Пређи на садржај

Градска општина Нови Београд

Координате: 44° 48′ 55″ С; 20° 25′ 05″ И / 44.815254° С; 20.4179993° И / 44.815254; 20.4179993
Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Општина Нови Београд)

44° 48′ 55″ С; 20° 25′ 05″ И / 44.815254° С; 20.4179993° И / 44.815254; 20.4179993

Градска општина Нови Београд
Административни подаци
Држава Србија
Управни округГрад Београд
ГрадГрад Београд
Становништво
 — 2022.Пад 209.763
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина40,7 km2
Положај {{{име генитив}}}
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеИвана Николић (СНС)
Веб-сајтnovibeograd.rs

Градска општина Нови Београд је градска општина, уједно и насељено место, града Београда и простире се на површини од 4.096 хектара.[1][2] Према попису становништва из 2011. године било је 214.506 становника.[3] Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 209.763 становника[4]

Градска општина Нови Београд је једна од седамнаест београдских општина.[1] Три године након Другог светског рата, 1948. године, постављен је камен темељац Новог Београда, а 1952. године основана је општина Нови Београд, која се развила у метрополу која и даље расте.[2]

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Нови Београд се налази на левој обали Саве. Административно, његов североисточни део почиње на десној страни Дунава, мало пре ушћа Саве у Дунав. Налази се северозападно од „старог“ Београда, са којим је спојен путем 6 мостова (Бранков мост, Газела, Стари савски мост, Стари и Нови железнички мост, и најновији, преко Аде Циганлије, отворен 2011. године). Европски пут E-75 пролази кроз средиште Новог Београда.

Географске одлике

[уреди | уреди извор]
Нови Београд — Сава центар и пословне зграде

Општина Нови Београд заузима површину од 40,96 km². Главна физичка особина Новог Београда је његов раван терен, што представља велики контраст старом делу Београда, који је изграђен на 32 брда. Осим Бежаније, свог западног дела, Нови Београд је изграђен на површини која је у основи била мочвара када је 1948. године отпочела изградња новог града. Годинама је на Нови Београд доношен песак са дунавског Малог ратног острва, све док од њега није преостао мали уски пошумљени појас земље који постоји и данас.

Нови Београд Блок 2

Остале географске одлике Новог Београда су полуострво Ада Циганлија и острво Ада Међица, оба на Сави и залив Зимовник, који окружује Малу Циганлију, у ком се налазе објекти бродоградилишта Београд. Лесне заравни Бежанијске косе се налазе у западном делу општине, док у јужном делу протиче канал Галовица који се улива у Саву.

Од свих београдских градских општина, Нови Београд има највише зелених површина, укупно 3,47 km² или 8,5% своје површине.[5] Највећи површина паркова отпада на парк Ушће. На Новом Београду је 2008. године отворен Парк Република Српска.

Историја

[уреди | уреди извор]
Спомен обележје почетка изградње Новог Београда, на Ушћу
Главни чланак: Историја Новог Београда

Зачетак

[уреди | уреди извор]
Види још: Бежанија

Први историјски помен људског насеља на територији данашњег Новог Београда потичу из времена турске владавине над Србијом. Он је пронађен у књизи из 1713. године „Крушевски поменик“ који бележи постојање српског насеља по имену Бежанија најраније 1512. године. Такође помиње да је село имало 32 куће, а тај број је 1810. године нарастао на 115.

Током 18. века становници Бежаније су били искључиво Срби, али након повлачења Турака, нови освајач Аустрија је подстицала насељавање Немаца, Мађара и Хрвата. Између два светска рата, у време Краљевине Југославије, насеље се помера ближе реци Сави и тада настаје Сајмиште (сада је то Старо Сајмиште) и Ново Насеље.

