Полтавскаја
| Полтавскаја Полтавская | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Красноармејски рејон |
| Основан | 1794. |
| Стара имена | Красноармејскаја (до 1994) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 26.490 |
| — густина | 1.271,11 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 21′ 42″ С; 38° 12′ 38″ И / 45.361722° С; 38.210511° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 6 m |
| Површина | 20,84 km2 |
.svg)  Полтавскаја Полтавскаја на карти Русије | |
.svg) Полтавскаја Полтавскаја на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353800−353803 |
| Позивни број | +7 86165 |
| ОКАТО код | 03 223 810 001 |
| ОКТМО код | 03 623 410 101 |
| Веб-сајт | |
| http://www.stanpoltan.ru/ | |
.png)
Полтавскаја (рус. Полтавская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Красноармејском рејону чији је уједно и административни центар.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 26.490 становника и девето је по величини село на тлу Русије.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Полтавскаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине, односно на југу Кубањско-приазовске степе на надморској висини од око 6 метара. Село се налази на свега 12 км североисточно од Славјанска на Кубану, односно на око 65 км северозападно од покрајинског административног центра Краснодара. Станица је са свих страна окружена поплављеним пољима на којима се узгаја пиринач.
Кроз насеље пролази деоница железничке пруге Кримск−Тимашјовск.
Историја
[уреди | уреди извор]Село Полтавско основано је 1794. као једно од првих 40 насеља основаних од стране црноморских Козака на подручју Кубања, а име је добило по граду Полтави одакле су досељеници дошли. Садашње име и статус добија 1932. године. Совјетске власти су због одбијања локалног становништва да сарађује са новим државнм властима, цело село прогласили издајничким и окружили га са свих страна. Блокада је за последицу имала неколико хиљада умрлих од глади, а преостали преживели, њих око 9.000 депортовано је на Урал. Уместо њих досељени су демобилисани припадници Црвене армије из централних делова Русије и из Белорусије. Заједно са новим становницима станица добија и ново име − Красноармејскаја (рус. Красноармейская; срп. Црвеноармијска). Изворно име насељу враћено је тек 1994. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 26.490 становника.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|
| 13.594 | 18.269 | 21.785 | 23.788[1] | 28.639[2] | 26.490[3] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
