Ekološki protesti u Srbiji 2024.

Ekološki protesti u Srbiji 2024.
Deo protesta u Srbiji 2022—2024.
Najava i hronologija protesta
Datum	24. januar 2024 — danas (7 meseci i 3 sedmice)
Lokacija	Srbija Beograd, Loznica, Valjevo, Šabac, Mionica, Ljig, Ub, Koceljeva, Mladenovac, Topola, Kraljevo, Požega, Smederevo, Novi Sad, Užice, Kragujevac, Niš i drugi. Srpska dijaspora
Povod	Izmena zakona o eksproprijaciji Investicija Rio Tinto-a u rudnik litijuma Ukidanje uredbe Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta od strane ustavnog suda Autoritarnost Aleksandra Vučića
Ciljevi	Usvajanje zakona o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji Povlačenje zakona o eksproprijaciji i referendumu Potpuna obustava projekta „Jadar”
Metode	Demonstracije, građanske blokade, građanski otpor
Status	U toku;
Strane u civilnom sukobu
Antirežimski demonstranti Građani Ekološki aktivisti Nacionalisti Delovi SPC Opozicione snage Savez ekoloških organizacija Srbije UG "Ne damo Jadar" Ekološki ustanak Eko straža Kreni-promeni Mi — Glas iz naroda Mi — Snaga naroda Dveri Narodna Patrola Pokret "Moba" Valjevski pokret otpora Vlada Republike Srbije Policija Provladini aktivisti Vladine stranke Srpska napredna stranka Socijalistička partija Srbije Stranke povezane sa SNS Podrška: Evropska Unija (od 19. jula) Nemačka (od 19. jula)
Vodeće figure
Zlatko Kokanović Ljiljana Bralović Dragan Simović Nebojša Petković Marijana Petković Aleksandar Jovanović Ćuta Savo Manojlović Ratko Ristić Branimir Nestorović Jelena Pavlović Branko Dragaš Vilibald Erić Duško Kuzović Davor Kalajžić Srđan Škoro Damjan Knežević Dejan Petar Zlatanović Aleksandar Vučić Miloš Vučević Irena Vujović Dubravka Đedović Handanović Ivica Dačić Aleksandar Vulin Ana Brnabić Podrška: Olaf Šolc (od 19. jula)
Broj
Loznica 28. jun: Od 25 do 30 hiljada

Ekološki protesti u Srbiji 2024. godine su počeli 17. januara 2024. godine, povodom namere vlasti Srbije da nastave sa projektom iskopavanja i prerade litijuma u Jadru.

Pozadina

Za više informacija pogledajte: Ekološki protesti u Srbiji 2021—2022.

U septembru 2021. u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije počela je serija ekoloških protesta zbog usvajanja izmenjenog Zakona o eksproprijaciji, Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i planiranog ulaganja preduzeća Rio Tinto u rudnik litijuma.

Rio Tinto je ranije dobio dozvolu da samo istražuje rudnike u blizini doline Jadra 2004. godine u vreme Vlade Vojislava Koštunice, ali je 2017. godine Vlada Ane Brnabić potpisala ugovor o realizaciji „Projekta Jadar”, kojim bi Rio Tinto dobio dozvolu za eksploataciju minerala jadarita. Projekat je prvobitno trebalo da počne 2023. godine. Posle parlamentarnih izbora 2020, vladajuća Srpska napredna stranka osvojila je veliku većinu mesta u Narodnoj skupštini. U novembru 2021. godine usvojila je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i izmene Zakona o eksproprijaciji. Oba zakona su naišla na snažno protivljenje javnosti, što je izazvalo eskalaciju ekoloških protesta koji su počeli u januaru. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji je prvobitno izjavio da neće ukidati zakone, posle eskalacije protesta izrazio je populistički stav, a 8. decembra je privremeno povukao Zakon o eksproprijaciji i izmenio Zakon o referendumu, dok je 16. decembra Skupština grada Loznice ukinula prostorni plan koji je uključivao ulaganje Rio Tinto-a u rudnik, čime je do daljnjeg odložen početak rada Rio Tinto-a, nakon što ga je Vučić prokomentarisao dva dana pre glasanja. U januaru 2022. vlada je poništila sve administrativne akte u vezi sa ovim preduzećem.