1934. поглед са тврђаве у Београду према будућем месту Новог Београда

Први урбанистички планови који су планирали ширење Београда на леву обалу Саве су направљени 1923. године, али их је недостатак средстава и људства да се исуши мочварни терен одложио на неодређено време. Београђанин Петар Кокотовић је 1924. године отворио кафану на Тошином бунару коју је назвао „Нови Београд“. После 1945. године Кокотовић је био председник месне заједнице Ново Насеље-Бежанија која је касније израсла у општину Нови Београд.[6] Нешто касније, 1939. године, у Земуну излази и први број недељног листа „Нови Београд“. На Бежанији је 1924. године изграђен аеродром, док је фабрика Рогожарски изграђена 1928. године. Године 1934. планови су проширени на изградњу урбаног језгра који ће повезивати Београд и Земун, пошто је Земун административно припојен граду Београду 1929. године, чиме је изгубио статус града. Такође је подигнуте мост преко Саве и успостављена је трамвајска линија која је спајала Београд и Земун. Саграђен је и земунски аеродром.

На простору данашњег Блока 18, насеље звано Нови Београд настало је 1932. године. До 1940. године је нарасло на седам нумерисаних, паралелних улица, са 450 кућа и преко 3.000 становника.[7]

Године 1938. подигнут је комплекс зграда месној заједници Старо Сајмиште. На површини од 15.000 km2 су се одржавали сајмови и изложбе чији је циљ био да покажу економски развој Краљевине Југославије. Исте те године, општина Београд је потписала уговор са две данске грађевинске компаније да саграде ново насеље. Пројекат је поверен инжењеру Браниславу Нешићу.

Логор Сајмиште

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Логор Сајмиште

Године 1941. немачка војска и њени савезници су окупирале Краљевину Југославију. Немачка тајна полиција Гестапо је преузела контролу над Сајмиштем. Гестапо га је окружио са неколико кругова бодљикаве жице и претворио га у затвор. Сајмиште је на крају постало логор за уништење.

До маја 1942. године нацисти су користили логор Сајмиште за ликвидацију Јевреја из Београда и других делова Србије. За време окупације близу 8.000 Јевреја и 32.000 Срба је угушено у душегупкама, стрељано у Јајинцима, или умрло у самом логору. Логор је био активан од октобра 1941. до јула 1944. године. Међу затвореницима су се налазиле српске жене, деца и старци са Козаре, српске и јеврејске породице из Београда и других градова, ромске породице, као и српско становништво из разних сремских насеља. Такође, у логору на Старом сајмишту био је затворен, мучен и ликвидиран велики број српских бораца у који су активно учествовали у покрету отпора против немачких и хрватских нацистичких окупатора. Од априла 1942. године затвореници су пребацивани у усташке логоре Јасеновац и Стару Градишку. Ликвидације заробљеника су трајале све време постојања логора.

Извештај Југословенске државне комисије за злочине окупатора и њихових сарадника проценио је да је око 100.000 затвореника прошло кроз Сајмиште, а да је убијено 48.000 људи. Дана 9. јула 1987. године, Скупштина Београда одлучила је да Старо Сајмиште прогласи културним добром и тиме је заштити од рушења. Споменик сећања жртвама Сајмишта је откривен 21. априла 1995. године.

Брзи развој

[уреди | уреди извор]
Нови Београд 1978. Билборд приказује Титову слику и текст „Радимо и стварамо за нашу срећнију будућност“.
Исечак са насловне стране Борбе од 12. априла 1948. о почетку радова на изградњи Новог Београда.
Нови Београд 1978.
Нови Београд 2005.
Изградња Универзитетског села

Три године након завршетка Другог светског рата, 11. априла 1948. године изградњу Новог Београда започеле су омладинске радне бригаде. Тај дан се узима за настанак Новог Београда. Зграде су ницале једна за другом, а 1952. године је основана општина Нови Београд, док је 1955. године општина Бежанија припојена Новом Београду. Годинама је Нови Београд био највеће градилиште у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и извор великог поноса за комунистичке власти које су надгледале тај пројекат.

Пре него што је почела изградња, терен је насут песком из Саве и Дунава како би се исушило мочварно земљиште и подигао ниво земљишта изван домашаја поплава и подземних вода. Само током прве три године на изградњи је радило више од 100.000 радника и инжењера из целе Југославије. Радне бригаде сачињене од становника доведених из сеоских подручја су обезбеђивале већину радне снаге. Чак су и средњошколци и студенти учествовали у изградњи. Радници нису имали потребну механизацију, па је мешање бетона и ношење песка рађено ручно, док су коњске запреге коришћене само за дизање изузетно тешког терета.

