Пређи на садржај

Википедија:Неутрално гледиште

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Википедија:Neutral point of view)

Сав енциклопедијски садржај на Википедији мора бити писан с неутралног гледишта (НГ) представљајући поштено, сразмерно и без уредничке пристрасности све значајне ставове које су поуздани извори објавили о некој теми.

НГ је основни принцип Википедије и других Викимедијиних пројеката. Једно је од три основна правила о садржају Википедије; друга два су „Проверљивост” и „Без оригиналног истраживања”. Та правила заједнички одређују врсту и квалитет материјала који је прихватљив у чланцима на Википедији. Будући да складно функционишу, не би их требало тумачити одвојено једни од других. Уредницима се топло препоручује да проуче сва три споменута правила.

Према Џимбу Вејлсу НГ је „неопходно и о њему нема расправе”, а принципи на којима се заснива не могу се подредити другим правилима или смерницама нити консензусом уредника.

Прочитајте овај приручник за смернице о томе како написати чланак у складу с неутралним гледиштем.

Чланке треба писати непристрасно, представљајући гледишта већине и свих значајних мањина подједнако. Ово је правило неутралне тачке гледишта.

Ово правило је врло лако погрешно протумачити: оно не претпоставља да је могуће написати чланак само са једне, непристрасне, објективне тачке гледишта. Оно уместо тога тврди да треба правично представити све стране у сукобу тако што чланак неће тврдити, наговештавати или подразумевати да је само једна од страна у праву. Такође, једна од битних предности Википедије јесте та што Википедијанци заједно раде на томе да учине чланке непристрасним.

Писање непристрасних чланака је уметност која захтева вежбу. Позивамо сараднике који су усавршили ову уметност да помогну у развијању приручника за неутралност.

Основе појма неутралности

[уреди | уреди извор]

На Википедији се термини „непристрасно“ и „неутрална тачка гледишта“" користе на прецизан начин, који се разликује од уобичајеног значења:

Непристрасан чланак на правичан начин описује расправу без заступања било које стране у расправи. Будући да све чланке пишу и мењају људи, то баш и није лако постићи, пошто су људи по природи пристрасни.

Првобитно уобличење НТГ

[уреди | уреди извор]

Општа енциклопедија представља скуп створених људских знања представљених са неутралне тачке гледишта. Енциклопедијски текстови треба да се, колико је то могуће, клоне заузимања било којег одређеног става изузев става неутралне тачке гледишта.

Неутрална тачка гледишта покушава да представи идеје и чињенице на такав начин да се и они за и они против могу сложити. Наравно, стопостотно слагање није могуће; има идеологија које не пристају ни на какво тумачење осим на снажно изражену сопствену тачку гледишта. Можемо једино да стремимо писању које одговара у суштини рационалним (sic: разумним) људима, који могу да се не слажу око појединости.

Неки примери који могу да помогну у илустрацији онога што желим да кажем:

1. Енциклопедијски чланак не треба да тврди да се корпорације баве криминалом, чак иако аутор сматра да је тако. Уместо тога, чланак треба да представи чињеницу да неки људи верују у ово, и који су њихови разлози, а онда треба да представи и шта каже друга страна.

2. Енциклопедијски чланак не треба да тврди да је laissez-faire (либерални) капитализам најбољи социјални систем. [...] Уместо тога треба да истакне аргументе заступника тог гледишта, као и аргументе оних који се са тим гледиштем не слажу.

Вероватно најлакши начин да ваше писање учините што више енциклопедијским, је да пишете о томе шта људи верују, уместо шта јесте. Ако вам се ово чини на неки начин субјективистичким, колективистичким или империјалистичким, тада ме питајте о томе, зато што сматрам да сте једноставно погрешили. Оно у шта људи верују је питање објективних чињеница, и то можемо врло лако представити са неутралне тачке гледишта.

--Џимбо Велс, оснивач Википедије

Зашто Википедија треба да буде непристрасна?

[уреди | уреди извор]

Википедија је општа енциклопедија, што значи да она представља људско знање на неком степену уопштења. Међутим, људска бића се у неким стварима не слажу; у свакој теми где постоје различити погледи на ствари, свако гледиште је различита представа о томе шта је истина, и онолико колико тај поглед противречи осталим погледима, толико његове присталице верују да су ти остали погледи погрешни и стога не представљају знање. Где има неслагања о томе шта је истина, има неслагања и о томе шта чини знање. Википедија функционише зато јер је она заједнички труд; међутим, док сарађујемо, како да решимо проблем бесконачних „уређивачких ратова“ где једна особа тврди да важи да је p а друга промени текст тако да он тада тврди да није p?

