Пређи на садржај

Лаза Костић (антологијска едиција)

С Википедије, слободне енциклопедије
Лаза Костић
Корице књиге Лаза Костић, 2011. година
Настанак и садржај
Ауторприредио
УредникЉубомир Симовић
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Жанр / врста делаантологија
Издавање
Датум2011.
Број страница441
Серија(л)Друго коло, књ. 38(Десет векова српске књижевности)
Класификација
ISBN?978-86-87079-31-1

Лаза Костић је тридесет осма књига другог кола у антологијској едицији Десет векова српске књижевности, објављена 2011. године у издању Издавачког центра Матице Српске у Новом Саду.[1]

Антологијска едиција[уреди | уреди извор]

Књига Лаза Костић је тридесет осма књига објављена у едицији Десет векова српске књижевности и преставља део пројекта од националног значаја који је започет у Издавачком центру Матице Српске 2007. године. Књигу је приредио Љубомир Симовић, док је главни и одговорни уредник едиције српски књижевник и академик Миро Вуксановић.[2]

Као и свака књига у Антологијиској едицији уз одабране текстове има предговор, хронологију живота и рада писца, библиографски прилог, напомене приређивача и изабрани текст критичара. Књига је у једнообразној опреми, у тврдом повезу, прикладног облика и обима, на тонираном папиру, уз електронску верзију (ЦД) с одговарајућим дизајном и заштитом.[3]

У другом колу антологијске едиције Десет векова српске књижевности који чини 10 књига, осим књиге Лаза Костић (књ. 38), објављене су и Захарија Орфелин (књ. 13), Милован Видаковић (књ. 20), Симо Матавуљ (књ. 41), Стеван Сремац (књ. 42), Петар Кочић (књ. 50), Исидора Секулић (књ. 52), Иво Андрић (друга књига) (књ. 56), Милош Црњански (друга књига) (књ. 59) и Јован Скерлић (књ. 109).[4]

О књизи[уреди | уреди извор]

Предговор књиге чине два текста Љубомира Симовића Белешке о Лази Костићу (написан 1972. године у издању Лазиних песама, издавачка кућа "Слово љубве") и О трагедијама Лазе Костића (написан је за ово издање, у пролеће 2010. године) у којима аутор доноси причу о Лази Костићу, о човеку са много знања и активности, талената и интересовања. Писао је песме, баладе, трагедије у стиху и прози, фантастичне приче, полемике, естетичке и филозофске расправе и студије, књижевне студије, позоришну критику, новинске извештаје, преводио, студирао права, активно се бавио политиком, био народни посланик и државни службеник, говорио неколико језика, много путовао. Избор из таквог живота и дела приређивач књиге је представио у овој књизи. Док је приређивао књигу Љубомир Симовић како је сам истакао није покушавао да представи све чиме се Лаза Костић бавио, него се уседсредио на оно што представља врх његовог стваралаштва. Направио је избор из његовог песништва, и томе прикључио оно што је по форми, по тону и по интенцијама најближе, неке од његових трагедија. Дуго се двоумио коју од две трагедије Максим Црнојевић и Пера Сегединац сврста у књигу, да би на крају одлучио да своје место у књизи имају обе. Изабране песме аутор је већ једном приредио 1979. године, за издавачку кућу "Слово љубве", те није било разлога да му тај избор не послужи као основа и за ову књигу. Песме које је изабрао распоредио је у седам циклуса.[2]

За рубрику О Костићу аутор је унео предговор Младена Лесковца за књигу Лазиних приповедака и чланака о позоришту и уметности, и запис Васка Попе, о Лази, под једним називом Два портрета Лазе Костића. Различити по намерама, по тону, по садржају, по свему, указали су се аутору као две табле једног јединственог диптиха. У тим текстовима су насликана два потпуно различита портрета Лазе Костића. Та два текста, као два портрета Лазе Костића, издвојена су од осталих критичких текстова.[2]

У делу књиге о Лази Костићу налазе се и два суда о Лазино делу, онај од Вељка Петровића из 1911. године, и онај из 1941. године од Исидоре Секулић. Ту су и текстови Зорана Мишића, Станислава Винавера и Миодрага Павловића обједињени сви под називом Критика о Лази Костићу.[2]

Садржај[уреди | уреди извор]

Извод из садржаја:[2]

  • Предговор
    • Белешке о Лази Костићу - Љубомир Симовић
    • О трагедијама Лазе Костића - Љубомир Симовић
  • Песме
    • Место проговора - Међу звездама (Вилованка)
    • Љубавна гуја - Под прозором, Погреб, После погреба, Објесен, Синоћ (одломак), Љубавна гуја, Рече господ, Госпођици Л. Д. (Ленки Дунђерској) у споменцу, На поносној лађи...
    • У плавој кутији - Стварање света, Срем и Бачка, Вече, У Срему, Ој, Авало...
    • Гром и јек - Коло, Еј, несрећо..., Еј, ропски свете!, Прометеј, 1863., Разговор с увученом српском заставом у мађистрату новосадском, Паризу 1867-1870.
    • Међу јавом и мед сном - Сан, Међу јавом и мед сном, Дим, Постанак песме, У ноћи, Моја дангуба (одломак)
    • Спомени - Побри Ј.Ј., Над Костом Руварцем, На парастосу Вука Ст. Караџића, О Шекспировој тристагодишњици, Спомен Јовану Андрејевићу, Спомен на Руварца, На парастосу Јелене Боздине рођ. Белановића, Дон Кихоту, Свирачици, Ј.Ј. Штросмајеру, Светозару Милетићу, при погребу, на вијенцу, Њеном царском височанству Стани Николајевној, војвоткињи Лајхтенбершкој, кнегињи Романовској, у споменцу, Пролог за Горски вијенац
  • Баладе
    • Ђурђеви ступови
    • Минадир
    • самсон и Делила
  • Химне и молитве
    • Певачка ’имна
    • Певачка ’имна Јовану Дамаскину, за Српско певачко друштво панчевачко
    • Santa Maria della Salute
  • Трагедије
    • Максим Црнојевић
    • Пера Сегединац
  • Хронологија - приредио Владимир Отовић
  • Селективна библиографија - библиографију саставиле Љиљана Клевернић и Ката Мирић
  • Приређивачке напомене
  • О Костићу
    • Два портрета Лазе Костића - Васко Попа, Младен Лесковац
    • Критика о Лази Костићу - Вељко Петровић, Исидора Секулић, Зоран Мишић, Станислав Винавер, Миодраг Павловић
  • Додатак - Антологијска едиција Десет векова српске књижевности : концепцијска и уређивачка начела

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Лаза Костић / приредио Љубомир Симовић”. plus.cobiss.net. Приступљено 29. 5. 2024. 
  2. ^ а б в г д Симовић, Љубомир, ур. (2011). Лаза Костић. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске. стр. 5—37, 407—441. ISBN 978-86-87079-31-1. 
  3. ^ „Koncepcijska i uređivačka načela”. icms.rs. Приступљено 29. 5. 2024. 
  4. ^ „Антологијска едиција Десет векова српске књижевности (друго коло у 10 књига, 2011)”. icms.rs. Приступљено 29. 5. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]