Једна од првих завршених зграда била је Палата федерације (данас Палата „Србија“), која је обухватала 75.000 m2 корисне површине која је од тада била дом Савезног извршног већа ФНРЈ и СФРЈ, као и Владе СРЈ и Савета министара Србије и Црне Горе и канцеларија Председника Србије и Црне Горе. До општине се може доћи аутобусима 16 (Карабурма 2 - Нови Београд Похорска), 17 (Коњарник - Земун Горњи Град), 18 (Медаковић 3 - Земун Бачка), 65 (Звездара 2 - Бежанијска коса), 69 (Депо „Сава“ - ГО Нови Београд), 72 (Зелени венац - Аеродром Никола Тесла), 73 (Нови Београд Блок 45 - Батајница), 75 (Зелени венац - Бежанијска коса), 76 (Нови Београд Блок 70А - Бежанијска коса), 77 (Звездара - Бежанијска коса), 78 (Бањица 2 - Земун Нови Град), 83 (Црвени крст - Земун Бачка), 88 (Земун Кеј ослобођења - Нови Железник), 610 (Земун Кеј ослобођења - Јаково), 611 (Земун Кеј ослобођења - Добановци), 612 (Нови Београд Похорска - Нова Галеника), 708 (Нови Београд Блок 70А - Земун Поље) и сезонском линијом АДА 2 (Земун Кеј ослобођења - Ада Циганлија) као и ноћним линијама 15 (Трг Републике - Земун Нови Град), 68 (Трг Републике - Блок 45), 75 (Трг Републике - Бежанијска коса), 601 (Главна железничка станица - Добановци), 603 (Трг Републике - Угриновци), 704 (Трг Републике - Земун Поље) и 706 (Трг Републике - Батајница). Њена будућа намена још увек није одређена.

Прве зграде за становање су били павиљони близу Тошиног бунара. Комплекс Студентског града је изграђен у исто време да би се задовољиле стамбене потребе студената растућег Универзитета у Београду који су долазили из свих делова Србије.

Друге значајне грађевине изграђене у Новом Београду су конгресна дворана Сава центар, Генексове куле, седиште Нафтне индустрије Србије, спортске и концертне дворане Хала спортова и Београдска арена и хотели са 5 звездица Континентал Хотел Београд и Хајат Риџенси. За потребе учесника Универзијаде 2009. у Београду се градило универзитетско село Белвил, које је након завршетка универзијаде продато.

Дан општине је 11. април, дан почетка изградње Новог Београда, а слава Покров Пресвете Богородице, 14. октобар.

Председници општине Нови Београд

[уреди | уреди извор]
Пословни центар Ушће, највиша зграда на Новом Београду, некада седиште ЦК СКЈ
рб име и презиме избори почетак мандата крај мандата политичка странка
1 Стеван Галогажа 1952. 1952. 1953. СКЈ/СКС
2 Илија Радека 1953. 15. новембар 1957. СКЈ/СКС
3 Љубинко Пантелић Чича 1957. 15. новембар 1957. 1962. СКЈ/СКС
4 Јова Марић 1962. 1965. СКЈ/СКС
5 Перо Ковачевић 1965. и 1967. 1965. 23. април 1969. СКЈ/СКС
6 Новица Благојевић 1969; 1974. и 1978. 23. април 1969. 11. април 1979. СКЈ/СКС
7 Милан Комненић 12. јун 1979. 29. април 1982. СКЈ/СКС
8 Андрија Тејић 1982. 29. април 1982. 1986. СКЈ/СКС
9 Тома Марковић 1986. 21. април 1986. 1989. СКЈ/СКС
10 Чедомир Ждрња 1989; 1992. и 1996. 1989. 12. октобар 2000. СКЈ/СКС/СПС
11 Жељко Ожеговић 2000. и 2004. 12. октобар 2000. 2008. ДС
12 Ненад Миленковић 2008. 2008. 2012. ДС
13 Александар Шапић 2012; 2016. и 2020. 27. јун 2012. 20. јун 2022. ДС/СПАС/СНС
14 Бојан Бован 2020. 27. јул 2022. СНС
15 Ивана Николић 2024. 16. јул 2024. СНС