Povezani protesti

Za više informacija pogledajte: Protesti u Srbiji 2022—2024.

Na protestu u Beogradu 13. novembra 2022. okupilo se više hiljada građana kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji. Građani su bili opremljeni pištaljkama i transparentima, a vijorile su se i zastave ekoloških organizacija. Bojan Simišić iz organizacije „Eko straža“ rekao je da je to peti put od 2020. godine kako organizuju protest zbog lošeg stanja vazduha u Srbiji.

Nećemo ni „L” od litijuma

Ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu održan je 27. novembra protest Saveza ekoloških organizacija Srbije. Učesnici protesta zahtevaju da "Rio Tinto" prestane sa istraživanjem litijuma, kao i da se usvoji narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma i bora. Na protestu su bili i opozicioni poslanici. Demonstranti su blokirali raskrsnicu Kneza Miloša i Nemanjine ulice uz poruku da će "tu ostati sve do im se ne ispune zahtevi". Za saobraćaj je otvoren smer Nemanjine ulice od Savskog trga ka Slaviji. Glavni zahtevi protesta su bili: da "Rio Tinto" prestane sa istraživanjem litijuma, da se usvoji narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma i bora i da iz Srbije odu rudarske kompanije. Takođe, učesnici protesta tražili su i da ostavke podnesu predsednica Vlade i predsednik Srbije, i da se "oslobodi" RTS. Okupljeni su poručili da neće odustati od svojih zahteva. Protesti su organizovani na godišnjicu eskalacije prethodnih protesta kada su 27. novembra 2021. ekološki pokreti organizovali blokadu saobraćajnica širom Srbije, od kojih je najveća bila na mostu Gazela.

Upad ekoloških aktivista u hotel „Metropol”

Dana 7. novembra 2023. godine, uz skandiranje Rio tinto marš iz Srbije i Srbija nije na prodaju ekološki aktivisti okupljeni oko Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) upali su u hotel Metropol u Beogradu i prekinuli skup o rudnim i mineralnim resursima Srbije na kome su učestvovali i predstavnici nekoliko stranih kompanija i ambasada. Bilo je predviđeno da panel bude zatvorenog tipa i bez prisustva medija, a srpska ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, koja je, prema nekim informacijama, bila najavljena kao domaćinski skup nije bila prisutna na panelu. Pre upada u Metropol predstavnici SEOS-a su održali protest ispred hotela, a na improvizovanoj konferenciji za predstavnike medija SEOS-a je prisustvovao i Zlatko Kokanović iz Gornje Nedeljice. Među učesnicima protesta bio je i profesor Ratko Ristić, koji je i kandidat za gradonačelnika Beograda na listi pokreta Dveri i Zavetnika.

Hronologija

Promena stava vlasti u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 17. januara u Davosu da je imao težak razgovor sa predstavnicima Rio Tinta i da se naša zemlja suočava sa pitanjem da li će ta kompanija podneti protiv nas tužbu ili ne. Vučić je 20. januara izjavio da odluka o investiciji Rio Tinta u projekat „Jadar”, za dobijanje litijuma, može da donese samo nova Vlada Srbije. Predstavljajući u Palati „Srbija“ program „Skok u budućnost – Srbija EKSPO 2027“ za period od 2024. do 2027. godine, on je naveo da će se ulagati u energetiku više nego ikada, kao i da zemlja počinje ozbiljno da se bavi problemom zagađenja vazduha. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je sledeći dan da je Rio Tinto vlasnik zemlje koju su mu meštani u Gornjim Nedeljicama i okolnim mestima dobrovoljno prodali, istakavši da Vlada ne može da mu oduzme jer bi to značilo nacionalizaciju, kao i da se posle toga nijedan investitor ne bio osećao sigurnim u Srbiji. Izjave predsednika i premijerke su izazvali gnev kod meštana u Zapadnoj Srbiji koji su ponovo pozvali na proteste u Loznici za 24. januar. Ponovo su se aktivirali ekološki aktivisti, iako novi skupštinski saziv i vlada još nisu sazvani.

