Пређи на садржај

Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република

С Википедије, слободне енциклопедије
Совјетска Русија преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Совјетска Русија (вишезначна одредница).
Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република
Положај Руске СФСР
Главни градМосква - град Херој
Службени језикруски језик
Владавина
Историја
Стварање и независност‍
 — Оснивање7. новембра 1917.
 — У саставу Совјетског Савеза од30. децембра 1922.
 — Независност12. децембра 1991.
(74 год.)
Географија
Површина‍
 — укупно17.075.200 km2 (прва у СССР)
 — вода (%)13
Становништво‍
 — 1989.147.386.000 (прва у СССР)
 — густина8,63 ст./km2
Привреда
ВалутаСовјетска рубља
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен‍.su‍
Руска СФСР је одликована
Орденом Лењина

Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (скраћ. РСФСР или Руска СФСР; рус. Росси́йская Сове́тская Федерати́вная Социалисти́ческая Респу́блика) била је једна од 15 република Савеза Совјетских Социјалистичких Република.

Основана је убрзо након Октобарске револуције 7. новембра 1917. године, под називом Руска Република (рус. Росси́йская Респу́блика), а 25. јануара 1918. на трећем састанку Сверуског конгреса совјета име јој је промењено у Совјетска Руска Република (рус. Советская Росси́йская Респу́блика),[1] такође незванично позната и као Совјетска Русија[2]. Коначно име усвојено је доношењем новог устава 10. јуна 1918. године.[3] Децембра 1922. године ушла је у састав Совјетског Савеза. Распадом Совјетског Савеза, 1991. године, постала је независна држава - Руска Федерација, која је задржала међународно-правни континуитет некадашњег Совјетског Савеза.

Руска СФСР била је највећа совјетска република[4] и по површини (17.075.200 km²) и по становништву (147 милиона). Главни град је била Москва, која је, 8. маја 1965. године, указом Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза, за заслуге њених становника током Великог отаџбинског рата, одликован Орденом хероја Совјетског Савеза и проглашен за Град херој.

Географија

[уреди | уреди извор]

Са укупно око 17.125.200 квадратних км, Руска СФСР је била највећа од петнаест совјетских република, док је њен јужни сусед, Казашка ССР, била друга.

Међународне границе РСФСР-а додиривале су Пољску на западу; Норвешка и Финска на северозападу; а на југоистоку у источној Азији налазиле су се Демократска Народна Република Кореја (Северна Кореја), Монголија и Кина (НР Кина, бивша Република Кина; 1911–1949). Унутар Совјетског Савеза, РСФСР се граничила са словенским државама: Украјинска ССР (Украјина), Белоруска ССР (Белорусија), балтичким државама: Естонска ССР (Естонија), Летонска ССР (Летонија) и Литванска ССР (Литванија) (укључене у СССР 1940) на западу и Азербејџанска ССР (Азербејџан), Грузијска ССР (Грузија) и Казашка ССР (Казахстан) на југу у Централној Азији.[4]

Отприлике 70% подручја у РСФСР се састојало од широких равница, са планинским регионима тундре углавном концентрисаним на истоку Сибира са Централном Азијом и Источном Азијом. Област је богата минералним ресурсима, укључујући нафту, природни гас и руду гвожђа.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]
Овај чланак је део серије о историји Русије
Историја Русије
Средњи век
Стари Словени / Рус
Поволшка Бугарска
Хазарски каганат
Руски каганат
Новгородска кнежевина
Кијевска Рус
Владимир-Суздаљ
Новгородска република
Монголска инвазија
Нови век
Велика московска кнежевина
Руско царство
Модерно доба
Руска Империја
Руска Република
РСФСР / СССР
Руска Федерација
Главни чланак: Историја Русије

Ране године (1917–1920)

[уреди | уреди извор]

