Пређи на садржај

Отворени Балкан

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мини Шенген)
Отворени Балкан
Лого Отвореног Балкана
Лого
  Државе чланице   Спорне територије (КиМ)
  Државе чланице
  Спорне територије (КиМ)
Главни град
Службени језик
Државе чланице
Владавина
Историја
Стварање‍
 — Оснивање29. јул 2021.
Географија
Површина‍
 — укупно131.935 km2
Становништво‍
 — 2024.11.273.292
 — густина85,45 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ≈ 2024.
 — укупно381,425 млрд. $
 — по становнику24.974 $
Валута
Остале информације
Временска зонаUTC +01
Део серије чланака о
Александру Вучићу
Политичке функције
Политике
Председнички избори
Симбол
Потпис

Отворени Балкан (алб. Ballkan i Hapur, мкд. Отворен Балкан) је привредно и политичко подручје три државе чланице на Балкану: Албаније, Северне Македоније и Србије. Укупна површина износи 131.935 km2 са становништвом од скоро 12 милиона. Службени језици су албански, македонски и српски. Административни центри су градови Београд, Скопље и Тирана. Успостављањем Отвореног Балкана, све три државе чланице имају за циљ повећање трговине и сарадње, као и унапређење билатералних односа.

Историја

[уреди | уреди извор]
Вучић, Заев и Рама на Привредном форуму за регионалну сарадњу

Идеја о Отвореном Балкану (раније познатом као Мини Шенгенска зона) дошла је почетком 1990-их. Први пут се помиње као привредно подручје између ових земаља Балканског полуострва. Од планова се на крају одустало због ратова у Југославији. Први знаци Отвореног Балкана појавили су се 2018. године као начин за унапређење политичких односа. Идеју о овој области покренуо је Еди Рама у Берлину када је о томе разговарао са заинтересованим нацијама. Рама је преузео идеју бившег председника Владе Албаније Фатоса Нана.[1]

Планови за ово подручје објављени су 10. октобра 2019. у Новом Саду.[2] Одржана су два састанка, један 11. новембра 2019. у Охриду, а други 12. децембра 2019. у Драчу. Ове земље су прогласиле да формирају јединствено тржиште од 12 милиона људи до краја 2020. Председник Србије, председници влада Албаније и Северне Македоније су 11. новембра 2019. године на самиту у Охриду договорили стварање привредне зоне, која би додатно унапредила политичке и привредне односе, као и јачала културне везе међу народима.[2]

Први састанак требало је да се одржи у јануару или фебруару 2020. године у Београду. Међутим, због пандемије ковида 19, састанак је одложен, а потенцијални датум за нови састанак у Београду оквирно је заказан за пролеће или лето 2020.

Самит лидера Отвореног Балкана одржан је 2. септембра 2022. године у Београду. Србија, Северна Македонија и Албанија потписале су више споразума о размени прехрамбених производа, енергије, кинематографије, као и о сарадњи у ванредним ситуацијама. Оне су такође договориле даљу сарадњу и ублажавање тензија у региону Балкана. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић и председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, који су изразили жељу да се ове земље придруже иницијативи.

Ранији назив односио се на Шенгенску зону, заједничко подручје путовања које обухвата 26 европских земаља, али не и поменуте балканске земље.

Сврха

[уреди | уреди извор]

Намере Отвореног Балкана су да, између осталог, пружи веће могућности за трговину, размену студената и подстакне интеграцију у ЕУ у државама чланицама.[2] Грађанима држава чланица потребна је само лична карта за посету другим државама чланицама, штедећи време на граничним прелазима.[3] Тиме припрема земље да постану чланице Европске уније.[2][4]

Сврха је бржи проток робе и капитала између држава чланица, а тиме би се сваке године уштедело више од 30 милиона сати преласком граница између ове три земље. Процена је да ће пројекти Светске банке уштедети 3,2 милијарде долара, од чега би Србија, према речима председника Вучића, уштедела најмање 1,5 милијарди долара.

Вучић, Рама и Заев учествовали су 29. јула 2021. на форуму за регионалну привредну сарадњу у Скопљу, где су потписали споразуме о кретању робе, приступу тржишту рада и сарадњи у заштити од катастрофа.[5] Договорено је узајамно прихватање диплома и квалификација за посао, што чини радну снагу флексибилнијом и доступнијом, а на тај начин привлачи више инвестиција. У оквиру иницијативе, одржан је и регионални привредни форум на коме је учествовало око 350 предузећа, углавном из ове три земље, али и из ширег региона.[6]

Због заједничког интереса за развој локалних привреда, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, три балканска лидера потписала су споразуме да 1. јануара 2023. године, без ограничења, отворе своје граничне прелазе за своје грађане и производе.[7]

Државе чланице

[уреди | уреди извор]

Отворени Балкан тренутно обухвата три државе чланице: Албанију, Северну Македонију и Србију.

