Пређи на садржај

Фенилефрин

С Википедије, слободне енциклопедије
Фенилефрин
IUPAC име
(Р)-3-[-1-хyдроxy-2-(метхyламино)етхyл]пхенол
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • АУ: Б2
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеОрално, интраназално, офталмички, интравенозно, интрамаскуларно
Правни статус
Правни статус
  • УК: Општи продајни списак (ГСЛ, ОТЦ)
  • УС: ОТЦ
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост38% кроз ГИ тракт
Везивање протеина95%
МетаболизамХепатички (моноаминска оксидаза)
Полувреме елиминације2.1 то 3.4 часа
Идентификатори
CAS број59-42-7 ДаY
61-76-7 (хидрохлорид)
ATC кодC01CA06 (WHO) R01AA04, R01AB01, R01BA03, S01FB01, S01GA05
PubChemCID 6041
IUPHAR/BPS485
DrugBankAPRD00365
ChemSpider5818 ДаY
UNII1WS297W6MV ДаY
KEGGD08365 ДаY
ChEMBLCHEMBL1215 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC9H13NO2
Моларна маса167.205 g/mol
  • O[C@H](c1cc(O)ccc1)CNC
  • InChI=1S/C9H13NO2/c1-10-6-9(12)7-3-2-4-8(11)5-7/h2-5,9-12H,6H2,1H3/t9-/m0/s1 ДаY
  • Key:SONNWYBIRXJNDC-VIFPVBQESA-N ДаY

Фенилефрин је селективни агонист α1-адренергичког рецептора који се првенствено користи као деконгестант, агенс за дилацију зеница, и повишење крвног притиска.[1] Фенилефрин је недавно ушао у продају као замена за псеудоефедрин (нпр. Судафед), мада неки извори тврде да перорални фенилефрин није ефективнији као деконгестив од плацеба.[2]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Деконгестив

[уреди | уреди извор]

Фенилефрин се користи као деконгестив у чврстом облику као перорални лек, и течном као назални спреј, или капи за очи. Фенилефрин најуобичајенији деконгестив који се може набавити без рецепта у САД-у. Оксиметазолин је у широј употреби као назални спреј. Псеудоефедрин је својевремено био у најширој употреби, али је његова лоша репутација као прекурзора метамфетамина навела неке владе да ограниче његову продају.

Перорални фенилефрин се екстензивно метаболише моноаминском оксидазом,[3] ензимом који је присутан у гастроинтестиналном трактру и јетри. Као последица тога биорасположивост оралног фенилефрина је око 38 процената.[4][5] Пошто је фенилефрин селективни агонист α-адренергичког рецептора, он не изазива ослобађање ендогеног норадреналина, за разлику од псеудоефедрина. Фенилефрин има мању склоност изазивања нуспојава попут стимулације централног нервног система, инсомније, анксиозности, узнемирености, и неспокоја. Ефикаснот фенилефрина као деконгестива потиче од вазоконстрикције носних крвних судова, што смањује проток крви у слузокожи синуса, и уклања њен оток (едем).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803. 
  2. ^ Университy оф Флорида (пресс релеасе) (19. 7. 2006). „УФ ресеарцхерс qуестион еффецтивенесс оф децонгестант”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2013. г. Приступљено 15. 3. 2008. 
  3. ^ „Друг Пропертиес”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2009. г. Приступљено 22. 06. 2011. 
  4. ^ „Пхармацогенетицс анд Пхармацогеномицс Кноwледге Басе, ентрy он пхенyлепхрине”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 22. 06. 2011. 
  5. ^ „НЗ Медицинес анд Медицал Девицес Сафетy Аутхоритy рецоммендатион он пхенyлепхрине”. 2004. Архивирано из оригинала 26. 05. 2006. г. Приступљено 22. 06. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).