Совјетска влада је први пут дошла на власт 7. новембра 1917, непосредно након што је привремена руска привремена влада на челу са Александром Керенским, која је владала Руском Републиком, збачена у Октобарској револуцији, другој од две руске револуције. Држава којом је управљала, а која није имала званичан назив, била би непризната од суседних земаља још пет месеци. Почетна фаза Октобарске револуције која је укључивала напад на Петроград се одвијала углавном без људских жртава.[6][7][8]

Дана 18. јануара 1918, новоизабрана Уставотворна скупштина издала је декрет којим је Русија прогласила демократску федералну републику под називом „Руска Демократска Федеративна Република“. Међутим, бољшевици су сутрадан распустили Скупштину и прогласили њене уредбе ништавним.[9] Насупрот томе, бољшевици су такође резервисали известан број упражњених места у Совјетима и Централној извршној власти за опозиционе странке сразмерно њиховом уделу гласова на Конгресу.[10] У исто време, један број истакнутих чланова левих есера преузео је положаје у Лењиновој влади и водио комесаријате у неколико области. Ово је укључивало пољопривреду (Колегајев), имовину (Карелин), правосуђе (Штајнберг), пошту и телеграфе (Прошијан) и локалну управу (Трутовски).[11] Лењинова влада је такође увела низ прогресивних мера као што су опште образовање, здравствена заштита и једнака права жена.[12][13][14]

Дана 25. јануара 1918. године, на трећем састанку Сверуског конгреса Совјета, проглашено је оснивање Руске Социјалистичке Федеративне Совјетске Републике (РСФСР).[15][16][1] 3. марта 1918. потписан је споразум из Брест-Литовска, којим је Немачкој империји дат већи део најзападнијих земаља бившег Руског царства у замену за мир на Источном фронту Првог светског рата. У јулу 1918, пети Сверуски конгрес Совјета усвојио је Устав Руске СФСР.[3] До 1918. године, током Руског грађанског рата, неколико држава унутар бившег Руског царства се отцепило, што је још више смањило величину земље, иако су неке покорили бољшевици.

1920–е

[уреди | уреди извор]

1930–е

[уреди | уреди извор]

1950–е

[уреди | уреди извор]

1950–е

[уреди | уреди извор]

1960–е – 1980–е

[уреди | уреди извор]

Ране 1990–е

[уреди | уреди извор]

Промене граница

[уреди | уреди извор]

Већ почетком 1920-их дошло је до промена граница РСФСР. Далекоисточна република (област између Бајкала и Тихог океана) је 1922. прикључена Русији, а 1925. и област некадашње престонице Казахстана, Оренбурга.

Највеће промене у границама РСФСР уследиле су у Другом светском рату. После анексије Пољске, Русији је прикључен град Смоленск. Русија је добила територије на северозападу после Зимског рата са Финском 1939/40.

Године 1944. совјетска Народна Република Тува је додата Русији као аутономна област, а касније република. У процесу разграничавања балтичких република и РСФСР, нека места претходно у Летонији и Естонији су прикључена Русији.

РСФСР 1922. год.

После пораза Финске у рату 1941—1944, она је 1947. морала да Русији да још неке територије, од којих је најзначајнији био њен излаз на Баренцово море. На западу је Русија присвојила део Источне Пруске (Калињинградска област). На истоку, Русија је од Јапана узела острво Сахалин и Курилска острва.

На сугестију Никите Хрушчова, 1954. године РСФСР је Украјинској ССР дала Крим у замену за област града Белгород. Године 1956. унутар Русије је формирана Карелијска АССР, уместо дотадашње засебне републике Карело-Финске ССР.

Економија

[уреди | уреди извор]

У првим годинама постојања РСФСР, доктрина ратног комунизма постала је полазна тачка економске активности државе. У марту 1921. године, на 10. конгресу РКП (Б), руководство земље је признало да су задаци политике „ратног комунизма“ испуњени, а на Лењинов предлог уведена је Нова економска политика.

