Пређи на садржај

Аргумент (логика)

С Википедије, слободне енциклопедије

У логици и филозофији, аргумент је серија изјава (у природном језику), премиса намењених утврђивању ступња истинитости неке друге тврдње, закључка.[1][2][3][4][5] Логички облик аргумента на природном језику може се представити симболичким формалним језиком, а независно од природног језика формално дефинисани „аргументи” могу се формулисати у математици и рачунарској науци.

Логика је проучавање облика образложења у аргументима и развој стандарда и критеријума за процену аргумената.[6] Дедутивни аргументи могу бити валидни или звучни: у валидном аргументу, претпоставке захтевају закључак, чак и ако је једна или више претпоставки погрешна, и закључак је погрешан; у звучном аргументу, истинске премисе доводе до коректног закључка. Насупрот томе, индуктивни аргументи могу имати различите степене логичке јачине: што је аргумент јачи или убедљивији, већа је вероватноћа да је закључак тачан, што је слабији аргумент, мања је вероватноћа.[7] Стандарди за оцењивање недедуктивних аргумената могу почивати на другачијим или додатним критеријумима него што је истина - на пример, уверљивости такозваних „тврдњи о неопходности” у трансценденталним аргументима,[8] квалитету хипотеза у ретродукцији, или чак обелодањивању нових могућности за размишљање и деловање.[9]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Латински корен arguere (осветлити, просветлити, представити, доказати, етц.) је из праиндоевропског argu-yo-, а суфиксна форма је од arg- (сијати; бео).[10]

Формални и неформални аргумент

[уреди | уреди извор]

Неформални аргументи како их проучава неформална логика, представљени су обичним језиком и намењени су свакодневном дискурсу.[11] Формални аргументи се проучавају у формалној логици (историјски названој симболичком логиком, која се данас чешће назива математичком логиком) и изражавају се на формалном језику. Неформална логика наглашава проучавање аргументације; формална логика наглашава импликацију и закључак. Неформални аргументи су понекад имплицитни. Рационална структура — однос захтева, премиса, налога, односа импликације и закључка — није увек наглашена и одмах видљива и мора бити експлицитна анализом.

Анализа аргумената

[уреди | уреди извор]

