Pređi na sadržaj

Alberto Betiol

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alberto Betiol
Betiol na klasiku Dvars dor Flanderen 2019.
Lični podaci
Puno imeAlberto Betiol
NadimakMamma di pasta[1]
Datum rođenja(1993-10-29)29. oktobar 1993. (31 god.) .
Mjesto rođenjaPođibonzi, Italija
DržavljanstvoItalija
Visina1,80 m[2]
Masa69 kg[2]
Timske informacije
Trenutni tim
EF edukejšon—izipost
Disciplinadrumski
Tip vozačaunivezalac
Juniorska karijera
2012Idea šuz
2013Mastomarko Benedeti
Profesionalna karijera
2014Kenondejl
2015—2017Kenondejl—Garmin[3][4]
2018BMC[5]
2019—2024EF edukejšon first[6]
2024—Astana Kazahstan
Uspjesi
Monumentalni klasici
Ronde van Flanderen1 (2019)
Prvenstva
Nacionalni šampion
(drumska trka)		 1 (2024)
Druge trke
Milano—Torino 1 (2024)
Ažurirano: 11. avgust 2024.

Alberto Betiol (ital. Alberto Bettiol; Pođibonzi, 29. oktobar 1993) italijanski je profesionalni biciklista koji trenutno vozi za američki UCI vorld tur tim Astana Kazahstan, u koji je prešao tokom sezone 2024.[7] Osvojio je po jednom Ronde van Flanderen, Milano—Torino i prvenstvo Italije u drumskoj vožnji, a ostvario je jednu etapnu pobjedu na Điro d’Italiji.

Kao junior, osvojio je zlatnu medalju u vožnji na hronometar na Evropskom prvenstvu 2011, dok je profesionalnu karijeru počeo 2014.[4] Godine 2015. završio je klasik Gran Pijemont na desetom mjestu, dok je 2016. završio Bretanje klasik na drugom mjestu, Tur de Polonje na trećem, Gran pri sajkliste de Kvebek na četvrtom i Gran pri sajkliste de Montreal na sedmom. Godine 2017, završio je Kopa Ugo Agostini na četvrtom mjestu i Klasik San Sebastijan na šestom, dok je 2018. ostvario pobjedu u sklopu ekipnog hronometra na Tireno—Adrijatiku.

Godine 2019, ostvario je najveći uspjeh i prvu pobjedu u karijeri, kada je osvojio Ronde van Flanderen,[8] nakon čega je drumsku trku na prvenstvu Italije završio na trećem mjestu, a vožnju na hronometar na drugom mjestu. Godine 2020. pobijedio je na hronometru na trci Etoil de Besež, a Strade Bjanke i Gent—Vevelgem je završio na četvrtom mjestu, dok je 2021. pobijedio na etapi 18 na Điro d’Italiji, čime je ostvario prvu etapnu pobjedu na grand tur trkama.

Djetinjstvo i juniorska karijera

[uredi | uredi izvor]

Betiol je rođen 29. oktobra 1993. godine, u Pođibonziju, Toskana, ali je odrastao u Kastelfjorentinu.[4][9] Prvi veliki uspjeh ostvario je na Evropskom prvenstvu za juniore 2011. godine, gdje je pobijedio na hronometru dugom 25 km, dvije sekunde ispred Aleksisa Gužara.[10] Početkom septembra osvojio je etapnu trku u Italiji, Điro dela Luniđijana za juniore, 54 sekunde ispred Simonea Andrete, uz dvije etapne pobjede.[11]

Godine 2012, ostvario je dvije pobjede. Pobijedio je na trci Monsumano Terme, ispred Marka Zamparele,[12] dok je u oktobru pobijedio na trci Ponsako, ispred Ukrajinca Marlena Zmorke.[13] Prvu pobjedu 2013 ostvario je u martu, kada je osvojio trku Firenca—Empoli, nakon pobjede u grupnom sprintu.[14] Nakon nekoliko trka koje je završavao na podijumu, pobijedio je na trci Kopa del Grono, ispred Marka Kore,[15] nakon čega je vozio Ronde van Flanderen za vozače do 23 godine, koji je završio na desetom mjestu u grupi koju je odsprintao Rik Cabel.[16] U junu je pobijedio na trci Pistoja—Fjorano, ispred Eugerta Župe,[17] nakon čega je pobijedio i na 72 izdanju trke Điro dele due provins Marčijana.[18] U julu, vozio je Evropsko prvenstvo za vozače do 23 godine, gdje je drumsku trku završio na sedmom mjestu, u grupi koju je odsprintao Šon de Bi.[19]