Након формирања Совјетског Савеза, привреда РСФСР-а постала је саставни део привреде СССР-а. Економски програм РСФСР (НЕП) настављен је у свим синдикалним републикама. Госплан (Државна комисија за генерално планирање) РСФСР-а, који је заменио ГОЕЛРО, реорганизован је у Госплан СССР-а. Његов први задатак је био да развије јединствени национални економски план заснован на плану електрификације и да надгледа целокупну имплементацију овог плана.

За разлику од претходних руских устава, Устав из 1978. године је опису привредног система РСФСР-а посветио читаво поглавље (Глава 2), који је дефинисао врсте својине и указао на циљеве економских задатака државе.[17]

Као што је приметио дописни члан РАН РАН В. И. Суслов, који је учествовао у великим студијама односа између привреда република СССР-а и РСФСР-а у касном совјетском периоду: „Степен неједнакости економске размене био је веома висок, а Русија је увек била губитничка страна. Производ који је створила Русија је у великој мери подржавао потрошњу других савезних република“.[18]

Култура

[уреди | уреди извор]

Државни празници и симболи

[уреди | уреди извор]

Државни празници за Руску СФСР укључивали су Дан бранилаца отаџбине (23. фебруар), којим се одаје почаст руским мушкарцима, посебно онима који служе у војсци; Међународни дан жена (8. март), који комбинује традицију Дана мајки и Дана заљубљених; Празник пролећа и рада (1. мај); Дан победе; и као и све друге совјетске републике, Велика октобарска социјалистичка револуција (7. новембар).

Дан победе је други најпопуларнији празник у Русији јер обележава победу над нацизмом у Великом отаџбинском рату. У Москви се на Црвеном тргу сваке године организује огромна војна парада чији је домаћин председник Русије. Сличне параде одржавају се у свим већим руским градовима и градовима са статусом Град херој или Град војничке славе.

Током свог 76-годишњег постојања, химна Руске СФСР је била иста као и совјетска химна (за разлику од других република): Интернационала до 1944, а затим Државна химна СССР-а. Године 1990. РСФСР је усвојила сопствену посебну химну под називом Патриотска песма, која је постала химна независне Русије од 1991. Године 2000. Владимир Путин је поново увео совјетску химну. Мото "Пролетери свих земаља, уједините се!" се уобичајено користио и делио са другим совјетским републикама. Срп и чекић и совјетски грб се још увек често виде у руским градовима као део архитектонских украса. Совјетске црвене звезде се такође сусрећу, често на војној опреми и ратним споменицима. Црвени барјак се и даље поштује, а посебно Застава победе 1945. године.

Заставе Руске СФСР

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Застава Руске СФСР

Застава Руске СФСР се мењала више пута, а оригинално је било црвено поље са руским именом републике исписаним у средини заставе белом бојом. Ова застава је одувек била замишљена да буде привремена, јер је промењена мање од годину дана након усвајања. Друга застава је имала слова РСФСР исписана жутом бојом унутар кантона и уоквирена у две жуте линије које чине прави угао. Следећа застава је коришћена од 1937. године, нарочито током Другог светског рата. Након Стаљинове смрти у Совјетском Савезу је предузета велика вексилолошка реформа. Ова промена је укључила ажурирање свих застава совјетских република као и за заставу самог Совјетског Савеза. Застава Руске СФСР је сада била пресликана верзија заставе Совјетског Савеза, са главном разликом у незнатном измештању српа и чекића и што је најзначајније додавање плаве вертикалне траке на дизалицу. Ова верзија заставе је коришћена од 1954. па све до 1991. године, где је промењена услед распада Совјетског Савеза. Застава је промењена у дизајн који је личио на оригиналну заставу Руског царства и Руске империје, са значајном разликом у односу заставе 1:2 уместо првобитног односа 2:3. Након 1993. године, када је совјетски облик власти званично распуштен у Руској Федерацији, застава Руске Федерације је промењена у оригиналну грађанску заставу у оригиналним пропорцијама 2:3.