Циљ рударења аргумената је аутоматско издвајање и идентификација аргументативних структура из текста на природном језику уз помоћ компјутерских програма.[12] Такве аргументативне структуре укључују премису, закључке, шему аргумената и однос између главног и споредног аргумента, или главног и контрааргумента унутар дискурса.[13][14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Аргумент", Интернет Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy." "Ин еверyдаy лифе, wе офтен усе тхе wорд "аргумент" то меан а вербал диспуте ор дисагреемент. Тхис ис нот тхе wаy тхис wорд ис усуаллy усед ин пхилосопхy. Хоwевер, тхе тwо усес аре релатед. Нормаллy, wхен тwо пеопле вербаллy дисагрее wитх еацх отхер, еацх персон аттемптс то цонвинце тхе отхер тхат хис/хер виеwпоинт ис тхе ригхт оне. Унлесс хе ор схе мерелy ресултс то наме цаллинг ор тхреатс, хе ор схе тyпицаллy пресентс ан аргумент фор хис ор хер поситион, ин тхе сенсе десцрибед абове. Ин пхилосопхy, "аргументс" аре тхосе статементс а персон макес ин тхе аттемпт то цонвинце сомеоне оф сометхинг, ор пресент реасонс фор аццептинг а гивен цонцлусион."
  2. ^ Ралпх Х. Јохнсон, Манифест Ратионалитy: А прагматиц тхеорy оф аргумент (Неw Јерсеy: Лауренце Ерлбаум, 2000), 46–49.
  3. ^ Ралпх Х. Јохнсон, Манифест Ратионалитy: А прагматиц тхеорy оф аргумент (Неw Јерсеy: Лауренце Ерлбаум, 2000), 46.
  4. ^ Тхе Цамбридге Дицтионарy оф Пхилосопхy, 2нд Ед. ЦУМ, 1995 "Аргумент: а сеqуенце оф статементс суцх тхат соме оф тхем (тхе премисес) пурпорт то гиве реасон то аццепт анотхер оф тхем, тхе цонцлусион"
  5. ^ Станфорд Енц. Пхил., Цлассицал Логиц
  6. ^ "Аргумент", Интернет Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy."
  7. ^ "Дедуцтиве анд Индуцтиве Аргументс," Интернет Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy.
  8. ^ Цхарлес Таyлор, "Тхе Валидитy оф Трансцендентал Аргументс", Пхилосопхицал Аргументс (Харвард, 1995), 20–33. "[Трансцендентал] аргументс цонсист оф а стринг оф wхат оне цоулд цалл индиспенсабилитy цлаимс. Тхеy мове фром тхеир стартинг поинтс то тхеир цонцлусионс бy схоwинг тхат тхе цондитион статед ин тхе цонцлусион ис индиспенсабле то тхе феатуре идентифиед ат тхе старт… Тхус wе цоулд спелл оут Кант'с трансцендентал дедуцтион ин тхе фирст едитион ин тхрее стагес: еxпериенце муст хаве ан објецт, тхат ис, бе оф сометхинг; фор тхис ит муст бе цохерент; анд то бе цохерент ит муст бе схапед бy тхе ундерстандинг тхроугх тхе цатегориес."
  9. ^ Компридис, Николас (2006). „Wорлд Дисцлосинг Аргументс?”. Цритиqуе анд Дисцлосуре. Цамбридге: МИТ Пресс. стр. 116–124. ИСБН 0262277425. 
  10. ^ Харпер, Доуглас. „Аргуе”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. МаонингТецх. Приступљено 15. 6. 2018. 
  11. ^ Јохнсон, Ралпх Х., анд Блаир, Ј. Антхонy (1987), "Тхе Цуррент Стате оф Информал Логиц", Информал Логиц, 9(2–3), 147–151. Јохнсон & Блаир аддед "... ин еверyдаy дисцоурсе" бут ин (2000), модифиед тхеир дефинитион, анд броаденед тхе фоцус ноw то инцлуде тхе сортс оф аргумент тхат оццурс нот јуст ин еверyдаy дисцоурсе бут алсо дисциплинед инqуирy—wхат Wеинстеин (1990) цаллс "стyлизед дисцоурсе."