Dana 24. januara, članovi udruženja “Ne damo Jadar” i građani koji se protive eksploataciji litijuma na području Gornjeg Jadra protestvovali su u Loznici. Razlog protesta polemika o mogućem ponovnom pokretanju projekta "Jadar". Deo okupljenih ušao je u zgradu gradske uprave tražeći hitan prijem kod gradonačelnika. Dogovor nije postignut, a nakon verbalnih sukoba napustili su zgradu i protest je završen.

Pod sloganom „Srbija nije na prodaju“, stotine građana su u Beogradu 13. aprila protestovale protiv iskopavanja litijuma. Građani su se okupili u centru grada, ispred Radio-televizije Srbije, na poziv nevladine organizacije "Kreni-promeni". Organizatori protesta optužili su Radio-televiziju Srbije za pristrasno izveštavanje u korist kompanije "Rio Tinto". RTS do objave vesti nije odgovorio na upit RSE za komentar povodom uvoda organizatora protesta.

Vidovdanski protest u Loznici

Profesor ekologije Ratko Ristić u rodnoj Loznici na protestu 28. juna 2024. godine.

Predstavnica udruženja "Ne damo Jadar", meštanka Gornjih Nedeljica Marija Petković izjavila je 18. juna da je za Vidovdan petak, 28. jun zakazan protest protiv otvaranja rudnika litijuma. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 24. juna da u narednom periodu mora da se otvori dijalog o eksploataciji litijuma, kako na nivou parlamenta, tako i na ekspertskom nivou. Vučić je i nekoliko dana ranije rekao da bi rudnik mogao da bude otvoren 2028. godine. Nekoliko aktivista je 25. juna ujutru krenulo iz Beograda peške do Loznice na zapadu Srbije, gde će se 28. juna održati protest protiv iskopavanja litijuma i kompanije "Rio Tinto".

U Loznici se na Vidovdan 28. juna održao "svelitijumski sabor", protest protiv kompanije "Rio Tinto" i Projekta "Jadar" za iskopavanje litijuma. U grad je tokom dana stigla grupa mladih iz Novog Sada i Beograda, koja je pre tri dana krenula peške sa železničke stanice Novi Beograd. Okupljeni su potom krenuli u šetnju. Kako su istakli organizatori, to je poslednja šetnja, jer će, ukoliko se ne ispuni zahtev, blokirati železnicu. Protest je počeo pred većim brojem građana nešto posle 19 časova ispred Vukovog doma kulture u tom gradu. SEOS tvrdi da je taj projekat štetan po zdravlje ljudi i životnu sredinu, a podržao ga je više opozicionih stranaka i pokreta čiji su predstavnici najavili da će biti u Loznici. Opozicija je ranije najavila neku vrstu fronta za spas Srbije. Ekološki ustanak je organizovao proteste i blokade uglavnom po Beogradu, ali i po Srbiji. Opozicija je ranije najavljivala front za spas Srbije. Ekološka pobuna organizovala je proteste i blokade uglavnom u Beogradu, ali i u Srbiji. Tokom 2021. i 2022. godine najavljeno je da će se ovom idejom pokušati okupiti opozicija, ne samo ona koja se tiče liste Srbija protiv nasilja, već i druge opozicione stranke novog DSS-a do pokreta Branimira Nestorovića. Lokalnim aktivistima se tokom dana pridružuju građani i javne ličnosti iz cele Srbije. Tokom prepodneva u Loznici je bio štand udruženja građana „Ne damo Jadar“ i sa prolaznicima su razgovarali o svemu lošem što će projekat Jadar doneti, kao i o posledicama koje će izgradnja i rad stambene zgrade rudnika litijuma na ovim prostorima, a pridružili su se i dolasku aktivista iz Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Adi Selman iz Karton revolucije iz BiH, koja je takođe ugrožena i gde se planira veliki broj rudnika na Majevici i Ozrenu, rekao je kako naši oni na vlasti 30 godina uče kako da se mrzimo.

"Kako da se delimo, kako da se ubijamo, da bi nas u pozadini mogli krasti. Da bi u pozadini mogli kopati. I da bi nam u pozadini mogli uzimati pravo na vodu. Pravo na zrak. Pravo na hranu. Pravo na život. E pa vala neće moći više. Ovi što hoće da nemaju dušu“.