  • Привремена застава (1917–1918)
    Привремена застава (1917–1918)
  • Прва застава РСФСР (1918−1937)
    Прва застава РСФСР (1918−1937)
  • Друга застава РСФСР (1937−1954)
    Друга застава РСФСР (1937−1954)
  • Трећа застава РСФСР (1954−1991)
    Трећа застава РСФСР (1954−1991)
  • Последња застава РСФСР (22. август−25. децембар 1991)
    Последња застава РСФСР (22. август−25. децембар 1991)

Становништво

[уреди | уреди извор]

По последњем попису становништва из 1989, у Русији је живело 147 милиона људи, што је око 51% становништва Совјетског Савеза. Национални састав становништва је био:

националност број удео
Руси 120 милиона 81,5%
Татари 5,5 милиона 3,8%
Украјинци 4,3 милиона 3,0%
Чуваши 1,8 милиона 1,2%
Башкири 1,3 милиона 0,9%
Мордовинци 1,0 милион 0,7%
Укупно РСФСР 147 милиона 100,0%

Од 27 милона не-Руса, само 9,4 милиона је живело у својим историјским подручјима, док су остали овамо дошли пресељењем или као последица протеривања. Неки народи, попут Татара, традиционално живе на широком подручју и не могу да се групишу у компактне аутономне области.

