ТАС2Р42
| Рецептор укуса тип 2 члан 42 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р42; Т2Р24; Т2Р55; ТАС2Р55; хТ2Р55 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 613966 МГИ: 2681280 ХомолоГене: 52298 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р42 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 353164 | 387356 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000186136 | ЕНСМУСГ00000057699 | |||||||||
| УниПрот | Q7РТР8 | Q7М708 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_181429.1 | НМ_207030.1 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_852094.1 | НП_996913.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 12: 11.34 - 11.34 Мб |
Цхр 6: 132.91 - 132.91 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 42 је протеин који је код људи кодиран TAS2R42 геном.[1][2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Ентрез Гене: тасте рецептор”.
- ^ Схи П, Зханг Ј, Yанг Х, Зханг YП (2003). „Адаптиве диверсифицатион оф биттер тасте рецептор генес ин Маммалиан еволутион”. Мол. Биол. Евол. 20 (5): 805—14. ПМИД 12679530. дои:10.1093/молбев/мсг083.
Литература[уреди | уреди извор]
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес.”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2002). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Go Y, Satta Y, Takenaka O, Takahata N (2005). „Lineage-specific loss of function of bitter taste receptor genes in humans and nonhuman primates.”. Genetics. 170 (1): 313—26. PMC 1449719 . PMID 15744053. doi:10.1534/genetics.104.037523.
- Scherer SE; Muzny DM; Buhay CJ; et al. (2006). „Тхе финисхед ДНА сеqуенце оф хуман цхромосоме 12.”. Натуре. 440 (7082): 346—51. ПМИД 16541075. дои:10.1038/натуре04569.
