Хангар Старог аеродрома на Новом Београду
| Хангар Старог аеродрома | |
|---|---|
 Сачувани хангар (први са лева) | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Нови Београд |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Споменик културе |
| Време настанка | 1929. године |
| Тип културног добра | Индустријско наслеђе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| beogradskonasledje | |
Хангар Старог аеродрома једини је сачувани објекат некадашњег аеродрома Ваздушног пристаништа Београд. Направљен је 1929. године према решењу и под надзором Милутина Миланковића, а данас представља споменик културе Србије.
Локација
[уреди | уреди извор]Хангар Старог аеродрома саграђен је у непосредној близини села Бежанија, око 2 км јужно од Земуна, на Дојном пољу, које је подизањем насипа и пруге Београд–Загреб 1884. године подељено на северни (дунавски) и јужни (савски) део[1]
Парк је данас стациониран у Улици Омладинских бригада 88 на Новом Београду, у оквиру пословно-стамбеног парка Ерпорт сити.[2]
Историјат
[уреди | уреди извор]Ваздушно пристаниште Београд
[уреди | уреди извор]Аеродромски комплекс је формиран на празном простору код Бежаније, на месту познатом под именом Дојно поље. Експропријација земљишта и радови на насипању терена и његовој стабилизацији отпочели су током 1923. године али су се због недостатка средстава одужили пуне две године, тако да је крајем 1925. отпочела изградња аеродромске инфраструктуре.[3]
Пројектом посебног грађевинског бироа Одељења за ваздухопловство у Петроварадину, аеродром на данашњем Новом Београду замишљен је као војноцивилни, са заједничким летилиштем. За цивилни део одређен је простор у северозападном делу комплекса (према садашњем Студентском граду), а за војни - дуж пута за Бежанију. У првој фази је планирана изградња шест великих бетонских хангара - по три за војску и за цивиле.[4]
Тек отварањем овог престоничног аеродрома, Краљевина СХС је на прави начин испунила обавезу коју је преузела још 1919, потписивањем Конвенције о међународном ваздушном саобраћају, а Београд је могао боље да искористи предност свог положаја за шире укључивање у систем међународног ваздушног саобраћаја. Од фебруара 1928. године са новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио компаније, "Аеропут".[3]
На аеродрому је 1931. године изграђена модерна пристанишна, аеродромска зграда, а 1936. уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости. Током Другог светског рата аеродром су користили Немци. Они су га и порушили 1944. године, при повлачењу из Београда.[2][5]
Хангар
[уреди | уреди извор]Од некадашњег аеродрома, данас је сачуван само хангар бетонске конструкције са радионичким анексима, који је саграђен 1929. године. Хангар је реализован и направљем према решењу Милутина Миланковића. Објекат се састоји од централном дела, односно хангара за монтажу и два бочна анекса који су уклопљени у јединствену архитектонско-функционалну целину. Милутин Миланковић применио је бетонску корубу за изградњу кровног дела хангара, која је у то време била изузетно значајна конструкцијска иновација, први пут изведена у Краљевини Југославији.[6]
Од свих хангара које је реализвао научник и академик Милутин Миланковић, ово је једини који је остао сачуван. По типу и техникама са којим је прављен, представља један од малобројних сачуваних објеката тог типа у свету.[7] Хангар Старог аеродрома представља први аеродромски комплекс у Београду и има посебан значај у историји националног ваздухопловства, а такође је један од ретко сачуваних објеката овог типа конструкције у свету и представља важно сведочанство техничке баштине Београда и Србије и градитељских вештина домаћих пројектаната и извођача.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Марковић 1968, стр. 9–11
- ^ а б в „Споменик културе Хангар Старог аеродрома у Новом Београду”. beogradskonasledje.rs.
- ^ а б Јанић, Чедомир (2017). Више од летења, осам деценија аеропута и Јат-а.
- ^ Николић, Зоран Љ. (2010). ТАЈНА НОВОГ БЕОГРАДА.
- ^ „Хангар Старог аеродрома – Сведочанство првог ваздушног пристаништа у Београду” (PDF). scindeks-clanci.ceon.rs.
- ^ „Istorija beogradskih aerodroma”. 011info.com.
- ^ . Filipović 1995: 30–31; 85–86; Петровић, О. М. 2000: 21–84
_-_Kula_Sibinjanin_Janka.jpg)