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Административна подела РСФСР 1989.
јединица територија, хиљ. км² становништво, хиљ. стан. (1967) становништво, (1970) становништво, (1979) становништво, (1989) градова варошица адм. главни град
Алтајски крај 261,7 2747 2670 2686 2822 Барнаул
* од тога Горњо Алтајска АО 92,6 169 168 172 Горњо Алтајск
Краснодарски крај 83,6 4273 4510 4744 5053 Краснодар
* од тога Адигејска АО 7,6 366 386 404 Мајкоп
Краснојарски крај 2401,6 2925 2962 3199 3605 Краснојарск
* од тога Тајмирска (Догано-Ненецка) АО 862,1 36 38 45 Дудинка
* од тога Хакашка АО 61,9 462 446 498 Абакан
* од тога Евенкијска АО 767,6 12 13 16 Тура
Приморски крај 165,9 1641 1721 1977 2256 Владивосток
Ставропољски крај 80,6 2177 2306 2497 2825 Ставропољ
* од тога Карачаево-Черкеска АО 14,1 330 Черкеск
Хабаровски крај 824,6 1317 1346 1558 1812 Хабаровск
* од тога Јеврејска АО 36,0 174 172 189 Биробиџан
Амурска област 363,7 781 793 936 1050 Благовештенск
Архангелска област 587,4 1401 1401 1466 1570 Архангелск
* од тога Ненецка АО 176,7 37 39 47 54 Нарјан Мар
Астраханска област 44,1 811 867 915 992 Астрахан
Белгородска област 27,1 1248 1261 1308 1378 Белгород
Брјанска област 34,9 1573 1582 1509 1470 Брјанск
Владимирска област 29,0 1496 1511 1586 1649 Владимир
Волгоградска област 114,1 2201 2323 2478 2593 Волгоград
Вологдска област 145,7 1307 1296 1309 1349 Вологда
Вороњешка област 52,4 2495 2527 2483 2467 Вороњеж
Горкијска област 74,8 3673 3682 3712 3720 Горки
Ивановска област 23,9 1352 1339 1324 1314 Иваново
Иркутска област 767,9 2267 2313 2558 2825 Иркутск
* од тога Уст Ординско-Бурјатска АО 22,1 154 146 132 Уст Ордински
Калињинградска област 15,1 693 732 808 871 Калињинград
Калињинска област 84,2 1726 1717 1659 1663 Калињин
Калушка област 29,9 964 995 1008 1064 Калуга
Камчатска област 472,3 268 288 384 472 Петропавловск Камчатски
* од тога Корјашка АО 301,5 37 31 35 Палана
Кемеровска област 95,5 3017 2919 2958 3171 Кемерово
Кировска област 120,7 1762 1727 1667 1694 Киров
Костромска област 60,2 864 871 802 804 Кострома
Кујбишевска област 53,6 2602 2751 3094 3263 Кујбишев
Курганска област 71,0 1082 1086 1080 1104 Курган
Курска област 29,8 1492 1474 1395 1335 Курск
Лењинградска област 85,9 5072 5385 6081 6644 Лењинград
Липецка област 24,1 1221 1224 1227 1230 Липецк
Магаданска област 1199,1 327 352 477 556 Магадан
* од тога Чухотска АО 737,7 89 101 140 Анадир
Московска област 47,0 11879 12836 14266 15522 Москва
Мурманска област 144,9 727 800 978 1165 Мурманск
Новгородска област 55,3 726 721 722 752 Новгород
Новосибирска област 178,2 2469 2505 2620 2779 Новосибирск
Омска област 139,5 1823 1824 1957 2142 Омск
Оренбуршка област 124,0 2057 2050 2088 2171 Оренбург
Орловска област 24,7 937 931 895 889 Орјол
Пензенска област 43,2 1534 1536 1510 1505 Пенза
Пермска област 160,7 3088 3023 3008 3091 Перм
* од тога Коми-Пермска АО 32,9 215 212 172 Кудимкар
Псковска област 55,3 870 875 851 845 Псков
Ростовска област 100,8 3771 3831 4079 4292 Ростов на Дону
Рјазањска област 39,6 1439 1412 1366 1348 Рјазањ
Саратовска област 100,2 2412 2454 2563 2684 Саратов
Сахалинска област 87,1 637 616 662 710 Јужно Сахалинск
Свердловска област 194,7 4354 4320 4455 4707 Свердловск
Смоленска област 49,8 1100 1106 1116 1154 Смоленск
Тамбовска област 34,3 1523 1512 1393 1322 Тамбов
Томска област 316,9 785 786 867 1002 Томск
Тулска област 25,7 1966 1952 1908 1861 Тула
Тјумењска област 1435,4 1341 1406 1885 3098 Тјумењ
* од тога Ханти Мансијска АО 523,1 250 271 571 Ханти Мансијск
* од тога Јамало-Ненецка АО 750,3 73 80 159 Салехард
Уљановска област 37,3 1187 1225 1268 1396 Уљановск
Чељабинска област 87,9 3286 3289 3431 3618 Чељабинск
Читинска област 431,5 1092 1145 1232 1375 Чита
* од тога Агинско-Бурјатска АО 19,0 62 66 69 Агинскоје
Јарославска област 36,3 1398 1400 1433 1469 Јарослављ
Башкирска АССР 143,6 3757 3818 3844 3943 Уфа
Бурјатска АССР 351,3 780 812 899 1038 Улан Уде
Дагестанска АССР 50,3 1361 1429 1628 1802 Махачкала
Кабардино-Балкарска АССР 12,5 530 588 667 754 Наљчик
Калмичка АССР 75,9 248 268 295 323 Елиста
Карелијска АССР 172,4 707 713 732 790 Петрозаводск
Коми АССР 415,9 974 965 1110 1251 Сиктивкар
Маријска АССР 23,2 653 685 704 749 Јошкар Ола
Мордовска АССР 26,2 1014 1030 990 964 Саранск
Северно Осетинска АССР 8,0 518 553 592 632 Орџоникидзе
Татарска АССР 68,0 3127 3131 3445 3642 Казањ
Тувинска АССР 170,5 217 231 268 309 Кизил
Удмуртска АССР 42,1 1379 1418 1492 1606 Ижевск
Чечено-Ингушка АССР 19,3 1033 1064 1156 1270 Грозни
Чувашка АССР 18,3 1192 1224 1299 1338 Чебоксари
Јакутска АССР 3103,2 646 664 852 1094 Јакутск
РСФСР 17075,4 126561 130079 137410 147022 932 1786 Москва