  12. ^ Липпи, Марцо; Торрони, Паоло (2016-04-20). „Аргументатион Мининг: Стате оф тхе Арт анд Емергинг Трендс”. АЦМ Трансацтионс он Интернет Тецхнологy (на језику: енглески). 16 (2): 1—25. ИССН 1533-5399. С2ЦИД 9561587. дои:10.1145/2850417. хдл:11585/523460. 
  13. ^ „Аргумент Мининг - ИЈЦАИ2016 Туториал”. www.и3с.унице.фр. Архивирано из оригинала 18. 4. 2021. г. Приступљено 2021-03-09. 
  14. ^ „НЛП Аппроацхес то Цомпутатионал Аргументатион – АЦЛ 2016, Берлин” (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-09. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Схаw, Wаррен Цхоате (1922). Тхе Арт оф Дебате. Аллyн анд Бацон. стр. 74. „аргумент бy аналогy.” 
  • Роберт Ауди, Епистемологy, Роутледге, 1998. Партицуларлy релевант ис Цхаптер 6, wхицх еxплорес тхе релатионсхип бетwеен кноwледге, инференце анд аргумент.
  • Ј. L. Аустин Хоw то До Тхингс Wитх Wордс, Оxфорд Университy Пресс, 1976.
  • Х. П. Грице, Логиц анд Цонверсатион ин Тхе Логиц оф Граммар, Дицкенсон, 1975.
  • Винцент Ф. Хендрицкс, Тхоугхт 2 Талк: А Црасх Цоурсе ин Рефлецтион анд Еxпрессион, Неw Yорк: Аутоматиц Пресс / ВИП, 2005, ISBN 87-991013-7-8
  • Р. А. ДеМилло, Р. Ј. Липтон анд А. Ј. Перлис, Социал Процессес анд Проофс оф Тхеоремс анд Програмс, Цоммуницатионс оф тхе АЦМ, Вол. 22, Но. 5, 1979. А цлассиц артицле он тхе социал процесс оф аццептанце оф проофс ин матхематицс.
  • Yу. Манин, А Цоурсе ин Матхематицал Логиц, Спрингер Верлаг, 1977. А матхематицал виеw оф логиц. Тхис боок ис дифферент фром мост боокс он матхематицал логиц ин тхат ит емпхасизес тхе матхематицс оф логиц, ас оппосед то тхе формал струцтуре оф логиц.
  • Цх. Перелман анд L. Олбрецхтс-Тyтеца, Тхе Неw Рхеториц, Нотре Даме, 1970. Тхис цлассиц wас оригиналлy публисхед ин Френцх ин 1958.
  • Хенри Поинцарé, Сциенце анд Хyпотхесис, Довер Публицатионс, 1952
  • Франс ван Еемерен анд Роб Гроотендорст, Спеецх Ацтс ин Аргументативе Дисцуссионс, Форис Публицатионс, 1984.
  • К. Р. Поппер Објецтиве Кноwледге; Ан Еволутионарy Аппроацх, Оxфорд: Цларендон Пресс, 1972.
  • L. С. Стеббинг, А Модерн Интродуцтион то Логиц, Метхуен анд Цо., 1948. Ан аццоунт оф логиц тхат цоверс тхе цлассиц топицс оф логиц анд аргумент wхиле царефуллy цонсидеринг модерн девелопментс ин логиц.
  • Доуглас Н. Wалтон, Информал Логиц: А Хандбоок фор Цритицал Аргументатион, Цамбридге, 1998.
  • Wалтон, Доуглас; Цхристопхер Реед; Фабризио Мацагно, Аргументатион Сцхемес, Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс, 2008.
  • Царлос Цхесñевар, Ана Магуитман анд Роналд Лоуи, Логицал Моделс оф Аргумент, АЦМ Цомпутинг Сурвеyс, вол. 32, нум. 4, пп. 337–383, 2000.
  • Т. Едwард Дамер. Аттацкинг Фаултy Реасонинг, 5тх Едитион, Wадсwортх, 2005. ISBN 0-534-60516-8
  • Цхарлес Артхур Wиллард, А Тхеорy оф Аргументатион. 1989.
  • Цхарлес Артхур Wиллард, Аргументатион анд тхе Социал Гроундс оф Кноwледге. 1982.
  • Салмон, Wеслеy C. Логиц. Неw Јерсеy: Прентице-Халл (1963). Либрарy оф Цонгресс Цаталог Цард но. 63-10528.
  • Аристотле, Приор анд Постериор Аналyтицс. Ед. анд транс. Јохн Wаррингтон. Лондон: Дент (1964)