Selman je optužio međunarodnu zajednicu i zapadne sile da rezolucojom o genocidu u Srebrenici kopaju stare rane i namerno šire međuetničku mržnju i netrpeljivost između Srba i Bošnjaka sa ciljem da izazivo novi rat u BiH čija bi glavna svrha bila da se narodi međusobno istrebe da bi prostor Zapadne Srbije i Istočne Bosne ostao bez ljudi na izvolte stranim rudarskim korporacijama da eksploatišu razne vrste ruda od natrijuma do litijuma na području Majevice i Jadra. Dragan Simović, aktivista iz Dobrinje, rekao je da ne želi da stvori porodicu u zemlji u kome će se njegova deca igrati na rudniku.

„Ako ne budu na naše zahteve odgovorili u narednim danima, znajte ljudi, sledeći put kad vas pozovemo, decu kod kuće ostavite“, rekao je on na šta mu je odgovorno povicima „ustanak, ustanak“.

Okupilo se od 15 do 25 hiljada ljudi iz raznih delova Srbije i regiona. Marijana Trbović Petković, aktivistkinja udruženja Ne damo Jadar postavila je ultimatum i rekla je da ima samo jedan zahtev:

"Ukrali su 38.000 potpisa. Imamo samo jedan zahtev - zakonska zabrana primenjenih geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Republici Srbiji. Rok je 40 dana. 41. dan, ne budu li usvojili zakon, blokiraćemo Srbiju", rekla je ona.

Okupljeni su potom krenuli u šetnju i naveli da je to poslednji put da šetaju. Ukoliko im se zahtev ne ispuni, kako su naveli, blokiraće železnicu.

Jul — Avgust

Posle vidovdanskih protesta tenzije u društvu su počele značajno da rastu nakon što je kompanija Rio Tinto podnela tužbu ustavnom sudu Srbije protiv države zbog blokiranja Projekta Jadar i zbog mogućnosti da će ustavni sud usvojiti žalbu kompanije. Aktivisti udruženja „Ne damo Jadar“ su 7. jula na dva sata blokirali železničku prugu kod Loznice, zbog mogućnosti da Ustavni sud, kako je najavio lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović, u četvrtak, 11. jula, usvoji inicijativu kompanije Rio Tinto i poništi odluku Vlade Srbije o ukidanju prostornog plana Jadar.

Ukidanje uredbe Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta ustavnog suda

Ustavni sud Srbije objavio je 11. jula odluku o poništavanju Uredbe Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Jadar od februara 2022. Kako je saopšteno, Vlada je prekoračila svoje nadležnosti prilikom donošenja te uredbe.

„Ustavni sud je na 9. sednici održanoj 11. jula 2024. godine doneo Odluku kojom je utvrdio da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“, nije u saglasnosti sa Ustavom. i zakonom Ustavni sud je ocenio da se iz Ustavom utvrđene nadležnosti Vlade i zakonskih odredaba uređuje prostorno planiranje, ne može se zaključiti da Vlada nije bila nadležna da donese Uredbu o prestanku važenja Uredbe kojom je bio utvrđen prostorni plan područja posebne namene, ali je. utvrdio da je Vlada prekoračila granice svoje nadležnosti vreme što je Uredba doneta na način koji nije u saglasnosti sa članom 3. Ustava i odredbe Zakona o Vladi i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu”, piše u saopštenju.

Pre Ustavnog suda, lider pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović je objavio na svom nalogu na Iks-u da je uredba ukinuta.

„Ustavni sud ovu odluku sinhronizovano i ekspresno je urađeno u koordinaciji sa političkim vlastima i Rio Tintom“, poručio je Manojlović i dodao da je na ovaj način Ustavni sud stupio po inicijativi rudarske kompanije Rio tinto.

On je izjavio da „gaženjem Ustava i okupacijom institucija Rio Tinto i okupatorska vlast spremne da izazovu građanske sukobe poput onih u Papua Novoj Gvineji“.

U prvom komentaru na odluku Ustavnog suda Srbije Marija Alimpić, aktivistkinja udruženja „Ne damo Jadar i Rađevinu“, kaže da je vreme i najzvaničnije potvrđeno da građani Srbije nemaju apsolutno nijednu instituciju u ovoj državi na koju mogu da se oslone:

„Smatramo da je ova odluka svojevrsan državni udar, s tim razlikom da se državni udari i pučevi uglavnom izvršavaju kako bi se smenio trenutni vladajući režim u jednoj državi, a ovaj put je državni udar učinjen direktno protiv naroda Srbije“.

