Метаботропни глутаматни рецептор 2

Метаботропни глутаматни рецептор 2‎‎
Метаботропни глутаматни рецептор 2‎‎
Идентификатори
Симболи	ГРМ2; ГЛУР2; ГПРЦ1Б; МГЛУР2; мГлу2
Вањски ИД	ОМИМ: 604099 МГИ: 1351339 ХомолоГене: 20229 ИУПХАР: мГлу2 ГенеЦардс: ГРМ2 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• Активност метаботропног глутаматног рецептора групе II; • активност преносника сигнала; • рецепторска активност; • активност Г протеин спрегнутог рецептора; • активност регулатора калцијумског канала; • активност глутаматног рецептора;
Целуларна компонента	• интрацелуларни; • ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном; • аксон; • пресинаптичка мембрана;
Биолошки процес	• сигнални пут Г протеин спрегнутог рецептора; • активност негативне регулације аденилат циклазе; • инхибиција активности аденилат циклазе сигналним путем Г протеин спрегнутог глутаматног рецептора; • синаптичка трансмисија; • глутаматна секреција;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	2912
Енсембл	ЕНСГ00000164082
УниПрот	Q14416
РефСеq (мРНА)	НМ_000839.3
РефСеq (протеин)	НП_000830.2
Локација (УЦСЦ)	Цхр 3:; 51.74 - 51.75 Мб
ПубМед претрага	[1]

Метаботропни глутаматни рецептор 2 је протеин је протеин који је код људи кодиран GRM2 геном.^[1]^[2]

L-глутамат је један од главних ексцитаторних неуротрансмитера у централном нервном систему и активира јонотропне и метаботропне глутаматне рецепторе. Глутаматергична неуротрансмисија учествује у већини аспеката нормалних можданих функција и може да буде поремећена у случају неуропатолошких поремећаја. Метаботропни глутаматни рецептори су фамилија Г протеин спрегнутих рецептора, који се деле у 3 групе на бази хомологије секвенци, сигнално трансдукционих механизама, и фармаколошких својстава. Група I обухвата GRM1 и GRM5 и ти рецептори активирају фосфолипазу C. Група II укључује GRM2 и GRM3, док су у групи III GRM4, GRM6, GRM7 и GRM8. Рецептори групе II и III су везани за инхибицију каскаде цикличног АМП-а, али се разликују у њиховим селективностима за агонисте.^[2]

Лиганди[уреди | уреди извор]

ПАМ[уреди | уреди извор]

Развој подтип 2 селективних позитивних алостерних модулатора (ПАМ) је доживео стабилан напредак задњих година.^[3] mGluR2 потенцијација је нов приступ третирању шизофреније.^[4]

GSK1331258^[6]
Имидазо[1,2-а]пиридини^[7]
3-Арил-5-феноксиметил-1,3-оксазолидин-2-они^[8]
3-(Имидазолил метил)-3-аза-бицикло[3.1.0]хексан-6-ил)метил етри: потентни, орално стабилни^[9]
BINA:^[10]^[11] потентан, умерени аго-алостерни модулатор са робустно ин-виво активношћу.
LY487379:^[12]^[13]^[14] без ортостерне активности; заједно са сродним 3-пиридилметилсулфонамидима^[15]^[16] је први објављени селективни потенцијатор за подтип 2 (2003).

Види још[уреди | уреди извор]

Метаботропни глутаматни рецептор

Референце[уреди | уреди извор]

