Feminizam

Simbol Venere

Feminizam je zbir društvenih pokreta i ideologija čiji je cilj definisanje, uspostavljanje i branjenje jednakih političkih, ekonomskih, kulturalnih i socijalnih prava žena. Zalaže se za oslobođenje žena od nasilja, seksizma i tradicionalnih ženskih uloga (domaćice, supruge, majke, seksualnog objekta) i za prihvatanje žene kao celokupne ličnosti. Pokret se takođe bori za ostvarenje ekonomske i političke ravnopravnosti žena. Posebno se bavi ukazivanjem na postojanje opresije u svakodnevici, njenom predočavanju javnosti i tretmanu žrtava. Ideja pokreta je ujedinjenje žena kako bi se prevazišla diskriminacija. U početku je pokret bio ograničen samo na žene, da bi u kasnijim periodima počeo da uključuje i muškarce kao aktiviste.

Feministkinje smatraju da je patrijarhat, kao dominacija muškaraca nad ženama, osnovna vrsta ugnjetavanja, koja se provlači kroz sve sfere života. Poznat feministički slogan „lično je političko“ ukazuje na to da pojedinačna represija u kući, muža nad ženom, stvara globalnu represiju u društvu, muškarca nad ženom.

Feministički pokret se ispočetka ispoljavao u dva oblika:

• kao pokret za jednaka plaćanja radnog učinka
• kao pokret za davanje prava glasa ženama koje su žene u većini evropskih zemalja stekle nakon Prvog svetskog rata, a kasnije i u drugim delovima sveta. I danas postoje države u kojima žene nemaju pravo glasa.

Kako je politička, a i ekonomska ravnopravnost žena postignuta u institucionalnom smislu, tako je i feminizam postepeno evoluirao. Nastala je i nova forma feminizma koja se naziva radikalni feminizam. Feminizam se u poslednje vreme javlja i kao reakcija na porast neo-konzervativizma i verskog fundamentalizma. Jedna od glavnih feminističkih borbi u mnogim zemljama je pravo na legalan, besplatan i dostupan pobačaj.

Istorijat

Beti Fridan je istaknuta feministkinja „drugog vala“: kao prva predsednica američke Nacionalne organizacije za žene (NOW) 1966. godine, a potom i drugih organizacija za ženska prava, zauzimala se za stavljanje naglaska ženskog pokreta ponajprije na ekonomska pitanja i jednakost prilika za žene

Žene cepaju britansku zastavu 1920.

Marš za oslobođenje žena, Vašington, 1970.

Međunarodni dan žena u Bangladešu, 2005.

Feminizam je pokret koji je nastao u zapadnim zemljama u XIX veku kao jedna od posledica industrijske revolucije. Razvoj mašina je počeo otklanjati potrebu za ljudskom radnom snagom, postepeno eliminirajući jednu od prednosti koju su muškarci imali nad ženama. To je omogućilo ženama da postanu sve značajniji deo radne snage, pogotovo za vreme Prvog svetskog rata kada su zamjenjivale muškarce na frontu.

Feministički pokret se ispočetka ispoljavao u dva oblika - kao pokret za ravnopravnost u platama, odnosno kao pokret za davanje prava glasa ženama. Ovo potonje je s vremenom postignuto u većini zapadnih zemalja nakon Prvog svetskog rata, a kasnije i u ostatku sveta.

Kako je politička, a i ekonomska ravnopravnost žena postignuta u institucionalnom smislu, tako je i feminizam postepeno evoluirao u novu formu radikalnog feminizma kome je cilj bio promena tradicionalnu uloge žene u društvu putem napada na brak i materinstvo kao tradicionalne institucije, odnosno na muškarce koji su po prirodi represivni prema ženama. Iako je relativno mali broj žena prihvatio taj ekstremni stav, danas se feminizam najčešće povezuje s njim.

Feminizam se u posljednje vreme javlja i kao svojevrsna odbrambena reakcija na porast neo-konzervativizma i verskog fundamentalizma, kojima je cilj da vrate tradicionalne institucije kao i tradicionalni položaj žene u društvu.