Profesionalna karijera

[uredi | uredi izvor]

2014—2015

[uredi | uredi izvor]

Profesionalnu karijeru počeo je 2014. godine, u američkom timu Kenondejl.[20][21] Sezonu je počeo krajem januara, na Tur daun Ander trci u Australiji, koju je završio na 104 mjestu u generalnom plasmanu, 37 minuta iza Sajmona Geransa.[22] Sezonu je nastavio u Australiji, na Herald san Turu, gdje je bio u bijegu na drugoj etapi, ali je otpao na usponu i završio na osmom mjestu, minut i 11 sekundi iza Sajmona Klarka.[23] Poslednja etapa je otkazana iz bezbjedonosnih razloga, zbog požara koji su izbili u Australiji. Trku je završio na 30 mjestu u generalnom plasmanu, šest minuta i 50 sekundi iza Klarka, koji je osvojio trku.[24] Krajem maja, vozio je trku u Norveškoj, Tur des Fjords. Prva etapa završena je grupnim sprintom, u kojem je pobijedio Žerom Bonje, ispred Magnusa Kort Nilsena, dok je Betiol završio na osmom mjestu.[25] Trku je napustio nakon četvrte etape i nije startovao poslednju, petu etapu.[26] Sezonu je završio na Tur of Peking trci, gdje je u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača završio na desetom mjestu, osam minuta iza Estebana Čaveza, dok je u generalnom plasmanu završio na 47 mjestu, osam i po minuta iza Filipa Žilbera.[27]

Betiol na klasiku Brabantse Pajl 2015.

Na kraju sezone 2014, timovi Kenondejl i Garmin šarp su se fuzionisali u novi tim — Kenondejl—Garmin, sa kojim je Betiol potpisao ugovor.[28][29] Sezonu je startovao na klasicima Majorka Čelendžer, gdje je Trofeo Santanji ses salines Kampos završio na 112 mjestu, tri i po minuta iza glavne grupe, koju je odsprintao Mateo Peluki.[30] Nakon jednodnevnih trka, vozio je Kriterijum Internasional krajem marta, gdje je hronometar na drugoj etapi završio na 50 mjestu, 38 sekundi iza Fabia Felinea,[31] dok je trku napustio tokom poslednje, treće etape.[32] U maju, vozio je Bajern Rundfart trku, koju je završio na 24 mjestu u generalnom plasmanu, dva minuta iza Aleksa Dauseta, dok je u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača završio na petom mjestu, minut i po iza Dilana van Barlea.[33] Početkom septembra vozio je Tur of Britejn trku, gdje je završio na devetom mjestu u grupnom sprintu na prvoj etapi, dok je Elija Vivijani odsprintao Marka Kevendiša.[34] Završio je na 16 mjestu u generalnom plasmanu, dva minuta iza pobjednika — Edvalda Boson Hagena.[35] U oktobru, završio je Điro del Pijemont na desetom mjestu, u grupi koja je na cilj stigla četiri sekunde iza Jana Bakelansa.[36]