Једно од решења је да, у сврху рада на Википедији, прихватимо да „људско знање“ укључује све различите значајне теорије о свим тим разним темама. Стога смо се посветили циљу представљања људског знања у таквом смислу. Нешто попут овога је сигурно општеприхваћено значење речи „знање“; у овом смислу, оно што је „знано“ се са протоком времена непрестано мења, и када користимо реч „знати“, користимо је под знацима навода. На пример, у средњем веку смо „знали“ да демони узрокују болести. Данас „знамо“ да није тако.

Могли бисмо да сумирамо људско знање (у овом смислу) на пристрасан начин: изнели бисмо низ теорија о теми T, и онда тврдили да је истина о T таква-и-таква. Међутим, имајте у виду да је Википедија пројекат међународне сарадње. Међу нашим ауторима и читаоцима ћете наћи скоро свако гледиште о свакој теми. Како бисмо избегли бескрајне уређивачке ратове, можемо се сложити да свако од битних становишта представимо правично, и да не тврдимо да је било који од њих тачан. То је оно шта чини чланак „непристрасним“ или „неутралним“ на начин који представљамо овде. Писати са неутралне тачке гледишта, значи представљати контроверзне погледе без осуде; да би се то урадило, обично је довољно представити сукобљене погледе на начин који је мање-више прихватљив свим заступницима и да се погледи припишу њиховим заступницима. Сукоби на Википедији су карактеризовани, не поново одиграни.

Суштина главног разлога за ову политику је следећа: Википедија је енциклопедија, скуп људског знања. Међутим, пошто је Википедија међународни ресурс који је створила (и ствара) заједница, не можемо очекивати да се наши сарадници слажу у свим случајевима, чак ни у већини случајева, о томе шта чини знање у строгом смислу. Стога можемо да прихватимо слободнији смисао „људског знања“ по којем се оно шта називамо „знањем“ састоји од широког спектра сукобљених теорија. Требало би, и појединачни и као заједница, да се потрудимо да представимо ове сукобљене ставове правично, без подржавања било којег од њих, уз услов да погледи мале мањине не треба да буду представљени као да их подржава значајна мањина, а можда и уопште не треба да буду представљени.

Постоји још један разлог да се обавежемо на ову политику. Наиме, када је читаоцима очигледно да од њих не очекујемо да усвоје неко одређено мишљење, то им даје слободу да га сами створе, чиме се охрабрује интелектуална независност. Тоталитарне владе и догматичне установе било где би могле да нађу разлог да се противе Википедији, ако успемо да се држимо наше политике непристрасности: представљање многих супротстављених теорија о широком спектру тема сугерише да ми, ствараоци Википедије, верујемо да су читаоци способни да сами формирају своја мишљења. Текстови који правично представљају различита гледишта, без захтева да се читалац сложи са било којим, су ослобађајући. Неутралност руши догматизам и скоро свако ко ради на Википедији се може сложити да је то добра ствар.

Шта је неутрална тачка гледишта?

[уреди | уреди извор]

Оно што мислимо није очигледно и лако га је погрешно протумачити. Постоје многа друга ваљана тумачења „непристрасног“ и „неутралног“. Појам „непристрасног писања“ који преноси ово правило Википедије је „представљање супротстављених гледишта без заступања икојег“. Овоме треба даље појашњење, које следи.

Као прво и најважније, размислите шта значи када кажемо да непристрасно писање представља супротстављена гледишта без заступања икојег. Непристрасно писање не представља само најомиљеније гледиште; оно не тврди након представљања свих гледишта да је најпопуларније тачно; оно не тврди да је неко становиште на пола пута између неких других тачно. Представљање свих гледишта казује, мање-више, да p-исти верују да је p а q-исти верују да је q, и сада дебата стоји на томе. У идеалном случају, представљање свих гледишта такође даје и добар део позадине о томе ко верује да је p а ко да је q и зашто, као и које је стајалиште популарније (уз пажњу да се популарност не повеже са тачношћу). Детаљан чланак такође може садржавати и узајамне оцене p-иста и q-иста, дозвољавајући свакој страни да упути „најбољи ударац“ другој, успут се марљиво уздржавајући да каже ко је победио у размени.

