Пређи на садржај

GPR3

С Википедије, слободне енциклопедије
Г протеин-спрегнути рецептор 3
Идентификатори
Симболи ГПР3; АЦЦА
Вањски ИД ОМИМ600241 МГИ101908 ХомолоГене31303 ИУПХАР: ГПР3 ГенеЦардс: ГПР3 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 2827 14748
Енсембл ЕНСГ00000181773 ЕНСМУСГ00000049649
УниПрот П46089 Q3УСД4
РефСеq (мРНА) НМ_005281 НМ_008154
РефСеq (протеин) НП_005272 НП_032180
Локација (УЦСЦ) Цхр 1:
27.59 - 27.59 Мб
Цхр 4:
132.48 - 132.48 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

GPR3, Г-протеин спрегнути рецептор 3, је протеин који је код човека кодиран GPR3 геном.[1][2] Овај протеин је трансмембрански рецептор који учествује у преносу сигнала.

Функција[уреди | уреди извор]

ГПР3 активира аденилат циклазу у одсуству лиганда.[3] ГПР3 је изражен у јајним ћелијама сисара где одржава мејозно задржавање и сматра се да је комуникациони линк између јајних ћелија и окружујућег соматског ткива.[4] Било је предложено да су сфингозин 1-фосфат (S1P) и сфингозилфосфорилхолин (SPC) GPR3 лиганди,[5][6], међутим ти резултати нису потврђени тестом β-арестин регрутовања.[7]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марцхесе А, Доцхертy ЈМ, Нгуyен Т, Хеибер M, Цхенг Р, Хенг ХХ, Тсуи ЛЦ, Схи X, Георге СР, О'Доwд БФ (1995). „Цлонинг оф хуман генес енцодинг новел Г протеин-цоуплед рецепторс”. Геномицс. 23 (3): 609—18. ПМИД 7851889. дои:10.1006/гено.1994.1549. 
  2. ^ „Ентрез Гене: ГПР3 Г протеин-цоуплед рецептор 3”. 
  3. ^ Еггерицкx D, Денеф ЈФ, Лаббе О, Хаyасхи Y, Рефетофф С, Вассарт Г, Парментиер M, Либерт Ф (1995). „Молецулар цлонинг оф ан орпхан Г-протеин-цоуплед рецептор тхат цонститутивелy ацтиватес аденyлате цyцласе”. Биоцхем. Ј. 309 (Пт 3): 837—43. ПМЦ 1135708Слободан приступ. ПМИД 7639700. 
  4. ^ Мехлманн ЛМ, Саеки Y, Танака С, Бреннан ТЈ, Евсиков АВ, Пендола ФЛ, Кноwлес ББ, Еппиг ЈЈ, Јаффе ЛА (2004). „Тхе Гс-линкед рецептор ГПР3 маинтаинс меиотиц аррест ин маммалиан ооцyтес”. Сциенце (јоурнал). 306 (5703): 1947—50. ПМИД 15591206. дои:10.1126/сциенце.1103974. 
  5. ^ Ухленброцк К, Гассенхубер Х, Костенис Е (2002). „Спхингосине 1-пхоспхате ис а лиганд оф тхе хуман гпр3, гпр6 анд гпр12 фамилy оф цонститутивелy ацтиве Г протеин-цоуплед рецепторс”. Целл. Сигнал. 14 (11): 941—53. ПМИД 12220620. дои:10.1016/С0898-6568(02)00041-4. 
  6. ^ Хинцклеy M, Ваццари С, Хорнер К, Цхен Р, Цонти M (2005). „Тхе Г-протеин-цоуплед рецепторс ГПР3 анд ГПР12 аре инволвед ин цАМП сигналинг анд маинтенанце оф меиотиц аррест ин родент ооцyтес”. Дев. Биол. 287 (2): 249—61. ПМИД 16229830. дои:10.1016/ј.yдбио.2005.08.019. 
  7. ^ Yин Х, Цху А, Ли W, Wанг Б, Схелтон Ф, Отеро Ф, Нгуyен ДГ, Цалдwелл ЈС, Цхен YА (2009). „Липид Г протеин-цоуплед рецептор лиганд идентифицатион усинг бета-аррестин ПатхХунтер ассаy”. Ј. Биол. Цхем. 284 (18): 12328—38. ПМЦ 2673301Слободан приступ. ПМИД 19286662. дои:10.1074/јбц.М806516200. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]