2016—2017

[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2016 startovao je na Santos Tur daun Ander trci, koju je završio na 74 mjestu u generalnom plasmanu, 18 minuta iza Sajmona Geransa, koji je osvojio trku četvrti put.[37] U martu, vozio je Kaldrmisane klasike; E3 Harelbeke i Gent—Vevelgem nije završio, nakon čega je vozio trodnevnu trku, Dridagse de Pane završio na 21 mjestu u generalnom plasmanu, dva minuta iza pobjednika — Lijuvea Vestre.[38] Sezonu je nastavio na Ronde van Flanderenu, koji je vozio po prvi put, ali nije završio.[39] U maju, vozio je prvu grand tur trku — Điro d’Italiju, gdje je hronometar na otvaranju završio na 72 mjestu, 41 sekundu iza Toma Dimulena.[40] U nastavku Đira radio je za Rigoberta Urana i završio je na 86 mjestu u generalnom plasmanu, tri i po sata iza Vinčenca Nibalija, dok je Uran završio na sedmom mjestu.[41] U julu, vozio je Tur de Polonje trku. Peta etapa je vožena po kiši i lošem vremenu, zbog čega je 85 vozača odustalo, uključujući i lidera — Fernanda Gaviriju.[42] Betiol je etapu završio na petom mjestu, skoro pet minuta iza Tima Velensa, koji je pobjedom preuzeo vođstvo u generalnom plasmanu.[42] Hronometar na poslednjoj, sedmoj etapi, završio je na osmom mjestu, minut i 13 sekundi iza Dauseta i trku je završio na trećem mjestu u generalnom plasmanu, četiri minuta i 55 sekundi iza Velensa, dok je osvojio klasifikaciju po poenima i završio drugi u brdskoj klasifikaciji.[43] Krajem avgusta vozio je Bretanje klasik. Betiol je napao na 40 km do cilja, zajedno sa Oliverom Nasenom, Aleksis Gužar Aleksisom Gužarom i Gijomom Martenom. Gužar je otpao prije poslednjeg kruga, , nakon čega je i Marten otpao. U finišu, grupa se približila, Betiol nije mogao da prati Nasena i završio je na drugom mjestu, dvije sekunde iza, dok je glavna grupa završila pet sekundi iza Nasena.[44] Sezonu je nastavio na klasicima u Kanadi, gdje je Gran pri sajkliste de Kvebek završio na četvrtom mjestu u grupnom sprintu, u kojem je Peter Sagan pobijedio ispred Grega van Avermata.[45] Drugi klasik u Kanadi, Gran pri sajkliste de Montreal, završio je na sedmom mjestu u grupi koju je odsprintao Van Avermat ispred Sagana.[46] Sezonu je završio na Điro di Lombardiji u oktobru, ali nije završio trku.[47]

Betiol na Tur of Kaliforniji 2017.

Sezonu 2017 počeo je na Volta ao Algarve trci u Portugaliji, koju je završio na 79 mjestu u generalnom plasmanu, 15 minuta iza Primoža Rogliča.[48] U martu, vozio je Kaldrmisane klasike. E3 Harelbeke završio je na desetom mjestu, u grupi koja je na cilj stigla 52 sekunde iza Van Avermata, koji je u sprintu pobijedio Žilbera i Nasena.[49] Ronde van Flanderen završio je na 24 mjestu, dva i po minuta iza Žilbera, koji je pobijedio nakon solo napada na 55 km do cilja.[50] U julu, vozio je po prvi put Tur de Frans. Tur je startovao hronometrom u Diseldorfu, koji je završio na 64 mjestu, 52 sekunde iza Gerenta Tomasa, koji je postao prvi Velšanin koji je obukao žutu majicu.[51] Treću etapu završio je na petom mjestu, odsprintavši glavnu grupu koja je na cilj stigla dvije sekunde iza Sagana, koji je napao u finišu i pobijedio ispred Majkla Metjuza.[52] Završio je na 90 mjestu u generalnom plasmanu, skoro tri sata iza Krisa Fruma, koji je osvojio Tur 54 sekunde ispred Rigoberta Urana, Betiolovog suvozača.[53] Sezonu je nastavio na Klasiku San Sebastijan. Na poslednjem usponu, na oko 20 km do cilja, petorica vozača su se odvojila, Mihal Kvjatkovski je pobijedio u sprintu, dok je Betiol završio na šestom mjestu, 28 sekundi iza.[54] Krajem septembra, bio je član italijanskog tima na Svjetskom prvenstvu, gdje je drumsku trku završio na 28 mjestu, pet sekundi iza glavne grupe, koju je odsprintao Peter Sagan i osvojio prvenstvo treću godinu zaredom.[55]

2018

[uredi | uredi izvor]