Razvoj feminizma se deli u tri perioda:

• Prvi talas feminizma - traje kroz 19. vek i označava borbu žena za pravo glasa. Feministkinje koje se bore za žensko pravo glasa poznate su kao sufražetkinje.
• Drugi talas feminizma - javlja se 1960-ih godina i traje do 1980-ih godina. U ovom periodu formiran je feminizam kao pravac, razvijene su klasične postavke i fokus feminizma, radilo se na organizaciji masovnog pokreta, rodnoj ravnopravnost, antiimperijalizmu, promeni zakonodavstva, osnivani su ženski i feministički časopisi, rađeno je na edukaciji žena, počela su da se obrađuje problematika muškog nasilja.
• Treći talas feminizma - započeo je početkom 1990-ih godina]] i traje i danas. U ovom periodu redefinisana je reč rod i postavljen je akcenat na rodne razlike. Ovaj period je posebno blizak kvir teoriji, postmodernizmu, ekofeminizmu, trans-feminizmu.

Vrste

Glavne tendencije u feminizmu 20 veka:

• radikalni feminizam - radikalne feministkinje ističu važnost akcije i protesta kao načina osvajanja ženskog prostora i izgradnje ženske kulture. Fokusi su muško nasilje nad ženama, silovanje, žensko ropstvo i pornografija. Glavni krivac za rodnu neravnopravnost je patrijarhat, kao celokupan sistem muške vlasti nad ženama; od muških vladara, muške vojske, muške industrije, muške religije, muške nauke i muške kulture.
• socijalistički feminizam - socijalističke feministkinje naglašavaju nužnost zajedničkih akcija sa drugim potlačenim grupama i klasama - antiimperijalističkom pokretu, radničkim organizacijama, levim političkim strankama; a u novije vreme antiglobalizmu/alterglobalizmu, LGBT pokretu, sindikalnim grupama.. Glavni izvor rodne neravnopravnosti, po socijalističkim feministkinjama nije patrijarhat, već klasna eksploatacija iz koje nastaje patrijarhat. Rodno oslobođenje nije moguće sve dokle su moć i bogatstvo u rukama nekolicine malobrojnih i ekonomski samostalnih muškaraca.
• liberalni feminizam - podržavaju one feministkinje koje veruju u postojeći društveni sistem, kog treba popraviti a ne rušiti. Zakonodavstvo je, smatraju, jedina metoda kojom će se uvesti rodna ravnopravnost, a najvažniji zadatak je podstaći žene na obrazovanje i političku participaciju.
• anarho-feminizam

Fokusi današnjeg feminizma

Krajem 1970-ih godina se fokus pažnje feminista preusmerava s pitanja „obične“ jednakopravnosti prema nizu pitanja važnih za život žena u društvu, među kojima se ističu:

• Jednaka građanska i politička prava muškaraca i žena
• Besplatna i sigurna kontracepcija te pravo na pobačaj
• Pravo na slobodu i život žena bez muškaraca te lezbijsko materinstvo
• Silovanje u braku
• Jednake plate muškaraca i žene te jednake mogućnosti na radnom mestu
• Reproduktivna prava i kontrola rađanja
• Nasilje u porodice
• Seksualna eksploatacija
• Žensko ropstvo
• Ženska solidarnost
• Prava LGBTIQ osoba, posebno lezbijki, te žena iz drugih marginaliziranih grupa, etničkih grupa, itd.
• Teza privatno je političko - ne postoji privatno pitanje ako se radi o diskriminaciji i nasilju, jer oni su sami političko pitanje i zahtevaju društvenu ili državnu intervenciju

Ženske studije

Glavni članak: Ženske studije

Većina fakulteta u svetu danas nudi i ženske studije (često pod nazivom „rodne studije“, engl. Gender Studies) u kojima se istražuju najnovija kretanja u feminističkoj teoriji. U Srbiji, ženske studije se izučavaju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na različitim univerzitetima na Zapadu, deluju studijski programi pod nazivima poput ženske studije, feminističke i polne studije, polne studije i slično.

Težište izučavanja i borbe za jednakost se u naučnoj i društvenoj delatnosti ovih feminista i feministkinja preusmerava sa polne jednakosti, na pitanje rodne jednakosti. Pri tome, „rod“ je u praksi naprosto izraz seksualne orijentacije: rod jedne osobe se zove onako kako se zove i njena seksualna orijentacija, jedino što rodna teorija u sklopu pojma rod stavlja više naglasak na socijalne i pravne aspekte života dotične osobe.