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Declaration on the rights of working and exploited people. Hist.msu.ru. Pristupljeno 12. 6. 2013.
  2. ^ Declaration of Rights of the laboring and exploited people (original VTsIK variant, III Congress revision Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)), article I
  3. ^ а б Soviet Russia information. Russians.net (23 August 1943). Pristupljeno 12. 6. 2013.
  4. ^ а б The Free Dictionary Russian Soviet Federated Socialist Republic. Encyclopedia2.thefreedictionary.com. Pristupljeno 12. 6. 2013.
  5. ^ „Russia the Great: Mineral resources”. Russian Information Network. Архивирано из оригинала 19. 1. 2011. г. Приступљено 22. 11. 2010. 
  6. ^ Shukman, Harold (5. 12. 1994). The Blackwell Encyclopedia of the Russian Revolution (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 343. ISBN 978-0-631-19525-2. 
  7. ^ Bergman, Jay (2019). The French Revolutionary Tradition in Russian and Soviet Politics, Political Thought, and Culture (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 224. ISBN 978-0-19-884270-5. 
  8. ^ McMeekin, Sean (30. 5. 2017). The Russian Revolution: A New History (на језику: енглески). Basic Books. стр. 1—496. ISBN 978-0-465-09497-4. 
  9. '^ Ikov, Marat Sal. „Round Table the Influence Of National Relations on the Development of the Federative State Structure and on the Social and Political Realities of the Russian Federation”. Prof.Msu.RU. Приступљено 9. 2. 2021. „Међутим, историјски гледано, прво проглашење федерације донело је нешто раније – Уставотворна скупштина Русије. У његовој краткој резолуцији од 6. (18.) јануара 1918. године, наведено је: „У име народа, државе руског конститутивног, Сверуска уставотворна скупштина одлучује: Руску државу проглашава Руска демократска федерална влада. Република, која уједињује народе и регионе у нераскидиву заједницу, у границама утврђеним савезним уставом. Наравно, наведену резолуцију, која није темељно регулисала читав систем федералних односа, власти нису сматрале законском снагом, посебно након распуштања Уставотворне скупштине.” 
  10. ^ Deutscher, Isaac (1954). The Prophet Armed Trotsky 1879-1921 (1954). Oxford University Press. стр. 330—336. 
  11. ^ Abramovitch, Raphael R. (1985). The Soviet Revolution, 1917-1939 (на језику: енглески). International Universities Press. стр. 130. 
  12. ^ Adams, Katherine H.; Keene, Michael L. (10. 1. 2014). After the Vote Was Won: The Later Achievements of Fifteen Suffragists (на језику: енглески). McFarland. стр. 109. ISBN 978-0-7864-5647-5. 
  13. ^ Ugri͡umov, Aleksandr Leontʹevich (1976). Lenin's Plan for Building Socialism in the USSR, 1917–1925 (на језику: енглески). Novosti Press Agency Publishing House. стр. 48. 
  14. ^ Service, Robert (24. 6. 1985). Lenin: A Political Life: Volume 1: The Strengths of Contradiction (на језику: енглески). Springer. стр. 98. ISBN 978-1-349-05591-3. 
  15. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Service2005.
  16. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Besier2014.
  17. ^ „Конституция РСФСР в редакции от 12 апреля 1978 г.”. constitution.garant.ru. Приступљено 17. 11. 2021. 
  18. ^ „Наука в Сибири”. www.nsc.ru. Архивирано из оригинала 9. 3. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Руска_Совјетска_Федеративна_Социјалистичка_Република&oldid=28911062”