^ Флор ПЈ, Линдауер К, Путтнер I, Руегг D, Лукиц С, Кнопфел Т, Кухн Р (1995). „Молецулар цлонинг, фунцтионал еxпрессион анд пхармацологицал цхарацтеризатион оф тхе хуман метаботропиц глутамате рецептор тyпе 2”. Еур Ј Неуросци. 7 (4): 622—9. ПМИД 7620613. дои:10.1111/ј.1460-9568.1995.тб00666.x.
^ ^а ^б „Ентрез Гене: ГРМ2 глутамате рецептор, метаботропиц 2”.
^ Фралеy МЕ (2009). „Поситиве аллостериц модулаторс оф тхе метаботропиц глутамате рецептор 2 фор тхе треатмент оф сцхизопхрениа”. Еxперт Опин Тхер Пат. 19 (9): 1259—75. ПМИД 19552508. дои:10.1517/13543770903045009.
^ Цонн ПЈ, Јонес ЦК (2009). „Промисе оф мГлуР2/3 ацтиваторс ин псyцхиатрy”. Неуропсyцхопхармацологy. 34 (1): 248—9. ПМЦ 2907744 . ПМИД 19079073. дои:10.1038/нпп.2008.156.
^ Дханyа РП; Сидиqуе С; Схеффлер ДЈ; et al. (2011). „Десигн анд сyнтхесис оф ан ораллy ацтиве метаботропиц глутамате рецептор субтyпе-2 (мГлуР2) поситиве аллостериц модулатор (ПАМ) тхат децреасес цоцаине селф-администратион ин ратс”. Ј. Мед. Цхем. 54 (1): 342—53. ПМЦ 3071440 . ПМИД 21155570. дои:10.1021/јм1012165.
^ D'Алессандро ПЛ, Цорти C, Ротх А, Уголини А, Сава А, Монтанари D, Бианцхи Ф, Гарланд СЛ, Поwнеy Б, Коппе ЕЛ, Роцхевилле M, Осборне Г, Перез П, де ла Фуенте Ј, Де Лос Фраилес M, Смитх ПW, Бранцх C, Насх D, Wатсон СП (2010). „Тхе идентифицатион оф струцтураллy новел, селецтиве, ораллy биоаваилабле поситиве модулаторс оф мГлуР2”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 20 (2): 759—62. ПМИД 20005096. дои:10.1016/ј.бмцл.2009.11.032.
^ Тресадерн Г, Цид ЈМ, Мацдоналд ГЈ, Вега ЈА, де Луцас АИ, Гарцíа А, Матесанз Е, Линарес ML, Оехлрицх D, Лавреyсен Х, Биесманс I, Трабанцо АА (2010). „Сцаффолд хоппинг фром пyридонес то имидазо[1,2-а]пyридинес. Неw поситиве аллостериц модулаторс оф метаботропиц глутамате 2 рецептор”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 20 (1): 175—9. ПМИД 19932615. дои:10.1016/ј.бмцл.2009.11.008.
^ EJ Brnardic 2010
^ Зханг L; Рогерс БН; Дуплантиер АЈ; et al. (2008). „3-(Имидазолyл метхyл)-3-аза-бицyцло[3.1.0]хеxан-6-yл)метхyл етхерс: а новел сериес оф мГлуР2 поситиве аллостериц модулаторс”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 18 (20): 5493—6. ПМИД 18812259. дои:10.1016/ј.бмцл.2008.09.026.
^ Галици Р; Јонес ЦК; Хемстапат К; et al. (2006). „Бипхенyл-инданоне А, а поситиве аллостериц модулатор оф тхе метаботропиц глутамате рецептор субтyпе 2, хас антипсyцхотиц- анд анxиолyтиц-лике еффецтс ин мице”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 318 (1): 173—85. ПМИД 16608916. дои:10.1124/јпет.106.102046.
^ Боннефоус C; Верниер ЈМ; Хутцхинсон ЈХ; et al. (2005). „Бипхенyл-инданонес: аллостериц потентиаторс оф тхе метаботропиц глутамате субтyпе 2 рецептор”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 15 (19): 4354—8. ПМИД 16046122. дои:10.1016/ј.бмцл.2005.06.062.
^ Јохнсон МП; Баез M; Јагдманн ГЕ; et al. (2003). „Дисцоверy оф аллостериц потентиаторс фор тхе метаботропиц глутамате 2 рецептор: сyнтхесис анд субтyпе селецтивитy оф Н-(4-(2-метхоxyпхеноxy)пхенyл)-Н-(2,2,2- трифлуороетхyлсулфонyл)пyрид-3-yлметхyламине”. Ј. Мед. Цхем. 46 (15): 3189—92. ПМИД 12852748. дои:10.1021/јм034015у.
^ Јохнсон МП; Барда D; Бриттон ТЦ; et al. (2005). „Метаботропиц глутамате 2 рецептор потентиаторс: рецептор модулатион, фреqуенцy-депендент сyнаптиц ацтивитy, анд еффицацy ин прецлиницал анxиетy анд псyцхосис модел(с)”. Псyцхопхармацологy (Берл.). 179 (1): 271—83. ПМИД 15717213. дои:10.1007/с00213-004-2099-9.
^ Сцхаффхаусер Х; Роwе БА; Моралес С; et al. (2003). „Пхармацологицал цхарацтеризатион анд идентифицатион оф амино ацидс инволвед ин тхе поситиве модулатион оф метаботропиц глутамате рецептор субтyпе 2”. Мол. Пхармацол. 64 (4): 798—810. ПМИД 14500736. дои:10.1124/мол.64.4.798.
^ Барда ДА, Wанг ЗQ, Бриттон ТЦ, et al. (2004). „САР студy оф а субтyпе селецтиве аллостериц потентиатор оф метаботропиц глутамате 2 рецептор, Н-(4-пхеноxyпхенyл)-Н-(3-пyридинyлметхyл)етханесулфонамиде”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 14 (12): 3099—102. ПМИД 15149652. дои:10.1016/ј.бмцл.2004.04.017.
^ Пинкертон АБ; Верниер ЈМ; Сцхаффхаусер Х; et al. (2004). „Пхенyл-тетразолyл ацетопхенонес: дисцоверy оф поситиве аллостериц потентиатиорс фор тхе метаботропиц глутамате 2 рецептор”. Ј. Мед. Цхем. 47 (18): 4595—9. ПМИД 15317469. дои:10.1021/јм040088х.