  • Матес, Бенсон. Елементарy Логиц. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс (1972). Либрарy оф Цонгресс Цаталог Цард но. 74-166004.
  • Менделсон, Еллиот. Интродуцтион то Матхематицал Логиц. Неw Yорк: Ван Ностран Реинхолдс Цомпанy (1964).
  • Фреге, Готтлоб. Тхе Фоундатионс оф Аритхметиц. Еванстон, ИЛ: Нортхwестерн Университy Пресс (1980).
  • Мартин, Бриан. Тхе Цонтроверсy Мануал (Спарснäс, Сwеден: Ирене Публисхинг, 2014).
  • Бартх, Е. M., & Краббе, Е. C. W. (Едс.). (1982). Фром аxиом то диалогуе: А пхилосопхицал студy оф логицс анд аргументатион. Берлин: Wалтер Де Груyтер.
  • Блаир, Ј. А & Јохнсон, Р.Х. (1980). Тхе рецент девелопмент оф информал логиц. Ин Ј. Антхонy Блаир анд Ралпх Х. Јохнсон (Едс.). Информал логиц: Тхе фирст интернатионал сyмпосиум, (пп. 3–28). Инвернесс, ЦА: Едгепресс.
  • Еннис, Р.Х. (1987). А таxономy оф цритицал тхинкинг диспоситионс анд абилитиес. Ин Ј.Б. Барон анд Р.Ј. Стернберг (Едс.), Теацхинг цритицал тхинкинг скиллс: Тхеорy анд працтице, (пп. 9–26). Неw Yорк: Фрееман.
  • Еемерен, Ф. Х. ван, & Гроотендорст, Р. (1992). Аргументатион, цоммуницатион анд фаллациес. Хиллсдале, Њ: Лаwренце Ерлбаум Ассоциатес.
  • Фисхер, А. анд Сцривен, M. (1997). Цритицал тхинкинг: Итс дефинитион анд ассессмент. Поинт Реyес, ЦА: Едгепресс
  • Фисхер, Алец (2004). Тхе логиц оф реал аргументс (2нд изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-65481-4. 
  • Говиер, Т. (1987). Проблемс ин аргумент аналyсис анд евалуатион. Дордрецхт: Форис.
  • Говиер, Т. (1999). Тхе Пхилосопхy оф Аргумент. Неwпорт Неwс, ВА: Вале Пресс.
  • Хитцхцоцк, Давид (2007). „Информал логиц анд тхе цонцепт оф аргумент”. Ур.: Јацqуетте, Дале. Пхилосопхy оф логиц. Елсевиер. ИСБН 978-0-444-51541-4.  препринт
  • Јохнсон, Р. Х. (1992). Тхе проблем оф дефининг цритицал тхинкинг. Ин С. П. Норрис (Ед.), Тхе генерализабилитy оф цритицал тхинкинг (пп. 38–53). Неw Yорк: Теацхерс Цоллеге Пресс. (Репринтед ин Јохнсон (1996).)
  • Јохнсон, Р. Х. (1996). Тхе рисе оф информал логиц. Неwпорт Неwс, ВА: Вале Пресс
  • Јохнсон, Р. Х. (1999). Тхе релатион бетwеен формал анд информал логиц. Аргументатион, 13(3) 265–74.
  • Јохнсон, Р. Х. (2000). Манифест ратионалитy: А прагматиц тхеорy оф аргумент. Махwах, Њ: Лаwренце Ерлбаум Ассоциатес.
  • Јохнсон, Р. Х. & Блаир, Ј. А. (1987). Тхе цуррент стате оф информал логиц. Информал Логиц 9, 147–51.
  • Јохнсон, Р. Х. & Блаир, Ј. А. (1996). Информал логиц анд цритицал тхинкинг. Ин Ф. ван Еемерен, Р. Гроотендорст, & Ф. Сноецк Хенкеманс (Едс.), Фундаменталс оф аргументатион тхеорy (пп. 383–86). Махwах, Њ: Лаwренце Ерлбаум Ассоциатес
  • Јохнсон, Р. Х. & Блаир, Ј. А. (2002). Информал логиц анд тхе рецонфигуратион оф логиц. Ин D. Габбаy, Р. Х. Јохнсон, Х.-Ј. Охлбацх анд Ј. Wоодс (Едс.). Хандбоок оф тхе логиц оф аргумент анд инференце: Тхе турн тоwардс тхе працтицал (пп. 339–396). Елсивиер: Нортх Холланд.
  • МацФарлане, Ј. (2005). Логицал Цонстантс. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy.
  • Массеy, Г. (1981). Тхе фаллацy бехинд фаллациес. Мидwест Студиес оф Пхилосопхy, 6, 489–500.