Na kraju sezone 2017. bio je jedan od deset vozača koji su napustili tim, nakon istupanja Kenondejla kao sponzora i mogućnosti gašenja tima; prešao je u BMC.[1] Sezonu je počeo na Tur of Oman trci, koju je završio na 48 mjestu, 14 i po minuta iza Alekseja Lucenka.[56] Prvu pobjedu u karijeri ostvario je kao dio tima BMC koji je pobijedio na ekipnom hronometru na Tireno—Adrijatiku.[57] Trku je završio na 89 mjestu u generalnom plasmanu, 42 minuta iza Kvjatkovskog.[58] Sezonu je nastavio na Kaldrmisanim klasicima, gdje je uglavnom radio za Van Avermata i završio je samo Gent—Vevelgem, na 121 mjestu, u grupi koja je na cilj stigla skoro 12 minuta iza Petera Sagana.[59] Krajem aprila vozio je Lijež—Bastonj—Lijež, na kojem je pao na 100 km do cilja i polomio ključnu kost, zbog čega je morao da propusti Điro d’Italiju.[60] Sezonu je nastavio u julu, na Tur de Polonje trci, koju je završio na 45 mjestu u generalnom plasmanu, 14 minuta iza Kvjatkovskog.[61] Sezonu je nastavio na Artik rejs of Norvej trci, gdje je završio šesti u sprintu na prvoj etapi, na kojoj je pobijedio Metju van der Pul.[62] Krajem avgusta, pao je na Bretanje klasiku, prilikom čega je polomio prst i povrijedio ključnu kost.[63] Trkanju se vratio početkom oktobra, a sezonu je završio na Japan kupu, koji je završio na 59 mjestu, osam minuta iza Roba Pauera.[64]

2019

[uredi | uredi izvor]

Na kraju 2018, vratio se u bivši Kenondejl, EF Edukejšen First pro sajkling tim.[65] Sezonu je počeo na Santos Tur daun Ander trci, koju je završio na 76 mjestu u generalnom plasmanu, 18 minuta iza Derila Impija, koji je postao prvi vozač koji je osvojio trku dvije godine zaredom.[66] U martu vozio je Tireno—Adrijatiko, gdje je drugu etapu završio na trećem mjestu u sprintu, iza Žilijena Alafilipa i Van Avermata.[67] Hronometar na poslednjoj, sedmoj etapi, završio je na drugom mjestu, tri sekunde iza Viktora Kampenartsa i završio je trku na 11 mjestu u generalnom plasmanu, tri i po minuta iza Primoža Rogliča.[68] Sezonu je nastavio na Milano—Sanremu. Prvi je napao na usponu Pođo, ali nije mogao da prati grupu koja se zatim odvojila i završio je na 38 mjestu, u glavnoj grupi koja je došla na cilj 27 sekundi iza vodeće grupe od deset vozača, koju je odsprintao Alafilip.[69] Sezonu je nastavio na Kaldrmisanim klasicima, gdje je prvo vozio E3 Binkbank. Bon Jungels je napao na 60 km do cilja, ali ga je na 7 km do cilja dostigla četvoročlana grupa u kojoj su bili Betiol, Zdenjek Štibar, Van Avermat i Vaut van Ert. Štibar je napao na 3,5 km do cilja, ali je Betiol pratio. Štibar je pobijedio u sprintu, dok je Betiol završio na četvrtom mjestu.[70] Gent—Vevelgem nije završio, nakon čega je vozio Dvars dor Flanderen, koji je završio na 51 mjestu, 27 sekundi iza Metjua van der Pula.[71]

Četiri dana kasnije vozio je Ronde van Flanderen. Sep Vanmarke, Dilan van Barle i Kasper Asgren su napali na 30 km do cilja. Betiol je napao na 17 km do cilja i ubrzo dostigao Van Barlea i otišao solo. U prvoj grupi iza bilo je 15 vozača, ali nisu bili organizovani i Betiol je stekao 30 sekundi prednosti. U finišu, Asgren je napao iz grupe, ali nije mogao da ga dostigne i Betiol je ostvario prvu pobjedu u karijeri, 14 sekundi ispred Asgrena.[72] Betiol je tako, sa 25 godina, postao najmlađi pobjednik Rondea nakon Toma Bonena 2005. godine.[73] Nakon trke izjavio je: „Poslednjih 14 km nakon Paterburga bilo je najduže u mom životu. Samo sam čuo na radiju sportskog direktora koji mi govori da guram jako koliko mogu. Nijednom se nisam okrenuo i imao sam malo vjetra. Langeveld je takođe rekao na radiju 'svi su umorni, samo guraj', ali linija cilja nije htjela da se pojavi“.[73]