Kritičari teorija koje na početku 21. veka promovišu aktualni naraštaj feminističkih naučnika okupljenih na univerzitetima nazivaju te teorije rodnom ideologijom i posebno ukazuju na presudni uticaj lezbijskog feminizma (to nije pežorativni izraz, protagonistkinje ga koriste vrlo ponosito) na feminizam trećeg talasa.

Unutarfeminističke kritike „feminizmu trećeg talasa“

Već 1994. godine Kristina Hof Somers, američka feministkinja i (tada) profesorka filozofije na Klark univerzitetu, izdaje knjigu „Who Stole Feminism? How Women Have Betrayed Women“ u kojoj iznosi mišljenje da „rodne femnistkinje“ (njena kovanica) koje u to vreme formiraju gore već spomenuti „treći talas“ feminizma kvare i ruše postignuća naraštaja feministkinja koje su se borile za jednakost polova i koje i nadalje žele tako činiti (tu ona ubraja i sebe). Somersova smatra da je kontraproduktivno uveravati svet, ali i žene same, da žene nisu sposobne biti slobodne osobe ako ne prestanu biti žene. Ona tvrdi da su (već početkom 1990-ih godina) te rodne feministkinje revnosnim radom uspele u SAD da uzmu u ruke ključeve svih finansijskih zalaganja za ženska prava, kako iz državnih, tako iz privatnih izvora; te opisuje kako postaje nemoguće da se napreduje u univerzitetskom svetu bez podrške feministkinja koje su pobornice te nove ideologije. Somersova se do danas zauzima za „klasični pravični feminizam“, gde se traži jednakost i pravičnost za žene, te tvrdi kako se pokazuje da „što su stvari bolje za žene, to su profesorke sa ženskih studija srditije... Zaista ne mislim da nam treba jedna alternativna vizija. Mislim da već imamo dobru viziju, koju zovem 'pravični feminizam'. To je klasični feminizam koji nam je doneo pravo glasa, koji nam je doneo pravičnost u obrazovanju, koji nastavlja da nam donosi jednakost šansi. To je feminizam u koji ja verujem. Tome nije trebalo davati neki filozofski izraz jer su to već sasvim lepo bile učinile Mari Volstonkraft, Elizabet Kadi Stenton i Suzan B. Antoni. To je baština žena u ovoj zemlji. Stoga nisam imala potrebu da pišem novu filozofiju feminizma... Ono što sam morala učiniti je bilo da razotkrijem tu posebnu školu feminizma koju ja zovem rodni feminizam“.

Somersova se ovom knjigom uvrstila u novu kategoriju „disidentskih feministkinja“, u čemu joj se pridružio jedan manji broj naučnica koje su ujedno angažovane feministkinje. Disidentske feministkinje ne istupaju javno protiv glavne struje današnjeg feminizma, ali se one feministkinje koje glavnoj struji pripadaju žale, kako je današnja varijanta feminizma društveno izrazito neprihvaćena. Tako Svetlana Knežević, koordinatorka inicijative „Za rad spremne“ iznosi u avgustu 2014. godine za časopis „Globus“ svoju ocenu da „Većina ljudi o feminizmu uči iz patrijarhalnih masovnih medija i kao rezultat toga većina ljudi ostaje zbunjena po pitanju rodne ravnopravnosti“.

Među katoličkim intelektualkama postoji tendencija da se - osloncem na teološka promišljanja pape Jovana Pavla II - prezentuje feministička misao i praksa zalaganja za prava žena koja bi bila saglasna katoličkoj veri: neki autori primenjuju za takve napore naziv „novi feminizam“, ili „novi katolički feminizam“.

U SAD postoji postojana sklonost među pripadnicama republikanske stranke da svoje efektivno zalaganje za ženska prava nazovu feminizmom - što zahteva puno objašnjavanja, s obzirom da je aktualni „feminizam trećeg talasa“ izrazito nesklon - i u velikoj meri nekompatibilan - sa bilo kakvom politikom desnice.

