ЕМР1
Изглед
ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептори 1 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ЕМР1; ТМ7ЛН3 | ||||||||||
Вањски ИД | ОМИМ: 600493 МГИ: 106912 ХомолоГене: 1493 ИУПХАР: ЕМР1 ГенеЦардс: ЕМР1 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||||
подаци | |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 2015 | 13733 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000174837 | ЕНСМУСГ00000004730 | |||||||||
УниПрот | Q14246 | Q61549 | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_001256252.1 | НМ_010130.4 | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_001243181.1 | НП_034260.1 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) |
Цхр 19: 6.89 - 6.95 Мб |
Цхр 17: 57.5 - 57.62 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | [2] |
ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 1 је протеин који је код људи кодиран EMR1 геном.[1][2][3] Мишји хомолог је познат као F4/80.[4]
Функција
[уреди | уреди извор]Овај протеин је члан адхезионе ГПЦР фамилије[5]. Чланови ове фамилије имају карактеристичне дугачке екстрацелуларне регионе са променљивим бројем протеинских домаина који су везани за ТМ7 доменом путем муцину сличног региона. У случају EMR1 ти домени су слични епидермалном фактору раста.
EMR1 је трансмембрански протеин који је присутан на ћелијској површини људских макрофага, који су изведени из мијелоидне врсте. Он има приближну масу од 125 kDa, и асоциран је са матурисаним макрофаговима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бауд V, Цхиссое СЛ, Виегас-Пеqуигнот Е, Дирионг С, Н'Гуyен ВЦ, Рое БА, Липински M (1995). „ЕМР1, ан унусуал мембер ин тхе фамилy оф хормоне рецепторс wитх севен трансмембране сегментс”. Геномицс. 26 (2): 334—44. ПМИД 7601460. дои:10.1016/0888-7543(95)80218-Б.
- ^ МцКнигхт АЈ, Гордон С (1998). „Тхе ЕГФ-ТМ7 фамилy: унусуал струцтурес ат тхе леукоцyте сурфаце”. Ј Леукоц Биол. 63 (3): 271—80. ПМИД 9500513.
- ^ „Ентрез Гене: ЕМР1 егф-лике модуле цонтаининг, муцин-лике, хормоне рецептор-лике 1”.
- ^ Леенен ПЈ, де Бруијн МФ, Воерман ЈС, Цампбелл ПА, ван Еwијк W (1994). „Маркерс оф моусе мацропхаге девелопмент детецтед бy моноцлонал антибодиес”. Ј. Иммунол. Метходс. 174 (1-2): 5—19. ПМИД 8083537.
- ^ Yона, Стацеy (2011). Адхесион-ГПЦРс. Спрингер. стр. 1—200. ИСБН 978-1-4419-7912-4.
Литература
[уреди | уреди извор]- МцКнигхт АЈ, Мацфарлане АЈ, Селдин МФ, Гордон С (1998). „Цхромосоме маппинг оф тхе Емр1 гене”. Мамм. Геноме. 8 (12): 946. ПМИД 9383301. дои:10.1007/с003359900633.
- Царвер ЕА, Хаманн Ј, Олсен АС, Стуббс L (2000). „Пхyсицал маппинг оф ЕМР1 анд ЦД97 ин хуман Цхромосоме 19 анд ассигнмент оф Цд97 то моусе Цхромосоме 8 суггест ан анциент геномиц дуплицатион”. Мамм. Геноме. 10 (10): 1039—40. ПМИД 10501980. дои:10.1007/с003359901157.
- Лин ХХ; Стацеy M; Хаманн Ј; et al. (2000). „Human EMR2, a novel EGF-TM7 molecule on chromosome 19p13.1, is closely related to CD97”. Genomics. 67 (2): 188—200. PMID 10903844. doi:10.1006/geno.2000.6238.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „Тхе Статус, Qуалитy, анд Еxпансион оф тхе НИХ Фулл-Ленгтх цДНА Пројецт: Тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Yона, Стацеy (2011). Адхесион-ГПЦРс. Спрингер. стр. 1—200. ИСБН 978-1-4419-7912-4.