  • Мунсон, Р. (1976). Тхе wаy оф wордс: ан информал логиц. Бостон: Хоугхтон Миффлин.
  • Ресницк, L. (1987). Едуцатион анд леарнинг то тхинк. Wасхингтон, DC: Натионал Ацадемy Пресс..
  • Wалтон, D. Н. (1990). Wхат ис реасонинг? Wхат ис ан аргумент? Тхе Јоурнал оф Пхилосопхy, 87, 399–419.
  • Wеинстеин, M. (1990) Тоwардс а ресеарцх агенда фор информал логиц анд цритицал тхинкинг. Информал Логиц, 12, 121–143.
  • Wензел, Ј. 1990 Тхрее перспецтивес он аргументатион. Ин Р Трапп анд Ј Сцхеутз, (Едс.), Перспецтивес он аргументатион: Ессаyс ин хоноур оф Wаyне Броцкреиде, 9-26 Wавеланд Пресс: Проспецт Хеигхтс, ИЛ
  • Wоодс, Ј. (1980). Wхат ис информал логиц? Ин Ј.А. Блаир & Р. Х. Јохнсон (Едс.), Информал Логиц: Тхе Фирст Интернатионал Сyмпосиум (пп. 57–68). Поинт Реyес, ЦА: Едгепресс.
  • Хитцхцоцк, D. (2000) Тхе сигнифицанце оф информал логиц фор пхилосопхy. Информал Логиц 20(2), 129–138.
  • Јохнсон, Р. Х. & Блаир, Ј. А. (2000). Информал логиц: Ан овервиеw. Информал Логиц 20(2): 93–99.
  • Wоодс, Ј. (2000). Хоw Пхилосопхицал ис Информал Логиц? Информал Логиц 20(2): 139–167. 2000
  • Кахане, Х. (1971). Логиц анд цонтемпорарy рхеториц: Тхе усе оф реасонинг ин еверyдаy лифе. Белмонт: Wадсwортх. Стилл ин принт ас Нанцy Цавендер; Хоwард Кахане (2009). Логиц анд Цонтемпорарy Рхеториц: Тхе Усе оф Реасон ин Еверyдаy Лифе (11тх изд.). Ценгаге Леарнинг. ИСБН 978-0-495-80411-6. 
  • Сцривен, Мицхаел (1976). Реасонинг. Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 978-0-07-055882-3. 
  • Јохнсон, Р. Х. & Блаир, Ј. А. (1977). Логицал селф-дефенсе. Торонто: МцГраw-Хилл Рyерсон. УС Едитион. (2006). Неw Yорк: Идебате Пресс.
  • Фогелин, Р.Ј. (1978). Ундерстандинг аргументс: Ан интродуцтион то информал логиц. Неw Yорк: Харцоурт, Браце, Јовановицх. Стилл ин принт ас Синнотт-Армстронг, Wалтер; Фогелин, Роберт (2010), Ундерстандинг Аргументс: Ан Интродуцтион то Информал Логиц (8тх изд.), Белмонт, Цалифорниа: Wадсwортх Ценгаге Леарнинг, ИСБН 978-0-495-60395-5 
  • Степхен Н. Тхомас (1997). Працтицал реасонинг ин натурал лангуаге (4тх изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-678269-8. 
  • Ирвинг M. Цопи; Кеитх Бургесс-Јацксон (1996). Информал логиц (3рд изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-229048-7. 
  • Wоодс, Јохн; Ирвине, Андреw; Wалтон, Доуглас Н. (2004). Аргумент: Цритицал Тхинкинг, Логиц анд тхе Фаллациес (на језику: енглески). Торонто: Пеарсон/Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-039938-0. 
  • Гроарке, Лео (2004). Гоод реасонинг маттерс! : а цонструцтиве аппроацх то цритицал тхинкинг (3рд изд.). Торонто: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-541904-7. 
  • Доуглас Н. Wалтон (2008). Информал логиц: а прагматиц аппроацх (2нд изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-71380-1. 
  • Трудy Говиер (2009). А Працтицал Студy оф Аргумент (7тх изд.). Ценгаге Леарнинг. ИСБН 978-0-495-60340-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Аргумент на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Argument_(logika)&oldid=28295520”