Feminizam i pop kultura

U današnjoj pop kulturi prisutni su segmenti feminističkih poruka - od filmova i knjiga pa sve do pesama u kojima su se brojne pevačice izjasnile kao feministkinje kao što su npr. Lord, Majli Sajrus i Bijonse. Godine 2014. na dodeli MTV Video muzičkih nagrada, koja spada u najgledanije dodele na svetu, Bijonse je uživo izvela deo svoje pesme Flawless sa snažnom porukom što su neki mediji proglasili najsnažnijim feminističkim trenutkom pop kulture u istoriji. Deo koji je izvela zapravo je deo govora nigerijske feministkinje Čimamand Ngozi Adiči:

Učimo devojke da se snužde, da se smanje. Govorimo devojkama: „Možete imati ambicije, ali ne previše, treba ciljati da budete uspešne, ali ne preuspešne, inače ugrožavate muškarce.“ Zato što sam žensko, očekuje se da težim braku, očekuje se da radim životne izbore uvek držeći na umu da je brak najvažniji. Brak može biti izvor zadovoljstva i ljubavi i međusobne podrške, ali zašto to isto ne učimo dečake? Odgajamo devojke da vide jedna drugu kao konkurenciju - ne za poslove ili za dostignuća, već za pažnju muškaraca. Učimo devojke da ne mogu biti seksualna bića na način na koji su to dečaci. Feminist/kinja - osoba koja veruje u socijalnu, političku i ekonomsku jednakost spolova.

Brand ženskih higijenskih proizvoda Always je 2014. u junu pokrenuo kampanju LikeAGirl videom na Jutjubu koji je do septembra pogledan preko 40 miliona puta. U videu je prikazano kako tinejdžeri, uključujući i devojke, zbog društva shvataju poređenje „kao cura“ uvredom, gde fraze poput „trčati kao cura“, „boriti se kao cura“, „bacati loptu kao cura“, doživljavaju kao da to znači činiti navedene stvari loše i nespretno, a ne trčati, boriti se ili bacati loptu najbolje što možeš. Cilj kampanje je da se podigne svest o lošim posledicama takvog korištenja fraze kao cura po samopouzdanju devojaka u adolescentnom dobu. Mnogi su na video reagirali vrlo pozitivno, posebno sportistkinje, dok su ga neki opisali kao marketinški trik.