Tokom dana, ispred Ustavnog suda održan je protest aktivista pokreta „Ne damo Jadar“ i građana zbog najave da Ustavni sud treba da odlučuje o odluci Vlade Srbije o poništenju projekta „Jadar“. Učesnici protesta su lancem i katancem zaključali vrata Ustavnog suda i ispod postavili natpis „Rio Tinto gori od nacizma“, a kako su poručili okupljeni ekološki aktivisti – oni od danas više ne priznaju odluke Ustavnog suda. U zgradu suda ušli su aktivisti Zlatko Kokanović i Nebojša Pavković, kao i advokatica Sara El Sarag, gde su pisarnici predali zahtev za hitan prijem kod predsednika suda ili poverenika za informacije od javnog značaja. Nakon toga, delegaciju pokreta „Ne damo Jadar” oko 11 sati nisu pustili da još jednom uđe u zgradu Ustavnog suda, a kako je rekao predstavnik pokreta Zlatko Kokanović portir im je preneo da će pisano rešenje dobiti u zakonskom roku. Kokanović je pozvao nekoliko desetina okupljenih da sačekaju još pola sata da stignu "rekviziti", pomoću kojih će prirediti iznenađenje sudu, ali nije precizirao o kakvim se rekvizitima radi. Skup je protekao u mirnoj atmosferi, jedini incident izazvao je provladin aktivista Simo Spasić, koga su okupljeni polili vodom.

Pet dana od odluke Ustavnog suda kojom je kao neustavna proglašena Uredba Vlade Srbije o ukidanju prostornog plana za projekat "Jadar", Vlada je donela novu čime se poništava ona doneta 2022. godine kojom je na projekat “Jadar“ stavljena tačka.

Poseta Olafa Šolca Beogradu i protest ispred predsedništva;

Dana 19. jula je u posetu Srbiji doputovao nemački kancelar Olaf Šolc. U razgovoru sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem tema razgovora je bila eksploatacija litijuma i oživljavanje projekta "Jadar" sa ciljem prebacivanja srpskih ruda u Nemačku za potrebe oživljavanja nemačke autoindustrije. To je izazvalo bes kod pojedinih građana koji su se u 10 sati pre podne okupili ispred predsedništva u znak protesta zbog nemačkog "drskog" ponašanja s'obzirom na to da je Nemačka u UN bila glavni inicijator glasanja i promoter rezolucije o genocidu u Srebrenici i da sama Nemačka poseduje višestruko veće količine litijuma od Srbije.

Protest u Valjevu 22. jula

Protest protiv projekta iskopavanja litijuma održan je 22. jula na gradskom trgu u Valjevu. Na protestu protiv rio tinta, na gradskom trgu u valjevu okupilo se blizu 2.500 ljudi. Ova Procena je dobila pojedinačni broj fotografija sa društvenih mreža Fejsbuk i Instagram "Valjevo i valjevci", koje su pokrenule čitvavu masu učesnika. Srazmerno broju stanovnika, ovakav odziv građana u Valjevu odgovorao bi protestu od 60.000 ljudi u Beogradu.

Protesti u drugim gradovima

Protest u Mladenovcu 30. jul 2024.

Oko 200 ljudi se u petak 26. jula okupilo u Negotinu da protestuje protiv lokalnog zagađenja vazduha, ali su se pridružili i protestima protiv rudnika litijuma. Istoga dana protesti su održani i u Loznici, dan ranije 25. jula u Grockoj i Koceljevi, dan kasnije 27. jula u Arilju, a 28. jula u Bogatiću i Krupnju.

U ponedeljak 29. jula, protesti protiv rudarenja Litijuma nastavljeni su protesti u još nekoliko gradova Srbije gde su najmasovnija okupljanja odežana u Aranđelovcu, Šapcu, Kraljevu, Ljigu i Barajevu. Protesti su 31. jula održani u Požegi i Arilju, a početkom avgusta su nastavljeni u Mionici, Raškoj, Ubu, Topoli i Pančevu.

