Tradicionalne veštine tkanja tepiha u Farsu
| Tradicionalne veštine tkanja tepiha u Farsu | |
|---|---|
 Tepih plemena Baseri | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Tradicionalne veštine tkanja tepiha u Farsu |
| Mesto | Širaz, Iran |
| Kriterijum | Nematerijalno kulturno nasleđe: R.1 , R.2 , R.3 , R.4 , R.5 |
| Referenca | 382 |
| Upis | 2010. (5. sednica) |
| Veb-sajt | https://ich.unesco.org/en/RL/traditional-skills-of-carpet-weaving-in-fars-00382 |
Tradicionalna veština tkanja tepiha u Farsu uvrštena je na Unesko listu nematerijalnog kulturnog nasleđa 2010. godine[1]. Iranci uživaju globalni ugled u tkanju tepiha, a tkači iz Farsa pokrajine na jugozapadu Irana, su među najistaknutijim. Vuna za izradu tepiha striže se u proleće ili jesen. Muškarci zatim izrađuju razboj za tepih (horizontalni okvir smešten na podu), dok žene predu vunu u pređu. Boje koje se koriste su uglavnom prirodne nijanse: crvene, plave, smeđe i bele, proizvedene iz bojila uključujući broć, indigo, lišće salate, kore oraha, stabla trešnje i kore nara. Žene su odgovorne za izradu mustre, izbor boja i tkanje, i na tepih prenose scene iz nomadskog života. One ne koriste predloške (dizajn) kod tkanja, tako da nijedan tkač ne može istkati dva tepiha istog dizajna. Obojena pređa je uvezana u vunenu mrežu da bi se stvorio tepih. Na samom kraju se ušivaju strane, a višak vune se spaljuje da bi mustra bila živopisna, kada se tepih predaje na završno čišćenje. Sve ove veštine se prenose usmenim putem i uče radom uz majstora. Majke obučavaju svoje ćerke veštinama i kako da koriste materijal i alate, dok očevi svoje sinove u šišanju vune i izradi razboja.
Reference
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Kulturni centar Ambasade Islamske Republike Iran u Beogradu
- (jezik: engleski) Tradicionalne veštine tkanja tepiha u Farsu na zvaničnom YouTube kanalu UNESCO