Rezultati na trkama

[uredi | uredi izvor]

Rezultati na grand tur trkama

[uredi | uredi izvor]
Grand tur trke 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Roze majica Điro d’Italija — — 86 — — — — 30
Žuta majica Tur de Frans — — — 90 — 69 62
Crvena majica Vuelta a Espanja — — — — — — —

Rezultati na glavnim etapnim trkama

[uredi | uredi izvor]
Etapne trke 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Pariz—Nica — — — — — — 44 —
Tireno–Adrijatiko — — — 56 89 11 — 84
Vuelta a Katalunja — — — — — — NH —
Vuelta al Pais Basko DNF — — — — — —
Tur de Romandi — — — — — — —
Kriterijum di Dofine — — — 56 — DNS — —
Tur de Svis — 108 — — — — NH

Rezultati na klasicima

[uredi | uredi izvor]
Monumentalni klasici 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Milano—Sanremo — — — 37 95 36 18 109
Ronde van Flanderen — — DNF 24 DNF 1 16 23
Pariz—Rube — — — — — — NH
Lijež—Bastonj—Lijež DNF — — — DNF DNF DNF —
Điro di Lombardija — 89 DNF DNF DNF — DNF
Ostali klasici 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Omlop Het Neuvsblad — — — — — — — —
Kurne—Brisel—Kurne — — — DNF 67 — — —
Strade Bjanke 97 DNF — DNF DNF 78 4 23
E3 Sakso bank klasik — — DNF 10 DNF 4 — 44
Gent—Vevelgem — — DNF 32 121 DNF 4 DNF
Dvars dor Flanderen — — — 80 DNF 51 — DNS
Šeldeprajs — — — — — — — —
Amstel gold rejs DNF DNF 37 DNF DNF 71 — —
Fleš Valon 98 — — — 80 — — —
Klasik San Sebastijan DNF — — 6 — — —
Bretanje klasik — 32 2 49 DNF — —
Gran pri sajkliste de Kvebek — — 4 15 — 12 —
Gran pri sajkliste de Montreal — — 7 54 — 51 —
Milano—Torino — DNF — — DNF — —

Rezultati na Olimpijskim igrama

[uredi | uredi izvor]
Olimpijske igre 2016.
Drumska trka —
Vožnja na hronometar —

Rezultati na Svjetskom prvenstvu

[uredi | uredi izvor]
Svjetsko prvenstvo u drumskoj vožnji 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Majica duginih boja Drumska trka — — — 28 — 25 —
Majica duginih boja Vožnja na hronometar — — — — — — —
Ekipni hronometar — — — — — —
mješoviti hronometar za nacionalne timove — — —

Rezultati na nacionalnom prvenstvu

[uredi | uredi izvor]
Prvenstvo Italije 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Drumska trka DNF — 69 29 — 3 —
Vožnja na hronometar — — — — — 2 —
Legenda
— Nije učestvovao
DNF Nije završio
DNS Nije startovao
DSQ Diskvalifikovan
NH Nije održano