Држава Главни град Приступ Становништво[8] Површина Густина насељености Урбана подручја Језик
 Албанија Тирана Оснивачица 2.402.113 28.748 km² 97/km² Драч, Елбасан, Валона, Скадар албански
 Северна Македонија Скопље Оснивачица 1.836.713 25.713 km² 71/km² Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово македонски
 Србија Београд Оснивачица 8.233.662 88.499 km² 102/km² Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Приштина српски

Потенцијалне државе чланице

[уреди | уреди извор]
Званичне реакције на иницијативу Отворени Балкан:[9][10][11]      Оснивачице (Албанија, Северна Македонија, Србија)
     Негативне (Косово и Метохија)
     Помешане (Босна и Херцеговина, Црна Гора)

Потенцијалне чланице су Босна и Херцеговина и Црна Гора, док поједине западне земље ту сврставају и Републику Косово.[а]

Република Косово

[уреди | уреди извор]

Република Косово је 4. септембра 2020. пристала да се придружи Мини Шенгену у оквиру споразума у Вашингтону,[12] али до сада није потписала никакав споразум са три државе оснивачице, док се чак и противи читавој иницијативи.[13][14][15][16] Председник Владе Републике Косово Аљбин Курти одбио је позив за самит у Охриду који је одржан 7. и 8. јуна 2022. године. Курти је рекао да је „Отворени Балкан штетна регионална иницијатива без визије. Косово не жели да се придружи јер га Србија не третира као равноправну страну и независну државу”.[17]

Црна Гора

[уреди | уреди извор]

Председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић рекао је да подржава иницијативу Отворени Балкан.[18] Изјавио је да је „Отворени Балкан прављен за шест земаља, није прављен за за пет и по или три и по земље, већ за шест. Свако ко учествује представља себе и своју земљу. Не знам ко воли да чека на граници, не причам само о туристима са Косова у Црној Гори већ и о црногорским грађанима који желе да оду у Србију или било где у региону.”[19]

Председник Црне Горе Мило Ђукановић противи се иницијативи рекавши да је Отворени Балкан покренут у „тренутку извесне депресије” због одласка немачке канцеларке Ангеле Меркел са своје функције и одбијања ЕУ да унапреди кандидатуре балканских земаља.[20]

Босна и Херцеговина

[уреди | уреди извор]

Председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија изразио је личну подршку иницијативи,[21] али да у Босни и Херцеговини још увек нема консензуса о томе из „политичких разлога”.[22]

Привреда

[уреди | уреди извор]
Србија Београд
Северна Македонија Скопље
Албанија Тирана

Године 2020. БДП држава чланица заједно је износио 80,027 милијарди долара.[19] Актуелне валуте су албански лек, македонски денар и српски динар. Службени језици су албански, македонски и српски. Главни градови су Београд, Скопље и Тирана.

Статистика

[уреди | уреди извор]
Албанија Северна Македонија Србија
Облик владе Парламентарна република
Актуелни шефови држава
и влада 		Председник Бајрам Бегај Председница Гордана Силјановска Давкова Председник Александар Вучић
Председник Владе Еди Рама Председник Владе Талат Џафери Председник Владе Милош Вучевић
Службени језик албански македонски[б] српски
БДП (номинални) 18,25 милијарди $ 14,1 милијарди $ 73,96 милијарди $
БДП (номинални) по становнику 6.369 $ 6.816 $ 11.125 $
БДП (ПКМ) 51,1 милијарди $ 49,9 милијарди $ 173,365 милијарди $
БДП (ПКМ) по становнику 17.858 $ 19.783 $ 26.080 $
Реална стопа раста БДП-а (2020—2022) −3,3%, 8,45%, 3,3% −4,5%, 4%, 3% −0,9%, 7,5%, 4%
Валута лек денар динар
Просечна плата 477 € 516 € 752 €

Даља сарадња

[уреди | уреди извор]

Директори пошта Србије и Северне Македоније, Зоран Ђорђевић и Јани Макрадули, потписали су 2. августа 2021. године у Београду Протокол о пословној сарадњи.[23]

Наредбом председника Србије Александра Вучића, четири хеликоптера Министарства унутрашњих послова Србије упућена су 3. августа 2022. године у помоћ колегама из Министарства унутрашњих послова Северне Македоније за гашење пожара у Северној Македонији.[24][25]

