Фенилефрин
IUPAC име | |
---|---|
(Р)-3-[-1-хyдроxy-2-(метхyламино)етхyл]пхенол | |
Клинички подаци | |
Категорија трудноће | |
Начин примене | Орално, интраназално, офталмички, интравенозно, интрамаскуларно |
Правни статус | |
Правни статус |
|
Фармакокинетички подаци | |
Биорасположивост | 38% кроз ГИ тракт |
Везивање протеина | 95% |
Метаболизам | Хепатички (моноаминска оксидаза) |
Полувреме елиминације | 2.1 то 3.4 часа |
Идентификатори | |
CAS број | 59-42-7 61-76-7 (хидрохлорид) |
ATC код | C01CA06 (WHO) R01AA04, R01AB01, R01BA03, S01FB01, S01GA05 |
PubChem | CID 6041 |
IUPHAR/BPS | 485 |
DrugBank | APRD00365 |
ChemSpider | 5818 |
UNII | 1WS297W6MV |
KEGG | D08365 |
ChEMBL | CHEMBL1215 |
Хемијски подаци | |
Формула | C9H13NO2 |
Моларна маса | 167.205 g/mol |
| |
|
Фенилефрин је селективни агонист α1-адренергичког рецептора који се првенствено користи као деконгестант, агенс за дилацију зеница, и повишење крвног притиска.[1] Фенилефрин је недавно ушао у продају као замена за псеудоефедрин (нпр. Судафед), мада неки извори тврде да перорални фенилефрин није ефективнији као деконгестив од плацеба.[2]
Употреба
[уреди | уреди извор]Деконгестив
[уреди | уреди извор]Фенилефрин се користи као деконгестив у чврстом облику као перорални лек, и течном као назални спреј, или капи за очи. Фенилефрин најуобичајенији деконгестив који се може набавити без рецепта у САД-у. Оксиметазолин је у широј употреби као назални спреј. Псеудоефедрин је својевремено био у најширој употреби, али је његова лоша репутација као прекурзора метамфетамина навела неке владе да ограниче његову продају.
Перорални фенилефрин се екстензивно метаболише моноаминском оксидазом,[3] ензимом који је присутан у гастроинтестиналном трактру и јетри. Као последица тога биорасположивост оралног фенилефрина је око 38 процената.[4][5] Пошто је фенилефрин селективни агонист α-адренергичког рецептора, он не изазива ослобађање ендогеног норадреналина, за разлику од псеудоефедрина. Фенилефрин има мању склоност изазивања нуспојава попут стимулације централног нервног система, инсомније, анксиозности, узнемирености, и неспокоја. Ефикаснот фенилефрина као деконгестива потиче од вазоконстрикције носних крвних судова, што смањује проток крви у слузокожи синуса, и уклања њен оток (едем).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Университy оф Флорида (пресс релеасе) (19. 7. 2006). „УФ ресеарцхерс qуестион еффецтивенесс оф децонгестант”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2013. г. Приступљено 15. 3. 2008.
- ^ „Друг Пропертиес”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2009. г. Приступљено 22. 06. 2011.
- ^ „Пхармацогенетицс анд Пхармацогеномицс Кноwледге Басе, ентрy он пхенyлепхрине”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 22. 06. 2011.
- ^ „НЗ Медицинес анд Медицал Девицес Сафетy Аутхоритy рецоммендатион он пхенyлепхрине”. 2004. Архивирано из оригинала 26. 05. 2006. г. Приступљено 22. 06. 2011.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Drugs.com - Fenilefrin
- MedlinePlus: Fenilefrin
- U.S. Informacije o leku
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |