Rabinal Ači
| Rabinal Ači | |
|---|---|
 Izložene gvatemalske. Rabinal Ači zavisi od upotrebe takvih maski u predstavama. | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Gvatemala |
| Svetska baština Uneska | |
| Lista upisa | UNESKO |
| Unesko oznaka | 00144 Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva |
| Datum upisa | 2005. |
| Veb sajt | https://ich.unesco.org/en/RL/rabinal-achi-dance-drama-tradition-00144 |
Rabinal Ači — pozorišna predstava Maja napisana na jeziku Kiči [1] i izvođena svake godine u Rabinalu, Donji Verapaz, Gvatemala. Njegovo originalno ime značilo je "Ples tuna", instrument poznat i kao drveni bubanj. [2] [3] Ovo je bila jedna od retkih preživelih predkolonijalnih predstava. Održavao se svake godine 25. januara i uključivao je celu rabinalsku zajednicu. Kombinacija pokreta, pesme i instrumentacije spojila je delo. Ova predstava je bila deo Rabinalove istorije vekovima, a i danas je deo kulture. Priča o Rabinalu Ačiju fokusira se na istorijski spor između Rabinala i Kičea, dva susedna grada.[4] Raznobojne kostime i drvene maske korišćene su za razlikovanje likova dok su igrali svoje uloge u pesmi-ples-drami. [5]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Rabinal Ači je bila majanska pesma-plesna drama iz petnaestog veka koja je koristila šarene kostime i drvene maske da bi ispričala priču o zajednici i njenoj istoriji kroz mitove o poreklu, dok se takođe bavila popularnim i političkim temama koje su zabrinjavale stanovnike regiona. Rabinal, izražen kroz maskirani ples, pozorište i muziku. Korišćeni instrumenti bili su drveni bubanj i dve trube ili šampe . Tokom svoje istorije, različiti instrumenti su korišćeni za stvaranje raznih drugih efekata kao što su tikve za udaraljke. [4] Rabinal Ači postoji od 1600-ih i tradicionalno se izvodi 25. januara u čast apostola Pavla [6], zaštitnika Rabinala. [5]
Rano snimanje[uredi | uredi izvor]
Iako je Rabinal Ači postojao od 16. veka, formalno je zabeležen mnogo kasnije. Originalnu priču je napisao anonimni autor, [7] ali je francuski sveštenik Šarl-Etien Brasur de Burbur preveo originalni tekst na francuski iz ahejske naracije koju mu je dao brat Bartolo Sis 1856. godine, iako nije želeo da objavi ovaj tekst još deset godina. Bartolo Sis je prepisao dijalog iz drame šest godina ranije. Mnogi tekstovi su izgubljeni iz pretkolumbovske ere, nakon što je zemlja osvojena i nametnuta nova španska kultura, ali ovaj tekst i dalje ostaje.
Performanse[uredi | uredi izvor]
Priču kroz pesmu i igru priča grupa likova. Ovi likovi su predstavljali različite zajednice i sela Maja, a narativ je pokrivao različite teme kao što su plemstvo i diplomatija Maja, bitke između različitih gradova i svađa koja se dogodila između naroda Rabinaleb i Kiče. [8]
Zavera[uredi | uredi izvor]
Radnja Rabinala Ačija je pravi sukob koji se odigrao između Rabinaleba i Kičea. Glavna radnja predstave objašnjavala je da je Kiče Ači, princ od Kičea, uništio četiri grada, koji je potom pokušao da kidnapuje Rabinalebovu decu. Pošto se radilo o tako teškom zločinu, Kiče je uhvaćen, tada je Rabinaleb podsetio Kičea na sve njegove podvige, i loše i dobre. [4] Kičeu je suđeno i na kraju je odlučeno da ga treba žrtvovati. Sećao se svoje rodne zemlje, ali se predao pogubljenju, vraćajući pravdu Rabinalu. [8]
Dok je glumačka ekipa bila velika, govorilo je samo pet likova. [4] Pokret za komad bio je prvenstveno cikličan, predstavljajući ciklus života i smrti sa kojim se Kiče Ači suočavao tokom cele predstave. Plesači su se kretali u krug dok su se dva princa suočila jedan sa drugim u sredini. [4] Dijalog je takođe ponovljen da bi se ova ideja ovekovečila. [9] Izvođače su u prostor za izvođenje pozivali udarci u bubanj. Ovaj bubanj je svirao član zajednice koji je od malih nogu bio obučen da svira na svetom bubnju.
Tradicija i danas Rabinal Ači[uredi | uredi izvor]
Rabinal Ači se i dalje izvodi svake godine 25. januara u rabinalu. [10] Za ovaj događaj bila su zadužena lokalna bratstva, čiji je deo bio Bartolo Sis. Ovo je bio način da zajednica ostane u kontaktu sa svojim poreklom.[10]
Rabinal Ači nastavlja se i danas da se izvodi jednom godišnje tokom proslave Svetog Pavla.
1955. godine predstava je izvedena, a izvođači su morali da se uzdržavaju od polnih radnji trideset dana pre i posle predstave. Takođe su prošli dvadesetodnevnu duhovnu pripremu i morali su da traže dozvolu od bogova Maja da nastupe plesom i prinošenjem poklona.[4] Za ovu produkciju, jaguare i orlove predstavljao je po jedan izvođač, za razliku od uobičajenih trinaest. [4]
Plesna drama Rabinal Ači je 2005. godine proglašena od strane UNESKO-a za jedno od remek-dela usmene i nematerijalne baštine čovečanstva.
Reeference[uredi | uredi izvor]
- ^ Akkeren 1999, str. 281
- ^ Dennis Tedlock, Rabinal Achi, p. 200
- ^ van Akkeren, Ruud (2000). Place of the Lord's Daughter: Rabinal, its history, its dance-drama. Leiden University: Research School of Asian, African, and Amerindian Studies. str. 320. ISBN 9057890453.
- ^ a b v g d đ e Leinaweaver, Richard. „Rabinal Achi: Commentary”. Latin American Theatre Review.
- ^ a b „Maya dance drama, the Rabinal Achí - Revue Magazine”. Revue Magazine (na jeziku: engleski). 2016-12-09. Arhivirano iz originala 2017-12-11. g. Pristupljeno 2017-12-11.
- ^ „El "Rabinal Achi"”. Espiritualidad Maya de Guatemala.
- ^ Leinawaver, Richard. „Rabinal Achi: Commentary”. Latin American Theatre Review.
- ^ a b „La Danza Rabinal Achí”. Pristupljeno 2017-12-11.
- ^ Carson, Margaret (2008). Stages of conflict: a critical anthology of Latin American theater and performance. Ann Arbor, MI: University of Michigan Press.
- ^ a b UNESCO page on the Rabinal Achí
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- UNESKO, veb stranica
- Preuzmite Rabinal Ači, iz Gvatemale, kolevke civilizacije Maja
- Ministarstvo kulture Gvatemale na španskom