Једна ствар овде захтева разјашњење. Рекли смо да неутрална тачка гледишта није, супротно тобожњем наговештају фразе, нека стварна тачка гледишта која је „неутрална“, или „на средини“ између различитих ставова. То је једно разумевање шта „неутрална тачка гледишта“ значи. Преовлађујуће тумачење на Википедији је да „неутрална тачка гледишта“ уопште није тачка гледишта; по нашем разумевању, када неко пише неутрално, он(а) је веома пажљив(а) да не изјави (или наговести или натукне или суптилно усмери некога да верује) да је било која одређена тачка гледишта уопште тачна.

Још једна ствар исто тако захтева разјашњење. Добро тумачење непристрасног писања је и да је то представљање или карактерисање сукоба, а не укључивање у њих. О непристрасном писању можете мислити као о хладном, поштеном, аналитичком опису расправа. Наравно, можете такође и да сумњате да је то уопште изводљиво без некаквог суптилног наговештаја или натукнућа да је неко стајалиште исправно. Међутим, искусни академици, писци полемика и реторици су веома осетљиви на пристрасност, било своју било туђу, тако да обично могу д уоче опис расправе који је наклоњенији једној страни. Ако изаберу да то ураде, уз мало креативности, обично могу да уклоне ту пристрасност.

Претеран значај

[уреди | уреди извор]

Следи важно ограничење: Чланци који упоређују гледишта не морају да дају толико детаљан опис мањинским ставовима колико простора одвајају за популарније. Не треба да покушавамо да сукоб представимо на начин као да и став који подржава мање људи заслужује исту пажњу као и став већине. Давање таквог претераног значаја мање заступљеном погледу може довести до забуне о облику сукоба. Ако сукоб желимо да представимо поштено, сукобљене погледе треба представити пропорционално њиховој заступљености међу стручњацима у тој области или међу заинтересованим странкама. Ипак, ништа од овога не говори да мањинска стајалишта не треба да добију колико је год могуће пажње на странама које су посвећене баш тим ставовима. Нема ограничења на величину Википедије. Међутим, чак и на тим странама, мада се стајалишта могу изложити прилично детаљно, треба водити рачуна да се не представљају као истина.

Речима Џимба Велса, са листе слања (mailing list), септембар 2003:
  • Ако је стајалиште већинско, требало би да буде лако поткрепити га референцама на опште прихваћене референтне текстове;
  • Ако стајалиште припада значајној мањини, онда би требало да буде лако навести истакнуте заступнике;
  • Ако стајалиште припада изузетно малој (или строго ограниченој) мањини, оно не спада у Википедију (осим можда у неком помоћном чланку) без обзира да ли је истинито или не; и без обзира можете ли га доказати или не (погледајте Википедија:Проблем равне земље).

Пристрасност не мора бити свесна. На пример, почетници у неком пољу често не схватају да је нешто што звучи здраворазумски заправо пристрасно неком одређеном стајалишту (због тога нам неретко треба стручњак у некој области не би ли учинио чланак потпуно непристрасним). На пример, писац може, без намере, да буде „географски“ пристрасан, ако опише сукоб онако како је виђен у једној земљи, без знања да се на другом месту на тај сукоб гледа потпуно другачије.

Политика заузимања неутралне тачке гледишта није сакривање различитих стајалишта, него приказивање различитости истих. У случају спора, биће приказане јаке и слабе тачке сваког становишта, без заступања било којег. Неутрална тачка гледишта није политика „раздвојени али једнаки“ (ен. separate but equal). Саме за себе, чињенице су неутралне али прост скуп чињеница не може бити неутрална тачка гледишта. Ако су у чланку приказане само погодне (или само непогодне) чињенице одређене тачке гледишта, чланак и даље неће бити неутралан.

Једноставно уобличење

[уреди | уреди извор]

Понекад дајемо и алтернативни облик политике непристрасности: прикупите чињенице, укључујући и чињенице о мишљењима — али немојте укључивати и сама мишљења. Постоји разлика између чињеница и вредности или мишљења. Под „чињеницама“ подразумевамо „податак око којег не постоји битан сукоб“. У овом смислу, резултати неке анкете су чињенице. Постојање планете зване Марс је чињеница. Чињеница је да је Платон био филозоф. Нико озбиљно не оспорава ове чињенице. Стога њих можемо слободно да прикупимо што више можемо.

