Односи Србије и Немачке

Односи Србије и Немачке су инострани односи Републике Србије и Савезне Републике Немачке.

Историја односа

Године 1189, цар Светог римског царства немачке нације Фридрих Барбароса на крсташком походу срео се са оснивачем најпознатије средњовековне српске династије великим жупаном Стефаном Немањом.

За време цара Душана на његовом двору је служио немачки витез Палман Брахт.

Односи Краљевине Србије и Немачког царства

Односи Југославије и Немачке

Милан Стојадиновић је посетио Берлин 1938.

Дана 2. јуна 1939. је одржана Војна парада у Берлину, у част посете кнеза намесника Павла Карађорђевића Немачкој.

Приступање Југославије Тројном пакту (25. марта 1941) је проузроковало два дана касније војни пуч и његово поништење, а Немачка, Италија и Мађарска су на ово одговориле инвазијом на Југославију, окупирајући и делећи њену државну територију уз асистенцију Бугарске.

Билатерални односи

Дипломатски односи са Савезном Републиком Немачком обновљени су 1951. године.^[1]

Косово и Метохија

Немачка је признала једностарано проглашење независности Косова. Немачка је гласала за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.

Посете

Канцеларка Ангела Меркел је посетила Србију од 22-23. августа 2011. и од 8-9. јула 2015.

Посете Председника Владе Р. Србије Александра Вучића:

Званична посета Берлину од 11-12. јуна 2014. на позив немачке канцеларке Ангеле Меркел.
посетио је Берлин и 30. јуна 2014, 18. маја 2015. и 7. септембра 2015.
посетио немачку покрајину Баден-Виртемберг од 3-4. фебруара 2015.
посетио немачку покрајину Баварска 27. јула 2015.^[1]
посетио немачку покрајину Хамбург 31. октобра 2016.^[2]

Немачки канцелар Олаф Шолц посетио је Србију од 18-19. јула 2024. године.

Економски односи

У 2020. години укупна робна размена износила је преко 6 милијарди долара. Од тога извоз из Србије био је 2,51 милијарда, а увоз 3,57 милијарди УСД.
У 2019. укупно је размењено роба у вредности за више од 5,9 милијарди УСД. Извоз из наше земље био је 2,47 милијарди, док је увоз вредео 3,44 милијарде долара.
У 2018. години укупна робна размена је износила преко 5,7 милијарди долара. Извоз из РС вредео је 2,29 милијарди, а увоз 3,47 милијарди УСД.
У 2012. укупно је размењено роба у вредности за више од 3,3 милијарде УСД. Од тога извоз из Србије био је 1,30 милијарде, а увоз 2,05 милијарде долара.
У 2007. години укупна робна размена износила је преко 3,1 милијарде долара. Извоз из наше земље вредео је 937 милиона, док је увоз износио 2,19 милијарди УСД.^[3]^[4]

Дипломатски представници

У Београду

Анке Конрад, амбасадорка, 2022. -
Томас Шиб, амбасадор, 2018. - 2022.
Аксел Дитман, амбасадор, 2015. - 2018.^[5]
Хајнц Вилхелм, амбасадор, 2012. - 2015.
Волфрам Мас, амбасадор, 2007. - 2012.
Андреас Цобел, амбасадор, 2005. - 2007.
Курт Леонбергер, амбасадор, 2002. - 2004.
Јоаким Шмит, амбасадор, 2000. - 2002.
Вилфрид Грубер, амбасадор, 1996. - 1999.
Герхард Е. Шрембгенз, отправник послова, 1992. - 1996.
/ Хансјерг Ајф, амбасадор, 1988. - 1992.
Гизела Рекер, амбасадор, 1984. - 1987.
Хорст Граберт, амбасадор, 1979. - 1984.
Јеско фон Путкамер, амбасадор, 1975. - 1979.
Јоаким Јенике, амбасадор, 1970. - 1974.
Петер Блакстајн, амбасадор, 1968. - 1969.
Карл Георг Флајдерер, амбасадор, 1955. - 1957.
Ханс Крол, амбасадор, 1953. - 1954.
Хајнрих фон Харденберг, амбасадор, 1952. - 1953.
Роберт Улрих, амбасадор, 1951. - 1952.
Виктор фон Херен, посланик, 1933. - 1941.
Улрих фон Хасел, 1930. - 1932.
Адолф Кестер, посланик, 1928. - 1930.
Франц Олзхаузен, посланик, 1926. - 1927.
Фридрих фон Келер, посланик, 1921. - 1924.
Јулиус фон Гризингер, посланик, 1911. - 1914.
Франц фон Рајхенау, посланик, 1909. - 1911.
Албрехт фон Фоигтс-Рец, посланик. 1903. - 1911.
Лудвиг фон Векен-Готер, посланик, 1891. - 1902.
Хиполит фон Браи-Стајнбург, посланик, 1876. - 1891.
Антон Заурма фон дер Јелч, генерални конзул, 1875. - 1876.
/ Георг Розен, ген. конзул, 1867. - 1875.
Феликс Јозеф Лауберау, конзул, 1863. - 1867.
де Мерони, конзул, 1854. - 1863.

