Gimnazija „Bora Stanković” Vranje

Gimnazija Bora Stanković
Sadašnja zgrada Gimnazije Bore Stanković fotografisana u periodu odmah posle izgradnje.
Tip	Gimnazija
Osnovana	8. avgusta 1881.
Lokacija	Partizanska br.12 17500, Vranje Vranje
Država	Srbija
Direktor	Suzana Mišić Stanković
Veb-sajt	vranjskagimnazija.edu.rs

Gimnazija „Bora Stanković” je jedina gimnazija u Vranju i jedna od najstarijih gimnazija u Srbiji.

Istorija

Gimnazija je osnovana aktom ministarstva kneževine Srbije 8. avgusta 1881. godine, tri godine nakon što je Vranje oslobođeno od Turaka. Cilj je bio da Vranje dobije osmorazrednu gimnaziju, ali nije odmah bio ostvaren. U početku gimnazija je imala dva razreda i bila je smeštena u zgradi Haremluka (danas gradski muzej). Kasnije je proširena na četiri razreda, da bi školske 1892/93 otvoren peti i 1893/94. šesti razred. Prvi direktor gimnazije je bio Đorđe Ničić koji je u Vranju došao iz Negotina. Gimnazija se prvobitno zvala „Nemanjina gimnazija,“ ali su je svi đaci zvali „Vranjska gimnazija.“ Granica gimnazijske oblasti sezala je do Gnjilana, Kumanova, Skoplja, a među učenicima je bilo i učenika iz Crne Gore, Bosne i Austrougarske.

Glavni ulaz Gimnazije fotografisan noću.

Pri prelasku u dvadeseti vek škola je imala jaku kadrovsku strukturu, jer su mnogi učeni ljudi iz Srbije kao kaznu dobijali da služe u Vranju. Neki od njih su bili: Jaša Prodanović, Radoje Domanović, Milivoje Simić, Ljuba Davidović, Ilija Vukićević, Svetislav Simić, Vučko Joksimović i dr. Najpoznatiji đaci koji su pohađali gimnaziju su Bora Stanković, Đorđe Tasić, Jovan Hadži-Vasiljević, Kosta Todorović, Miodrag Ibrovac i dr. U ovom periodu vranjski gimnazijalci su obavezno bili uključeni u proslavama Dana oslobođenja Vranja od Turaka (običaj koji je ostao i dan danas) i u svečanostima povodom berbe vinograda, kada nisu imali nastavu, a kao školska slava izabrana je Sretenje (ukinuta za vreme komunizma, ali danas obnovljena).

Posle bugarske okupacije za vreme Prvog svetskog rata gimnazija nije radila. Školske 1921/1922. godine gimnazija dobija i svoj osmi razred, čime je završen prvobitni plan. Usled nedostatka kadra, posle Prvog svetskog rata, u gimnaziji se zapošljavaju ruski emigranti, koji su bežeći od Oktobarske revolucije došli u Kraljevinu SHS. Na Vidovdan 28. juna 1931. godine osvešten je temelj sadašnje zgrade gimnazije. Zidanje zgrade trajalo je dve godine, a useljenje u nju trajalo je od 25. novembra do 10. decembra 1933. godine. Sredinom juna 1933. godine na drugom spratu gimnazijske zgrade urađeno je sedam reljefa jugoslovenskih velikana: Vuka Karadžića, Bore Stankovića, Ivana Gundulića, Svetog Save, Ivana Mažuranića, Franceta Prešerna i Petra Petrovića Njegoša.

Drugi sprat škole.

Drugi sprat škole posle renoviranja. Dva kabineta su spojena da bi se dobila svečana sala (vrata sa desne strane).

Na dan puča 27. marta 1941. godine tadašnji direktor Mostarac Bruno Maričić u školskoj sali održao je patriotski govor, a zatim je sa đacima izašao na ulice grada da protestuje. Kada je Vranje opet bilo okupirano u Drugom svetskom ratu, Vranjska gimnazija je bila jedina gimnazija u Srbiji koja je prestala sa radom. Ona je pod bugarskom okupacijom pretvorena u policijski kazamat, a reljefi su potpuno uništeni kako bi se simbolično učinio još jedan pokušaj poništavanja identiteta ljudi na ovom prostoru.

Rušenje reljefa za vreme bugarske okupacije Vranja.

Gimnazija nije radila tokom rata jer đaci nisu želeli da slušaju nastavu na bugarskom.

Njen rad je obnovljen 19. marta 1945. godine. Gimnazija je prve četiri godine posle rata imala istu strukturu i zvala se „Viša mešovita gimnazija“. Do prve promene došlo je krajem školske 1948/49. godine kada je Odlukom Ministarstva prosvete NR Srbije podeljena 27. juna 1949. godine na potpunu mušku i potpunu žensku gimnaziju.

Samo dve školske godine radila je ovako formirana, kada je izvršeno spajanje u jednu - Državnu potpunu mešovitu gimnaziju, koja je kao takva počela sa radom školske 1951/52. godine. „Viša mešovita gimnazija“ u Vranju 1958. godine menja naziv u „Gimnazija“, a peti, šesti, sedmi i osmi razred su preimenovani u prvi, drugi, treći i četvrti razred. Godine 1959. Gimnazija dobija novi naziv Gimnazija „Bora Stanković“ koji je zadržala sve do 18. februara 1980. godine, kada je izvršena preregistracija u Obrazovni centar „Bora Stanković“ na osnovu Programa obrazovno-vaspitnog rada zajedničke osnove srednjeg usmerenog obrazovanja, kada je gimnazija ugašena. Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju otvara se 1990. godine ponovo kao Gimnazija „Bora Stanković“.

Radovi na rekonstrukciji škole su počeli krajem 2011. godine, povodom 130. godina od njenog osnivanja. Učenici prvog i trećeg razreda su bili premešteni u Poljoprivrednu školu u Vranju, dok su učenici drugog i trećeg razreda bili premešteni u školu Branko Radičević takođe u Vranju. Zbog toga što je rok za završetak radova odlagan nekoliko puta, učenici su 24. oktobra 2012. godine kolektivno napustili časove i prošetali se gradom da bi se okupili ispred nezavršene škole gde su protestovali zbog odlaganja radova. Učenici su se nekoliko puta obraćali direktoru negodujući zbog situacije.

Posle završetka rekonstrukcije, koja je trajala skoro dve godine, gimnazija je opet zvanično otvorena 23. marta 2013. godine. Na otvaranju su se prisutnima, u svečanoj sali, obratili direktor gimnazije Dragan Ilić, gradonačelnik Vranja Zoran Antić i ministar prosvete Žarko Obradović. Rekonstrukcija je koštala oko 100 miliona dinara, od kojih je Ministarstvo regionalnog razvoja republike Srbije izdvojilo 75 miliona dinara, a lokalna samouprava 25 miliona.

U januaru 2022. objavljena je kapitalna knjiga u kojoj se hronološki od osnivanja do 2000. godine predstavljaju biografije uspešnih pojedinaca koji su završili ovu gimnaziju.

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt Gimnazije
• Tekst o Gimnaziji na sajtu Vranjskog arhiva