С друге стране, под вредношћу или мишљењем подразумевамо „податак око којег постоји неки сукоб“. Увек ће бити граничних случајева где нисмо сигурни да ли одређени сукоб треба узети за озбиљно; али постоје многа тврђења која врло јасно изражавају вредности и мишљења. Да је погрешно красти је вредност или мишљење. Да су Битлси највећи бенд је вредност или мишљење. Да су Сједињене Америчке Државе погрешиле што су бациле атомску бомбу на Хирошиму и Нагасаки је вредност или мишљење. Да Бог постоји... ово изгледа као да је проблематично. Није ако се држимо горе наведене дефиниције: Да Бог постоји... је податак око којег постоји неки сукоб. Ово се види у томе како расправу о Богу (или о непостојању Бога) доживљава већина људи: тешко је причати о Богу или атеизму без уплитања ставова, или макар приче о вредности(ма).

Википедија је посвећена изношењу чињеница у смислу како је описано горе. Тамо где би унели мишљење, ми га претварамо у чињеницу приписујући то мишљење некоме. Тако, уместо да тврдимо „Битлси су били највећи бенд“ можемо да кажемо „Већина Американаца верује да су Битлси били највећи бенд“ што је чињеница која се може проверити резултатима анкета, или „Битлси су имали много песама на Билбордових врућих 100 (Billboard Hot 100)“, што је такође чињеница. У првом случају исказујемо мишљење; у другом и трећем „претварамо“ то мишљење у чињеницу приписујући га некоме. Важно је приметити да се овај облик значајно разликује од облика „неки верују...“ који је популаран у политичким расправама. Референца захтева одредиву и подложну бројању групу (популацију) или још боље, име.

Поврх тога, важно је имати у виду да постоје неслагања о томе како је најбоље наводити мишљења; некада ће бити неопходно условити опис мишљења или преставити неколико облика, само да би се стигло до решења које поштено представља све главне погледе на ситуацију.

Међутим, није довољно само изрецитовати Википедијину политику непристрасности, рећи само да би требало да изнесемо чињенице а не мишљења. Када се износе чињенице о мишљењу, важно је такође изнети и чињенице о супротстављеним мишљењима и то урадити без наговештавања да је било које мишљење тачно. Такође, обично је важно изнети и чињенице о разлозима за неко становиште, као и ко их заступа. Често је најбоље цитирати истакнутог заступника стајалишта.

Битан састојак: добро истраживање

[уреди | уреди извор]

Неслагања око тога да ли је нечему приступљено са неутралне тачке гледишта (НТГ) се обично могу избећи праксом доброг истраживања. Чињенице (како су дефинисане у претходном параграфу) нису тачка гледишта (ТГ, овде у значењу „супротно од НТГ“) саме по себи. Добар начин да се изгради неутрална тачка гледишта је да нађете уважен извор за податке које желите да додате на Википедију и да онда наведете тај извор. Ово је лак начин да се окарактерише једна страна сукоба, без да се искључи постојање других страна. Трик је у томе да нађете што је могуће бољи и уваженији извор. Покушајте да у библиотеци нађете добре књиге и новинске чланке, и потражите најпоузданији мрежни (online) извор. Мало припремног рада вам касније може уштедети доста времена при покушају оправдавања неког тврђења.

Једина ствар коју при овоме још ваља узети у обзир јесте да извори упоредиве уважености могу противречити један другом. У том случају, срж политике НТГ јесте да се дозволи да супротстављени приступи истој теми постоје на истој страни: радите на уравнотежењу, што значи да треба да расподелите простор за опис супротстављених стајалишта у складу са уваженошћу извора. Такође, кад год је то могуће, да дате предност оним изворима који су били најуспешнији у представљању чињеница на уравнотежен начин.

Правичност и саосећајност

[уреди | уреди извор]

Ако желите да сукобе окарактеришете правично, сукобљене погледе треба да прикажете подједнако позитивним и саосећајним тоном. Многи чланци заврше као коментар присташа (partisan commentary), иако представе оба гледишта. Чак и када је тема представљена чињеницама уместо мишљењима, чланак и даље може да зрачи наговештеним ставом било кроз избор чињеница које ће представити, или суптилније, њиховом организацијом — на пример, побијање супротних ставова успут много их више унижава него када се скупе у одељак Мишљења противника.

Уместо тога, треба да пишемо чланке који говоре да су сва стајалишта барем вероватна, имајући на уму важна ограничења о погледима екстремних мањина. Сва битна сукобљена стајалишта треба представити саосећајно. Можемо писати са ставом да је то-и-то добра идеја, осим што су, у очима неких клеветника, они који подржавају речени поглед превидели тај-и-тај детаљ.