Привреда

[уреди | уреди извор]

Како је у време социјализма тешка индустрија сматрана покретачком силом целе привреде, тешка индустрија је деценијама доминирала и привредом Новог Београда. Ту су изграђени „Индустрија мотора и трактора“ (ИМТ), „Фабрика одливака и модела“ (ФОМ), бродоградилиште „Београд“ (некада Тито), топлана на Савском Насипу, фабрика електро-опреме „МИНЕЛ“. Са колапсом гигантских друштвених предузећа током 1990-их, економија Новог Београда је назадовала и преусмерила са на тровинска предузећа, а та тенденција се даље увећала током 2000-их.

Данас у привреди Новог Београда доминирају финансијски сектор, услужни сектор, комерцијално заступнички, трговачки, спортско-рекреативни и грађевински сектор.[8]

У општини Нови Београд је на дан 31. октобра 2007. године било незапослено 12867 особа, од којих су 7379 жене (57%), а највише незапослених је са IV степеном стручне спреме.

Култура и просвета

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Образовне институције на Новом Београду
Музеј савремене уметности на Новом Београду

Нови Београд је пројектован као модеран град, али централна осовина (блокови 24, 25 и 26) са три трга - административним, културним и комерцијалним - никада није изведена по плану. Није реализована ни идеја културног кластера на Ушћу, па се у граду са више од 200.000 становника налази само један музеј (и то ван стамбеног подручја), док се позориште налази у оквиру Дома културе Студентски град. Ту је и најстарија културна институција Новог Београда: Библиотека "Вук Караџић" која је основана 1951. године. У блиској прошлости имала је 15 огранака и два пункта: у ИМТ-у и Бродоградилишту.

Музеј савремене уметности се налази на Ушћу. Градска влада је планирала да се на Ушћу изгради и зграда будуће Београдске опере. Овај план је током 2000. године наишао на отпор становника Новог Београда, чланова оперског ансамбла и најпознатијих архитеката и уметника који су сматрали да је Ушће врло лоше место за зграду опере.

Деценијама је Црква светог Ђорђа на Бежанији била једина црква у општини. Изградња нове Цркве светог Василија Острошког на Бежанији је почела 1996. године, док је изградња Цркве светог великомученика Димитрија почела 1998. године. Такође, у близини зграде СИВ-а и Београдске арене налази се Црква Светог Симеона Мироточивог. На Новом бежанијском гробљу налази се Црква Светог апостола Томе. Параклис Светог Јована Златоустог налази се у Студентском граду.

Образовање је имало већи приоритет од културе, те се на Новом Београду налази неколико основних, средњих и високих школа, као и Студентски град, комплекс зграда које чине највећи дом студената Универзитета у Београду. На Новом Београду налазе се следеће школе: Девета београдска гимназија, Десета београдска гимназија, Факултет драмских уметности, Средња туристичка школа, Средња школа графичког дизајна, Политехничка академија, Техничка школа „Нови Београд“ и Руска школа, као и приватни универзитети "Алфа" и "Мегатренд".

Ноћни живот

[уреди | уреди извор]
Поглед на Нови Београд са Калемегдана ноћу.

Нови Београд пружа богати ноћни живот дуж обала Саве и Дунава. Оно што је почело углавном као клубови за дружење на сплавовима за речне риболовце током 1980-их, током 1990-их се развило у велике сплавове који су нудили храну и пиће уз уживо извођену турбо-фолк музику током 1990-их.

Месне заједнице

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Месне заједнице Новог Београда
Мапа месних заједница Новог Београда

Нови Београд је подељен на деветнаест месних заједница, то су:[9]

  1. Павиљони
  2. Студентски град
  3. Старо Сајмиште
  4. Бежанија
  5. Ледине
  6. Фонтана
  7. Париске комуне
  8. Ушће
  9. Икарус
  10. Стари аеродром
  11. Академија
  12. Сава
  13. Газела
  14. Савски кеј
  15. Бежанијски блокови
  16. Дунавски кеј
  17. Младост
  18. Бежанијска коса
  19. Др Иван Рибар

Демографија

[уреди | уреди извор]

Не постоје засебна насеља у општини, пошто цела општина административно припада Граду Београду и у статистикама се наводи као део Београда. Област око скупштине општине и оближње кружног тока се сматра центром Новог Београда.

