Adatanserin
Алатке
Опште
Штампање/извоз
На другим пројектима
Изглед
С Википедије, слободне енциклопедије
IUPAC ime | |
---|---|
N-[2-(4-pirimidin-2-ilpiperazin-1-il)etil]adamantan-1-karboksamid | |
Identifikatori | |
CAS broj | 127266-56-2 Y |
ATC kod | none |
PubChem | CID 130918 |
ChemSpider | 115774 Y |
UNII | W5U6WQM26H Y |
Hemijski podaci | |
Formula | C21H31N5O |
Molarna masa | 369,50 g/mol |
| |
| |
Adatanserin (WY-50,324, SEB-324) je mešoviti 5-HT1A receptor parcijalni agonist i antagonist 5-HT2A i 5-HT2C receptora.[1][2][3] On je razvijan kao kao antidepresiv ali je razboj zaustavljen.[3][4]
Adantaserin poseduje neuroprotektivna svojstva protiv ishemijom indukovane glutamatergičke ekscitotoksičnosti. Taj efekat je posredovan blokadom 5-HT2A receptora.[5]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Singh A, Lucki I (1993). „Antidepressant-like activity of compounds with varying efficacy at 5-HT1A receptors”. Neuropharmacology. 32 (4): 331—40. PMID 8497336. doi:10.1016/0028-3908(93)90153-T.
- ^ Kleven MS, Koek W (1996). „Pharmacological characterization of in vivo properties of putative mixed 5-HT1A agonist/5-HT2A/2C antagonist anxiolytics. I. Antipunishment effects in the pigeon”. The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 276 (2): 388—97. PMID 8632301.
- ^ а б Abou-Gharbia MA; Childers WE; Fletcher H (1999). „Synthesis and SAR of adatanserin: novel adamantyl aryl- and heteroarylpiperazines with dual serotonin 5-HT(1A) and 5-HT(2) activity as potential anxiolytic and antidepressant agents”. Journal of Medicinal Chemistry. 42 (25): 5077—94. PMID 10602693. doi:10.1021/jm9806704.
- ^ Stahl, S. M. (2000). Essential psychopharmacology: neuroscientific basis and practical application. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64615-4.
- ^ Dawson LA, Galandak J, Djali S (2002). „Attenuation of ischemic efflux of endogenous amino acids by the novel 5-HT(1A)/5-HT(2) receptor ligand adatanserin”. Neurochemistry International. 40 (3): 203—9. PMID 11741003. doi:10.1016/S0197-0186(01)00082-1.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Stahl, S. M. (2000). Essential psychopharmacology: neuroscientific basis and practical application. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64615-4.
| |||||||||||||||
| |||||||||||||||
| |||||||||||||||
| |||||||||||||||
| |||||||||||||||
| |||||||||||||||
|