Protesti su najavljeni svaki dan i u ostalim gradovima do glavnog i centralnog protesta u Beogradu 10. avgusta za kada je najavljena radikalizacija i blokade puteva širom Srbije ukoliko vlada ne poništi sve ugovore o iskopavanju litijuma i drugih teških metala sa raznim rudarskim konzorcijumima.

Dana 3. i 4. avgusta su protesti održani u Paraćinu i Osečini, a 5. i 6. avgusta u Smederevu, Rekovcu, Boru, Bresnici, Jagodini, Sremskoj Mitrovici, Inđiji i Kniću. Veliki protesti građana su se održali 7. avgusta u Novom Sadu, Kragujevcu i Užicu. Protesti su se 8. avgusta održali u Zaječaru, Smedrevskoj Palanci, Kruševcu, Gornjem Milanovcu i po drugi put u Šapcu.

9. avgusta održan je veliki skup u Nišu. Pored Niša, istog dana su se održali protesti protiv litijuma u još šest gradova; Čačku, Vranju, Leskovcu, Lazarevcu, Vladimircima i Malom Zvorniku.

Veliki protest u Beogradu 10. avgusta

Najava protesta u Beogradu pod nazivom „Rudnika neće biti”.

Veliki protesti protiv rudarenja litijuma u Beogradu 10. avgusta 2024.

Protest "Rudnika neće biti" protiv rudarenja litijuma i projekta "Jadar", u organizaciji ekoloških udruženja, održan je 10. avgusta na Terazijama u Beogradu. Posle okupljanja i obraćanja govornika na Terazijama, građani su održali protestnu šetnju do "Gazele". Kod mosta su se podelili u dve kolone, prema železničkim stanicama Novi Beograd i Prokop, koje je deo okupljenih blokirao. Organizatori su najavili da će tu ostati celu noć. Skup na Terazijama organizovala su ekološka udruženja pošto je danas istekao rok koji su na protestu ispred Ustavnog suda 11. jula dali Vladi Srbije da odustane od rudarenja litijuma. Glumica i moderatorka skupa Jelena Stupljanin poručila je u obraćanju okupljenima da je pravi patriotizam borba za čist vazduh, za čistu vodu, za čistu zemlju.

Ljudi suštinski žive u prirodi, sa prirodom, pravo bogatstvo je u zdravoj hrani i zemlji, a vlast hoće da je preda stranoj kompaniji, rekla je glumica i poručila "Jadar je naš".

Ljiljana Bralović iz Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) poručila je da je ovo vreme stradanja i vreme podvižnika. Kako je poručila okupljenima, "danas su žrtvovani ljudi sa Jadra, iz Bora, Majdanpeka a sutra ste vi". Glumica Svetlana Bojković navela je da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. Okupili su se, kaže, da dignu svoj glas protiv nečega što prevazilazi sva politička pitanja. Ona je obraćajući se okupljenim građanima podsetila na članove 74 i 83 Ustava Srbije koji kažu da "svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i blagovremeno i potpuno izveštavanje o njoj, kao i da preduzetništvo može biti ograničeno radi zaštite zdravlja ljudi i životne sredine". Svetlana Bojković je rekla da je "pre dve godine vlast prevarila građane da je projekat Jadar stavljen ad akta i da je danas jasno da je to bila samo kupovina vremena i namera da se građani umire pred predsedničke izbore". Doktorka Dragana Đorđević, naučni savetnik u Institutu za hemiju, istakla je da se ekološki problemi u Srbiji uvećavaju. Razlog tome, prema njenoj oceni, je to što država nije rešila sektor otpada, da se otpad koristi kao resurs. Međutim, kako je dodala, to nije prioritet za vlast, već izgradnja termoelektrana. Ističe da strane kompanije ne mogu da rade sa prljavim tehnologijama u svojim zemljama i zato ih sele u druge zemlje. Predsednik udruženja "Ne damo Jadar" Zlatko Kokanović rekao je da iako su prethodnih četiri, pet godina trpeli pritisak od strane vlasti, poslednjih pedeset dana on i njegove kolege, ističe, preživljavaju torturu. Oni, kaže, reklamiraju projekat "Jadar" na Instagramu, a "nas običan narod nazivaju stranim plaćenicima i izdajnicima". Aktivista "Ne damo Jadar" Zlatko Kokanović je na kraju obraćanja pozvao okupljenje da krenu u šetnju do “Gazele“, i da se tamo podele u dve kolone. Okupljeni građani su od Terazija krenuli u protestnu šetnju do mosta "Gazela", gde će se, kako su najavili organizatori, podeliti u dve kolone. Predstavnici ekoloških udruženja su na čelu kolone, koja se kreće Ulicom Kralja Milana. Saobraćaj je blokiran u ulicama oko Terazijske česme, Prizrenskoj i Kralja Milana, Nemanjinoj, Kneza Miloša prema "Gazeli". Zlatko Kokanović pozvao je građane, koji su stigli do Gazele, da se podele u dve kolone, i da jedna kolona ide na Prokop (železnička stanica Beograd centar), a druga na železničku stanicu Novi Beograd. Deo učesnika večerašnjeg protesta, iz kolone koja je stigla do železničke stanice Prokop, ušao je u stanicu i blokirao prugu. Na čelu kolone, koja se odvojila od glavnog skupa na Gazeli i krenula ka Prokopu, nalaze se predstavnici neformalne grupe "Borba" Nikola Ristić i Ivan Bijelić. Bjelić je rekao da su oni obavestili Železnice Srbije o blokadi pruge. Posle Prokopa, blokirana je i Železnička stanica "Novi Beograd". Učesnici koji su u koloni, koja je prešla preko mosta "Gazele" , ušli su u stanicu i sišli na kolosek, gde su preko pruge razvili transparente "Ne damo Jadar" i blokirali saobraćaj. Kolonu ka stanici Novi Beograd predvodio je predsednik Udruženja "Ne damo Jadar" Zlatko Kokanović, koji je rekao da će tu ostati celu noć. Zaustavljen je saobraćaj u ulicama Vladimira Popovića i Milutina Milankovića na Novom Beogradu, i Antifašističke borbe gde ne saobraćaju ni tramvaji. Broj učesnika protesta je prema izvorima vlasti bio od 20 do 27 hiljada, prema policiji od 40 do 50 hiljada, a prema organizatorima od 100 do 120 hiljada ljudi.

Masovna hapšenja, blokada i nastavak protesta

Nezadovoljstvo izjašnjeno tokom Beograd prajda 2024. godine, Dita von Bil, 7. septembar 2024.

Na železničkoj stanici Novi Beograd ujutru 11. avgusta bilo je 50-ak demonstranata na pruzi, gde su imali šatore i transparente, a pošto je na mesto dođaja poslata policijska brigada, demonstranti su se udaljili. Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović izjavila je da su tri osobe privedene tokom demonstracija protiv iskopavanja litijuma, kao da je za dve doneta odluka o kazni zatvora od 30, a za treću 40 dana. Olivera Ristanović je pojasnila da su tri osobe optužene za narušavanje javnog reda i mira, drskim i bezobzirnim ponašanjem. Naglasila je da odluka zasad nije pravosnažna pošto okrivljeni i njihovi branioci, kao i policija, imaju pravo žalbe Istakla je da optuženi saslušani i da im je suđeno i presuđeno u dežurnoj službi, odakle su odvedeni u zatvor, pošto je odluka izvršna pre pravosnažnosti. Advokat Aleksandar Petrović potvrdio je da je osuđena trojica ekoloških aktivista na kaznu zatvora zbog kršenja javnog reda i mira, najavivši, kao jedan od njihovih branilaca, žalbu.

Naveo je da je aktivista Ivan Bjelić osuđen na 40 dana zatvora, a Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević na po 30 dana zatvora.

Građani i članovi ekoloških organizacija okupili su se uveče 11. avgusta ispred zgrade Vlade Srbije na protestu zbog osude na zatvor aktivista koji su prethodni dan učestvovali u protestima protiv iskopavanja litijuma i blokadi železnica. Bili su prisutni članovi Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS). Građani i aktivisti nosili su državne zastave, zasteve ekoloških organizacija i duvali su u pištaljke. Raskrsnica Ulica Kneza Miloša i Nemanjine bila je blokirana za saobraćaj. Predsednik udruženja "Ne damo Jadar" Zlatko Kokanović je rekao da su se okupili jer je, kaže, krenula organizovana hajka na ekološke aktiviste, na svakog ko ima veze sa organizacijom protesta i blokada.