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Ronde sees Bettiol finally shake off weight of expectation”. cyclist.co.uk. 8. 4. 2019. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  2. ^ a b „Alberto Betiol”. eurosport.com. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  3. ^ „Team Cannondale - Garmin (TCG) - USA”. UCI World Tour. Aigle, Vaud: Union Cycliste Internationale. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  4. ^ a b v „Alberto Bettiol”. slipstreamsports.com. Boulder, Colorado: Slipstream Sports LLC. Arhivirano iz originala 25. 01. 2015. g. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  5. ^ „BMC Racing announces Alberto Bettiol signing”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 3. 8. 2017. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  6. ^ „EF Education First Pro Cycling”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Arhivirano iz originala 2. 1. 2019. g. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  7. ^ Farrand, Stephen (8. 8. 2024). „Alberto Bettiol set for mid-season transfer from EF Education to Astana Qazaqstan”. cyclingnews.com. Pristupljeno 11. 8. 2024. 
  8. ^ „Tour of Flanders: Alberto Bettiol takes shock first professional win”. BBC Sport. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  9. ^ „Alberto Bettiol”. Strava. San Francisco, California: Strava, Inc. Arhivirano iz originala 10. 11. 2014. g. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  10. ^ „Lesueur powers to time trial title”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 14. 7. 2011. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  11. ^ „Giro della Lunigiana, Juniors 2011”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  12. ^ „Monsumanno Terme 2012”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  13. ^ „Ponsacco 2012”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  14. ^ „2013 Firenze - Empoli”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  15. ^ „Super Bettiol Fa Il Bis Nella Coppa Del Grano”. italiaciclismo.net (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  16. ^ „Ronde van Vlaanderen U23 / Tour des Flandres U23”. nieuwsblad.be. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  17. ^ „Pistoia - Fiorano Modenese 2013”. sitodelciclismo.net (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  18. ^ „72a edizione Giro delle due Provincie - Marciana di Cascina (2013)”. museociclismo.it (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  19. ^ „European Road Race Championship Men U23” (PDF). cycling2013.cz. 20. 7. 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 2. 2014. g. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  20. ^ „Cannondale Pro Cycling finalizes 2014 team roster”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 22. 11. 2013. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  21. ^ „Cannondale unveils 27-rider 2014 roster”. VeloNews. San Diego, California: Competitor Group, Inc. 21. 11. 2013. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  22. ^ Woodpower, Zeb (26. 1. 2014). „Final day victory for Andre Greipel at the Tour Down Under”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  23. ^ Woodpower, Zeb (7. 2. 2014). „Successful breakaway nets Simon Clarke stage and overall at Herald Sun Tour”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  24. ^ Woodpower, Zeb (9. 2. 2014). „Final Stage of Herald Sun Tour cancelled handing Simon Clarke the win”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  25. ^ „Jérôme Baugnies wins Tour des Fjords stage 1”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 29. 5. 2014. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  26. ^ „Kristoff claims third Tour des Fjords stage to seal overall victory”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 1. 6. 2014. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  27. ^ Farrand, Stephen (14. 10. 2014). „Gilbert takes overall victory at Tour of Beijing”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  28. ^ Farrand, Stephen (11. 9. 2014). „Viviani close to joining Team Sky in 2015”. Cyclingnews.com. Bath, England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  29. ^ „Italians aim for fresh start on new U.S.-based Cannondale squad”. VeloNews. San Diego, California: Competitor Group, Inc. 7. 11. 2014. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  30. ^ „Pelucchi wins Mallorca Challenge opener in Campos”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 29. 1. 2015. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  31. ^ „Criterium International stage 2: Felline wins individual time trial”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 28. 3. 2015. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  32. ^ „Peraud wins overall title at Criterium International”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 29. 3. 2015. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  33. ^ „Bayern Rundfahrt: Dowsett secures overall title in Nürnberg”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 17. 5. 2015. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  34. ^ O'Shea, Sadhbh (6. 9. 2015). „Tour of Britain: Viviani holds off Cavendish to win opening stage”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  35. ^ „Tour of Britain: Edvald Boasson Hagen secures overall win”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 13. 9. 2015. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  36. ^ „Jan Bakelants wins Gran Piemonte”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 2. 10. 2015. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  37. ^ Woodpower, Zeb (24. 1. 