Приказивање дела других људи

[уреди | уреди извор]

Посебан случај је изражавање естетских мишљења. Википедијини чланци о уметности, уметницима и осталим креативним темама (на пример, музичарима, глумцима, књигама итд) су тежили претеривању. Томе у енциклопедији нема места. Можда не можемо да се сложимо да је тај-и-тај највећи гитариста у историји, али може бити важно да се опише како неког уметника или неко дело доживљава општа јавност или истакнути стручњаци. Пружање прегледа уобичајених тумачења креативног дела, пожељно са цитатима или референцама на истакнуте појединце који деле такво тумачење, се сматра одговарајућим. На пример, општа прихваћеност да је Шекспир један од највећих драматурга енглеској језика је податак који треба наћи у енциклопедији. Међутим, у интересу неутралности, ту треба наћи и податак да одређен број угледних академика сматра да постоји добра основа за тврдњу да је аутор већег дела онога што се још увек приписује Шекспиру био његов савременик Кристофер Марлоу (Christopher Marlowe). Приметите да утврђивање како је неки уметник или дело било примљено у јавности или од стране критике захтева истраживање — међутим, једном када се утврди, јасна изјава тог пријема је (за разлику од личног мишљења писца Википедијиног чланка) мишљење које је стварно битно.

Читаоцу може бити од користи да размотри пример пристрасног чланка, и како су га Википедијанци изменили да буде макар релативно непристрасан.

Почетком 2001. године, заступници различитих ставова су, пошто нису могли да се сложе око тога који аргументи треба да стоје на страни и како треба представити супротстављене ставове, употребили страну en:abortion за размену ватре. Оно што је било потребно — и што је и било додато — је темељна расправа о различитим стајалиштима о моралним и правним аспектима абортуса у различитим временима. Ова расправа о стајалиштима је пажљиво обликована тако да се не фаворизује ниједно од изнетих стајалишта. То је олакшало организацију и разумевања расправа које окружују тему абортуса, које су потом представљене са саосећањем, свака са својим предностима и манама.

Постоје и многе друге приче о успеху са чланцима који су своје постојање буквално започињали као врисак присташе, али су их људи који су се позабавили представљањем свих стајалишта јасно и саосећајно сасвим лепо средили.

Још један пример

[уреди | уреди извор]

User:Karada је дао следећи савет о садржају чланка en:Saddam Hussein:

Нећете чак ни морати да напишете да је био зао. Зато чланак о Хитлеру не почиње са „Хитлер је био зао човек“ — нема потребе да то пишемо, његова дела га осуђују изнова и изнова. Зато на Холокаусту само без страсти наводимо чињенице, а гласови мртвих изнова узвикују на начин који чини називање погрдним именима истовремено и бесмисленим и непотребним. Молим вас урадите исто: наведите Садамове злочине и наведите своје изворе.

Преиначење потенцијално пристрасних изјава

[уреди | уреди извор]

Некада се потенцијално пристрасна изјава може преиначити да буде више у НТГ. На пример, „Неки Спортиста ја најбољи кошаркаш“ се може преиначити у „Кошаркашке вештине Неког Спортисте су похвалили многи“. још боље би било „Кошаркашке вештине Неког Спортисте су похвалили такви кошаркашки зналци као што су Први Познавалац и Други Познавалац“, докле год су такве изјаве тачне и могу се проверити. Слично томе, „Тамо Неки има баш ружне навике“ се може преиначити у „Тамо Неког су често критиковали због његових навика, нарочито посматрачи као што су Први Посматрач и Још Неки Посматрач“.

Замерке и разјашњења

[уреди | уреди извор]

Следи листа уобичајених замерки или питања везаних за Википедију политику непристрасности, праћених одговорима на исте.

Објективност не постоји

[уреди | уреди извор]

То зна свако ко се имало бавио филозофијом. Како онда да озбиљно схватимо политику „неутралности“? Неутралност, изостанак пристрасности и сличне ствари су немогуће.

Ово је вероватно најчешћи приговор политици неутралности. То такође представља најчешће неразумевање ове политике. Неразумевање се састоји у томе да ли политика тврди да постоји могућност објективности. Она то једноставно не чини. Прецизније, она чак не каже да уопште постоји објективност, „поглед из ничијег угла“ (у фрази Томаса Најгела) — таква да су чланци писани са те тачке гледишта објективно тачни. Ово није политика и ово није наш циљ! Уместо тога, ми користимо другачије хватање „неутралности“ и „непристрасности“ од онога на шта су многи навикли. Политика се састоји у томе да ми једноставно описујемо расправе, а не мешамо се у њих. Рећи ово не значи рећи нешта спорно, са филозофске тачке гледишта; уистину, то је нешто што филозофи стално чине. Префињени релативисти ће одмах препознати да ова је политика савршено сагласна са њиховим релативизмом.