Литература[уреди | уреди извор]

Сцхерер СW; Дувоисин РМ; Кухн Р; et al. (1997). „Лоцализатион оф тwо метаботропиц глутамате рецептор генес, ГРМ3 анд ГРМ8, то хуман цхромосоме 7q”. Геномицс. 31 (2): 230—3. ПМИД 8824806. дои:10.1006/гено.1996.0036.
Гомеза Ј; Марy С; Брабет I; et al. (1996). „Цоуплинг оф метаботропиц глутамате рецепторс 2 анд 4 то Г алпха 15, Г алпха 16, анд цхимериц Г алпха q/и протеинс: цхарацтеризатион оф неw антагонистс”. Мол. Пхармацол. 50 (4): 923—30. ПМИД 8863838.
Сноw БЕ; Халл РА; Круминс АМ; et al. (1998). „ГТПасе ацтиватинг специфицитy оф РГС12 анд биндинг специфицитy оф ан алтернативелy сплицед ПДЗ (ПСД-95/Длг/ЗО-1) домаин”. Ј. Биол. Цхем. 273 (28): 17749—55. ПМИД 9651375. дои:10.1074/јбц.273.28.17749.
Малхербе П; Кнофлацх Ф; Брогер C; et al. (2001). „Идентифицатион оф ессентиал ресидуес инволвед ин тхе глутамате биндинг поцкет оф тхе гроуп II метаботропиц глутамате рецептор”. Мол. Пхармацол. 60 (5): 944—54. ПМИД 11641422.
Мартí СБ, Цицхон С, Проппинг П, Нöтхен M (2002). „Хуман метаботропиц глутамате рецептор 2 гене (ГРМ2): цхромосомал сублоцализатион (3п21.1-п21.2) анд геномиц организатион”. Ам. Ј. Мед. Генет. 114 (1): 12—4. ПМИД 11840499. дои:10.1002/ајмг.1622.
Крампфл К; Сцхлесингер Ф; Зöрнер А; et al. (2002). „Цонтрол оф кинетиц пропертиес оф ГлуР2 флоп АМПА-тyпе цханнелс: импацт оф Р/Г нуцлеар едитинг”. Еур. Ј. Неуросци. 15 (1): 51—62. ПМИД 11860506. дои:10.1046/ј.0953-816x.2001.01841.x.
Диетрицх D; Крал Т; Цлусманн Х; et al. (2002). „Пресyнаптиц гроуп II метаботропиц глутамате рецепторс редуце стимулатед анд спонтанеоус трансмиттер релеасе ин хуман дентате гyрус”. Неуропхармацологy. 42 (3): 297—305. ПМИД 11897108. дои:10.1016/С0028-3908(01)00193-9.
Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
Куwабара Т; Хсиех Ј; Накасхима К; et al. (2004). „А смалл модулаторy дсРНА специфиес тхе фате оф адулт неурал стем целлс”. Целл. 116 (6): 779—93. ПМИД 15035981. дои:10.1016/С0092-8674(04)00248-X.
Танг ФР; Цхиа СЦ; Цхен ПМ; et al. (2004). „Метаботропиц глутамате рецептор 2/3 ин тхе хиппоцампус оф патиентс wитх месиал темпорал лобе епилепсy, анд оф ратс анд мице афтер пилоцарпине-индуцед статус епилептицус”. Епилепсy Рес. 59 (2–3): 167—80. ПМИД 15246118. дои:10.1016/ј.еплепсyрес.2004.04.002.
Аннесер ЈМ; Цхахли C; Инце ПГ; et al. (2004). „Глиал пролифератион анд метаботропиц глутамате рецептор еxпрессион ин амyотропхиц латерал сцлеросис”. Ј. Неуропатхол. Еxп. Неурол. 63 (8): 831—40. ПМИД 15330338.
Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „Тхе Статус, Qуалитy, анд Еxпансион оф тхе НИХ Фулл-Ленгтх цДНА Пројецт: Тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
Родд ЗА; МцКинзие DL; Белл РЛ; et al. (2006). „Тхе метаботропиц глутамате 2/3 рецептор агонист ЛY404039 редуцес алцохол-сеекинг бут нот алцохол селф-администратион ин алцохол-преферринг (П) ратс”. Бехав. Браин Рес. 171 (2): 207—15. ПМИД 16678921. дои:10.1016/ј.ббр.2006.03.032.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Метаботропиц Глутамате Рецепторс: мГлу₂”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 19. 03. 2012. г.

