Глукагонски рецептор

Глукагонски рецептор
Глукагонски рецептор
Доступне структуре
	3ЦЗФ
Идентификатори
Симболи	ГЦГР; ГГР
Вањски ИД	ОМИМ: 138033 МГИ: 99572 ХомолоГене: 131 ИУПХАР: глуцагон ГенеЦардс: ГЦГР Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност глукагонског рецептора; • активност фактора размене гуанил нуклеотида; • везивање пептидног хормона;
Целуларна компонента	• ендозом; • ћелијска мембрана; • интегрално са мембраном;
Биолошки процес	• формирање прекурсорних метаболита и енергије; • метаболички процес енергијске резерве; • ексоцитоза; • сигнални пут аденилат циклазом посредованог Г протеин спрегнутог рецептора;
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	2642
Енсембл	ЕНСГ00000215644
УниПрот	П47871
РефСеq (мРНА)	НМ_000160.3
РефСеq (протеин)	НП_000151.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 17:; 79.76 - 79.77 Мб
ПубМед претрага	[1]

Глукагонски рецептор је 62 kDa тежак протеин који се активира глукагоном. Он је члан класе Б Г протеин спрегнутих рецептора. Он формира спрегу са Г алфа и, Г_с и у мањој мери Г алфа q.^[1] Стимулација рецептора доводи до активације аденилат циклазе и повишења нивоа интрацелуларног цАМП. Код људи, глукагонски рецептор је кодиран ГЦГР геном.^[2]^[3]

Глукагонски рецептори су углавном изражени у јетри и бугрезима, и у мањим размери у срцу, адипозном ткиву, слезини, грудној жледи, надбубрежним жлездама, панкреасу, церебралном кортексу, и гастроинтестиналном тракту.

Клинички заначај[уреди | уреди извор]

Једна од мутација GCGR gena je vezana za dijabetes melitus tip 2.^[4]

Inaktivirajuća mutacija glukagonskog receptora kod ljudi uzrokuje otpornost na glukagon, te je povezana sa hiperplazijom pankreasnih alfa ćelija, nezidioblastozom, hiperglukagonemijom, i pankreasnim neuroendokrinim tumorima.^[5]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Brubaker PL, Drucker DJ (2002). „Structure-function of the glucagon receptor family of G protein-coupled receptors: the glucagon, GIP, GLP-1, and GLP-2 receptors”. Recept. Channels. 8 (3-4): 179—88. PMID 12529935. doi:10.1080/10606820213687.
^ Lok S, Kuijper JL, Jelinek LJ, Kramer JM, Whitmore TE, Sprecher CA, Mathewes S, Grant FJ, Biggs SH, Rosenberg GB (1994). „The human glucagon receptor encoding gene: structure, cDNA sequence and chromosomal localization”. Gene. 140 (2): 203—9. PMID 8144028. doi:10.1016/0378-1119(94)90545-2.
^ Menzel S, Stoffel M, Espinosa R, Fernald AA, Le Beau MM, Bell GI (1994). „Localization of the glucagon receptor gene to human chromosome band 17q25”. Genomics. 20 (2): 327—8. PMID 8020989. doi:10.1006/geno.1994.1179.
^ Hager J, Hansen L, Vaisse C, Vionnet N, Philippi A, Poller W, Velho G, Carcassi C, Contu L, Julier C (1995). „A missense mutation in the glucagon receptor gene is associated with non-insulin-dependent diabetes mellitus”. Nat. Genet. 9 (3): 299—304. PMID 7773293. doi:10.1038/ng0395-299.
^ Zhou C, Dhall D, Nissen NN, Chen CR, Yu R (2009). „Homozygous P86S mutation of the human glucagon receptor is associated with hyperglucagonemia, alpha cell hyperplasia, and islet cell tumor.”. Pancreas. 38 (8): 941—6. PMC 2767399 . PMID 19657311. doi:10.1097/MPA.0b013e3181b2bb03.

Literatura[уреди | уреди извор]

