Пређи на садржај

4-Хлорокинуренин

С Википедије, слободне енциклопедије

4-Хлорокинуренин
IUPAC име
(2С)-2-Амино-4-(2-амино-4-хлорофенил)-4-оксобутаноинска киселина
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • УС: Н (Још увек није класификован)
Начин применеорално
Правни статус
Правни статус
  • УС: Истражни нови лек
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост39–84% (глодари); ≥ 31% (људи)
Полувреме елиминације2–3 сата
Идентификатори
CAS број153152-32-0
ATC кодNone
PubChemCID 9859632
ChemSpider151423
UNII77XLH9L40B ДаY
Синоними4-Цл-КYН; АВ-101; 3-(4-хлороантранилоил)-DL-аланин
Хемијски подаци
ФормулаC10H11ClN2O3
Моларна маса242,66 г·мол−1
  • O=C(C[C@H](N)C(=O)O)c1ccc(Cl)cc1N
  • InChI=1S/C10H11ClN2O3/c11-5-1-2-6(7(12)3-5)9(14)4-8(13)10(15)16/h1-3,8H,4,12-13H2,(H,15,16)/t8-/m0/s1
  • Key:HQLHZNDJQSRKDT-QMMMGPOBSA-N

L-4-Хлорокинуренин (4-Цл-КYН; развојни кодни назив АВ-101) је орално активан пролек малог молекула 7-хлорокинуренске киселине, антагониста НМДА рецептора. Он је изучаван као потенцијални брзоделујући антидепресив.

АВ-101 је откривен у Марион Меррелл Доw, а његова биолошка активност је истражена на Универзитету Мериленд. Прошао је почетни развој у фирми Артемис Неуросциенце коју је купио ВистаГен 2003. Клиничко испитивање фазе II није показало значајни ефекат у односу на плацебо у ублажавању депресије отпорне на лечење.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Парк ЛТ, Кадриу Б, Гоулд ТД, Занос П, Греенстеин D, Еванс ЈW, et al. (2020). „А Рандомизед Триал оф тхе Н-Метхyл-д-Аспартате Рецептор Глyцине Сите Антагонист Продруг 4-Цхлорокyнуренине ин Треатмент-Ресистант Депрессион”. Тхе Интернатионал Јоурнал оф Неуропсyцхопхармацологy. 23 (7): 417—425. дои:10.1093/ијнп/пyаа025. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]