[pmid7620613-1] Флор ПЈ, Линдауер К, Путтнер I, Руегг D, Лукиц С, Кнопфел Т, Кухн Р (1995). „Молецулар цлонинг, фунцтионал еxпрессион анд пхармацологицал цхарацтеризатион оф тхе хуман метаботропиц глутамате рецептор тyпе 2”. Еур Ј Неуросци. 7 (4): 622—9. ПМИД 7620613. дои:10.1111/ј.1460-9568.1995.тб00666.x.

[entrez-2] а ^б „Ентрез Гене: ГРМ2 глутамате рецептор, метаботропиц 2”.

[3] Фралеy МЕ (2009). „Поситиве аллостериц модулаторс оф тхе метаботропиц глутамате рецептор 2 фор тхе треатмент оф сцхизопхрениа”. Еxперт Опин Тхер Пат. 19 (9): 1259—75. ПМИД 19552508. дои:10.1517/13543770903045009.

[pmid19079073-4] Цонн ПЈ, Јонес ЦК (2009). „Промисе оф мГлуР2/3 ацтиваторс ин псyцхиатрy”. Неуропсyцхопхармацологy. 34 (1): 248—9. ПМЦ 2907744 . ПМИД 19079073. дои:10.1038/нпп.2008.156.

[5] Дханyа РП; Сидиqуе С; Схеффлер ДЈ; et al. (2011). „Десигн анд сyнтхесис оф ан ораллy ацтиве метаботропиц глутамате рецептор субтyпе-2 (мГлуР2) поситиве аллостериц модулатор (ПАМ) тхат децреасес цоцаине селф-администратион ин ратс”. Ј. Мед. Цхем. 54 (1): 342—53. ПМЦ 3071440 . ПМИД 21155570. дои:10.1021/јм1012165.

[pmid20005096-6] D'Алессандро ПЛ, Цорти C, Ротх А, Уголини А, Сава А, Монтанари D, Бианцхи Ф, Гарланд СЛ, Поwнеy Б, Коппе ЕЛ, Роцхевилле M, Осборне Г, Перез П, де ла Фуенте Ј, Де Лос Фраилес M, Смитх ПW, Бранцх C, Насх D, Wатсон СП (2010). „Тхе идентифицатион оф струцтураллy новел, селецтиве, ораллy биоаваилабле поситиве модулаторс оф мГлуР2”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 20 (2): 759—62. ПМИД 20005096. дои:10.1016/ј.бмцл.2009.11.032.