“Želimo da im pošaljemo jednu jasnu poruku: možete nas hapsiti, ali mi nastavljamo, ne bojimo se i idemo do pobede, do kraja, jer ovo su sve ljudi koji su se uključili protiv rudarenja litijuma i bora u Srbiji“, poručio je Kokanović.

Advokat Branko Ivković iz Valjeva, koji je istog dana priveden dva puta, po prijavi grupe građana, oslobođen je da se brani sa slobode. Ivković je pušten nakon saslušanja koje je počelo oko 19.30 sati. U Valjevu bile planirane blokade, ali su se građani, zbog njegovog privođenja, oko 20 sati okupili na protestu ispred tužilaštva na poziv Ilije Kovačevića iz „Valjevskog pokreta otpora“. Naokon što je pušten da se brani sa slobode, okupljeni građani su se razišli.

Odgovor i reakcije

Podrška i protivljenje

Kompanija "Rio Tinto" oglasila se 10. avgusta saopštenjem posle protesta koji se održava u Beogradu saopštenjem u kojem navode da su pojedini učesnici protesta izneli "tendenciozne i netačne navode".

Odgovor vlade

Ministar unutaršnjih poslova Ivica Dačić je 16. jula kazao da policija neće dozvoliti nerede, blokade pruga i puteva koje pomaže protinici iskopavanja litijuma u ​​srbiji i ocenio da ovi politizuju situaciju. Dačić je kazao da o jadaritu sluša poslednjih 20 godina i da su svi o to afirmativno govori i da niko nije pomanjima prednost tog projekta. Po njegovim rečima, protivnici kopanja Litijuma "Politizuju situaciju i ponašanje se li licemerno" Pošto su neki od njih, kako žele, hvalili taj projekat kad su bili na vlasti. On je dodao da ni kad bi nikakva odluka o sudbini projekta "jadar" nije doneta danas već je vlada postupila na osnovu onoga šta je Ustavni sud naložio.

Nakon ove izjave, nastavljeni su protesti i zakazani novi za Negotin 27. jula, Šabac, 29. jula, Aranđelovac, 29. jula, Kraljevo, 29. jula, Mladenovac, 30. jula i Rača, 5. avgusta.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je 11. avgusta da je jutros u 6.45 časova uspostavljen redovan železnički saobraćaj na liniju Beograd - Novi Sad i da će svi građani koji su kupili karte, a njih je oko 10.000, moći da slobodno putuju i koriste železničke stanice Prokop i Novi Beograd, koje su sinoć bili blokirali učesnici protesta. On je kazao da će MGSI zajedno sa preduzećem Srbijavoz i infrastrukturom Železnice popisati štetu koja je nastala blokadom železničkih stanica i otkazivanjem vozova.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je 11. avgusta dana povodom jučerašnje blokade železničkih stanica i mosta Gazela da je "jedno protestovati, a potpuno nešto drugo remetiti svakodnevni život i blokirati vitalne saobraćajnice" i da očekuje od policije da održi javni red i mir.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je u Palati Srbija povodom skupa protiv iskopavanja litijuma da je on protekao u demokratskoj atmosferi. Međutim, kada se skup završio došlo je do zauzimanja pruge, zaustavljanja saobraćaja na Gazeli, to nije izraz demokratije već teror manjine nad većinom, kaže Vučić. Osudio je pokušaj, kako je rekao, uništavanje privrede. Najavio je da će obići mesta po Srbiji i razgovarati sa ljudima. Ponovio je da može da se razgovara i o referendumu. Ministar Ivica Dačić rekao je da je železnički saobraćaj uspostavljen bez sile, ali da je na razgovor dovedeno 14 osoba.

Vidi još

• Ekološki protesti u Srbiji 2021—2022.
• Protesti u Srbiji 2022—2024.
• Parlamentarni izbori u Srbiji 2023.
• Policijska brutalnost

Literatura

• Stojanovic, Milica (8. 12. 2021). „BIRN Fact-Check: Can Protests Force a Legislative U-Turn in Serbia?”. Balkan Insight. Pristupljeno 8. 12. 2021. 

Spoljašnje veze

• Nova uredba o projektu "Jadar" – "Rio Tinto" pozdravlja, aktivisti negoduju (RTS, 16. jul 2024.)