У Берлину и Бону

Снежана Јанковић, амбасадор, 2019. -
Душан Црногорчевић, амбасадор, 2015. - 2019.
Боро Шупут, отправник послова
Јасмина Величковић, отпр. послова, 2014. -
Миодраг Мишић, отпр. послова, 2013. - 2014.
Иво Висковић, амбасадор, 2009. - 2013.
/ Огњен Прибићевић, амбасадор, 2005. - 2009.
/ Милован Божиновић, амбасадор, 2001. - 2005. - амбасада се сели у главни град уједињене Немачке Берлин
Зоран Јеремић, отправник послова, 1992. - 1996. а затим и амбасадор, 1996. - 1999.
Борис Фрлец, амбасадор, 1989. - 1991.
Милан Драговић, амбасадор, 1985. - 1989.
Драгутин Рожман, амбасадор, 1981. - 1985.
Радован Макић, амбасадор, 1977. - 1981.
Будимир Лончар, амбасадор, 1973. - 1977.
Руди Чачинович, амбасадор, 1968. - 1973.
Душан Кведер, амбасадор, 1956. - 1957.
Младен Ивековић, амбасадор, 1952. - 1956.
Стане Павлич, посланик, 1951. - 1952. - посланство премештено у главни град Зап. Немачке Бон^[6]
Иво Андрић, посланик, 1939. - 1941.
Александар Цинцар-Марковић, посланик, 1935. - 1939.
Живојин Балугџић, посланик, 1924. - 1926. и 1927. - 1935.
Јосип Смодлака, посланик, 1926. - 1927.
Јован Т. Марковић, посланик, 1923. - 1924.
Бранко Лазаревић, отпр. послова, 1922.
Милутин Јовановић, отпр. послова
Рајко Винтровић, отпр. послова, 1920. - 1923.
Милош М. Богићевић, отпр. послова, 1907. - 1914.
Милан Богићевић, посланик
Михаило Вујић, посланик, 1906.
Михаило Милићевић, посланик у Берлину и Хагу, 1903. - 1905.
Петар Стејић, посланик, 1901. - 1903.
Милан Богићевић, посланик, 1896. - 1900.
Стеван Пантелић, посланик, 1895.
Иван Павловић, отправник послова, 1893. - 1895.
Милан Ф. Христић, посланик, 1888. - 1892.
Милан Петронијевић, 1882. - 1888. - отворено посланство у Берлину

Поређење

	Немачка	Србија
Становништво	81.197.500	9.024.734 (са КиМ)
Површина	357.111 km²	88.361 km²
Престоница	Берлин - 3.397.469 (5.000.000 шире подручје)	Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје)
Облик владавине	Савезна република	Парламентарна република
Званични језик	Немачки	Српски

Галерија

Председник владе Стојадиновић у разговору са немачким министром иностраних послова фон Нојратом, јануара 1938
На паради у Берлину, Хитлер и принц Павле, иза њих Иво Андрић, у јуну 1939. године
Драгиша Цветковић и Јоахим фон Рибентроп потписују бечки протокол 25. марта 1941.
Тито и Вили Брант у Бону, 1970.

Референце

^ ^а ^б „Билатерални односи са Немачком”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2015. г. Приступљено 11. 01. 2015.
^ Вучић у Хамбургу: Радимо на расту, потребна тржишта, РТС, 31. октобар 2016.
^ „Serbia Exports to Germany”. Trading Economics. Приступљено 6. 9. 2021.
^ „Serbia Imports from Germany”. Trading Economics. Приступљено 6. 9. 2021.
^ Србија је препозната као лидер у региону - интервју („Политика”, 7. јул 2018)
^ Dušan Nečak, SLOVENSKI DIPLOMATI V NEMŠKO-JUGOSLOVANSKIH ODNOSIH 1949–1973, Ser. hist. sociol. ANNALES. . 2014. стр. 704. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Литература

Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.

Спољашње везе

Овај чланак везан за политику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[СрбНем-1] а ^б „Билатерални односи са Немачком”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2015. г. Приступљено 11. 01. 2015.

[2] Вучић у Хамбургу: Радимо на расту, потребна тржишта, РТС, 31. октобар 2016.

[3] „Serbia Exports to Germany”. Trading Economics. Приступљено 6. 9. 2021.

[4] „Serbia Imports from Germany”. Trading Economics. Приступљено 6. 9. 2021.