Ако постоји ишта што би могло бити спорно о оваквој политици, то је наговештај да је могуће описати расправе правично, тако да се сви главни учесници у њима могу сложити, да су њихови погледи приказани исправно и што је могуће потпуније (у контексту расправе). Да ли је то могуће је емпиријско а не филозофско питање; да тако нешто јесте уистину могуће, је очигледно из посматрања текстова које свакодневно пишу најспособнији академици, енциклопедисти, писци уџбеника и новинари.

Не треба закључити да ово значи да у енциклопедији не може бити објективних истина, у смислу да лако доступни документи треба да буду цитирани или прописно референцирани када су извори из прве руке доступни, чак и ако постоје извори из друге руке који их погрешно цитирају. Неутралност нас не присиљава да уводимо нетачности када се нешто може директно проверити. Неутралност захтева могућност постојање више истакнутих тумачења значења или веродостојности дела, али често је садржај дела могуће објективно проверити, нарочито у случају модерних докумената.

Псеудонаука

[уреди | уреди извор]

Како да пишемо чланке о псеудонаучним темама, када је већинско научно мишљење да псеудонаучно мишљење није веродостојно и да не заслужује чак ни да се озбиљно помиње?

Ако желимо да представимо свеукупност људског знања, онда морамо прихватити да ћемо описивати и ставове са којима се не слажемо без да тврдимо да су они нетачни. Ипак, није све тако лоше као што звучи. Наш задатак није да представимо расправе као да је, на пример, псеудонаука равноправна са науком; уместо тога, наш задатак је да представимо већинско (научно) виђење, као већинско виђење, и мањинско (некада псеудонаучно) виђење као мањинско виђење, и да поврх тога објаснимо како су научници прихватали псеудонаучне теорије. Све ово је у циљу описивања сукоба на правичан начин.

Псеудонаука се може посматрати као друштвени феномен и стога је значајна. Међутим, псеудонаука не треба да замагли описе главних стајалишта, и било какво помињање би требало да буде пропорционално остатку чланка.

Постоји мањина Википедијанаца која има толико снажне ставове о овом проблему да сматрају да Википедија треба да усвоји „научну тачку гледишта“ уместо „неутралне тачке гледишта“. Међутим, није утврђено да заправо постоји потреба за таквом политиком, будући да се ставови научника о псеудонауци могу јасно, потпуно и правично објаснити онима који верују у псеудонауку.

Религија

[уреди | уреди извор]

Политика НТГ често значи представљање више стајалишта. То значи навођење не само стајалишта различитих група данас, него и различитих група у прошлости.

Википедија је енциклопедија. Један од важних задатака енциклопедије је да објасни ствари. У случају људских веровања и обичаја, објашњење обухвата не само оно што мотивише појединца који поштује та веровања и обичаје, него и то како су та веровања и обичаји настали и попримили тај облик. Чланци Википедије о историји и религији црпе грађу из светих религијских текстова. Међутим, Википедијини чланци о историји и религији такође црпе грађу и из модерних археолошких, историјских и научних извора.

Многи верници ће имати примедбу на критички историјски третман њихове религије, тврдећи да то на неки начин дискриминише њихова верска убеђења. Највише би волели када би чланци њихову веру описивали онако како је они виде, што често нема никакву историјску перспективу (тј. одувек је било као што је сада; било каква разлика је код јеретичких секти, које не представљају праву религију). Њихово стајалиште треба поменути, али такође и да не постоји противречност. Политика НТГ значи да ми кажемо отприлике овако: Многи следбеници ове религије верују А, и верују да су припадници ове групе одувек веровали тако; међутим, због прихватања неких налаза (помените којих) модерних историчара и археолога (наведите којих), други припадници (кажите који) ове вере данас верују Б.

Важна примедба о употреби термина „фундаментализам“. За техничку дефиницију термина погледајте истоимени чланак. Ова се реч често користи у чланцима о религији, али требало би је користити у само једном од њених техничких значења. Треба да водите рачуна да објасните шта подразумевате под тим термином да би избегли: (а) наношење непотребних увреда и (б) обмањивање читаоца (будући да већина људи не зна како треба употребљавати ову реч). Ову реч не треба користити у пежоративном смислу и треба запамтити да она није синоним за „супротно од научног“ и да не треба да се користи да се односи на верски или политички конзервативизам ако они не испуњавају и технички смисао речи. Будући да је религија спорна тема, будите спремни да видите измене на некима од ових чланака због онога што се чини као ситно цепидлачење.