[pmid19932615-7] Тресадерн Г, Цид ЈМ, Мацдоналд ГЈ, Вега ЈА, де Луцас АИ, Гарцíа А, Матесанз Е, Линарес ML, Оехлрицх D, Лавреyсен Х, Биесманс I, Трабанцо АА (2010). „Сцаффолд хоппинг фром пyридонес то имидазо[1,2-а]пyридинес. Неw поситиве аллостериц модулаторс оф метаботропиц глутамате 2 рецептор”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 20 (1): 175—9. ПМИД 19932615. дои:10.1016/ј.бмцл.2009.11.008.

[8] EJ Brnardic 2010

[9] Зханг L; Рогерс БН; Дуплантиер АЈ; et al. (2008). „3-(Имидазолyл метхyл)-3-аза-бицyцло[3.1.0]хеxан-6-yл)метхyл етхерс: а новел сериес оф мГлуР2 поситиве аллостериц модулаторс”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 18 (20): 5493—6. ПМИД 18812259. дои:10.1016/ј.бмцл.2008.09.026.

[10] Галици Р; Јонес ЦК; Хемстапат К; et al. (2006). „Бипхенyл-инданоне А, а поситиве аллостериц модулатор оф тхе метаботропиц глутамате рецептор субтyпе 2, хас антипсyцхотиц- анд анxиолyтиц-лике еффецтс ин мице”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 318 (1): 173—85. ПМИД 16608916. дои:10.1124/јпет.106.102046.

[11] Боннефоус C; Верниер ЈМ; Хутцхинсон ЈХ; et al. (2005). „Бипхенyл-инданонес: аллостериц потентиаторс оф тхе метаботропиц глутамате субтyпе 2 рецептор”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 15 (19): 4354—8. ПМИД 16046122. дои:10.1016/ј.бмцл.2005.06.062.

[12] Јохнсон МП; Баез M; Јагдманн ГЕ; et al. (2003). „Дисцоверy оф аллостериц потентиаторс фор тхе метаботропиц глутамате 2 рецептор: сyнтхесис анд субтyпе селецтивитy оф Н-(4-(2-метхоxyпхеноxy)пхенyл)-Н-(2,2,2- трифлуороетхyлсулфонyл)пyрид-3-yлметхyламине”. Ј. Мед. Цхем. 46 (15): 3189—92. ПМИД 12852748. дои:10.1021/јм034015у.

[13] Јохнсон МП; Барда D; Бриттон ТЦ; et al. (2005). „Метаботропиц глутамате 2 рецептор потентиаторс: рецептор модулатион, фреqуенцy-депендент сyнаптиц ацтивитy, анд еффицацy ин прецлиницал анxиетy анд псyцхосис модел(с)”. Псyцхопхармацологy (Берл.). 179 (1): 271—83. ПМИД 15717213. дои:10.1007/с00213-004-2099-9.

[14] Сцхаффхаусер Х; Роwе БА; Моралес С; et al. (2003). „Пхармацологицал цхарацтеризатион анд идентифицатион оф амино ацидс инволвед ин тхе поситиве модулатион оф метаботропиц глутамате рецептор субтyпе 2”. Мол. Пхармацол. 64 (4): 798—810. ПМИД 14500736. дои:10.1124/мол.64.4.798.

[15] Барда ДА, Wанг ЗQ, Бриттон ТЦ, et al. (2004). „САР студy оф а субтyпе селецтиве аллостериц потентиатор оф метаботропиц глутамате 2 рецептор, Н-(4-пхеноxyпхенyл)-Н-(3-пyридинyлметхyл)етханесулфонамиде”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 14 (12): 3099—102. ПМИД 15149652. дои:10.1016/ј.бмцл.2004.04.017.

[16] Пинкертон АБ; Верниер ЈМ; Сцхаффхаусер Х; et al. (2004). „Пхенyл-тетразолyл ацетопхенонес: дисцоверy оф поситиве аллостериц потентиатиорс фор тхе метаботропиц глутамате 2 рецептор”. Ј. Мед. Цхем. 47 (18): 4595—9. ПМИД 15317469. дои:10.1021/јм040088х.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]