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Србије Татјана Матић разговарала је 12. маја 2022. године у Тирани са албанском министарком туризма и животне средине Мирелом Кумбаро о сарадњи у оквиру иницијативе Отворени Балкан, са акцентом на уклањању баријера и постизању договора у области туризма.[26]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Албански је други службени језик на државном нивоу (искључујући одбрану, централну полицију и монетарну политику) и у јединицама локалне самоуправе у којима га говори 20% становништва или више.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rama i përgjigjet Vuçiçit (на језику: енглески), Приступљено 2021-08-14 
  2. ^ а б в г Simić, Julija (11. 10. 2019). „Three countries agree mini Schengen in the Balkans”. Euractiv (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-11. 
  3. ^ „Mini-Schengen: what does this accord mean for the EU?”. www.etiasvisa.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-03. 
  4. ^ Holroyd, Matthew (2019-11-11). „Western Balkan leaders plot their own 'mini-Schengen' zone”. euronews (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-25. 
  5. ^ „Serbia, North Macedonia, Albania Push Forward On 'Open Balkans' Initiative”. www.rferl.org. Приступљено 2021-08-11. 
  6. ^ „Balkan 'Mini-Schengen' Leaders Eye Open Borders by 2023”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2021-07-29. Приступљено 2021-08-11. 
  7. ^ „Balkan leaders agree to open borders between nations in 2023”. AP NEWS (на језику: енглески). 2021-07-29. Приступљено 2021-08-11. 
  8. ^ Citations regarding the populations of the Open Balkan member states:
  9. ^ Evropa, Radio Slobodna (03. 06. 2022). „Kurti odbio poziv za 'Otvoreni Balkan'”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-04-03. 
  10. ^ „Crna Gora: Nova bura zbog Otvorenog Balkana – DW – 26. 11. 2022.”. dw.com (на језику: српски). Приступљено 03. 04. 2023. 
  11. ^ „"Otvoreni Balkan" i BiH: Skok s motkom – DW – 10.06.2022”. dw.com (на језику: бошњачки). Приступљено 03. 04. 2023. 
  12. ^ „Šta piše u sporazumu Kosova i Srbije?”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 
  13. ^ „Gërvalla in Slovenia: EU must stop 'mini-Schengen'”. 21 media (на језику: енглески). 23. 7. 2021. Архивирано из оригинала 29. 07. 2021. г. Приступљено 01. 08. 2021. 
  14. ^ „PM Rama Criticises Kosovo Premier for Not Participating in Balkans Mini-Schengen”. albanian daily news (на језику: енглески). 
  15. ^ „Kosovo government does not support Open Balkans initiative”. Radio Slobodna Evropa (на језику: македонски). 
  16. ^ „Kosovo considers the "Open Balkan" initiative as very dangerous”. Alsat (на језику: македонски). 30. 7. 2021. 
  17. ^ „Kurti refuses invitation to Open Balkan summit”. N1 English (на језику: енглески). 3. 6. 2022. 
  18. ^ „Montenegro’s New PM Supports ‘Open Balkan’ Initiative”. Balkan Insight (на језику: енглески). 11. 05. 2022. Приступљено 07. 06. 2022. 
  19. ^ а б Halla, Barbara (27. 05. 2022). „Montenegro may be set to join Open Balkan initiative”. www.euractiv.com (на језику: енглески). Приступљено 07. 06. 2022. 
  20. ^ „Kosovo, Montenegro Presidents Warn of Open Balkan as Threat to the Region”. Exit - Explaining Albania (на језику: енглески). 19. 05. 2022. Архивирано из оригинала 07. 06. 2022. г. Приступљено 07. 06. 2022. 
  21. ^ EWB (08. 06. 2022). „Open Balkan summit: Agreement on cooperation in the area of recognition of diplomas signed”. European Western Balkans (на језику: енглески). Приступљено 08. 06. 2022. 
  22. ^ „Montenegro Mulls Joining ‘Open Balkan’ Initiative, Kosovo Remains Opposed”. Balkan Insight (на језику: енглески). 08. 06. 2022. Приступљено 08. 06. 2022. 
  23. ^ „Post of Serbia - Serbian and Northern Macedonian posts sign Protocol on business cooperation”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2022. г. Приступљено 25. 07. 2022. 
  24. ^ „Serbia sends police choppers to help North Macedonia's firefighters”. N1 (на језику: српски). 2021-08-03. Приступљено 2021-08-11. 
  25. ^ „Serbian helicopter units are putting out fires in North Macedonia, photos from scene”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-08-11. 
  26. ^ „Regional Cooperation Council | Bregu: Removing barriers is the first step in positioning Western Balkans at the world tourism map”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отворени_Балкан&oldid=28844083”