[5] Србија је препозната као лидер у региону - интервју („Политика”, 7. јул 2018)

[6] Dušan Nečak, SLOVENSKI DIPLOMATI V NEMŠKO-JUGOSLOVANSKIH ODNOSIH 1949–1973, Ser. hist. sociol. ANNALES. . 2014. стр. 704. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Спољни односи Србије
Азија	Авганистан Азербејџан¹ Бангладеш Бахреин Брунеј Бутан Вијетнам Грузија¹ Египат¹ Израел Индија Индонезија Ирак Иран Источни Тимор Јапан Јемен Јерменија¹ Јордан Јужна Кореја Казахстан¹ Камбоџа Катар Кина Кипар¹ Киргистан Кувајт Лаос Либан Малдиви Малезија Мјанмар Монголија Непал Оман Пакистан Палестина Русија¹ Саудијска Арабија Северна Кореја Сингапур Сирија Шри Ланка Тајланд Таџикистан Туркменистан Турска¹ Узбекистан Уједињени Арапски Емирати Филипини Бивши односи: Јужни Вијетнам · Јужни Јемен · Северни Јемен
Америка	Антигва и Барбуда Аргентина Бахами Барбадос Белизе Боливија Бразил Венецуела Гвајана Гватемала Гренада Доминика Доминиканска Република Еквадор Јамајка Канада Колумбија Костарика Куба Мексико Никарагва Панама Парагвај Перу Салвадор Света Луција Сент Винсент и Гренадини Сент Китс и Невис Сједињене Америчке Државе Суринам Тринидад и Тобаго Уругвај Хаити Хондурас Чиле
Африка	Алжир Ангола Бенин Боцвана Буркина Фасо Бурунди Габон Гамбија Гана Гвинеја Гвинеја Бисао Египат¹ Екваторијална Гвинеја Еритреја Етиопија Замбија Зеленортска Острва Зимбабве Јужни Судан Јужноафричка Република Камерун Кенија Комори Демократска Република Конго Република Конго Лесото Либерија Либија Мадагаскар Малави Мали Мароко Мауританија Маурицијус Мозамбик Намибија Нигер Нигерија Обала Слоноваче Руанда Сао Томе и Принципе Свазиленд Сејшели Сенегал Сијера Леоне Сомалија Судан Танзанија Того Тунис Уганда Централноафричка Република Чад Џибути Бивши односи: Занзибар
Европа	Азербејџан¹ Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Република Српска Бугарска Ватикан Грузија¹ Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Јерменија¹ Казахстан¹ Кипар¹ Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Малта Малтешки Витешки Ред (нема територију) Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија¹ Сан Марино Северна Македонија Словачка Словенија Турска¹ Уједињено Краљевство Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија Бивши односи: Источна Немачка
Океанија	Аустралија Вануату Нови Зеланд Палау Папуа Нова Гвинеја Самоа Соломонска Острва Тонга Фиџи
Међународне организације	Уједињене нације низ агенција УН Савет Европе ОЕБС ИПУ Дунавска комисија Интерпол Енергетска заједница ЕБРД Интерпарламентарна скупштина православља Парламентарна скупштина Медитерана Посматрач: Покрет несврстаних СТО Франкофонија Афричка унија ОДКБ АЦС Посебан вид сарадње: НАТО пакт (партнер) Европска унија (кандидат) ЕАЕС (преговори о слободној трговини) Регионалне иницијативе: ПСуЈИЕ ЦЕИ ЈЈИ МКСРС БСЕЦ ЦЕФТА Берлински процес Крајовска група Бивши односи: Друштво народа Мала Антанта СЕВ (посматрач) Варшавски пакт (сусед)
Министарство спољних послова Републике Србије Министар Списак амбасадора Србије / у Србији Спољна трговина Србије Српска дијаспора
¹Државе делимично или потпуно у Азији, у зависности дефиниције границе Европе и Азије.

п р у Спољни односи Немачке
Азија	Авганистан Израел Индија Ирак Иран Јапан Јужна Кореја Кина Русија Сирија Турска
Америка	Аргентина Канада Сједињене Америчке Државе
Африка	Египат Јужноафричка Република Камерун Либија Мароко Намибија Танзанија Того
Европа	Азербејџан Албанија Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Грчка Данска Естонија Исланд Ирска Италија Јерменија Кипар Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Малта Молдавија Монако Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија Србија Република Косово¹ Северна Македонија Словачка Словенија Турска Уједињено Краљевство Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шпанија Шведска
Океанија	Аустралија Нови Зеланд Папуа Нова Гвинеја Самоа
Међународне организације	Уједињене нације Дунавска комисија Савет Европе Европска унија НАТО пакт ОЕБС ОЕЦД СТО (такође заступљени кроз ЕУ) Г20 Унија за Медитеран ИПУ Регионалне иницијативе: Берлински процес Бивши односи: Друштво народа
Министарство иностраних послова Немачке Министар
¹Немачка је успоставила званичне дипломатске односе са једнострано проглашеном Републиком Косово.

Односи Србија-Немачка



Њемачка	Србија