Морално увредљиви ставови

[уреди | уреди извор]

Шта са ставовима, као што су расизам, сексизам или негирање Холокауста, које већина (западњака) Википедијанаца сматра морално увредљивим а које неки људи и заправо заузимају? Ваљда не морамо да будемо неутрални и по питању њих?

Наравно да можемо да укључимо дуге расправе који представљају наше морално гађење на такве ствари; чинећи тако, ми одржавамо здраву и доследну подршку неутралној тачки гледишта приписујући те чланке истакнутим представницима или некој групи људи. Други ће моћи да одлуче за себе и, будући разумни, сасвим сигурно прихватити наше гледиште. Оне који негују расизам, сексизам и сл. пристрасан чланак сигурно неће натерати да промене мишљење, него ће их само натерати да заузму одбрамбени положај; с друге стране, ако уложимо подједнак труд да политику непристрасности примењујемо доследно, можемо онима са морално огавним веровањима дати нови увид који ће променити њихова гледишта.

Давање „подједнаке ваљаности“

[уреди | уреди извор]

Сачекај само. Ја налазим да је оптимизам у вези сукоба наука против псеудонауке неутемељен. Историја је показала да псеудонаука може да победи чињенице, пошто они који се ослањају на псеудонауку користе лажи, клевете, наговештаје и бројну надмоћ следбеника да наметну своја гледишта коме год могу. Ако овај пројекат даје подједнаку ваљаност онима који буквално тврде да је Земља равна, или онима који тврде да се Холокауст никада није десио, резултат ће бити да ће (непажњом) озаконити и помоћи промоцију онога што се може назвати једино злим.

Молим вас, будите начисто са једним: Википедијина политика неутралности сасвим сигурно не тврди нити наговештава да морамо да „дамо подједнаку ваљаност“ ставовима мањина. Тачни је да она тврди да не смемо да заузмемо став у вези њих као енциклопедијски писци; међутим, то нас не спречава да гледишта већине описујемо као таква; нити од поштеног објашњења јаких аргумената против псеудонаучне теорије; нити од описивања јаког моралног згражавања које многи људи осећају против неких ставова; и тако даље.

Погледајте ову шаљиву илустрацију на тему „давања подједнаке ваљаности“.

Англоамеричко виђење догађаја

[уреди | уреди извор]

Чини се да Википедија на енглеском језику пати од англоамеричког виђења догађаја. Није ли ово у супротности са неутралном тачком гледишта?

Јесте, нарочито када имамо посла са чланцима који захтевају међународну перспективу. Присуство чланака који су писани искључиво са тачке гледишта Сједињеним Америчких Држава или Велике Британије је само одраз чињенице да много америчких и британских држављана ради на овом пројекту, што је опет одраз њихове присутности на Интернету. Ово је текући проблем који би требало решити активним учешћем људи и из других земаља. Они би, уместо да унесу своју културну пристрасност, требало да теже да побољшају чланке уклањањем сваке културне пристрасности на коју наиђу. Овај проблем није ограничен на енглеску Википедију. Француска Википедија можда одсликава француску пристрасност, јапанска Википедија јапанску и тако даље.

Мањак неутралности као изговор за брисање

[уреди | уреди извор]

Правило неутралности се понекад користи као изговор за брисања текстова који су примљени као пристрасни. Зар ово не представља проблем?

У многим случајевима да. Многи од нас верују чињеница да је неки текст пристрасан није сама по себи довољна да се текст одмах брише. Ако садржи ваљане податке, текст просто треба преправити.

Понекад је тешко одредити да ли је нека тврдња истинита или корисна, посебно када нема пуно оних који познају тему. У таквом случају, постављање примедби на страни за разговор је добра идеја; ако неко има разлога да верује да аутор пристрасног текста неће бити заинтересован да га измени, понекад се ствар може решавати премештањем самог текста на страну за разговор (уместо да се текст обрише у потпуности). Ово треба користити мање-више као последње решење, нипошто као средство за кажњавање оних који су написали неки пристрастан текст.

Како са пристрасним корисницима

[уреди | уреди извор]

Слажем се са политиком непристрасности, али има оних који се чине потпуно и непоправљиво пристрасни. Морам да идем наоколо и сређујем за њима. Шта да радим?