Нови Београд је по плановима подељен у блокове. Тренутно постоји 72 блока (уз неколико подблокова попут (али без никад изграђеног 27) Блока 70а). Стара језгра насеља Бежанија, Ада Међица и Мала Циганлија, као и област уз ауто-пут западно од Бежанијске косе нису подељени у блокове, док због административних промена, неки блокови (9, 9б, 50 и делови блокова 9а, 11 и 11ц) припадају општини Земун, која се простире северно од Новог Београда као једна непрекидна изграђена област.

Од почетка изградње 1948. Нови Београд је доживео нагли пораст броја становника, али је последњи попис показао да се број становника током 1990-их и 2000-их смањио.

У насељу Нови Београд живи 181.797 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 79.649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[10]
Година Становника
1948. 9.195
1953. 11.339
1961. 33.347
1971. 92.200
1981. 173.541
1991. 224.424 218.633
2002. 217.773 225.575
2011. 214.506
2022. 209.763
Етнички састав према попису из 2022.‍[1]
Срби
  
 178.784 85,23%
Југословени
  
 2.262 1,08%
Роми
  
 1.576 0,76%
Руси
  
 1.071 0,51%
остало
  
 6.269 2,98%
непознато
  
 1.676 0,79%
Етнички састав према попису из 2002.‍[11]
Срби
  
 187.253 85,98%
Југословени
  
 5.341 2,45%
Црногорци
  
 5.233 2,40%
Хрвати
  
 2.520 1,15%
Роми
  
 2.371 1,08%
Македонци
  
 1.683 0,77%
Муслимани
  
 829 0,38%
Словенци
  
 536 0,24%
Мађари
  
 411 0,18%
Бошњаци
  
 285 0,13%
Албанци
  
 268 0,12%
Горанци
  
 255 0,11%
Руси
  
 191 0,08%
Словаци
  
 177 0,08%
Бугари
  
 137 0,06%
Румуни
  
 99 0,04%
Чеси
  
 83 0,03%
Немци
  
 58 0,02%
Украјинци
  
 56 0,02%
Русини
  
 49 0,02%
Буњевци
  
 46 0,02%
Власи
  
 12 0,00%
непознато
  
 1.676 0,76%


Становништво према полу и старости[12]
м
ж
? 468
  
  
 484
80+ 1.498
  
  
 1.750
75—79 3.957
  
  
 4.123
70—74 4.194
  
  
 6.420
65—69 6.049
  
  
 7.400
60—64 6.115
  
  
 7.531
55—59 5.436
  
  
 6.740
50—54 8.850
  
  
 10.865
45—49 8.978
  
  
 10.990
40—44 6.658
  
  
 8.144
35—39 6.092
  
  
 7.091
30—34 6.888
  
  
 7.364
25—29 7.483
  
  
 8.129
20—24 7.968
  
  
 8.147
15—19 6.992
  
  
 6.850
10—14 5.445
  
  
 5.082
5—9 4.703
  
  
 4.570
0—4 4.251
  
  
 4.068
Просек : 40,2 42,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 2.905 3.864 11.936 31.405 57.244 69.933 79.649
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 17.036 20.463 18.198 17.575 4.484 1.424 301 95 44 29 2,73
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 87.626 28.251 52.330 3.320 3.407 318
Женски 102.028 27.267 53.029 13.967 7.494 271
УКУПНО 189.654 55.518 105.359 17.287 10.901 589
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 39.199 322 7 55 6.998
Женски 39.011 214 10 48 5.243
УКУПНО 78.210 536 17 103 12.241
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 809 2.580 7.797 950 4.458
Женски 298 998 7.998 1.051 2.432
УКУПНО 1.107 3.578 15.795 2.001 6.890
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 867 4.023 4.737 1.589 1.540
Женски 2.051 3.341 3.587 3.366 5.867
УКУПНО 2.918 7.364 8.324 4.955 7.407
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2.247 12 29 179
Женски 2.274 63 26 144
УКУПНО 4.521 75 55 323

Критике

[уреди | уреди извор]
Сферични поглед на Бежанијске солитере
(прегледајте као 360° интерактивну панораму)
Бежанијски блокови

Када је Нови Београд пројектован и изграђиван крајем 1940-их и 1950-их главни циљ је био да се подигне што више зграда што је пре могуће како би се задовољиле потребе растућег броја становника услед миграција и великог прираштаја.

