Пређи на садржај

Мирослав Антић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Антић
Мирослав Антић, српски песник
Лични подаци
Датум рођења(1932-03-14)14. март 1932.
Место рођењаМокрин, Краљевина Југославија
Датум смрти24. јун 1986.(1986-06-24) (54 год.)
Место смртиНови Сад, СФР Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаПлави чуперак
Војводина
Мит о птици
Награде Орден заслуга за народ
Невенова награда

Мирослав Мика Антић (Мокрин 14. март 1932 − Нови Сад 24. јун 1986) био је српски песник и уредник.[1] Поред књижевности, бавио се сликарством, новинарством и филмом.[2] Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду, и „Младог поколења“ у Новом Саду.[3][4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Мокрину на северу Баната. Основну школу започео је у Кикинди а наставио у Панчеву.[4] Живео је у Панчевачкој Горњој вароши, где је похађао и гимназију. Са само шеснаест година написао је своје прве песме које су изашле у часопису „Младост”. ИП „Ново поколење”, 1950.године, прихватио је да одштампа прву збирку песама „Испричано за пролеће”.[5] Студије је уписао у Београду на Филозофском факултету. Живео је у Новом Саду. На дан своје смрти добио је награду која му је уручена у Скупштини Војводине.[6] Пре него што је постао познати песник бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту.

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]
Спомен плоча на кући у Панчеву
Споменик Мирославу Антићу у Новом Саду

Песник Мика Антић је у једном разговору рекао да је читао многе писце, и да су на њега сви утицали. Али је мало оних, како је говорио, који су му остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују.

У обраћању деци он каже: „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.[7]

Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дела и један рото роман.[8]

У периоду од 1941. до 1954. живео је у Панчеву.[9] О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.[10]

Преминуо је након што се дуго лечио од канцера вилице.[11] На Новом новосадском гробљу испратило га је више од десет хиљада људи, 26. јуна 1986. године. Његова последња жеља је била да му прочитају „Бесмртну песму” и одсвирају „Пира манде коркоро” када га буду сахрањивали.[5]

Сабрана дела су му објављена у 15 томова 1998. године од стране издавачке куће „Прометеј”.

Наслеђе

[уреди | уреди извор]

Одлуком градске скупштине Новог Сада од 2007. године, друге недеље марта у Новом Саду одржавају се „Антићеви дани”. У оквиру манифестације се додељује годишња награда „Мирослав Антић”. Награда и манифестација су изостале 2021. и 2022. године.[12]

По њему су назване школе: ОШ „Мирослав Антић” Ниш, ОШ „Мирослав Антић” Палић, ОШ „Мирослав Антић” Чукарица, ОШ „Мирослав Антић” Футог и ОШ „Мирослав Мика Антић" Панчево.

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Песма Плави чуперак, Мика Антић
    • Књиге за одрасле[2]
    • „Војводина“
    • „Испричано за пролеће“ (1951)
    • „Рождество твоје“
    • „Плаво небо“
    • „Насмејани свет“ (1955)
    • „Псовке нежности“
    • „Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962)
    • „Мит о птици“
    • „Шашава књига“(1972)
    • „Издајство лирике“
    • „Савршенство ватре“ (1982)[13]
    Књиге за децу[2]
    • „Последња бајка“ (1965)
    • „Плави чуперак“ (1965)
    • „Гарави сокак“ (1973)
    • „Оловка не пише срцем“ (1973)
    • „Живели прекосутра“ (1974)
    • „Друга страна ветра“ (1978)
    • „Птице из шуме“ (1979)
    • „Прва љубав“ (1981)
    • „Свашта умем“ (1981)
    • „Хороскоп“ (1983)
    • „Плава звезда“

    Референце

    [уреди | уреди извор]
    1. ^ „АНТИЋ Мирослав”. snp.org.rs. Приступљено 19. 1. 2024. 
    2. ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 26. 
    3. ^ „Сјећање на великог Мику Антића!”. Радио Телевизија БН. Приступљено 2021-02-03. 
    4. ^ а б „Антић, Мирослав”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024. 
    5. ^ а б Тасић, Милутин (2017). Велики српски књижевници. Београд: Боокланд. ISBN 978-86-7182-610-5. 
    6. ^ Симић, Јованка (30. 4. 2023). „ПОСЛЕДЊУ МИКИНУ СЛИКУ ЈОШ ЧУВАМ У НОВЧАНИКУ: Бранко је великог песника случајно сликао на дан смрти, 24. јуна 1986.”. Вечерње новости. Приступљено 30. 4. 2023. 
    7. ^ Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.
    8. ^ „Miroslav Antić Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-07-08. Приступљено 2021-02-03. 
    9. ^ Мика Антић у Панчеву („Политика”, 6. јул 2019)
    10. ^ Тридесет година од смрти Мирослава Антића („Политика”, 26. јун 2016)
    11. ^ Kosanović, Antonije (2021-05-23). „Pre 36 godina, bez govorancije i uz pesmu, otišla je meka duša Mike Antića”. Luftika (на језику: српски). Приступљено 2024-01-13. 
    12. ^ Ковачевић, Снежана (26. 3. 2022). „Нови Сад други пут без „Антићевих дана””. Политика. Приступљено 27. 3. 2022. 
    13. ^ Antić, Miroslav (2014). Savršenstvo vatre. Beograd: Laguna. ISBN 9788652116256. 

    Спољашње везе

    [уреди | уреди извор]
    Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Антић&oldid=28826250”