014. Web. 31 March 2014.
- Chang, E (2001). Optimism & Pessimism: Implications for Theory, Research, and Practice. Washington, DC: American Psychological Association. ISBN 1-55798-691-6.
- Huesemann, Michael H., and Joyce A. Huesemann (2011). „7 "Technological Optimism and Belief in Progress"”. Technofix: Why Technology Won't Save Us or the Environment Proverite vrednost parametra
|url=(pomoć). Gabriola Island, British Columbia, Canada: New Society Publishers. ISBN 0865717044. - Seligman, M.E.P., (2006). Learned Optimism: How to Change Your Mind and Your Life. Vintage. ISBN 1400078393..
- Sharot, Tali (2012). The Optimism Bias: A Tour of the Irrationally Positive Brain. Vintage. ISBN 9780307473516.
- Ehrenreich, Barbara (2010). Bright-Sided: How Positive Thinking Is Undermining America
. Picador. str. 256. ISBN 9780312658854. Pristupljeno 2013-07-29. - Schmitt, Mark (2023). Spectres of Pessimism: A Cultural Logic of the Worst. Palgrave. ISBN 978-3-031-25351-5.
- Beiser, Frederick C. (2016). Weltschmerz: Pessimism in German Philosophy, 1860–1900. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-876871-5.
- Coates, Ken (2014). Anti-Natalism: Rejectionist Philosophy from Buddhism to Benatar. First Edition Design Publisher. ISBN 978-1-62287-570-2.
- Dienstag, Joshua Foa (2006). Pessimism: Philosophy, Ethic, Spirit. Princeton University Press. ISBN 0-691-12552-X.
- Feltham, Colin (2016). Depressive Realism: Interdisciplinary Perspectives. ISBN 978-1-317-58482-7.
- Ligotti, Thomas (2011). The Conspiracy Against the Human Race: A Contrivance of Horror. ISBN 978-0-9844802-7-2.
- Nietzsche, Friedrich (1967). The Birth of Tragedy and The Case of Wagner. New York: Vintage Books. ISBN 0-394-70369-3.
- Saltus, Edgar, The Philosophy of Disenchantment, 1885
- Schmitt, Mark (2023). Spectres of Pessimism: A Cultural Logic of the Worst. Basingstoke: Palgrave. ISBN 978-3-031-25351-5.
- Sully, James (1877). Pessimism: A History and a Criticism.
- van der Lugt, Mara (2021). Dark Matters: Pessimism and the Problem of Suffering. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-20662-2.
- Bennett, Oliver (2001). Cultural Pessimism: Narratives of Decline in the Postmodern World. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 9780748609369.
- Schmitt, Mark (2023). Spectres of Pessimism: A Cultural Logic of the Worst. Basingstoke: Palgrave..
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- „Pessimism”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 21 (11 izd.). 1911.
- Pessimism by Mara Van der Lugt in The Philosopher.