Почетком 1980-их песма Рибље чорбе „Нећу да живим у Блоку 65“ пева о депресивној особи која мрзи свет јер је окружена бетоном Новог Београда, док је у скорашњим филмовима Нови Београд представљен као српска верзија црначких гета попут оних у Харлему, Бруклину и Бронксу. Најочигледнији пример за то је филм „1 на 1“ из 2002. који приказује групу српских тинејџера који репују, пуцају из пиштоља, играју уличну кошарку и окривљују живот у Новом Београду за многе своје проблеме. Други филмови, попут „Апсолутних 100“ и „Ране“ такође приказују Нови Београд у негативном светлу, али они имају другачији угао посматрања, јер смештају своје приче у контекст 1990-их када су рат у бившој Југославији и међународна изолација знатно погоршали живот људи у Србији.

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Нови Београд је побратимљен са следећим градовима и општинама[13]:

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Зграда предузећа Трудбеник
    Зграда предузећа Трудбеник
  • Полукружна панорама, снимљена са источног краја НБ
    Полукружна панорама, снимљена са источног краја НБ
  • Поглед ка југ-југозападу по ноћи.
    Поглед ка југ-југозападу по ноћи.
  • Музеј савремене уметности у близини Ушћа
    Музеј савремене уметности у близини Ушћа
  • Западна капија Београда, позната по називу Генекс.
    Западна капија Београда, позната по називу Генекс.
  • Црква светог Великомученика Димитрија.
    Црква светог Великомученика Димитрија.
  • Црква светог Василија Острошког
    Црква светог Василија Острошког
  • Једна од зграда Мерцедеса - још један пример занимљиве архитектуре на југу блока 38
    Једна од зграда Мерцедеса - још један пример занимљиве архитектуре на југу блока 38
  • Једна од две телевизорке, које су заштитни знак блока 28, једног од најстаријих насеља на Новом Београду
    Једна од две телевизорке, које су заштитни знак блока 28, једног од најстаријих насеља на Новом Београду
  • Део комплекса хотела Хајат, 20. блок
    Део комплекса хотела Хајат, 20. блок
  • Нови Меркатор, блок 31
    Нови Меркатор, блок 31
  • Модел авиона 1:1 у парку старог аеродрома, на Новом Београду, Блок 65 (2006)
    Модел авиона 1:1 у парку старог аеродрома, на Новом Београду, Блок 65 (2006)
  • Савоград, пословни део Новог Београда
    Савоград, пословни део Новог Београда
  • Насеље Белвил на Новом Београду
    Насеље Белвил на Новом Београду
  • Залазак сунца на Новом Београду
    Залазак сунца на Новом Београду
  • Поглед на Нови Београд и ушће са Калемегдана
    Поглед на Нови Београд и ушће са Калемегдана
  • Нови Београд ноћу
    Нови Београд ноћу
  • Улица Јурија Гагарина
    Улица Јурија Гагарина

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Градске општине”. Град Београд. Приступљено 26. 6. 2016. 
  2. ^ а б „Историја Новог Београда”. Општина Нови Београд. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2016. 
  3. ^ „Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност” (PDF). Републички завод за статистику. Републички завод за статистику. Приступљено 26. 6. 2016. 
  4. ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022. 
  5. ^ „Српска престоница у бројкама”, Политика, стр. 30, 26. 4. 2008 
  6. ^ „Битка за Београд”, Политика, стр. 11, 2008 
  7. ^ Време, 9. септ. 1940, стр. 6. digitalna.nb.rs
  8. ^ „Privredni sektor”. Општина Нови Београд. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. 
  9. ^ „Списак месних заједница”. Нови Београд. Приступљено 26. 6. 2016. 
  10. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  13. ^ Међународна сарадња Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) Нови Београд

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
  • Слободан Ристановић (2008) : 60 година Новог Београда;

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Градска_општина_Нови_Београд&oldid=28840259”