2016). „Simon Gerrans wins the 2016 Tour Down Under”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  38. ^ Farrand, Stephen (31. 3. 2016). „Westra wins Three Days of De Panne”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  39. ^ „Peter Sagan storms to Tour of Flanders win”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 3. 4. 2016. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  40. ^ O'Shea, Sadhbh (6. 5. 2016). „Giro d'Italia: Tom Dumoulin wins stage 1”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  41. ^ Fletcher, Patrick (29. 5. 2016). „Nibali wins 2016 Giro d'Italia”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  42. ^ a b „Tour de Pologne: Wellens wins stage 5”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 16. 7. 2016. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  43. ^ „Tour de Pologne: Wellens seals overall victory”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 18. 7. 2016. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  44. ^ „Naesen wins GP Ouest-France Plouay”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 28. 8. 2016. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  45. ^ Frattini, Kristen (9. 9. 2016). „Peter Sagan wins GP de Quebec City”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  46. ^ „GP Montréal: Van Avermaet wins over Sagan”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 11. 9. 2016. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  47. ^ „Chaves wins WorldTour finale Il Lombardia”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 1. 10. 2016. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  48. ^ „Roglic seals Volta ao Algarve title as Amaro Antunes wins final stage”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 19. 2. 2017. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  49. ^ „Van Avermaet wins E3 Harelbeke”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 24. 3. 2017. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  50. ^ Ryan, Barry; Decaluwe, Brecht (2. 4. 2017). „Philippe Gilbert wins Tour of Flanders after epic solo break”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  51. ^ Westemeyer, Susan (1. 7. 2017). „Tour de France: Geraint Thomas wins stage 1”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  52. ^ Westemeyer, Susan (3. 7. 2017). „Tour de France: Sagan goes long to win in Longwy”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  53. ^ O'Shea, Sadhbh (23. 7. 2017). „Tour de France: Groenewegen wins on the Champs-Elysees”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  54. ^ Cash, Dane (29. 7. 2017). „Kwiatkowski wins Clasica San Sebastian”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  55. ^ Westemeyer, Susan (24. 9. 2017). „Sagan takes historic third world championship in Bergen”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  56. ^ Westemeyer, Susan (18. 2. 2018). „Lutsenko secures overall victory for Astana at Tour of Oman”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  57. ^ Frattini, Kristen (7. 3. 2018). „Tirreno-Adriatico: BMC Racing wins team time trial”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  58. ^ O'Shea, Sadhbh (13. 3. 2018). „Tirreno-Adriatico: Kwiatkowski holds on to win the overall”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  59. ^ „Peter Sagan wins Gent-Wevelgem”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 25. 3. 2018. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  60. ^ „Bettiol to miss Giro d'Italia after collarbone fracture at Liege-Bastogne-Liege”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 23. 4. 2018. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  61. ^ Fotheringham, Alasdair (10. 8. 2018). „Tour de Pologne: Simon Yates solos to stage victory”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  62. ^ Quénet, Jean-François (16. 8. 2018). „Arctic Race of Norway: Mathieu van der Poel wins opening stage”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  63. ^ „Bettiol breaks collarbone at Bretagne Classic”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 27. 8. 2018. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  64. ^ „Power wins Japan Cup”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 21. 10. 2018. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  65. ^ „Bettiol returns to Slipstream 'family' with EF Education First-Drapac”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. 2. 8. 2018. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  66. ^ Benson, Daniel (20. 1. 2019). „Impey wins the 2019 Tour Down Under as Porte takes Willunga”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  67. ^ Ryan, Barry (14. 3. 2019). „Tirreno-Adriatico: Alaphilippe wins stage 2 in Pomarance”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  68. ^ Weislo, Laura (19. 3. 2019). „Roglic wins Tirreno-Adriatico”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  69. ^ Ostanek, Daniel; Farrand, Stephen (23. 3. 2019). „Alaphilippe wins Milan-San Remo”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  70. ^ Farrand, Stephen (29. 3. 2019). „Stybar wins E3 BinckBank Classic”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  71. ^ Benson, Daniel (3. 4. 2019). „Dwars door Vlaanderen: Van der Poel wins first WorldTour race”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  72. ^ Farrand, Stephen; Decaluwe, Brecht (7. 4. 2019). „Alberto Bettiol wins Tour of Flanders”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  73. ^ a b Ryan, Barry (7. 4. 2019). „Bettiol: I never won a race, why should I win the Tour of Flanders?”. Cyclingnews.com. Bath England: Future plc. Pristupljeno 9. 4. 2019. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алберто_Бетиол&oldid=28537945”