Levey GS, Weiss SR, Ruiz E (1975). „Characterization of the glucagon receptor in a pheochromocytoma.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 40 (4): 720—3. PMID 165216. doi:10.1210/jcem-40-4-720.
Nakamura S, Rodbell M (1991). „Glucagon induces disaggregation of polymer-like structures of the alpha subunit of the stimulatory G protein in liver membranes.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 88 (16): 7150—4. PMC 52251 . PMID 1908089. doi:10.1073/pnas.88.16.7150.
Horuk R, Wright DE (1983). „Partial purification and characterization of the glucagon receptor.”. FEBS Lett. 155 (2): 213—7. PMID 6303843. doi:10.1016/0014-5793(82)80605-4.
MacNeil DJ; Occi JL; Hey PJ; et al. (1994). „Cloning and expression of a human glucagon receptor.”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 198 (1): 328—34. PMID 7507321. doi:10.1006/bbrc.1994.1046.
Fujisawa T; Ikegami H; Yamato E; et al. (1995). „A mutation in the glucagon receptor gene (Gly40Ser): heterogeneity in the association with diabetes mellitus.”. Diabetologia. 38 (8): 983—5. PMID 7589886. doi:10.1007/BF00400589.
Unson CG, Macdonald D, Merrifield RB (1993). „The role of histidine-1 in glucagon action.”. Arch. Biochem. Biophys. 300 (2): 747—50. PMID 8382034. doi:10.1006/abbi.1993.1103.
Chambers SM, Morris BJ (1996). „Glucagon receptor gene mutation in essential hypertension.”. Nat. Genet. 12 (2): 122. PMID 8563746. doi:10.1038/ng0296-122.
Yamato E; Ikegami H; Takekawa K; et al. (1997). „Tissue-specific and glucose-dependent expression of receptor genes for glucagon and glucagon-like peptide-1 (GLP-1).”. Horm. Metab. Res. 29 (2): 56—9. PMID 9105899. doi:10.1055/s-2007-978985.
Strazzullo P; Iacone R; Siani A; et al. (2001). „Altered renal sodium handling and hypertension in men carrying the glucagon receptor gene (Gly40Ser) variant.”. J. Mol. Med. 79 (10): 574—80. PMID 11692154. doi:10.1007/s001090100257.
Shiota D; Kasamatsu T; Dib SA; et al. (2002). „Role of the Gly40Ser mutation in the glucagon receptor gene in Brazilian patients with type 2 diabetes mellitus.”. Pancreas. 24 (4): 386—90. PMID 11961492. doi:10.1097/00006676-200205000-00010.
Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
Runge S; Gram C; Brauner-Osborne H; et al. (2003). „Three distinct epitopes on the extracellular face of the glucagon receptor determine specificity for the glucagon amino terminus.”. J. Biol. Chem. 278 (30): 28005—10. PMID 12724331. doi:10.1074/jbc.M301085200.
Hassel S; Eichner A; Yakymovych M; et al. (2004). „Proteins associated with type II bone morphogenetic protein receptor (BMPR-II) and identified by two-dimensional gel electrophoresis and mass spectrometry.”. Proteomics. 4 (5): 1346—58. PMID 15188402. doi:10.1002/pmic.200300770.
Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
Mortensen OH; Dichmann DS; Abrahamsen N; et al. (2007). „Идентифицатион оф а новел хуман глуцагон рецептор промотер: регулатион бy цАМП анд ПГЦ-1алпха.”. Гене. 393 (1-2): 127—36. ПМИД 17374560. дои:10.1016/ј.гене.2007.01.023.

Види још[уреди | уреди извор]

Глукагонска рецепторска фамилија

[pmid12529935-1] Brubaker PL, Drucker DJ (2002). „Structure-function of the glucagon receptor family of G protein-coupled receptors: the glucagon, GIP, GLP-1, and GLP-2 receptors”. Recept. Channels. 8 (3-4): 179—88. PMID 12529935. doi:10.1080/10606820213687.

[pmid8144028-2] Lok S, Kuijper JL, Jelinek LJ, Kramer JM, Whitmore TE, Sprecher CA, Mathewes S, Grant FJ, Biggs SH, Rosenberg GB (1994). „The human glucagon receptor encoding gene: structure, cDNA sequence and chromosomal localization”. Gene. 140 (2): 203—9. PMID 8144028. doi:10.1016/0378-1119(94)90545-2.

[pmid8020989-3] Menzel S, Stoffel M, Espinosa R, Fernald AA, Le Beau MM, Bell GI (1994). „Localization of the glucagon receptor gene to human chromosome band 17q25”. Genomics. 20 (2): 327—8. PMID 8020989. doi:10.1006/geno.1994.1179.

[pmid7773293-4] Hager J, Hansen L, Vaisse C, Vionnet N, Philippi A, Poller W, Velho G, Carcassi C, Contu L, Julier C (1995). „A missense mutation in the glucagon receptor gene is associated with non-insulin-dependent diabetes mellitus”. Nat. Genet. 9 (3): 299—304. PMID 7773293. doi:10.1038/ng0395-299.

[pmid19657311-5] Zhou C, Dhall D, Nissen NN, Chen CR, Yu R (2009). „Homozygous P86S mutation of the human glucagon receptor is associated with hyperglucagonemia, alpha cell hyperplasia, and islet cell tumor.”. Pancreas. 38 (8): 941—6. PMC 2767399 . PMID 19657311. doi:10.1097/MPA.0b013e3181b2bb03.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]