Vidi još

• Matrijarhat

Литература

• Sommers, Christina Hoff (1995). Who Stole Feminism?: How Women Have Betrayed Women. Simon and Schuster. стр. 133. ISBN 978-0-684-80156-8. )
• Andre, Mišel (1997). Feminizam. Beograd: Plato/XX vek.
• Butler, Judith (2000). Nevolje s rodom. . Zagreb: Ženska infoteka.
• Burdije, Pjer (2001). Vladavina muškaraca. Podgorica: CID. 
• Bell Hooks (2004). Feminizam je za sve: strastvena politika. Zagreb: Centar za ženske studije. 
• Batler, Džudit i Skot, Džoan (2006). Feministkinje teoretizuju političko. Beograd: Centar za ženske studije i istraživanje roda.
• Benhabib, Šejla et al. (2007). Feministička sporenja: filozofska razmena. Beograd: Beogradski krug.
• Gros, Elizabet (2005). Promenljiva tela. Beograd: Centar za ženske studije. 
• Mill, John Stuart (2000). Podređenost žena. Zagreb: Naklada „Jesenski i Turk“. 
• Mil, Džon Stjuart; Tejlor Mil Herijeta (1995). Rasprave o jednakosti polova. Beograd: „Filip Višnjić“, Centar za ženske studije.
• Nedović, Slobodanka (2005). Savremeni femenizam. Položaj i uloga žene u savremenom društvu. Beograd: Centar za unapređivanje pravnih studija, Centar za slobodne izbore i demokratiju.
• Pejtmen, Kerol (2001). Polni ugovor. . Beograd: Feministička 94.
• Papić, Žarana (1989). Sociologija i feminizam. Savremeni pokreti misao o oslobađanju žena i njegov uticaj na sociologiju. Beograd: Istraživačko izdavački centar SSO Srbije.
• Papić, Žarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003). Antropologija žene. Beograd: Biblioteka XX vek.
• Simon de Bovoar (1982). Drugi pol. . Beograd: Beogradsko izdavačko-grafički zavod.
• Vujović, Sreten [urednik] (2008). Društvo rizika. Promene, nejednakosti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji.
• Столић, Ана (2015). Сестре Српкиње - Појава покрета за еманципацију жена и феминизма у Краљевини Србији, Београд, Еволута
• Милановић, Јасмина. Делфа Иванић-заборављене Успомене, Београд, Еволута (2015)
• Karen Offen (2015). Evropski feminizmi, 1700—1950. politička istorija. Evoluta. 
• Assiter, Alison (1989). Pornography, feminism, and the individual. London Winchester, Mass: Pluto Press. ISBN 9780745303192. 
• DuBois, Ellen Carol (1997). Harriot Stanton Blatch and the Winning of Woman Suffrage. New Haven, Conn.: Yale University Press. ISBN 978-0-300-06562-6. 
• Flexner, Eleanor (1996). Century of Struggle: The Woman's Rights Movement in the United States. The Belknap Press. ISBN 978-0-674-10653-6. 
• Goodman, Robin Truth (2010). Feminist Theory in Pursuit of the Public: Women and the 'Re-Privatization' of Labor. New York: Palgrave Macmillan. 
• Hemmings, Clare (2016). „Is Gender Studies Singular? Stories of Queer/Feminist Difference and Displacement”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. Duke University Press. 27 (2): 79—102. doi:10.1215/10407391-3621721. 
• Hewlett, Sylvia Ann (1986). A Lesser Life: the Myth of Women's Liberation in America. First ed. New York: W. Morrow and Co. ISBN 978-0-688-04855-6. 
• Lyndon, Neil (1992) (1992). No More Sex Wars: the Failures of Feminism. London: Mandarin, 1993, cop. ISBN 978-0-7493-1565-8. 
• Orleck, Annelise (2015). Rethinking American Women's Activism. New York: Routledge. 
• Richard, Janet Radcliffe (1980). The Sceptical Feminist: a Philosophical Enquiry. , in series, Pelican Books. Harmondsworth, Eng.: Penguin Books, 1982, cop. 1980. Without. ISBN
• Mathur, Piyush (1998). „The archigenderic territories: Mansfield park and a handful of dust”. Women's Writing. 5 (1): 71—81. doi:10.1080/09699089800200034. 
• McElroy, Wendy (2008). „Feminism and Women's Rights”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 173—76. ISBN 978-1-4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n106. 
• Mitchell, Brian (1998). Women in the Military: Flirting with Disaster. . Washington, D.C.: Regnery Publishing. xvii, 390 pp. 0–89526-376-9
• Pollock, Griselda (2016). „Is feminism a trauma, a bad memory, or a virtual future?”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. Duke University Press. 27 (2): 27—61. doi:10.1215/10407391-3621697. 
• Pulkkinen, Tuija (2016). „Feelings of Injustice: The Institutionalization of Gender Studies and the Pluralization of Feminism”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. Duke University Press. 27 (2): 103—124. doi:10.1215/10407391-3621733. 
• Schroder, Iris; Schuler, Anja (2004). „'In Labor Alone is Happiness': Women's Work, Social Work, and Feminist Reform Endeavors in Wilhelmine Germany – A Transatlantic Perspective”. Journal of Women's History. Johns Hopkins University Press. 16 (1): 127—147. doi:10.1353/jowh.2004.0036. 
• Schroder, Iris; Schuler, Anja (2016). „Is feminism a trauma, a bad memory, or a virtual future?”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. Duke University Press. 27 (2): 27—61. doi:10.1215/10407391-3621697. 
• Stansell, Christine (2010). The Feminist Promise: 1792 to the Present. ISBN 978-0-679-64314-2. 
• Steichen, Donna (1991). Ungodly Rage: the Hidden Face of Catholic Feminism. San Francisco, Calif.: Ignatius Press. ISBN 978-0-89870-348-1. 
• Stevens, Doris; O'Hare, Carol (1995). Jailed for Freedom: American Women Win the Vote. Troutdale, OR: NewSage Press. ISBN 978-0-939165-25-4. 
• Rosemarie Tong (2013). Feminist Thought: A More Comprehensive Introduction. Westview Press. ISBN 978-0-8133-4841-4. 
• Wheeler, Marjorie W. (1995). One Woman, One Vote: Rediscovering the Woman Suffrage Movement. Troutdale, OR: NewSage Press. ISBN 978-0-939165-26-1. 
• „Interface volume 3 issue 2: Feminism, women's movements and women in movement”. 13. 12. 2011. 

Спољашње везе

• Feminist.com
• Asocijacija za žensku inicijativu
• Lezbijski feminizam Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jun 2007)
• Poreklo i razvoj feminizma
•  „Feminism”. Encyclopedia Americana. 1920. 
• Feminist.com directory
• Psychology's Feminist Voices
• Topics in Feminism
• Feminist Perspectives Scale Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. avgust 2016)
• Feminism on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Documents from the Women's Liberation Movement Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. oktobar 2011)