Пређи на садржај

Брадикинински рецептор

С Википедије, слободне енциклопедије
Брадикинински рецептор Б1
Идентификатори
СимболБДКРБ1
Ентрез623
ХУГО1029
ОМИМ600337
РефСеqНМ_000710
УниПротП46663
Остали подаци
ЛокусХромозом 14 q32.1-32.2
Брадикинински рецептор Б2
Идентификатори
СимболБДКРБ2
Ентрез624
ХУГО1030
ОМИМ113503
РефСеqНМ_000623
УниПротП30411
Остали подаци
ЛокусХромозом 14 q32.1-32.2

Брадикинински рецептори су фамилија Г-протеин спрегнутих рецептора чији принципијални лиганд је протеин брадикинин. Постоје два брадикининска рецептора: Б1 рецептор и Б2 рецептор.[1]

Б1 рецептор[уреди | уреди извор]

Брадикинински рецептор Б1 (Б1) је Г-протеин спрегнути рецептор кодиран BDKRB1 геном код човека. Његов ендогени лиганд је брадикинин, пептид са 9 аминокиселина који се формира у патофизиолошким условима као што су инфламација, траума, опекотине, шок, и алергија. Б1 рецептор је један од два Г протеин-спрегнута рецептора за које је нађено да везују брадикинин и посредују респонсе на те патофизиолошке подстицаје.

Б2 рецептор[уреди | уреди извор]

Б2 рецептор је Г протеин-спрегнути рецептор, који интерагује са Гq и Ги. Гq стимулише фосфолипазу C да повиси концентрацију интрацелуларног слободног калцијума и Ги инхибира аденилат циклазу. Овај рецептор стимулише пут митогеном-активиране протеинске киназе. Он је свеприсутан и конститутивно изражен у здравим ткивима.

Б2 рецептор формира комплекс са ангиотензин конвертујућим ензимом (АЦЕ), и сматра се да то игра улогу у комуникацији између ренин-ангиотензинског система (РАС) и кинин-каликреинског система (ККС). Хептапептид ангиотензин 1-7 (А1-7) такође потенцира дејство брадикинина на Б2 рецепторе.[2]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лееб-Лундберг ЛМ, Марцеау Ф, Мüллер-Естерл W, Петтибоне ДЈ, Зураw БЛ (2005). „Интернатионал унион оф пхармацологy. XLV. Цлассифицатион оф тхе кинин рецептор фамилy: фром молецулар мецханисмс то патхопхyсиологицал цонсеqуенцес”. Пхармацол. Рев. 57 (1): 27—77. ПМИД 15734727. дои:10.1124/пр.57.1.2. 
  2. ^ Фернандес L, Фортес ЗБ, Нигро D, Тостес РЦ, Сантос РА, Цателли Де Царвалхо МХ (2001). „Потентиатион оф брадyкинин бy ангиотенсин-(1-7) он артериолес оф спонтанеоуслy хyпертенсиве ратс студиед ин виво”. Хyпертенсион. 37 (2 Парт 2): 703—9. ПМИД 11230360. Архивирано из оригинала 28. 05. 2008. г. Приступљено 13. 03. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]