Осим ако је питању стварно велики преступ, вероватно је најбоље јавно скренути пажњу на проблем, упућујући починиоца на ову страну (али љубазно — лепа реч и гвоздена врата отвара) и позвати друге да припомогну. За више идеја, погледајте Решавање сукоба. Сигурно постоји тачка након које јака жеља да будемо потпуно отворен пројекат бива поражена жељом велике већине уредника да буду у стању да раде посао без да стално морају да поправљају упаде људи који не поштују нашу политику.

Избегавање непрекидних расправа

[уреди | уреди извор]

Како да избегнемо сталне и бескрајне сукобе по питањима неутралности?

Најбољи начин да се избегне сукоб око пристрасности јесте да запамтите да је већина нас који радимо овде, разумно интелигента и разговетна (артикулисана), иначе не би ни радили ово нити би нам било превише стало. Морамо да поставимо себи за циљ да разумемо становишта других људи и да напорно радимо на томе да осигурамо да су та стајалишта поштено приказана. Када дође до сукоба око тога шта чланак треба да говори, или шта је истинито, не морамо да заузмемо противан став; морамо дати све од себе да се одмакнемо и упитамо „Како се овај сукоб може поштено окарактерисати?“ Ово питање мора да се постави поново за сваку изнесену спорну ставку. Наш посао није да Википедију уређујемо тако да она одражава наше сопствене погледе и да потом бранимо те промене од свих других; наш посао је да радимо заједно, углавном додајући нове садржаје, али такође, ако је то неопходно, постизањем сагласности о томе како треба описати спорно питање, тако да то буде поштено према свим странама.

Неопходне претпоставке

[уреди | уреди извор]

Шта да радимо у оним случајевима када, да би написали било који од чланака из серије о некој општој теми, морамо да направимо спорне претпоставке? Као што је то случај када пишемо о еволуцији, на пример. Ваљда не морамо да свакој од тих страна да разрађујемо расправу о еволуцији против креационизма?

Наравно да не. Буквално не постоји тема која би се могла развијати без прављена неки претпоставки које ће неко сматрати спорним. Ово важи не само у еволуционарној биологији, него и у филозофији, историји, физици итд.

Није лако одредити опште принципе којима би се руководили у појединачним случајевима, али следи нешто што може да помогне: вероватно не постоји добар разлог да се о некој претпоставци расправља на датој страни, ако је најбоље место за темељну расправу о тој претпоставци на некој другој страни. Међутим, неки кратки, ненаметљиви показивачи могу бити прикладни. На пример, у чланку о еволутивном развоју коња, можемо ставити једну кратку реченицу о томе да неки креационисти не верују да су коњи (или било која друга животиња) прошли било какав еволутивни развој, и упутити читаоца на одговарајући чланак. Ако постоји значајна расправа око неке одређене ставке, можда је треба ставити на посебну страну.

Писање за „непријатељску“ ТГ

[уреди | уреди извор]

Није ме убедило оно што је речено о „писању за непријатеља“. Не желим да пишем за непријатеља. Већина њих се ослања на то да као чињенице истиче ствари које су доказиво нетачне. Да ли желите да кажете да треба да лажем да бих чланак писао неутрално, да бих представио и поглед са којим се не слажем?

Ово је погрешно тумачење шта значи политика неутралности. Ви не тврдите ништа, осим што кажете „Тај-и-тај тврди да је ____________, и стога је ___________“. То можете да напишете искрено, без икакве моралне гриже савести, зато што ту тврдњу приписујете неком другом. Ваља запазити да су научници увежбани да раде тако: чак и када покушавају нешто да докажу, укључују и контрааргументе, да би могли да објасне зашто контрааргументи не стоје.

Ово може бити изузетно осетљива тема, и велики број људи искрено не успева да види пристрасност која већ постоји у популарном термину, просто зато што је у широкој употреби. Међутим, не би требало да потраје дуго док се не схвати да је енглеска Википедија веома међународан пројекат и да њени уредници одражавају различите тачке гледишта. Важно је приметити да је овај ниво објективности људима релативно нов већини људи и да расправе о правилним изразима можда једноставно зависе од равнотеже у тачкама гледишта.

Друге примедбе

[уреди | уреди извор]

Имам неку другу примедбу. Где да се обратим?

Пре него што питање, погледајте повезнице наведене доле. Многа питања која окружују политику неутралности су већ раније веома детаљно обрађена. Ако имате нешто ново да додате расправи, пробајте на Разговор о Википедији:Неутрално гледиште.

Други извори

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]